Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o divljači i lovstvu, koji se, za divno čudo, razmatra ne zbog nekih direktiva Evropske unije i zaključaka Evropske komisije, već, zbog, kako u obrazloženju predlagač kaže, uvažavanja opšteg nacionalnog interesa nad divljači i njenim staništima.
Pošto smo po direktivama EU i Vašingtona već uredili Vojsku, privredu, lokalnu samoupravu, prosvetu, kulturu, Statut Vojvodine, ostalo je da Vlada nacionalni ponos i dostojanstvo iskaže upravo kroz ovaj zakon o divljači i lovstvu i da jasno kaže građanima da nam niko neće naređivati i propisivati koliko i kako ćemo loviti zečeve, fazane, prepelice i tako dalje i tako dalje.
Čitajući vaše obrazloženje i to poslednji pasus, stiče se utisak da su pre ovog predloga zakona radili neki nesposobni, nestručni ljudi u ovoj oblasti, gde je sve uništeno i upropašćeno, međutim smatram da sve nije, baš, tako crno. Na ovaj način se vređa ogromna armija naših građana, zaljubljenika u lov, entuzijasta koji su vodili lovačka udruženja, podizali lovišta, štitili divljač, gazdovali lovištima, bilo da se radi o lovačkim društvima ili zaposlenima u Javnom preduzeću "Srbijašume".
Samo ću vam citirati šta Vlada kaže u obrazloženju u kome opisuje dosadašnje stanje u lovstvu. "Nerealno, neobjektivno i nestručno prikazivanje stvarnog kvalitativnog i kvantitativnog stanja divljači u lovištu, kao i samog gazdovanja lovištem, a time i stručno loše projektovani planovi donošeni u diskontinuitetu, kao i nedosledna primena, a često i neprimenljivi planovi ukazali su na neophodnost iznalaženja primerenijih rešenja za divljač i njena staništa, a samim tim i primerenijeg upravljanja populacijama divljači". Lovci su mogli da čuju iz prve ruke šta o njima misli Vlada Republike Srbije.
Da se sada vratimo zakonu i analizi pojedinih članova, mada su poslanici SRS podneli određene amandmane, ne bi li se, u suštini, poboljšao ovaj predlog zakona. Ono što mi je prvo palo u oči, a verovatno i ostalim poslanicima koji su čitali ovaj predlog zakona, jeste apsolutna podeljena nadležnost, da ne kažem teritorija. Ako se setimo svih onih komentara prilikom usvajanja Statuta Vojvodine, sada ta priča ima nekakvog smisla i polako se kroz sve ove zakone i neke buduće zakone ostvaruje ono čega smo se i bojali. Slično je i sa Predlogom zakona o šumama, koji smo nedavno dobili od Vlade.
Letimično sam popisao samo neke paralelne nadležnosti koje spominje ovaj zakon, a gde se javljaju, maltene, kao ravnopravni partneri Ministarstvu za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu nadležni pokrajinski organ, kako ste u zakonu to naveli. Gde to imamo? Na primer, način uspostavljanja lovnih područja i lovišta, član 34; u regulisanju ugovora o davanju prava na gazdovanje lovištem, član 41; u regulisanju zakupa, član 43; program razvoja lovnog područja, član 46; lovne karte, član 61; akti korisnika lovišta, član 65; budžetski fondovi za razvoj lovstva, paralelni, član 78; naknada štete, član 88. itd. Ovo je samo deo letimično odabranih primera o sudaru nadležnosti između Ministarstva i pokrajinskog organa, ali ovde će verovatno, zbog mira u kući, svi okrenuti glavu i neće o tome diskutovati.
U članu 4, koji se odnosi na značenje izraza, ima dosta nejasnog i dvosmislenog tumačenja upravo tih izraza koji mogu sutradan da prouzrokuju velike probleme i licima koja gazduju lovištima i korisnicima njihovih usluga, ali i pravosudnim organima. Na primer, uzmimo tačku 34) u članu 4. koja definiše izraz "površine van lovišta", gde se kaže da su to površine ''užeg područja gradova u Republici Srbiji, bez prigradskih naselja i autoput''. Ovo je čist primer kako može neko da se dovede u zabludu. Ako ovo tumačimo jezikom zakona, ispada da se ovo odnosi samo na administrativne jedinice – gradove, pored Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca, to su sada i Kruševac, Vranje, Šabac, Valjevo, Čačak, Zaječar, Jagodina itd.
Sada ispada da se sasvim odvojeno tretiraju, recimo, Jagodina, koja je grad i Paraćin, koji je opština, a koji ima u odnosu na celo gradsko područje Jagodine manje, tek, nekih, 20.000 stanovnika.
Takvih primera ima dosta u Srbiji i zato su poslanici SRS predložili amandman kojim se površine van lovišta definišu kao površine naseljenih mesta obuhvaćene propisima iz oblasti urbanizma, kao i autoputevi.
Predlagač je posebno mesto u ovom predlogu zakona dao jednoj novoj organizaciji u sistemu lovstva, a to je Lovačka komora. Po mišljenju SRS, to je još jedan balast i za državu, ali i za sve pravne i fizičke subjekte koji su uključeni u aktivnosti oko gazdovanja i korišćenja lovišta, kao i kontrole poštovanja ovog zakona. Dodatni izdaci, troškovi, nove članarine da bi se dobila još jedna lovačka organizacija, zaista je u ovom trenutku nepotrebno.
Član 8. se odnosi na poslove lovačkog saveza, u kome su pobrojane samo tri kategorije poslova, i to: obrazovanje komisije za polaganje ispita za ocenjivanje trofeja divljači, staranje o trofejima divljači velike vrednosti i obrazovanje Nacionalne komisije za izložbe i trofeje. Međutim, da li slučajno ili namerno, nisu uzeti u obzir neki poslovi za koje mi u SRS smatramo da mora da ih obavlja Lovački savez, koji je i član Međunarodnog saveta za lovstvo, a to su, pre svega, prikupljanje i obrada podataka za lovišta na teritoriji Republike Srbije, obrazovanje komisije za polaganje lovačkog ispita, izdavanje uverenja o položenom lovačkom ispitu i distribucija lovnih karata za lovišta na teritoriji Republike Srbije.
Činjenica je da su do sada u Lovačkom savezu Srbije radila odgovorna i stručna lica koja su ispunjavala sve ono što je zakon nalagao, kao i uredbe Vlade. Zato se i dodavanjem ovih nekoliko novih obaveza, po mišljenju SRS, želi upotpuniti njihov rad, kao i opšti prikaz realnog stanja na terenu.
Bavljenje lovom je, u stvari, jedna veoma bitna aktivnost, gledano iz ugla opšte bezbednosti i sigurnosti. Svako od nas dobro zna da je svakom lovcu neophodno vatreno oružje ili drugo oružje, kao, recimo, samostrel, koje se upotrebljava prilikom lova. S obzirom na to da je Vlada poslednjih godina donela niz zakona koji se tiču, pre svega, bezbednosti građana, kao i određene izmene Krivičnog zakona, koje se odnose na korišćenje vatrenog oružja, svakako bi trebalo uzeti u obzir amandman koji su poslanici SRS podneli kao novi član 63a, a koji se tiče prava na polaganje lovačkog ispita a time i prava za nošenje i upotrebu lovačkog oružja.
Zato SRS predlaže da lovački ispit ne može da polaže lice, navešću šta piše u našem amandmanu: "1) koje je u poslednjih 5 godina pravosnažnom sudskom presudom osuđivano zbog neovlašćene upotrebe oružja; 2) koje je u poslednjih 10 godina pravosnažnom sudskom presudom osuđivano zbog neovlašćene upotrebe oružja na kaznu zatvora dužu od godinu dana; 3) koje je pravosnažnom sudskom presudom osuđivano za krivična dela ubistva; 4) protiv kojeg se vodi krivični postupak zbog neovlašćene upotrebe oružja i nasilničkog ponašanja; 5) koje je u poslednjih 5 godina pravosnažnom sudskom presudom osuđivano zbog nasilničkog ponašanja; 6) koje je u poslednjih 10 godina pravosnažnom sudskom presudom osuđivano zbog nasilničkog ponašanja na kaznu zatvora dužu od godinu dana."
Navešću samo jedan primer koji je vama dobro poznat, a to je tragedija koje se pre nekoliko godina dogodila u negotinskom selu Jabukovac, gde je lice, upravo zahvaljujući činjenici da je posedovalo lovačku pušku, počinilo stravičan zločin ubivši devet svojih meštana i komšija. Shvatamo da to neće potpuno zaustaviti zloupotrebu lovačkog oružja, ali će sigurno doprineti smanjenju krivičnih dela te vrste.
Član 29. Predloga zakona odnosi se na zaštitu divljači od pasa i mačaka bez vlasnika ili bez kontrole vlasnika. Malo je čudan aršin predlagača kako brine o životinjama ovim zakonom, a kako brine isti predlagač o istim tim životinjama Zakonom o dobrobiti životinja. Citiraću član 29. stav 1, koji kaže: "Psi i mačke bez vlasnika ili bez kontrole vlasnika koji se nalaze u lovištu bez dozvole korisnika lovišta, a predstavljaju neposrednu opasnost po divljač mogu se pod propisanim uslovima ukloniti iz lovišta bez posebne dozvole". Dakle, kada je u pitanju zaštita divljači, sve je dozvoljeno. Smešno bi bilo da iko može da pomisli da će neko po šumskim prostranstvima juriti odbegle pse šinterskom opremom, kada te iste pse ne mogu da pohvataju ni u urbanim sredinama, oko škola, gde su ugrožena, pre svega, deca.
Zato su Vlada i Odbor prošle godine odbili moj amandmana na Predlog zakona o dobrobiti životinja, kojim se davala mogućnost lišavanja života određene životinje, ukoliko je neposredno ugrožen ljudski život. Ispada da je život neke divljači vredniji od ljudskog života, pošto ste tada kao razlog za neprihvatanje mog amandmana naveli mogućnost zloupotrebe građana ovakvom formulacijom.
Naravno, po običaju ste predvideli da u ovom članu ministar propisuje uslove i način uklanjanja pasa i mačaka iz lovišta, a kako bi to sve izgledalo na terenu, možemo samo da zamislimo.
Zbog vremena, moje izlaganje bih završio komentarom člana 115, koji se odnosi na primenu zakona. Predlagač je ovim zakonom predvideo mnoge novine, za koje je neophodno vreme da bi se ovaj zakon mogao adekvatno primenjivati. Javljaju se novi subjekti u celokupnom sistemu gazdovanja i korišćenja lovišta, koji svoju ulogu ne mogu preuzeti preko noći i zato smo u ime SRS podneli amandman kojim se predlaže odlaganje početka primene zakona za 1. januar 2011. godine. Zahvaljujem. (Aplauz.)