Poštovani narodni poslanici, napokon smo došli do zadnjeg člana 555, čiji rubrum glasi - stupanje na snagu krivičnog zakonika. U ime SRS podneo amandman baš na član 555. tako da se on menja i glasio bi: "Ovaj zakonik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se od 1. januara 2009. godine".
S obzirom na veliki broj instituta koje ste uveli, odnosno koje uvodite u ovaj krivični zakonik, s obzirom na prenošenje istrage, predistrage i poveravanje istrage i predistrage javnom tužiocu, mislimo da je rok koji ste predložili kratak za primenu ovog zakona i da ga treba prolongirati u najmanju ruku onako kako smo predložili, a to je 1. januara 2009. godine.

Uvaženi gospodine potpredsedniče, poštovani narodni poslanici, zadatak naručilaca ovog zakonika o krivičnom postupku, kao i skoro svih zakona, jeste da ova Koštuničina marionetska vlada postepeno ali sigurno napusti tradicionalno evropsko pravo i prihvati prava anglosaksonskih zemalja, koje se od evropskog tj. od našeg prava razlikuje nizom osobenosti, a posebno velikom ulogom običajnog prava i sudske prakse.
To pravo nije bilo pod uticajem Rimskog privatnog prava i razumljivo je da se razvijalo u posebnim društvenim i ekonomskim uslovima. Kvalitet je na strani našeg evropskog prava i na njegovom mehanizmu primene u praksi.
Poštovani narodni poslanici, usvajanjem zakonika o krivičnom postupku, kao jednog od sistemskih i posle Ustava jednog od najboljih zakona, u svakoj zemlji bi trebalo da predstavlja važan događaj i na sebe bi trebalo da skrene pažnju javnosti, pogotovo stručne javnosti. Tako bi trebalo da bude i sa našom zemljom.
Ali, nažalost, podeljeno zakonodavstvo između savezne države i republika članica više nije moguće, jer je marionetski Dosov režim i ustaški režim Mila Đukanovića Ustavnom poveljom razrušio zajedničku nam državu. S obzirom da su uništili zajedničku državu, vi žurite da usvajanjem ovog zakona, pre referenduma, končano dokrajčite zajedničku državu srpskog naroda koji živi u Srbiji i Crnoj Gori.
Predlog zakonika o krivičnom postupku je još jedna manipulacija vlasti tj. postojeće novodosovske većine, jer ne postoji nijedan razlog za izmenu postojećeg zakonika, jer ovako kako je predložen neće omogućiti efikasnije suzbijanje kriminaliteta niti će zaštiti prava učesnika u krivičnom postupku.
Pre svega predlagač pravi kardinalnu grešku time što u predlogu ukida osnovna načela, ne znam zašto, koja postoje u postojećem, važećem zakoniku, i umesto osnovnih načela uvodi pravila postupka. U stvari, meni je zaista jasno da ovaj režim je odavno izgubio načela i za njega nema načela, pa ni onih suštinskih, kojih se mora pridržavati u svakom postupku, pa i u krivičnom postupku.
Nije jasno zašto se uvodi sanckionisanje fizičkih i pravnih lica koja izjavama o krivičnom postupku navodno dovode u pitanje pretpostavku nevinosti, kao da izjava nekog lica može dovesti u pitanje pretpostavku nevinosti. Naravno, vi to znate, gospodine ministre, pa uvodite čak i drakonske kazne do 450.000 dinara.
Biće to čista zloupotreba vlasti, jer nije precizno utvrđeno u čemu treba da se sastoji povreda pravila prezumpcije nevinosti, pa će u praksi dolaziti do brojnih zloupotreba partijskih istražnih sudija, tužilaca i partijskih predsednika sudova.
Predlagač uvodi odredbu koja nema nikakvih dodirnih tačaka sa pravnom naukom, strukom i logikom, a to je da okrivljeni ne sme biti primoran da svedoči protiv samog sebe.
Kako je to moguće da okrivljeni bude i svedok. To je gospodo predlagači nemoguće i vi ste to prepisali od evropskih gazda, rušeći naš pravni sistem, rušeći čistoću zakona i prljajući ga gde god to možete i gde je moguće.
SRS smatra da nije primerena izmena postojećeg zakona u pogledu nadležnosti i sastava sudskih veća i da je postojeći sastav sudskih veća, zavisno da li je za krivično delo predviđena kazna veća ili manja od 15 godina, primereniji od predloženog, da veće od pet sudija sudi za krivična veća gde je predviđena kazna preko 30 godina, a veće od trojice sudija, ako je kazna manja od 30 godina.
Tamo gde je kod krivičnih dela zaprećena kazna preko 15 godina to su, gospodine ministre, veoma teška krivična dela i tu mora suditi veće od pet sudija. Predlogom zakona se propisuje da u izuzeću predsednika suda odlučuje zamenik predsednika suda, što je nedopustivo i neprihvatljivo, jer kako je moguće da o izuzeću predsednika suda odlučuje neposredno niži organ od njega, koji mu je i potčinjen.
U praksi uvek će se dešavati da je uzaludno tražiti izuzeće predsednika suda, što je protivno samom krivičnom postupku i načelima krivičnog postupka, i u direktnoj je suprotnosti sa osnovnim načelom krivičnoprocesnog prava, načelom materijalne istine, jer je cilj krivičnog postupka da dođe do potpune istine, od čega će zavisiti i donošenje same odluke o kazni.
Pitam vas kako će sudija utvrditi istinu ako je pristrastan i ako njegov zamenik učestvuje u njegovom izuzeću. Ovo rešenje je upravo pravno nasilje i vrhunac samovolje predlagača.
Predlogom zakona predlagač daje previše ovlašćenja javnom tužiocu, a to je vođenje pretkrivične istrage, donošenje rešenja o sprovođenju istrage i sprovođenje istrage. Time eliminišete sudije, dakle kompletno istražne sudije, po onom sistemu kadija te tuži kadija ti sudi.
Kako je moguće tužiocu da dajete ingerencije koje on zaista ne može imati, a to je da javni tužilac pokreće disciplinski postupak protiv pripadnika organa unutrašnjih poslova, ako je on, javni tužilac, nezavisan organ i nije radnik organa unutrašnjih poslova.
Pa valjda predlagaču treba da je jasno, da bi se pokrenuo disciplinski postupak protiv radnika unutrašnjih poslova mora postojati osnovni preduslov da je taj disciplinski prekršaj predviđen disciplinskim aktom organa unutrašnjih poslova, a to je u konkretnom slučaju nepostupanje po zahtevu javnog tužioca. Postavlja se pitanje kako je moguće pokrenuti disciplinski postupak za prekršaj koji ne postoji?
Predlogom zakona uvodi se novina o isključenju branioca, njegovo novčano kažnjavanje, član 70, pa čak i krivični progon, što je van zdrave pameti i atak na ovu časnu profesiju, koju časno i odgovorno vrši 99,99% advokata, čime praktično ukidate odbranu, a i odredbe o kažnjavanju advokata isključene su i u suprotnosti su sa članom 75. Predloga zakona.
Da su postojeća rešenja bolja pokazuje i ovaj naš nakaradni član 95. Predloga zakonika, kojim povređujete osnovna prava okrivljenog, kojim posle čitanja krivične prijave zabranjujete razgovore okrivljenog sa braniocem, sve dok okrivljeni bude, kako ste to krajnje nestručno naveli, saslušan. Valjda ispitan, gospodine ministre, jer su stručni izrazi u krivici - ispitan, a u parnici - saslušan.
Tako vi policijskim batinašima dozvoljavate, što će se u praksi dešavati, da maltretiraju, batinaju ljude, što su činili samo batinaši iz vremena za koje smo mislili da su odavno prošla.
Neprihvatljivi su predlozi, član 124, kojim se predviđa veštačenje od strane veštaka inostrane struke, čime se dovodi u pitanje stručnost domaćih stručnih institucija, kojima se poverava veštačenje odgovarajuće struke.
Članom 146. uvodite tajni zvučni nadzor osumnjičenog za skoro sva krivična dela, čime se duboko zadire u lični život učinioca, gde će policijska država praktično raditi šta hoće.
Naročito SRS ima primedbe na članove koji se odnose na pritvor koji može trajati po ovom novom predlogu šest godina ili neverovatnih devet godina. Gospodo narodni poslanici, nadam se da vi svi znate da je preventivno lišenje slobode pritvor protiv lica kod koga postoji osnovana sumnja da je izvršilo krivično delo, ako je to potrebno radi vođenja krivičnog postupka ili radi bezbednosti ljudi. Bilo da je obavezan ili fakultativan, njega određuje sud i samo izuzetno odlukom drugi zakonom određen organ.
Dakle, pritvor je jedna nužna mera koja mora što kraće trajati, jer u protivnom između ovog instituta i kazne ne bi bilo razlike. Kada je u pitanju kazna, lice se oglašava krivim i kažnjava, a za pritvoreno lice sve do tada vlada prezumpcija njegove nevinosti, jer se ono ne smatra zatvorenikom već licem u pritvoru. Zbog čega ovu nužnu meru vulgarizujete do tog stepena da poprima elemente kazne zatvora, što ona nije i ne sme biti, gospodo narodni poslanici.
Po Ustavu Republike Srbije pritvor mora biti sveden na najnužnije moguće vreme. Da li je vreme od šest ili devet godina kratko? Kratko je izgleda za vas jer se uklapa u vaše uplitanje u rad pravosudnih organa, a i ne znate i nećete da znate da te organe višestruko potcenjujete.
Prvo, ne date im da rade po zakonu, drugo, nemate poverenja u pravosudne organe, odnosno u njihov rad i ažurnost, što će se nametati kao stalni problem, ako ste im već vezali ruke.
Neprihvatljiv je sporazum o priznavanju krivice, kojim u naše uvodite anglosaksonsko pravo, koje je potpuno neprihvatljivo u našim uslovima, i sporazumno priznavanje krivice između tužioca i okrivljenog za tako teška krivična dela gde je zaprećena kazna do deset godina.
To će pružati mogućnost za najveće zloupotrebe, kada će se tužilac i kriminalac, uslovno govorim, dogovarati o visini kazne, o troškovima postupka, o odricanju na žalbu ako kriminalac priznaje izvršenje dela, a naravno ako plati, kako to rade vaše anglosaksonsko demokrate.
Predlagač zakona o krivičnom postupku predviđa i drakonske kazne za svedoke, veštake, pa čak i za branioce, do neverovatnih 450.000, pa i do tri miliona.
Takve predviđene drakonske kazne nisu primerene našim uslovima niti materijalnim prilikama svedoka, veštaka i advokata, koji neće moći kaznu da plate, pa ta kazna nije ništa drugo nego pljačka od strane ovog režima. Vama, gospodo iz Vlade Republike Srbije, samo preostaje da, ako držite do struke, ovaj nakaradni zakon povučete. Hvala vam.

Poštovani narodni poslanici, ovde imamo Predlog zakona o crkvama i verskim zajednicama. U stvari to su dva koncepta, jedan je koncept predlagača, Vlade Republike Srbije, i drugi koncept SRS. Naravno, ovaj prvi je loš, a koncept SRS je dobar, odnosno najbolji i ako usvojite ove amandmane SRS onda možete računati da će doći do poboljšanja zakonskog teksta, a to u stvari SRS želi.
U ime SRS sam i predložio amandman na član 23. Predloga zakona o crkvama i verskim zajednicama, tako što sam predložio da se u članu 23. reči "ili verske organizacije" u odgovarajućem padežu brišu. Dakle, ovo se uklapa u koncept SRS. Mi smo protiv registracije verskih organizacija, iz razloga što ova registracija verskih organizacija može otvoriti prostor za legalno delovanje verskih sekti, koje su istorijski gledano bile protiv SPC, protiv države i koje su trovale našu omladinu.
Dakle, one su najčešće delovale destruktivno, delovale su protivno interesu crkve i takođe najčešće asocijalno.
Tako da ove verske sekte ne samo da ne treba registrovati, nego one ne treba ni da postoje. Iz tih razloga predlažem da se ovaj amandman usvoji. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o davanju kontragarancija Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po kreditu Međunarodnog udruženja za razvoj, tako što sam predložio da se taj član 2. briše, kao što su, uostalom,  sve moje kolege predložile da se brišu svi članovi, jer je zakon apsolutno besmislen.
Član 2. Predloga zakona čije sam brisanje predložio glasi: "Kontragarancija iz člana 1. ovog zakona daje se Srbiji i Crnoj Gori, na ime obaveze iz Zakona o zaduženju SRJ kod Međunarodnog udruženja za razvoj".
Srpska radikalna stranka smatra da nova zaduživanja nisu potrebna, pogotovo iz razloga što je ova vlada nesposobna da reši mnoge probleme. Nesposobna je zbog toga što dolazi do stalnog pada životnog standarda, do opšte nezaposlenosti, do pada proizvodnje, tako da je besmisleno praktično zaduživati državu sa ovako skupim kreditima.
Zašto bi Republika Srbija davala kontragaranciju za kredite koje je uzimala SRJ? Da li to znači da ovo udruženje za razvoj više ne priznaje našu zajedničku državu Srbiju i Crnu Goru, znači li to da vi, ako prihvatite ovo rešenje, rasturate našu zajedničku državu i pre referenduma i pre nego što je rasturi eventualno, pokuša da rasturi ustaški režim Mila Đukanovića. Mislim da je to neprihvatljivo i ovaj amandman je osnovan, tako da predlažem da ga usvojite.

Poštovani narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o amnestiji. To je, po svojoj sadržini, vrlo kratak zakon, koji sadrži svega 11 članova, pa ako odbijete ona tri zadnja člana koji predstavljaju prelazne i završne odredbe, praktično je to zakon koji se svodi na jednu stranu.
Amnestija je po svojoj pravnoj prirodi akt u obliku zakona koji donosi Skupština, kojim se neodređenom broju lica daje oslobađanje od krivičnog gonjenja, oslobađanje od rešenja kazne i brisanje osude. To nije akt milosti izvršne vlasti, kako je ovde rečeno.
Predlogom zakona o amnestiji predviđa se davanje amnestije licima koja su od 7. oktobra 2000. godine do dana stupanja na snagu ovog zakona učinila krivična dela, a to su krivična dela protiv oružanih snaga, krivična dela iz člana 202. 214. i 215. Spadaju u grupu najtežih krivičnih dela, a to su krivična dela odbijanje primanja i upotrebe oružja, izbegavanje vojne službe, samovoljno udaljenje ili bekstvo iz Vojske Jugoslavije.
Dakle, ova krivična dela za koja se traži amnestija su predviđena osnovnim Krivičnim zakonom, koja su u nadležnosti savezne države, pa je jedino logično da amnestiju za ova krivična dela može dati samo skupština Srbije i Crne Gore.
Postavlja se pitanje, ako se amnestija daje za ova teška krivična dela, čemu onda vojna obaveza? Dakle, da se ne ispunjava ta vojna obaveza, nama ne može biti opravdanje, dame i gospodo narodni poslanici, jer služenje vojnog roka je zakonska obaveza i ne sme biti opravdanja da se ista ne ispunjava.
Sada se obraćam građanima Srbije, posle 5. oktobra i "buldožer" revolucije, divljačkog paljenja Skupštine, TV, navodno je došla preko noći, odnosno procvetala, demokratija koju su predvodili najlošiji ljudi – kriminalci, pa bi sada predlagač, Vlada Srbije, posle šest godina da amnestira, odnosno abolira sve one kukavice i dezertere koji su učinili krivična dela predviđena našim zakonom, krijući se iznad procvetale demokratije, koju je navodno donela ona marionetska i ova marionetska vlada, lažući i varajući ovaj naš napaćeni narod.
Kako je moguće abolirati dve i po hiljade kukavica i dezertera koji su odbili da služe vojni rok, pa se onda sa pravom postavlja pitanje – zašto se ne donese zakon kojim će se abolirati osuđeni za krivična dela, odnosno veliki broj građana koji su osuđeni za mnogo blaža krivična dela.
U praksi se dešava, a imao sam kao advokat slučaj da jedan moj izgladneli klijent, odbranu sam pružio po službenoj dužnosti, obije trafiku i uzme pola kilograma kobasice i da za to bude osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora. Ako amnestirate dezertere i kukavice koji su činili teška krivična dela onda abolirajte i gladne građane ove zemlje. Hvala vam.

Poštovani narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 11. Predloga zakona o hipoteci, tako što sam predložio da se stav 2. i 3. ovog člana brišu.
Stav 2. i 3. predviđaju upis hipoteke na objektu izgradnje.
Srpski radikali smatraju da se hipoteka može upisati samo na postojećoj nepokretnosti, a založni objekat po svojoj pravnoj suštini jeste ono što su predložili srpski radikali amandmanom na član 3, poljoprivredno zemljište, šumsko zemljište, gradsko građevinsko zemljište, građevinsko zemljište, kuće, stambene zgrade, poslovne zgrade, pomoćni ekonomski objekti, stanovi, poslovne prostorije i garaže. Dakle, to su te nepokretnosti na kojima se može upisati hipoteka.
Kao što sam nabrojao, ove nepokretnosti su samo one na kojima se može upisati i zasnovati hipoteka, jer po svojoj definiciji, hipoteka jeste založno pravo na nepokretnostima na osnovu koga njen titular, odnosno hipotekarni poverilac može tražiti namirenje potraživanja iz hipotekarne stvari.
Gospodine ministre, pravo gradnje nije stvar. Prema tome, u zemljišnim knjigama, to vam govorim kao praktičan advokat, dakle, sa decenijskim iskustvom, vrši se predbeležba, tu se može upisati pravo gradnje, ali zabeležba, odnosno teret ne može, može se samo upisati na nepokretnosti i budite ubeđeni, ako ne usvojite amandmane SRS, ono što ste predložili, neće biti primenjeno u praksi. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 20. Predloga zakona o hipoteci, tako što sam predložio da se član 20. Predloga zakona briše.
Predloženim članom reguliše se ustupanje potraživanja obezbeđenog hipotekom na osnovu ugovora između poverioca i lica kome se potraživanje ustupa, pa čak se i navodi da se ugovor zaključuje u pisanoj formi, naravno, koji se overava u sudu.
Međutim, predloženo rešenje je potpuno nepotrebno, jer je regulisano članovima Zakona o obligacionim odnosima, član 436-445. Zakona, kojim se reguliše cesija, pa je član 20. Predloga ovog zakona potpuno suvišan i treba ga brisati.
Apelujem na vas da ovaj moj amandman usvojite.

Poštovani narodni poslanici, poslanik SRS, moj uvaženi kolega Milan Stevović, podneo je amandman na član 37. Predloga zakona o hipoteci, tako što je predvideo da se stav 3. briše.
Naime, ovim stavom 3. predviđeno je da ako se hipotekarni poverilac namiri sticanjem prava svojine na hipotekarnoj nepokretnosti, smatra se da je potraživanje namireno u trenutnu sticanja prava svojine. Baš upravo mi smo protiv toga gospodine ministre, odnosno SRS ima stav da hipotekarnom poveriocu ne bi trebalo dozvoliti da stiče pravo svojine nad nepokretnosti gde je upisana hipoteka, jer su moguće brojne zloupotrebe od strane hipotekarnog poverioca.
Jer, praktično, hipotekarni poverilac može da dođe do svojine ispod cene, on može doći, ne znam kako bi drugačije nego na osnovu ugovora, a taj ugovor može da bude, i najčešće će biti simulovan, zelenaški, a onda, kada se dese takvi ugovori, onda stupa na snagu sud. Upravo da bi se izbegli ti nepotrebni sudski sporovi, kojih će biti ako ovo ne usvojite, mi predlažemo i nadam se da smo vas ubedili da usvojite ovaj amandman uvaženog kolege Milana Stevovića. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 49. Predloga zakona o hipoteci, tako što sam predložio da se u stavu 1. tačka 2) člana 49. briše. Stav 1. tačka 1) se zaista može prihvatiti, jer kaže hipoteka prestaje ispisom, kada se u istom licu stekne svojstvo hipotekarnog poverioca i hipotekarnog dužnika, što je u redu.
Međutim, predloženim članom 49. stav 1. tačka 2) predviđa se prestanak hipoteke ispisom kada hipotekarni poverilac stekne pravo svojine na hipotekarnoj nepokretnosti. Naravno da SRS smatra da hipotekarnom poveriocu ne bi trebalo dozvoliti da stiče pravo svojine na nepokretnosti na kojoj je upisana hipoteka, jer su, kao što sam rekao u obrazloženju amandmana uvaženog kolege Milana Stevovića, tu moguće mnoge zloupotrebe, da hipotekarni poverilac može da zloupotrebi hipotekarnog dužnika, da mu nametne simulovane, zelenaške i mnoge druge ugovore, tako da hipotekarni poverilac stekne svojinu hipotekarnog dužnika ispod cene, pa čak i po minimalnim cenama.
To se u praksi dešavalo i do sada, a sada ako usvojite ovaj zakon dešavaće se sigurno i više, a onda na scenu stupaju sudovi.
Upravo da bi se to izbeglo, mi i predlažemo brisanje ovog člana. Analogno tome, ako se prihvati ova naša teza da hipotekarni poverilac ne može steći pravo svojine hipotekarnog dužnika, onda i hipoteka ne može prestati po tom osnovu, kada hipotekarni poverilac stekne pravo svojine na hipotekovanoj nepokretnosti. Predlažem da usvojite moj amandman.

Poštovani narodni poslanici, pred nama je zakon o hipoteci, radi se o jednom izuzetno važnom zakonu koji bi trebalo u svakom pravnom sistemu da ima vrlo veliki značaj, a i u našem.
Međutim, SRS ima veliki broj primedbi na ovaj zakon, pre svega od definicije. Hipoteka je po svojoj pravnoj definiciji zaloga na nepokretnoj stvari, kući, stanu, zemljištu i ništa više.
Kao vid obezbeđenja potraživanja zalaganjem nepokretnosti u hipoteku, založni poverilac – zalogoprimalac stiče pravo u naplati svog potraživanja u odnosu na druge upisom u zemljišne knjige.
Dakle, hipoteka ima taj značaj što predstavlja teret na nepokretnosti koja je prati bez obzira u čije ruke je ona otišla. Cilj hipoteke jeste da je garancija naplate – potraživanje iz hipotekarne nepokretnosti za slučaj da dužnik, kada je dospelo ovo potraživanje, ne izmiri obaveze prema hipotekarnom poveriocu.
Hipotekom bi trebalo obezbediti garanciju naplate potraživanja poverilaca, u konkretnom slučaju to su pretežno banke, i to na brz i efikasan način, a što predloženi zakon, garantujem, ako ga ovako usvojite, neće obezbediti, jer ima niz manjkavosti, nedorečenosti, pa ako se predloženo rešenje ne promeni, odnosno ne poboljša amandmanima SRS, radiće se zaista o lošem zakonskom projektu.
Pre svega, predloženi zakon treba da precizira sam pojam hipoteke principima založnog prava, tj. principima akcesornosti, oficijelnosti i nedeljivosti.
Sam pojam hipoteke u Predlogu zakona je neprecizan, neobjektivan i nije u skladu sa principima založnog prava. Zakonom je bilo neophodno precizirati založni objekat, a to je nekretnina, što ovim predlogom zakona nije učinjeno.
Pojedini članovi zakona su neprecizni, nedorečeni, naročito u pogledu jezičkih nedorečenosti. Na primer, višestruka hipoteka može da asocira da je na jednoj nepokretnosti dato više hipoteka, a u stvari se radi o zajedničkoj hipoteci.
Pojam hipoteke ne samo što nije pravilno definisan rečima "ako dođe do povrede druge obaveze", mislim da je to u članu 2, gospodine ministre, dovodi u zabunu svrhu hipoteke, jer nije definisano koje su to druge obaveze, pa naravno taj stav treba brisati, a srpski radikali misle da treba brisati kompletan član 2. Mnogi pojmovi se nepotrebno ponavljaju pa ih je potrebno brisati.
SRS smatra da hipoteka na idealnom delu nije moguća, jer princip nedeljivosti založnog objekta ne dozvoljava da se nepokretnost tretira u nekim delovima, nego samo kao celina, odnosno moguća je hipoteka samo na celoj nepokretnosti.
Prava na nepokretnosti i nepokretnost, kao založni objekat, sasvim su različiti pojmovi. I na nepokretnosti u svojini više lica hipoteka se može zasnovati, po mišljenju SRS, a tako bi trebalo da reguliše zakon, samo uz saglasnost suvlasnika.
Hipoteka, pored ugovora, založne izjave, na osnovu zakona i sudske odluke, trebalo bi da može da nastane i sudskim poravnanjem, odnosno sporazumom stranaka, što ovim predlogom nije predloženo, jer je Zakon o izvršnom postupku to predvideo, ali to ste morali predvideti i ovim zakonom.
Ugovor o hipoteci se zaključuje u pismenoj formi, sa potpisima overenim u sudu, jer je sud jedini nadležan za overu potpisa, kako govori Zakon o prometu nepokretnosti, pa ne postoji drugi zakonom ovlašćeni organ, kako se to nakaradno i nestručno navodi u Predlogu ovog zakona. Hipoteka može pratiti samo sudbinu nepokretne stvari, a ne i onog koji trenutno koristi stvari.
SRS smatra da je potrebno preciznije odrediti snagu izvršne isprave, što mogu imati samo ugovor o hipoteci i založna izjava, sačinjena u pismenoj formi i overena u sudu, što zakonom ovde nije precizirano.
Pojedina rešenja, predviđena ovim predlogom zakona o hipoteci su nepotrebna. Mislim da je to član 20, gde se radi o ustupanju potraživanja, kao i o preuzimanju duga, jer su to oblasti koje su regulisane Zakonom o obligacionim odnosima.
Ukazao bih i na član 31, da je potpuno neprecizan i ne precizira kada je rešenje drugostepenog organa izvršno i da li se protiv konačnog rešenja može voditi upravni spor.
Naravno, svi pravnici koji su završili pravni fakultet znaju da se protiv svakog konačnog rešenja može voditi upravni spor, ali onda je to trebalo napisati u ovom zakonu ili da se kaže da je ovo rešenje konačno i da se protiv njega ne može voditi upravni spor. Međutim, SRS smatra da to nije dobro rešenje i da se protiv svakog konačnog rešenja mora dozvoliti vođenje upravnog spora.
Na kraju, ima tu nekih reči, ne znam da li su greška ili je neznanje. Recimo, za slučaj stečaja, primetio sam, valjda poverilac ima razlučno pravo, a ne izlučno, kako stoji.
Mnogo je nedorečenosti u ovom zakonu i SRS je uložila veliki broj amandmana u nameri da ga popravi. Zato apelujem na vas, poštovani narodni poslanici, da u Danu za glasanje ne prihvatite ovaj zakon, odnosno da uvažite amandmane koje je uložila SRS.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zakon o raspodeli transfernih sredstava. Ovde se radi o jednom vrlo važnom zakonu vezano za stanovište lokalne samouprave.
Raspodela, po mišljenju SRS, nije izvršena prema adekvatnim kriterijumima koji su predviđeni članom 77. i 99. Zakona o lokalnoj samoupravi. Samo ću nabrojati neke: broj stanovnika, broj srednjih i osnovnih škola, stepen razvijenosti, veličina teritorije i status životne sredine.
Poštovani narodni poslanici, molim vas da obratite pažnju na ovo zadnje - status životne sredine. Upravo dolazim iz grada Pančeva, gde je raspoređen iznos od 212 miliona dinara, a grad Pančevo, odakle dolazim, izložen je eko-teroru, u vidu tihog i sistematskog ubijanja mojih sugrađana. Pančevo je s pravom nazvano crnom ekološkom tačkom, što je uselilo strah u svaku našu kuću, u svaku našu ulicu i u dušu mojih sugrađana.
Procenat zagađenosti u Pančevu je sve veći i opasniji, a rekao bih i nepodnošljiv. Pitam se, da li će Pančevo doživeti sudbinu jednog Majdanpeka, pa će građani pod tim terorom i strahom od bolesti i smrti početi da pakuju svoje kofere i odlaziti. Pitam se gde, kuda. Krajnje je vreme da se Vlada Republike Srbije zapita šta je preče, naši životi i životi naših potomaka ili zagađivači koji nas truju pod pokroviteljstvom te iste Vlade. Smatram da Vlada Republike Srbije je dužna da izdvoji sredstva mnogo veća nego što je izdvojila za ugroženi grad Pančevo.
Uvažena gospođo potpredsednice, koristim ovu priliku da postavim poslaničko pitanje Vladi Republike Srbije, tačnije Ministarstvu za kapitalne investicije. Pitanje glasi: gde se nalazi novac koji je izdvojila Japanska vlada kao donaciju za izgradnju stanova za ratne vojne invalide i članove njihovih porodica? Želim da mi Vlada, odnosno nadležno Ministarstvo dostavi izveštaj, odnosno odgovor u pismenom obliku. Hvala najlepše.

Poštovani narodni poslanici, zakon o komorama zdravstvenih radnika je jedan izuzetno loš zakonski projekat, koji je, pre svega, protivustavan i određene odredbe su u direktnoj suprotnosti sa Ustavom. On je restriktivan i rekao bih da mu je osnovni cilj kažnjavanje lekara i ne samo kažnjavanje lekara nego i njihova diskriminacija, odnosno omalovažavanje, samim tim što se protiv njih može voditi postupak i izricati kazna.
Zato su poslanici Srpske radikalne stranke podneli veliki broj amandmana. Podneo sam amandman na član 12. ovog zakona kojim sam predložio da se član 12. briše. Naime, SRS se protivi licencama, a upravo ovaj član 12. reguliše upis licenci, kako obnovljenih tako i oduzetih. Licenca, ovako kako ste vi zamislili, gospodine ministre, značila bi poništavanje odgovarajuće diplome, doktorata, magistrata, državnog ispita, što je za SRS neprihvatljivo.
Takođe, član 12, koji sam predložio da se briše, predviđa i upis disciplinskih mera. Mi smo protiv kažnjavanja lekara, tako da mislim da je ovaj moj amandman opravdan. Predlažem narodnim poslanicima da ga u danu za glasanje usvoje.

Poštovani narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o bankama. Radi se o jednom izuzetno lošem zakonskom projektu na koji SRS ima velikih primedbi. Naime, ovaj zakon je, pre svega, protivustavan, protivan najvišem aktu naše zemlje, a istovremeno je u suprotnosti sa mnogim drugim sistemskim zakonima, kao što su Zakon o privrednim društvima i Zakon o opštem upravnom postupku, kao i Zakon o izvršnom postupku.
Mnogi članovi ovog zakona su neprecizni, nejasni, a rekao bih i neprimenjivi.
Praktično, ako usvojite ovaj zakon, garantujem da će taj zakon biti van pravnog sistema zemlje. Jedna od osnovnih primedbi SRS, ako se usvoji ovaj nakaradni zakon, biće da banke neće biti ravnopravne.
Dakle, kao i moje ostale kolege i koleginice iz SRS, podneo sam amandman, ali ovog puta na član 33. Predloga zakona, tako što sam predložio da se ovaj član briše. Naime, ovaj član govori o rizicima izloženosti banke. Isti član, kao i mnogi drugi, konfuzan je, neprecizan, nejasan i neprimenjiv, pa iz tih razloga sam predložio njegovo brisanje.
Narodna skupština, kao najveći organ i kao visoki dom, ne bi smela da bude glasačka mašina vrlo loših zakona koje podnosi predlagač. Postavlja se jedno logično pitanje - zašto ste vi, gospodo iz Ministarstva, podneli ovaj predlog zakona jedno dva-tri sata pred raspravu? Najverovatnije zbog toga što se plašite kritike, prvenstveno SRS i njenih poslanika, da oni ne bi imali vremena da se pripreme za ovaj zakon.
Međutim, kao što vidite, poslanici SRS veoma konstruktivno govore o ovom zakonu. Gospodo narodni poslanici i vi što vladate, ovo su glasovi razuma i vi treba da ih uvažite. Ovi vaši zakoni, njih 70%, to vam kažem kao pravnik, već se ne primenjuju, a to govori i praksa mnogih sudova i Vrhovnog suda Srbije. Dakle, preko 80% zakona koje ste doneli nisu primenjivi.
Verujte mi, ovi vaši nalogodavci iz Brisela, koji vam diktiraju ove zakone, pitaće vas, ako vas već nisu pitali, gospodine predsedniče, zašto ih ne primenjujete. Upravo mi srpski radikali uporno upozoravamo na to, i to više puta, i to baš dobronamerno, ne baš onako kako vi to mislite da radi SRS.

Poštovani narodni poslanici, ovaj moj amandman se nadovezuje na amandman uvaženog gospodina Mome Markovića, koji je predložio da umesto "uprave" stoji "komisija" i da komisija ima pet članova.

Dakle, komisija kao samostalan organ treba da odgovara Skupštini i da bude potpuno samostalan državni organ, koji neće odgovarati izvršnoj vlasti, nego Skupštini.
U ime SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o sprečavanju pranja novca, tako što sam predložio da se posle člana 13. doda novi član 13a, koji glasi: "Članovi komisije međusobno ne smeju biti srodnici u pravoj liniji, u pobočnoj do četvrtog stepena srodstva, bračni drugovi, srodnici po tazbini, zaključno sa drugim stepenom srodstva, pa čak i onda kada brak bude prestao, staralac, usvojenik, usvojilac i hranilac".
Dakle, smisao ovog amandmana jeste da se spreče moguće zloupotrebe i rodbinske veze članova komisije, kao samostalnog državnog organa. Usvajanjem ovog amandmana od strane ovog visokog doma, zakon bi bio mnogo bolji. Zato želim da vas ubedim u ispravnost ovog stava i amandmana, pa predlažem da ga u danu za glasanje i usvojite.