Poštovani narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama Zakonika o krivičnom postupku je još jedna manipulacija vlasti tj. postojeće novodosovske većine, jer ne postoji nijedan razlog za ovako predložene izmene, a najmanje razlog hitnosti.
Pre svega, osvrnuću se na čl. 14, 15. i 16. izmena i dopuna Zakonik o krivičnom postupku koji se odnose na trajanje pritvora.
Pritvor, nadam se da svi znate, jeste preventivno lišenje slobode lica protiv koga postoji osnovana sumnja da je izvršio krivično delo, ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka i radi bezbednosti ljudi. Bilo da je obavezan ili da je fakultativan njega određuje sud, a samo izuzetno odlukom drugog zakonom određenog organa. Dakle, pritvor je jedna nužna mera koja mora što kraće trajati, jer u protivnom između ovog instituta i kazne zatvora ne bi bilo razlike. To pravnici dobro znaju.
Kada je u pitanju kazna, lice se oglašava krivim i kažnjava, a za pritvoreno lice sve do tada vlada prezumpcija njegove nevinosti. Sledeći ovakav status pritvorenika ništa se bitnije ne menja ni onda ako lice zbog visine izrečene kazne izvesno vreme ostane u pritvoru, jer sve do pravosnažnosti kazne koja mu je izrečena ne smatra se zatvorenikom već licem u pritvoru. Zbog čega bismo onda ovu nužnu meru vulgarizovali do te mere i do tog stepena da poprimi elemente kazne zatvora, što ona nije i ne sme biti, gospodo narodni poslanici i gospodine ministre.
Smatram da predlagač ovih izmena produžetkom pritvora atakuje direktno na Ustav Srbije i na pravosudne organe. Po Ustavu Republike Srbije pritvor mora biti sveden na najmanje nužno vreme i mora biti što je moguće kraći. Šta vama, gospodo iz Vlade, znači da je vreme od četiri godine kratko? Kratko je za vas, jer se uklapa u vaše uplitanje, u rad pravosudnih organa, a ne znate i nećete da znate da te organe višestruko potcenjujete. Prvo, ne date pravosudnim organima da rade po zakonu, nemate poverenja u pravosudne organe, odnosno u njihov rad i ažurnost, što će se nametati kao stalni problem ako ste im već vezali ruke.
Vi, gospodo, ne znate šta radite. Vi članom 8. dopuna Zakonika o krivičnom postupku predviđate učešće sudije čije se izuzeće traži u donošenju rešenja o izuzeću!. Da nije žalosno bilo bi smešno, jer to rešenje nije u duhu opštih pravnih propisa. To je nedemokratski čin vlasti kojoj su navodno puna usta demokratije. Takvo rešenje nije u duhu ni sa krivičnim postupkom i u direktnoj je suprotnosti sa osnovnim načelom krivično-procesnog prava, načelom materijalne istine, jer je cilj krivičnog postupka da dođe do potpune istine, od čega će zavisiti donošenje pravične kazne. Pitam vas kako će sudija utvrditi istinu ako je pristrasan i ako sam učestvuje u svom izuzeću? Ovo rešenje je vrhunac samovolje predlagača.
Članom 12. uvodite nov stav kojim predviđate da će troškove pretkrivičnog postupka snositi organ unutrašnjih poslova, što će naravno u praksi doneti vrlo negativan efekat kod vođenja pretkrivičnog postupka, jer će se pretkrivični postupak voditi površno, i to sve u smislu smanjenja troškova koje će imati organi unutrašnjih poslova.
Član 13. izmena i dopuna Zakona o krivičnom postupku uvodi drakonske kazne za veštake i svedoke. Povećavate kazne sa 10 hiljada na neverovatnih 100 hiljada dinara. Takvo povećanje kazne nije primereno našim uslovima niti materijalnim prilikama veštaka i svedoka, pa isti neće moći kaznu da plate, a ta kazna nije ništa drugo nego pljačka pa će svedoci i veštaci morati u zatvor, što je van svake zdrave pameti.
Vama samo preostaje, ako držite do struke, gospodo iz Vlade Republike Srbije, da ovaj nakaradni zakon povučete. Ovo vam poručuju srpski radikali. Poslušajte glasove srpskih radikala, glasove razuma i prestanite da manipulišete pravosuđem, jer nema nijednog razloga za donošenje ovih izmena i dopuna.

Poštovani narodni poslanici, u ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na Predlog zakona o registraciji privrednih subjekata da iznad člana 10. treba da stoji - registarski sudija umesto - registrator. Smatram da registraciju privrednih sudova treba da vrše trgovinski sudovi tj. sudije trgovinskih sudova, kao stručni i kvalifikovani za ove poslove.
Uvođenje registratora je potpuno bespotrebno i skupo, jer su za njegovo uvođenje potrebna značajna materijalna sredstva. Dakle, uvodite ponovo agencije koje će dodatno koštati ovu državu i ove naše napaćene građane.
Predložio sam da se član 10. predloženog zakona dopuni novim stavom, koji bi omogućio ministru pravde da donosi bliža uputstva o vođenju registra, da propisuje formu i sadržinu obrazaca za registraciju, kao i da obezbeđuje njihovu dostupnost na sajtu Interneta.
Ovo moje rešenje je racionalno i u skladu je sa svim amandmanima koje je podnela poslanička grupa SRS, ne traži dodatna materijalna sredstva, a u skladu je i sa pozitivnim zakonskim propisima.
Zato apelujem na vas da ovaj amandman usvojite. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, predložio sam ovim amandmanom da se briše član 44. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji iz razloga što je postojeće rešenje osnovnog zakona primerenije i celishodnije.
Do sada, rešenjima iz osnovnog zakona predviđena je drakonska kazna od 400.000 dinara za poreskog obveznika, u članu 178. osnovnog zakona, a sada vašim izmenama i dopunama kazna iznosi milion dinara, što je ne samo neprimereno uslovima i u zemlji u kojoj živimo, već je to predloženo rešenje daleko od zdravog razuma i pameti.
Gospodo, hoćete ovaj narod da oderete do gole kože, da ga iscedite do kostiju, čak se predlagač drznuo da u članu 44. unese novi stav člana 178. gde proširuje i predviđa za ovaj prekršaj kažnjavanje i odgovornog lica kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.
Ovim drakonskim i ogromnim kaznama nećete disciplinovati poreske obveznike, jer kazne oni neće moći platiti, pa će vam ovaj zakon, kao i mnogi pre ovog zakona, dosovski zakoni, ostati neprimenjiv.
Zato molim i apelujem na vas da ovaj moj amandman usvojite. Hvala vam.

Poštovani narodni poslanici, u obrazloženju Predloga zakona o izmenama Zakona o sudijama, koji predstavlja svojevrstan stari i novi DOS-ovski hvalospev, veličaju se uglavnom, tobože, dostignuća u pravosuđu od 5. oktobra 2000. godine pa do današnjeg dana - kao da pravosuđe i sudovi pre 5. oktobra nisu ni postojali, kao da sudije, praktično, do 5. oktobra nisu ni radile ni sudile, a oni sudovi su od njih dobili formalne garancije o nezavisnosti sudova.
Veliča se Veliko personalno veće, kao protivustavna kategorija, veće koje će, tobože, održati samostalnost i nezavisnost sudova. Takođe se veliča stvaranje Visokog saveta pravosuđa, koje će rešiti, navodno, statusno pitanje sudija, tužilaca, porotnika i zamenika javnih tužilaca, a u stvari, gospodo, nikada, od Drugog svetskog rata, pored ovih vaših - visokih saveta i velikih veća, Srbija nije imala gore, niti, da se izjasnim pežorativno, "manje sudove". Upravo u tom periodu od 5. oktobra sudovi nikada nisu bili manje nezavisni, u stvari, bili su potpuno zavisni i sudska funkcija je bila deo političke vlasti DOS-a, iako je formalno odvojena od zakonodavne i izvršne vlasti.
Poštovani narodni poslanici, sudska funkcija je Ustavom zagarantovani oblik jednake, nepristrasne i uređene zaštite prava čoveka i građanina i pretvorila se od 5. oktobra u pristrasnu i nejednaku zaštitu prava čoveka i građanina!
Čemu onda ovi hvalospevi koje predlaže Vlada Repubilke Srbije i koje navodi u obrazloženju ovog zakona? Verovatno da biste pomogli svojim koalicionim partnerima iz ranijeg DOS-a, da biste opravdali ponašanje sudova za vreme protivustavno uvedenog vanrednog stanja, da biste opravdali "Sablju" Dušana Mihajlovića, kojom su naši sudovi i sudije, pritvarajući preko 12.000 nevinih ljudi, naneli neviđenu nepravdu i sramotu srpskom pravosuđu!
Sve su to radile DOS-ovske sudije koje su donosile rešenja o određivanju pritvora po naređenju izvršne vlasti i tako bez ikakvog povoda i razloga držale 12.000 nevinih ljudi u pritvoru. Praktično, pod firmom i parolom nezavisnosti sudova i sudske vlasti i narušavanja načela podele vlasti, daju se neograničena prava poslušnim sudijama i ozakonjuje njihova nezamenjivost.
Kakav je rad naših sudova, najbolje znamo mi koji radimo u pravosuđu - on je upravo katastrofalan! Sudski sporovi traju po pet, deset, a neki i po neverovatnih 15 godina?! Gospodo narodni poslanici, zamislite sudiju koji sudi predmet 10 ili 15 godina. Koliko je krivičnih predmeta zastarelo, a koliko kriminalaca zbog apsolutne zastare krivičnog gonjenja nije trpelo nikakvu sankciju? Sudovi su prepuni takvih slučaja. Kakav je kvalitet i kakav je kvanitet odluka pojedinih sudova? Koliko ima korupcije u sudovima? Koliko dugo građani čekaju pravdu da se reši njihov predmet? Da li ste za nezavisno sudstvo, kao i nepromenjivost sudova koji nemaju kvantitet i kvalitet i koji sporove nisu u stanju da reše i po 15 godina?
Praktično, izmene i dopune ovog zakona nisu suštinske. One su, pre svega, kozmetičke, gde se vrši samo u nekim slučajevima i samo formalna jezička izmena termina. Uvode se određene odredbe, kao i npr. član 11. koje su neprecizne. Citiram: "Sud... približno istog ranga", što je nepreciznije i nejasnije od postojećeg osnovnog teksta zakona. Praktično, ovde predlagač vrši deregulaciju odnosa, pa ostavlja Visokom savetu pravosuđa da utvrdi koji je to približno sud istog ranga, što je neshvatljivo i nedopustivo.
Član 27. takođe, ne trpi skoro nikakve izmene, jer je sudija, kao i u postojećem zakonskom tekstu, mogao obavljati naučnu i stručnu delatnost uz nadoknadu. Isti je slučaj sa članom 34, gde se reč "funkcija" zamenjuje rečju "dužnost".
Predlogom izmena i dopuna predviđa se obrazovanje nadzornog odbora, to je član 40a, koji će imati zadatak da kontroliše sudske predmete, a po izvršenoj kontroli pokreće postupak zbog nestručnog i nesavesnog vršenja dužnosti ili predlaže izricanje disciplinskih mera.
Uvođenje nadzornog odbora u Vrhovnom sudu predstavlja apsolutni promašaj iz sledećih razloga: Odbor ne može ceniti stručnost sudije koji ima istu stručnu spremu i isti položen pravosudni ispit, već bi mogao imati najmanje jedan stepen stručne spreme više od onoga čiju opravdanost ceni. U suprotnom, to bi značilo derogiranje odgovarajuće visoke školske ustanove, tj. fakulteta, gde je sudija i stekao diplomu, a ponajmanje se može utvrditi nesavesnost, jer je to nadležnost drugih državnih organa.
Zato je postojeće rešenje kontrole od strane Ministarstva, iako loše, ipak bolje od predstojećeg. Ovako rešenje da kolega istog ranga i školske spreme ocenjuje stručnost sudije, bilo bi najveća uvreda i poniženje sudija. Stručnost i savesnost najpribližnije se može videti i utvrditi u kvantitetu, kvalitetu i normi koji to sudija ima pri rešavanju predmeta i donošenju odluka, što treba i mora da bude trajan zadatak sudova i sudovanja uopšte. Dakle, sudija mora imati mali broj ukinutih i poništenih predmeta i stalno prebacivati normu, a za to biti adekvatno nagrađen.
U članu 41. opet kozmetička izmena, gde se reč "jugoslovenski državljanin" zamenjuje rečju "državljanin državne zajednice Srbija i Crna Gora".
U članu 44. uvodi se, praktično, moralno-politička podobnost još iz vremena Josipa Broza, gde se pribavljaju mišljenja o stručnosti i dostojnosti sudija, posebno obraćam pažnju na "dostojnost", na osnovu sednice sudija suda, umesto da isključivi kriterijum budu kvalitet i kvantitet sudijskog posla u toku godine.
U članu 46. praktično se ništa ne menja, jer je dovoljno jasno postojeći član 46. predvideo, citiram: "Sudiju bira Narodna skupština na predlog Visokog saveta pravosuđa", pa je predložena izmena potpuno bespotrebna, jer je postojeći član i eksplicitan i jasan.
Član 52. - potpuno je bespotrebno brisanje teksta "nadležan odbor Narodne skupštine", jer, logično je da je obaveza predsednika Vrhovnog suda Srbije da obavesti nadležni odbor Narodne skupštine o tome koje sudije i predsednici nižih sudova naredne godine navršavaju radni vek, iz prostog razloga što ih imenuje Skupština Srbije i nije tačno da ima ikakve veze sa nezavisnošću sudova.
Sada bih vam posebno ukazao na član 56. koji menjate - dajete pravo ministru nadležnom za pravosuđe da pokreće postupak za razrešenje sudija.
Dakle, pored predsednika suda, predsednika neposredno višeg suda, predsednika Vrhovnog suda, izmenama člana 56. dajete predstavniku izvršne vlasti - ministru da pokreće postupak za razrešenje sudija. Ovamo su vam puna usta hvalospeva o, tobože nezavisnosti sudova i sudija, ali kada ih treba smeniti, onda nisu nezavisni, već zavisni od ministra, jer ako su neposlušni, može pokrenuti postupak za njihovu smenu.
Zaista, sada se obraćam celokupnoj srpskoj javnosti, hoću da razotkrijem vašu demagogiju, tobož, o nezavisnom sudstvu, jer pokušavate navodno da stvorite. Ovaj član 56. otkriva vašu nameru da pod svoju šapu, tj. šapu izvršne vlasti, stavite naše pravosuđe, sudove i sudije.
Član 63. ništa suštinski ne menja, kao ni član 66. koji se menja utoliko što mandat sudijama traje četiri godine umesto pet godina, koliko je bilo do sada.
Član 79. potpuno se briše, a upravo predviđa posebne razloge razrešenja sudija, i to onih, koji su učestvovali u prekrajanju izborne volje i montiranim suđenjima. Kao da sada, gospodine ministre, nema montiranih suđenja, kao da ih neće biti ubuduće, kao da neće biti krađe glasova, pa ste požurili da ove odredbe stavite van snage pre izbora?!
Poštovani narodni poslanici, sada ste videli ako ste pažljivo slušali da, praktično, izmene i dopune Zakona o sudijama predstavljaju potpun promašaj i da se suštinski meša najdirektnije izvršna vlast u sudsku vlast, pa ako ih usvojite to će biti korak unazad u i onako našem unazađenom pravosuđu. Zato apelujem na Vladu da ovaj predlog povuče, a na vas, poštovani narodni poslanici, apelujem da ne glasate za Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama.

Poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o regulisanju obaveze Republike Srbije po osnovu zajma za privredni razvoj iz tog razloga što pravna norma mora biti jasna i precizna, pa upravo sam uložio amandman jer član 8. zakona nije jasan niti precizan.
Dakle, zakonski tekst kao esencijalni deo pravne norme mora biti jasan i precizan. Ovde je pravno nedorečen i ima svoje nedostatke, pa sam u smislu otklanjanja pravno-tehničkih nedostataka i predložio ovaj amandman i baš me čudi zašto nije usvojen.
On bi glasio ovako, u stvari citiraću izmene stava 1. člana 8. zakona, tj. početak stava 1. gde se kaže - umesto reči "utvrđivanje visine potraživanja po prijavi iz člana 6. ovog zakona vrši" treba da stoji jasna i precizna formulacija "visinu potraživanja po prijavi iz člana 6. ovog zakona utvrđuje". Potraživanje se utvrđuje, gospodo pravnici, ne vrši se. Vrši se žito. Prema tome, čudi me da niste nešto naučili od starijih kolega. Dakle, mislim da bi se ovim znatno poboljšao zakonski tekst, zato apelujem na vas da ga usvojite.

Poštovani narodni poslanici, uložio sam amandman na član 6. radi poboljšanja osnovnog teksta zakona o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, samo iz tog razloga što smatram da tekst norme, kao esencijalni deo zakona, mora biti jasan i precizan. U tom smislu mora biti poboljšan i određeni pojmovi moraju biti jasni i precizni. Dakle, ne bih izlazio za ovu govornicu da nisam siguran da ću vas ubediti i da ćete uvažiti ovaj moj amandman.
Naime, umesto reči "funkicioner" treba da stoji "javni funkcioner", iz prostog razloga što svi funkcioneri nisu javni funkcioneri. Naslov iznad člana 6. je potpuno besmislen i bespotreban, a u tački 1) ovog člana stoji - stekne. Valjda treba da stoji -stiče. Prava se stiču. Dalje, javna funkcija se valjda obavlja, a ne vrši. Praktično, spojio sam tačku 7. i 8. ovog i člana 1. stav 1...
Pročitaću u integralnom tekstu moj amandman, kako bi vi procenili da li je dobar ili ne. "Naslov iznad člana 6. briše se, a u članu 6. stav 1. reč "funkcioneru" zamenjuje rečju "javnom funkcioneru". U stavu 2. reč "funkcioneru" zamenjuje rečju "javnom funkcioneru", a tačka 1) menja se i glasi: "1) stiče novo ili ostvaruje postojeća prava za sebe ili omogući ostvarivanje prava drugom, ako se time krši jednakost građana pred zakonom".
U tački 2. reč "vršenja" zamenjuje se rečju "obavljanja". Tačka 7. menja se i glasi: "7) koristi, radi sticanja koristi za sebe i drugog ili nanošenja štete nekom drugom, znanja i informacije do kojih je došao pri obavljanju javne funkcije, a koja nisu dostupna javnosti, ili ograničava pristup javnosti znanjima i informacijama koja su od javnog interesa, a nisu zakonom, drugim propisom ili odlukom nadležnog organa, u skladu sa zakonom, proglašeni državnom, vojnom ili službenom tajnom". Tačka 8. se briše."
Po meni, ovo i nije neki zakon, jer svaki zakon treba da ima pravnu normu. Zaboravili smo da postoje i običajne norme. Neko je ovde rekao da zakon nema sankcije, da su sankcije običajne. To je onda običajna norma, to nije pravna norma. Upravo pravna norma se razlikuje od običajne norme zato što država treba da sankcioniše taj svoj propis, tu normu. Praktično, ovde sankcije nema. Bez obzira na sve, ovako usvojen amandman koji sam predložio značio bi značajno poboljšanje ovog zakonskog teksta.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, kao i set pravosudnih zakona. Naime, hteo bih samo da skrenem pažnju da po postojećem Zakonu o uređenju sudova apelacioni i Upravni sud trebalo je da poču da rade 1. januara 2004. godine. Dakle, gospodine ministre, taj rok je odavno prošao.
Postojeći Zakon o uređenju sudova donela je neodgovorna i nestručna DOS-ovska vlast. Takav zakon predstavlja apsolutni pravni promašaj i takav zakon ne može opstati, jer nema materijalne osnove za rad novoosnovanih sudova. Zakon koji predviđa nove sudove, koji nemaju materijalne osnove za rad istih, nije moguće primeniti. Praksa ih je demantovala, demantovaće i ovaj, pa ne treba odlagati njegovu primenu, već ga treba odmah staviti van snage.
Ovakav Predlog Vlade je improvizacija kojom počinje rad nova vlada. "Što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi", rekao je naš čuveni pravnik Valtazar Bogišić. Dodatno vreme koje daje nova DOS-ovska većina improvizuje, pokušava da prolongira nešto što ne može zaživeti u praksi.
Novi DOS nastavlja praksu starog DOS-a po sistemu "neka drži vodu dok majstori odu", umesto da odgovorno, svesno priđe ovom gorućem problemu koji se odnosi na naše pravosuđe. Umesto da hitno, stručno prionete na posao i nudite sistemska rešenja, vi ste se odlučili na improvizaciju i površnost, sve po sistemu "dok sam nek' sam, a posle mene potop".
Dakle, vi ćete, srećom, mnogo kraće trajati nego što će ovaj zakon da stupi na snagu. Osnovno ustavno i zakonsko pravo svakog čoveka je da za povređeno pravo traži svaki građanin svoju satisfakciju pred sudom. Zašto? Da pravo, odnosno da nepravo ne bi pobedilo pravo. Pravo na tužbu, na primer u parničnom postupku, zavisi od dispozicije i volje stranke hoće li tužiti nekoga ili ne.
Takse su toliko prevelike da jednostavno ova većina umesto da smanjuje takse, ovim izmenama propisuje kako podeliti plen.
Odgovorno tvrdim, kao advokat sa višegodišnjim iskustvom, da građani odustaju od zaštite svojih prava u mnogim slučajevima zbog visokih taksa. Ovaj narod ste do kostiju iscedili. Umesto da nered uklanjate i državu u red dovodite, vi improvizujete.
Ipak sve nije izgubljeno, iako stvari rđavo stoje, sve je moguće ispraviti ako ste voljni da savesno obavljate svoju vlast. Ali, ništa, gospodo, ne činite što bi trebalo činiti. Nijedan predlog SRS po hitnom postupku niste usvojili. Naravno, ovo govorim zbog građana Srbije.
Sada se vidi i sada je najjasnije ko je onaj ko bdi nad svojom otadžbinom, ko se najviše borio protiv onih koji nas porobiše - dok taj vama sprema darove. Da imate zahvalnosti prema ovom narodu što ste na vlasti, jer po vama samima vi biste odavno propali.!

Poštovani gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, na dnevnom redu sednice ovog visokog doma danas je Predlog zakona o izmenama Zakona o izboru predsednika Republike,  koji je podnela poslanička grupa SRS. S obzirom da su se stekli uslovi, zakonski uslovi i uslovi iz Ustava član 73. i član 87. koji regulišu način izbora predsednika Republike, a to je zakonom, poslanička grupa SRS podnela je ovaj predlog zakona.
Predlog zakona, kao što vam je poznato, ukida cenzus u prvom krugu i to je najbitnije, zato što postojeći Zakon o izboru predsednika Republike do sada nije pokazao rezultate u praksi. To ovi pravnici, praktičari, dobro znaju, da je dobar samo onaj zakon koji je primenljiv, koga praksa nije demantovala i može da zaživi u svakodnevnom životu.
Želeo bih da vas podsetim, ovaj zakon je donet 1990. godine. Dva puta je menjan, i to 1992. i 2000. godine. Po ovom zakonu raspisivani su izbori tri puta: dva puta u 2002. godini i jedanput u 2003. godini. Nijedanput nije izvršen izbor predsednika Republike po ovom zakonu. Zašto? Zato što nije bila obezbeđena većina određena zakonom.
Sada ću ponovo da vas podsetim šta se tada dešavalo. Tadašnji vršilac dužnosti predsednika Republike jednostavno nije hteo da raspiše izbore za predsednika Republike. Praktično, od njene volje zavisilo je da li će naša republika imati predsednika ili ne. Uzalud su poslanici SRS-a tada ukazivali da se poštuje zakon, uzalud su slali glasove razuma. To je, valjda, trebalo da im budu zvona za uzbunu da se poštuje zakon. Međutim, to jednostavno bivši DOS nije hteo da čuje. Znate zašto? Zato što je tada bilo uzaludno šaputati gluvome, uzalud je bilo namigivati slepom. Tada je DOS-ovska većina radila nezakonito. Zamislite, krala je u Skupštini, ponašali su se bahato, nedemokratski, iako su tzv. DB. Upravo, ponašali su se autokratski, pa ih je narod, kao vrhovni sudija, kaznio na izborima. Zato je nagradio odgovornu, poštenu i časnu politiku SRS-a.
Srbija mora imati institucije, mora imati predsednika Republike. Zato apelujem i zato sam izašao za ovu govornicu da vas ubedim da je ovaj zakon dobar i da ga usvojite. Hvala vam.