Preskočili smo nekoliko amandmana zato što se svi odnose na komisiju za finansiranje lokalne samouprave.
Amandmanom smo tražili da se brišu ove odredbe, a pre izvesnog vremena sam obrazložio na čemu se zasniva taj naš principijelni stav, pa nismo hteli da se uključujemo u ovu raspravu istomišljenika o tome koji bi to tehnički nedostaci ovih odredbi bili, a koje se odnose na Komisiju.
Član 61. nalazi se u prelaznim i završnim odredbama i on uređuje, bilo bi najbolje da ga pročitam, kako je to napisano: "Jedinica lokalne samouprave preuzeće zaposlene od Ministarstva finansija – Poreske uprave, koji obavljaju poslove iz člana 60. ovog zakona, počev od 1. decembra 2006. godine.
Prostorije, opremu i sredstva za rad, jedinica lokalne samouprave preuzeće od Ministarstva finansija – Poreske uprave, srazmerno broju preuzetih zaposlenih lica.
Vlada će bliže urediti preuzimanje zaposlenih lica iz stava 1. ovog člana".
Sve je ovo doneto zbog toga što je došlo do promene u tzv. izvornim prihodima lokalne samouprave o kojima smo pričali kada smo obrazlagali amandmane koje smo podneli na član 6. Predloga zakona.
Član 61. se naslanja na prethodnu odredbu, na član 60 da jedinica lokalne samouprave u celosti utvrđuje, naplaćuje i kontroliše javne prihode iz člana 6. ovog zakona, počev od 1. januara 2007. godine.
Znači, ako zapostavimo ovo – 1. januar 2007. godine, 1. decembar 2006. godine, vratimo se na član 6. stav 1. tačka 1) koja kaže da porez na imovinu, pa malo pogledamo šta je napisano u članu 7 – stope utvrđuje skupština jedinice lokalne samouprave, pa kada se to konkretizuje baš na porez na imovinu, skupština jedinice lokalne samouprave utvrđuje visinu stope poreza na imovinu, osim ona dva čemu se protivimo – do visine najviše stope propisane zakonom kojim se uređuje porez na imovinu.
To bi značilo da sledi promena Zakona o porezu na imovinu gde će stopa biti određena u maksimalnom nominalnom izrazu i to će biti maksimum stope do koje jedinice lokalne samouprave mogu da propisuju poresku stopu poreza na imovinu.
Recimo, ako bi se to stavilo, na bazi nekog primera pričam, recimo, da bude 2% od vrednosti neke imovine, maksimalna stopa, onda je teoretski moguće da to u Beogradu bude 1,9; u Pirotu 1,8; u Prokuplju 0,9 itd.
Tako nešto nije moguće prema našem ustavnom sistemu kada su u pitanju porezi. U suštini, po definiciji, porezi su prihodi Republike, a ne prihodi jedinica lokalne samouprave.
Međutim, pošto naše jedinice lokalne samouprave za sada nisu imale mehanizme za naplatu svojih izvornih prihoda, odnosno, imale su skučenu mogućnost za tu naplatu, sada se pribeglo novoj formuli o čemu sam malopre pričao.
Sada će jedinice lokalne samouprave da preuzimaju zaposlene iz Ministarstva finansija – Poreske uprave koje obično rade u zgradama opština, koji će da rade poslove utvrđivanja naplate kontrole poreza na imovinu i verovatno svih izvornih prihoda jedinica lokalne samouprave. Biće snabdeveni i pomoću monopola fizičke prinude, asistencijom policije i drugih organa.
Moraće da se promene propisi o naplati, to moram da vam kažem, moraće da se promene propisi koji treba da urede na jedan nov način odnos sa službom koja je zadužena za prinudnu naplatu i tu moram da vam skrenem pažnju. Došlo je praktično do poreske reforme, došlo je ne samo do poreske reforme u smislu vrste poreza, stope poreza, nego morale bi da se promene odgovarajuće odredbe zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
To ne ide u paketu, ne znam da li ste primetili, nismo dobili istovremeno sve ono što mora da se menja našim zakonom. Ovo je privatni zakon i moram da vam kažem da je u sagledavanju ovih problema najveća greška napravljena upravo što se u razgovorima išlo preko Stalne konferencije opština i gradova Srbije. Najveća greška je napravljena tamo. Odmah ću da vam kažem zašto.
Tamo nije moguć čak ni normalan izbor funkcionera u okviru te stalne konferencije, zato što postoji dominacija stručnih saradnika, savetnika i onih koji su ostali, a o tome imamo podataka. Ostali su predstavnici jedne političke grupacije, koja u senci vlada u Srbiji. Ima neku veliku senku, pa iz te senke se neki put pojavi na B92, neki put na RTS, neki put u Narodnoj kancelariji, neki put Meridijan banka, neki put ovamo i onamo. Oni idu u inostranstvo, ljagaju sve živo, ne dozvoljavaju da se ugrozi njihova pozicija.
Inače, mentalni sklop tih ljudi je da ukoliko nisu prvi onda ništa ne postoji. Poznato je o kome se radi, a pošto sam daltonista, neću da pričam o bojama da se ne bi nervirali neki, da ne bi bilo nekih većih problema.
Sada vidite kako se na mala vrata menja poreski sistem i menja sve u cilju priprema da se što bolje zadrže postojeće pozicije, bez obzira da li one odgovaraju interesima građana.
Malopre sam čuo jednu raspravu. Ti eksperti nisu u stanju da vide ovaj problem o kome je gospodin Perić pričao. To moram da vam kažem, oni taj problem ne vide. To za njih nije problem. Oni smatraju da to sve treba prepustiti nekoj slobodi, konkurenciji, pričaju neke bajke.
To što možda u Velikoj Plani posle devet sati niko ne vozi kola, što, uzmimo neke manje opštine koje jedva krpe kraj sa krajem, uzmite recimo Bosilegrad, vrlo pristojnu opštinu za primer. Tamo osim državnih službi i "Elektroprivrede" i "Distribucije", suda, SUP-a, privreda gotovo da ne radi. Sve što je radilo ili je zatvoreno ili njihova konfekcija nešto radi kobajagi i drugo ništa ne radi. Kakva je tamo poreska politika i šta da se uvodi. Tamo su svi abonenti. Svi žive od toga ako se obezbede neka sredstva sa nivoa Republike i proslede lokalnoj samoupravi. Da li vidite ovog jadnog, juri na sve moguće načine i ako može da obezbedi koliko-toliko neka sredstva da Bosilegrad stane na noge i da se nešto asfaltira itd. Suočeni su sa tim problemom.
Sada mi pričamo ovde – eksperti i neki sistem. Gde oni vide sistem? Eksperti ne vide dalje od beogradskog kruga dvojke. Terate nas da ulazimo u priču o komisiji i njen sastav i ko bi bio u toj komisiji itd. To je uvredljivo za građane Srbije. Komisija je običan sunđer koji treba da pokupi sve ono što je možda nekulturno, a upućeno Vladi, daleko od ministra da ga ne zapljusne to, da ne doživi što je u Ražnju doživeo. Tada je veliko ekspertsko zvanje, pada velika struka, pada blagonaklonost Zapada prema NN licima koji su eksperti ovde, a kada se dođe na teren i da se vidi koji su problemi neke lokalne samouprave.
Treba reći – neke lokalne samouprave ne funkcionišu, jedva funkcionišu, u skupštinama jedinica lokalne samouprave i vlast i opozicija reže jedni na druge. Ništa ne mogu da naprave. Zato dedovina u Beogradu ne sme da se dirne, pa čak i veliki Velimir Ilić kada je donosio neku uredbu o legalizaciji, brzo se povukao, ušao je u zabranjenu zonu. Bili su neki poslanici koji su napustili poslaničke grupe i nisu više poslanici, ali nisu se odrekli funkcija u skupštini grada i u gradskoj upravi. Vedre i oblače.
Vidite i sami kako se to formira, gde je kasa sa novcem, tu se grupišu, malo da se ogreju oko toga i oni. Skupština grada ponaša se kao Deda mraz pred Novu godinu. Ako je Čukarica dobra, dobiće, ako Palilula nešto zateže, neće da dobije, mora da se promeni predsednik i promenio se predsednik. Jeste da je njihov, ali je morao, ne uklapa se u koncept.
Samo da vas podsetim, posle budžeta Republike Srbije nominalno najveći budžet je grada Beograda i tu je kraj priče. Nema tu šta, jer za te stvari nisu potrebni eksperti. To svaka lopuža može da uradi. Da proceni. Kriminalci su inteligentne osobe, sa malo napora i malo rada dolaze do velikih količina novca, pozicije i bogatstva. Pošto su inteligentni, oni znaju kako da iz kafića preskoče u neku političku stranku, otvore se prema zapadu, malo dobiju para sa zapada da se podignu, pa dobiju te čuvene nadimke, ovde dođu lepo uštogljeni, elegantni, sve snimaju, prevare građane, dođu na vlast i završe posao.
Sada da vas podsetim, pošto znam da mi verujete, ali smeškate se, pa me terate da vam dam jedan slikoviti primer.
Kada su bili izbori za gradonačelnika Beograda, onda je iz jedne iz stranaka koja je na vlasti u Beogradu jedna gospođa prozvala kandidata DS za gradonačelnika da ima stan, ali neće da se useli i da nešto muva i petlja. Kategorički je to odbio.
Pre mesec dana taj isti gradonačelnik je obavestio javnost da se seli u taj svoj stan. Kada su ga novinari pritegli sa pitanjem, on kaže: da, ja sam taj stan imao i kada je bila izborna kampanja, ali sam procenio da nije dobro da priznam, da bi to moglo da se odrazi na izbore. Da li je pretrpeo neku posledicu? Ne.
Da li su novine nastavile da pišu o tome? Nema govora, niko ne sme da objavi, za ručak je kupio sve novinare i glavne i odgovorne urednike.

Izvinite molim vas, gospodine predsedniče, ovde vidim sedam narodnih poslanika, taj za koga mislite da je narodni poslanik, njega ne vidim ovde. Nema ga, a koliko znam, mesecima ne dolazi, a rekao mi je da nema ni nameru da uđe ovde.

Nisam pomenuo nijedno ime, gospodine predsedniče. To vi vrlo dobro prepoznajete.
Drago mi je što prepoznajete i znate sve poslanike i znate kakve su sklonosti i karakteristike tih pojedinaca. Drago mi je što ste mi pomogli u ovom prepoznavanju. To nisam rekao, to ste vi rekli.
Videćete sutra u novinama, mene će da napadnu kao i prošli put, a ne vas. To je taktika. Taktika ispiranja mozga.
Znači, građani Republike Srbije treba da znaju, ovaj zakon ništa ne valja, ovaj zakon je obično muvanje, da se reformiše reformisano, na maksimumu demokratije dobijamo još nekoliko maksimuma demokratije, na struku dobijamo još nekoliko puta veće struke, a u stvari dobijamo propis kojim će da se muva maksimalno i da niko nikoga neće moći da proziva. Tako su napisane odredbe da je nemoguće nešto uraditi.
Vidite, ranije smo imali i to je dignuto na nivo ustavne kategorije, da Republika može da poveri jedinicama lokalne samouprave vršenje poslova iz nadležnosti Republike i za vršenje poverenih poslova se prenose sredstva, baš tako formulacija stoji.
Moram da vam kažem da na snazi još imamo Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima, Zakon o budžetskom sistemu, o poreskom postupku i poreskoj administraciji i da ne ređam koliko još imamo zakona koji regulišu ovu oblast.
Da li ste primetili da u ovom predlogu zakona nigde nema u toj formulaciji definisana stavka ili pojam, prenos sredstava za vršenje poverenih poslova. Dakle, nema, izgubilo se.
Gospodine predsedniče, nećete da se naljutite, jer ćemo još jednom da izađemo, samo da rekapituliram efekte ovog zakona.
Znači, prema postojećem zakonu, a tumačite Zakon o lokalnoj samoupravi koji je donet 2002. godine i promenjen 2004. godine i da znate, 2004. godine je menjana ona odredba zbog koje ste me malopre napadali, član 98. stav 1, podtačka 5, stav 2. i stav 5.
Dakle, tu je bilo govora o tim porezima, pripadajućem delu sredstava koja idu prema opštinama.
Znači, izvorni prihodi po Zakonu o lokalnoj samoupravi, kada se uzmu u obzir samo opštine, jer neću gradove, pošto tu ništa skoro ne menjate, menjate poprilično, ali u procentima kada se pogleda, sve se svodi na isto, menja se struktura prihoda, ali procenat je nula.
Vidite, po ovom zakonu o lokalnoj samoupravi očekuje se da izvorni prihodi budu 9 milijardi 937 miliona i 286 hiljada dinara. Mislim da sam tačno rekao broj, s obzirom na to da se dodaju još tri nule.
Po ovom zakonu, ukoliko se usvoji, lokalna samouprava će izvorno da ostvari 12 milijardi 774 miliona 211 hiljada dinara. Znači, oko dve milijarde i 800 hiljada dinara više.
Pošto su izvorni, ostvaruju se na teritoriji jedinice lokalne samouprave, pa ovaj zakon dozvoljava jedinici lokalne samouprave da autonomno odluči i u zavisnosti od toga kako odluči da se izvorno u startu povećaju prihodi za ovaj iznos o čemu sam pričao. Znači, sada uopšte nije bitna unutrašnja struktura svake od ovih pozicija.
Dalje, ustupljeni prihodi po postojećem Zakonu o lokalnoj samoupravi, a to je ono što Republika prenosi, trebalo bi da budu, tako je planirano, 28 milijardi 754 miliona 626 hiljada dinara.
Ako se ovaj zakon usvoji, onda će ustupljeni prihodi biti niži i iznosiće 25 milijardi 917 miliona i 702 hiljade dinara. Da li mogu da kažem da će Republika manje da izdvoji za jedinice lokalne samouprave, s obzirom da je u pitanju manji iznos. Verovatno mogu to da kažem, jer pravim neku razliku u ciframa.
Dalje, prema postojećem Zakonu o lokalnoj samoupravi transferi treba da budu 7 milijardi 922 miliona i nešto hiljada dinara, a ako se ovaj zakon usvoji onda bi po ovom delu bilo 10 milijardi i tako dalje.
I kada se sve to sabere, ukupni prihodi jedinica lokalne samouprave, po Zakonu o lokalnoj samoupravi, iznose 46, a po ovom zakonu koji se predlaže, to bi došlo na 48 i nešto milijardi i to bi bilo više za 2,14 milijardi dinara, odnosno za 4,6% i sada se postavlja pitanje – odakle?
Vidite, jedan deo povećanja, a vidite i sami, to su dve milijarde i nešto i samo kad uporedite izvorne prihode, videćete da se tu pojavila razlika.
Znači, više će lokalna samouprava po osnovu izvornih prihoda da ostvari, a ako ih ostvaruje po osnovu izvornih prihoda, znači, povećavaju se izdaci građana koji žive na teritoriji jedinice lokalne samouprave.
To je ta matematika. Ako je po ovom zakonu sada 9 i 900, po novom treba da bude 12 i 700 i razlika je, dve milijarde i 800. Dakle dve milijarde i 837 miliona više ima da se pokupi od građana na teritoriji jedinice lokalne samouprave.
Nemojte molim vas da mi pričate, to dolazi sa strane i to je ustupljeno itd. Više ćete da zahvatite od građana i cela poenta je u tome.
Da biste se opravdali, napravili ste komisiju, novu poresku administraciju u lokalnoj samoupravi, da lokalna samouprava mora da uzima zaposlene iz Ministarstva finansija, a imate opštine gde ne postoji nijedan zaposleni iz Ministarstva finansija koji radi na tim poslovima, pa mora lokalna samouprava da pravi novu službu. To je vaš koncept. Pravite agenciju za lokalne prihode, ali to vam ne valja, pokvarena namera je ovde sadržana, to je cela poenta.
Ceo dan stojim ovde i diskutujem, čekam da izađete, a na kraju ste mi sami potvrdili da 4% više što se bude izdvojilo, kažem ovo je model, ovo je test, vi ste sami napisali, a ako se uzme 2006. godina i šta je planirano po Zakonu lokalnoj samoupravi, pa iznosi toliko i toliko, izvorni prihodi 9 milijardi i nešto, ako to primenimo, dakle, na ovaj model predloga zakona, za istu ovu godinu, izvorni prihodi povećaće se za 2,8 milijardi.
Znači, toliko više će se uzeti. Šta ima da se uzme? Evo, da čitam, član 6. – porez na imovinu, lokalne administrativne takse, lokalne komunalne takse, boravišna taksa, naknada za korišćenje građevinskog zemljišta, naknada za uređivanje građevinskog zemljišta, naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine, prihodi od koncesione naknade, da vidimo da li će to da bude, jer nisam siguran; novčane kazne, prihodi o davanju u zakup, prihodi od prodaje pokretnih stvari, a kada čitam ove lokalne, komunalne takse, onda znate šta sve sledi.
Znači, koncept zakona je, mi ćemo da poštujemo Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi, malo ćemo da vam pustimo o lokalnoj samoupravi, bolje vi da otmete od građana nego da Vlada bude ta koja otima.
Kada se krene sa revoltom, molim vas, komisija, eksperti, Ministarstvo finansija neće, a navodno nama će lakše biti da donosimo zakon o budžetu, jer je ovo pomoćni zakon za naš zakon o budžetskom sistemu, gospodo draga da vas upozorim i to je taj vaš koncept.
Znači, poručite Hranislavu Periću – ne pomažu ovde stručnjaci o kojima on kuka. Ti stručnjaci vide beogradski krug dvojke, dalje ne vide, a pogled im je bistar u zavisnosti od stanja na računu. Čijem? Njihovom. I to je ceo koncept.
Ne verujete? Videćete. Uzmite ovaj stenogram, zapamtite šta vam je rečeno. Znamo koncept, ne poslanike vlasti, daleko je ovo od poslanika vlasti, koncept nekih pojedinaca koji utiču na kreiranje ovakve politike.

Ovim amandmanom sledimo one naše principijelne stavove koje smo izneli u načelnoj raspravi povodom ovog predloga zakona. Gospodin Perić je podneo u ime SRS amandman kojim se u suštini traži da se u članu 8. stav 1. izbrišu reči – jedinstveni matični broj njegovih roditelja. Radi se o članu koji definiše šta sve treba da sadrži obrazac lične karte. Bez obzira na ove naše primedbe koje se tiču ovih brojeva, smatramo da je ovo potpuno nepotrebno ako se ima u vidu šta je lična karta – sredstvo identifikacije i utvrđivanje identiteta pojedinca, državljanina i građanina Republike Srbije.
Smatramo da jedinstveni matični broj njegovog roditelja ne sme da bude obavezni deo ovog obrasca, jer moram da vas podsetim da postoje neki standardi kojih verovatno i mi treba da se pridržavamo. Ovo što je Vlada navela na strani drugoj obrazloženja Predloga zakona, kaže, uvođenjem itd, vrši se usklađivanje sa evropskim i svetskim standardima, preporukama, direktivama, ali nigde nema broj, datum gde je objavljena ta direktiva, ta preporuka. Nema naznake u kojim državama, a nisam video u ovom delu, možda na nekom drugom mestu postoji, ako postoji navedeno, onda verovatno nisam to dobro pročitao. Nisam primetio da postoji podatak o tome da li ovako nešto postoji u nekoj od ovih evropskih država.
Opet se otvara pitanje standarda i tumačenja standarda, kada to treba kod nas da se primeni. Ovde se to vrlo slobodno tumači, svaka preporuka je obavezujući akt, neka imperativna norma, a ukoliko se ne postupi po toj preporuci, verovatno bi nas neko bombardovao.
Naravno da to nije tačno. Nećete moći da nađete odgovor na pitanje, a zašto na isti način nije regulisano u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, Španiji.
Ili, da sada uzmem drugi primer, da uzmem primer države koja se zove Portugalija. Portugalija spada u retku grupu država koje odlikuje moderan ustavno-pravni režim. Ona je pitanje identifikacije građanina putem broja podigla na nivo ustavne norme.
U Ustavu Portugalije je izričito napisano da je zabranjeno voditi evidencije o građanima po nekim brojevima, po nekim matematičkim formulama, po nekim matematičkim signalima. Isključivo sa imenom, prezimenom, a vi sami znate kako kod njih izgleda i ime i prezime i šta sve sadrži između onoga što mi nazivamo ime i prezime.
Kada se predstavlja to da je nešto standard, onda morate da nađete odgovor na pitanje, a zašto to nije, recimo, u Portugaliji tako. A činjenica je da u Portugaliji nije tako. Morate da nađete odgovor, ali racionalan odgovor, zašto nije u nekoj drugoj zapadnoevropskoj državi primenjen ovaj sistem sa ovom tehnikom koja se ovde kod nas pojavljuje.
Sad ću da se vratim konkretno na ovo što se amandmanom traži. Mi smatramo da je nepotreban podatak, da budem precizniji, broj matični roditelja i da to može biti zloupotrebljeno, ne toliko od organa, pošto organ i država raspolažu svim tim podacima, ali može biti zloupotrebljeno od lica koje na neki način legitimiše građanina, bilo kada ulazi u neki javni objekat i na prijavnici mora da se predstavi ko je i šta je, kao sredstvo identifikacije dolazi lična karta. Moguće je da neko to prepiše i zloupotrebljava.
Moram da vam skrenem pažnju na jednu grupu tehničkih nedostataka koji čine ceo ovaj vaš koncept apsolutno besmislenim.
Već godinama, pošto jedinstveni matični broj građanina dodeljuje MUP preko svojih sekretarijata, prema vašim podacima iz MUP-a ako se izda 10 rešenja o dodeli matičnog broja, u dva do četiri slučaja broj je pogrešan.
To smo utvrdili, imao sam prilike to da vidim, jer sam bio u dva mandata član RIK-a, pa kada smo pokušavali da napravimo jedinstveni birački spisak na nivou Republike Srbije, onda su ljudi iz MUP-a, pre svega tehnička lica koja rade na tom kompjuterskom sistemu, ukazali na taj problem da se neko lice više puta pojavljuje na biračkom spisku sa različitim podacima i da se vrlo često prilikom određivanja jedinstvenog matičnog broja prave greške.
Sada, ako se ta greška prenese u ovaj, ako bih tako mogao da kažem, novi tehnološki sistem izgleda i izdavanja lične karte, onda se onaj početni problem samo multiplikuje do besmisla, da onda praktično lična karta u nekim delovima i povodom nekih podataka koje sadrži bude apsolutno neprecizni dokument o pojedincu.
Jedna od tih stavki koja naginje ka apsolutnoj nepreciznosti i netačnosti jeste upravo ovo što mi amandmanom tražimo da se izbriše, dakle, jedinstveni matični broj roditelja, koji je potpuno nepotreban kao podatak za identifikaciju pojedinca.
Dalje moram da vam skrenem pažnju, pošto sam u jednom periodu dok su ovi žućkasti računali da su sve i svašta, bio žrtva jednog takvog sistema, naravno, to su smislili tamo neki iz inostranstva, pa su preko ove NATO pešadije pokušali da završe posao, mada su sa mnom obavili razgovor zbog neke od silnih krivičnih prijava, ali to nije bilo dovoljno ljudima iz tužilaštva; znači, imali su papir, broj lične karte, kada smo obavili razgovor, koja mi je adresa, koji mi je broj telefona, sve podatke su imali. Dakle, lično obavljen razgovor u okviru nekih predistražnih radnji, ali onda se u Drugom opštinskom sudu setio jedan od zamenika javnog tužioca da ne bi bilo loše da od ministarstva potraže zvanične podatke, ali samo po imenu i prezimenu, tako da sam ja dobio četiri imenjaka i prezimenjaka, a jedan je prihvatio da glumi navodno osumnjičeno lice.
Da, možete da vrtite glavom koliko god hoćete. Samo da vam kažem da je odmah posle toga promenjen istražni sudija, zamenik javnog tužioca takođe, jer je u pitanju politički progon koji je zavera MUP-a, a na čelu MUP-a bio je čuveni gospodin Mihajlović koji je još čuveniji po tome što je obezbedio opremu, ali je naročito zapamćen u javnosti, jer je neka tamo politička stranka pravila grafikone, pa prikazivala vezu između "Lutre" i nekih firmi, kako se obezbeđuje kompjuterska oprema u MUP-u.
Kada su oni došli na vlast, ja sam mislio, čim dođu, u roku od 15 minuta Dušan Mihajlović će biti uhapšen. Kasnije sam zaključio da se tu nešto drugo dešava, a kada sam video ovaj predlog zakona, onda sam apsolutno siguran da je to jedna stabilna trajna koalicija, da je bila priča kako da se prevare građani kao, eto, oni se sa šifrom razlikuju od onoga koji ima šifru "Lutra", oni više vode računa o nečemu, a evo sada amnestiraju njegovu opremu. Ili je možda onaj koji je prodao tu opremu i odakle dolazi i suviše jak i za "Lutru" i za neke šifre, za Vladu Vojislava Koštunice, da oni ne smeju ni da pomisle da nešto diraju.
Znači, da konstatujemo, građani Srbije treba da budu informisani, a najbolji oblik informisanja jeste Narodna skupština, jer se tu čuje apsolutna istina. Doduše, ne od svih, ali kada su u pitanju poslanici SRS, mi moramo da govorimo istinu, jer smo kažnjeni istinom.
Znači, jedino u našoj zemlji postoji neka oprema za izdavanje ličnih karata. Takva oprema ne postoji u onim državama koje su nekoliko puta razvijenije u odnosu na Republiku Srbiju. Naravno, iz toga ne može da se izvuče zaključak da je Srbija bogatija od njih, jer mi smo siromašni u odnosu na te zapadnoevropske države, ali oni nisu hteli taj sistem da prihvate, jer smatraju da bi ovakav oblik evidentiranja i izgleda lične karte bitno narušavao privatnost i dovodio u pitanje zaštitu podataka o nekoj ličnosti.
Ovde se istrajava na nečemu što ne postoji nigde, nema ga. Zašto? Verovatno se nešto mulja, krije iza toga, jer nije samo amnestiranje Dušana Mihajlovića za potrošena sredstva, u to sam siguran. Znači, neko je odlučio i namenio da u Srbiji tehnološki sistem evidentiranja i izdavanja ličnih karata mora baš ovako da izgleda.
To je ta opasnost zbog koje mi dižemo glas, podnosimo amandmane, pokušavamo da ovaj koncept zakona prilagodimo nečemu, vodeći računa o zaštiti ljudskih prava, o pravu svakog građanina da se zaštite podaci o njegovoj privatnosti. Podsećamo i Vladu Republike Srbije i sve koji se na neki način profesionalno bave pitanjem elektronske obrade podataka ili evidentiranja ovakvih podataka da mnoge zemlje zapadne Evrope zabranjuju da se njihovi državljani i građani vode po nekim šiframa, po nekim brojevima. Dao sam vam primer Portugalije u kojoj je jedan nivo ustavne norme, odnosno tako je podignuta zabrana da država o svojim građanima i državljanima iskazuje podatke u vidu brojeva, matematičkih izraza, šifara itd.
Vodite računa, ako pričate da ste zakoračili u tu Evropu, vodite računa da je ne preskočite, onda je Atlantik i možete da se udavite tamo. Znači, ako je veliki skok, onda je skok u Atlantik, a ne na Alpe. Nemojte da nam predstavljate sve i svašta evropskim standardom, jer ako želite da napravimo posebnu raspravu o evropskim i svetskim standardima, dajte da napravimo jednu raspravu da definišemo šta je to standard, tako da treba tumačiti, ali ovako dolazimo u situaciju da svaki navodno ekspert priča i drži predavanja o tome šta je standard.
Ne verujem ja tim ljudima, jer odmah tražim, dajte mi dokument, dajte mi prevod na srpskom jeziku, dajte da protumačimo šta koja reč znači. Čim to potražite, nastane tutanj, bežanija i gde će da pobegnu – pobegnu do nekih novina da ispričaju nešto što bi bilo zanimljivo njima.
Mi moramo da žigošemo sve to što se ovde gura po sistemu to je sve stručno, ekspertsko i dobro zato što ima 126 glasova. Dakle, 126 glasova suštinski nije argument, već je to samo politički instrument kojim dokazujete da ste vlast, ali to puno puta nema blage veze sa razumnim posmatranjem i sa mentalnim zdravljem.

Sa ove govornice su iznete dve potpuno netačne činjenice, ali s obzirom da 21 dan, danas je 21 dan kako neko pokušava da meni stavi u rečnik nešto što ja ne pričam. Pozivam sve one koji žele da komentarišu moje političke stavove da vrlo precizno slušaju šta pričam i da daju, ako je moguće, najautentičnije srpsko značenje svakoj reči koju koristim.
Moram da vas podsetim, o opremi sam pričao u kontekstu obrazloženja i mišljenja Vlade kojim se odbijaju naši amandmani između ostalog i zbog toga što se tvrdi da je postojeća oprema koja čami tamo negde tako pripremljena da izbacuje ove podatke koji se navode u Predlogu zakona. Na momente se kaže – možda ste vi i u pravu da treba da se izbaci neki podatak, ali oprema sa kojom raspolažemo mora da saopšti taj podatak, mora da ga registruje. Ja sam u tom kontekstu pričao o opremi i naravno otvorio temu doslednosti onih koji su kritikovali nabavku te opreme. To je sada njihov problem.
Druga stvar, nijednom rečju nisam sejao strah prema modernim tehnologijama. Samo sam iznosio politički stav SRS i neslaganje da nam se ovde nešto predstavlja ka evropski i svetski standard, a onda sam vrlo konkretno naveo države koje ne žele da prihvate to što ovde neko gura kao standard.
Kada smo već kod tog straha od novih tehnologija, samo da podsetim javnost, jedino SRS poklanja školama najnoviju generaciju kompjutera. To je naš odnos prema tehnologijama.

Verovatno se mom prethodniku omaklo ili možda je to namerno rekao, ali mi ne tražimo da se briše ime i prezime nego JMBG njegovih roditelja, verovatno ste napravili grešku. Jedinstveni matični broj nekog lica ne sadrži ime i prezime, nego sadrži brojeve. Možda je to bio lapsus. Pročitajte stenogram pa ćete da utvrdite vrlo precizno šta ste rekli. Znači, mi smo pričali amandmanom o broju, a ne o imenu, to je velika razlika.
Ne treba se plašiti te tehnike, kako vi to pokušavate da predstavite, ali moram da vam skrenem pažnju: kada građanin od MUP-a dobije rešenje kojim mu je određen JMBG u tom rešenju su sadržani svi podaci o tom pojedincu, i roditeljima, rođenje, mesto, datum, adresa, sve je sadržano u tom rešenju. Vodite računa kada osporavate amandmane SRS, morali biste da znate kakvo je postojeće stanje do kraja i šta se predlaže. Ovako kada paušalno kritikujete rizikujete da putem replike saznate istinu, ali i da javnost sazna da ne znate kakvo je postojeće stanje.

Tražio sam da se u članu 9. stav 1. izbrišu reči "i na engleskom jeziku". Šta je Vlada predložila? "Obrazac lične karte štampa se na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom, i na engleskom jeziku". Stavovi 2, 3. i 4. preciziraju neke varijante ovog prvog stava, ali ovo "i na engleskom jeziku" deluje kao umetnuto, nepotrebno i deluje neustavno, to moram da vam kažem.
Zašto? Lična karta je službeni dokument koji država izdaje svom građaninu kao sredstvo identifikacije. Pošto je prevashodna namena lične karte na teritoriji države, onda mi ne bismo smeli da učimo engleski jezik radi identifikacije i radi čitanja službenih evidencija naše države, jer bi to bilo u suprotnosti sa Ustavom.
Vi ste našli vezu za ovakvu interpretaciju engleskog jezika u činjenici da u članu 1, pored prvog stava gde je to lepo definisano: "Lična karta je javna isprava kojom građanin Republike Srbije dokazuje identitet", to prihvatamo, imate i onaj stav 3. koji kaže: "Ako je to određeno međunarodnim ugovorom, lična karta može da služi i kao putna isprava".
Tu ste ubacili priču koja se tiče Crne Gore, Makedonije, Republike Srpske, možda će sutra biti još neka država u pitanju i tvrdite da treba omogućiti građanima da bez one isprave koja se naziva putna isprava našeg građanina za inostranstvo ili pasoš, znači da građanin sa ličnom kartom, kao sredstvom identifikacije, tu ličnu kartu može da koristi i kao pasoš, da ona, u stvari, ima značaj pasoša. Zbog toga je potrebno da lična karta bude sa rubrikama i na engleskom jeziku. Tu ste napravili veliku grešku. Lična karta nikada ne može biti pasoš.
Druga velika greška – tu gde bismo mi imali specijalne sporazume sa nekom državom, da naša lična karta važi i kao putna isprava, siguran sam da su samo one države gde je u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo. Nije valjda da je onome ko stoji na nekoj granici između Srbije i Crne Gore važno ukoliko u našoj ličnoj karti stoji na engleskom; on isto priča srpski jezik, razume ćirilicu. Kada pređete preko Drine, idete sa ličnom kartom. Nova lična karta sa engleskim jezikom može samo da zbuni i jednu i drugu službu koja vrši kontrolu.
Zašto je vama potreban engleski jezik? Vama je engleski jezik potreban da svako ko je stranac u zemlji može da izvrši identifikaciju našeg građanina. Sada će neko od ovih koji se izuzetno "plaše" za sudbinu države da kaže – kako je to moguće? Moguće je. Imamo građanina Draškovića, poznatijeg u javnosti kao suprug Danice Drašković. On je prevario sve, a izgleda najviše predsednika Vlade Republike Srbije. Sklopio je neki sporazum, u ime državne zajednice, sa NATO paktom ili ko zna sa kojim oružanim snagama, omogućio da oni prolaze kroz našu zemlju.
Samo da vas podsetim, na bazi takvih nekih sporazuma neki okupatorski vojnici su gazili ljude u Makedoniji, a meni se čini da je poginuo i neki ministar u Makedoniji. Naravno, niko nije odgovarao od onih koji su ga zgazili.
Verovatno pripremate teren da ti sa oklopima mogu da vrše identifikaciju i kontrolu naših građana, pa će lakše da se snađu kada na svom maternjem jeziku pročitaju šta piše u kojoj rubrici.
Da se ne bi javljali eksperti, ja se sada ograničavam samo na ono što piše u Ustavu Republike Srbije. Ustav Republike Srbije je precizan u pogledu jezika i pisma.
Ograničavam raspravu samo na stav 1, ne diram stavove 2, 3. i 4, to amandmanom nisam obuhvatio, samo tražim da se izbriše ovo "i na engleskom jeziku", jer je to, kako je napisano, u direktnoj suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije.
Kada je bila načelna rasprava, u naletu inteligencije jedan je pokušao da bude normalan pa je rekao – čoveče, okreni pasoš pa vidi, tamo je na dva jezika. Pasoš je putna isprava za inostranstvo, a lična karta je sredstvo identifikacije u zemlji. Našu ličnu kartu kao javnu ispravu priznaju naši nadležni organi, naša diplomatska i konzularna predstavništva u inostranstvu. Sa našom ličnom kartom u Nemačkoj, Holandiji, Engleskoj ne možete ništa da uradite. Ona za njih ništa ne znači. Njima je potreban pasoš sa šengenskom vizom. Zaboravio sam, Tadić reče u kampanji da ćemo za nekoliko meseci da dođemo na tu belu listu. Verovatno je mislio da on dođe na belu listu, jer i dalje vidim da su veliki redovi ispred ambasada i konzulata.
Znači, u inostranstvu se traži naš pasoš. Obrazac našeg pasoša je regulisan međunarodnim ugovorima i pošto je međunarodnim ugovorima propisana sadržina obrasca, onda sve rubrike tamo imate na srpskom, na engleskom, na francuskom. On je međunarodnim aktom priznat dokument koji izdaje jedna država i to nemojte da upoređujete sa ličnom kartom, koja je javna isprava za internu upotrebu na teritoriji Republike Srbije.
Nemojte da nam ubacujete strane jezike u naše javne isprave namenjene za upotrebu u Republici Srbiji. To je neustavno. Kršite Ustav. Ako smatrate da vam je to potrebno zato što bi na bazi nekog bilateralnog sporazuma sa nekom od susednih država naša lična karta mogla da ima i funkciju pasoša, mi te bilateralne sporazume možemo imati samo sa državama u kojima se koristi srpski jezik. Ne možemo imati sa nekim drugim državama, jer te države ne prihvataju, jer ove što su nas okružile, koje su ušle u neki režim, govore svojim jezikom, koriste svoje pismo i koriste engleski jezik.
Samo da vas podsetim šta je bilo sa Rumunijom. Nekada je veliki broj ljudi iz Rumunije dolazio da radi, da obezbeđuje sredstva da bi preživeo, pošto je Rumunija u nekom ekonomskom položaju.
Kada su ušli u neke procese integracija, dobili su naloge, pa se pojavio jedan specifičan vizni režim prema našoj zemlji, tako je postavljen da se praktično nikome ne isplati. Verovatno je na taj uvoz mislio DOS kada je rekao da će biti toliko novih radnih mesta u Srbiji da postojeći broj građana sa sto posto uposlenosti neće da zadovolji, jer postoji još 50 posto slobodnih kapaciteta.
Samo da vas malo podsetim, da znate u kojim relacijama se krećete.
Ako ostavite u stavu 1. reči "na engleskom jeziku", onda to radite jasno, očigledno, brutalno protiv Ustava Republike Srbije, a kao izgovor za to opet koristite tehnološke mogućnosti opreme koja je obezbeđena, a koja je, sa gledišta stranaka koje danas vrše vlast, bila izuzetno sporna i predstavljala izraz vrhunskog kriminala prethodne dosovske garniture.
Na ovo moramo radi javnosti malo da podsetimo, jer vidite i sami, kako koji dan ide, natrčavaju nove informacije, da se ne zaboravi nešto iz ne tako daleke prošlosti. Naravno, vodimo računa da se ne vrate retrogradne snage koje su 5. oktobra zapalile Skupštinu. To su retrogradne snage koje nose destrukciju.
Vidite kako se odražava taj koalicioni kapacitet. Zbog koalicionog kapaciteta ne priča se ni o onome što je navodno bio kriminal i na toj priči je neko ušao u Skupštinu. Sada je totalna amnezija nastupila, više se ne priča o tome, nego se priča o blagodetima novih tehnologija.

Povodom ovog amandmana ne bih ulazio u detalje dopuštenosti žalbe protiv rešenja kojim se proglašava lična karta nevažećom u ovim situacijama koje su predviđene zakonom, ali bih samo pojačao ovo što je gospodin Koprivica rekao.
Pravo na žalbu može eventualno da se isključi, ali mora da se obezbedi mogućnost vođenja upravnog spora. Ovde takva mogućnost nije data, i ako se ima u vidu da je gospodin Koprivica predložio pod kojim uslovima je moguća žalba, znači ukoliko se u međuvremenu pronađe ta lična karta, onda stvarno ne vidim razlog zašto se ovo ne prihvata, tim pre što je ovo pravno-tehnički moguće rešenje i u skladu je sa Ustavom. Međutim, ovde se sve odbija.
Moram da skrenem pažnju poslanicima većine koliko ovde ima odredbi zakona koje su potpuno neprimenjive. Počeću, recimo, od člana 19. koji je ipak u nekoj vezi sa ovim članom 23.
Kaže: "Imalac ne sme da koristi ličnu kartu", ali ceo član je upućen na pojedinca, na njegovu volju da zakon njemu zabranjuje da nešto radi u situaciji koju on treba da utvrdi da je nastupila i pošto je takva situacija onda se volja pojedinca, zapažanje pojedinca, saznanje pojedinca, osećaj pojedinca javlja kao kriterijum, a kasnije imate da se po tom osnovu javlja čak i neka sankcija. Znači, ako ja smatram da fotografija na ličnoj karti odgovara opisu, kako onda vi mene možete da proganjate?
Član 19. ste napisali u odnosu na pojedinca, imaoca lične karte. Niste ga napisali u odnosu na objektivno stanje koje utvrđuje neki nadležni državni organ.
Ja sam vas i u načelnoj raspravi upozorio na ovaj nedostatak i da je ovo praktično neprimenljivo, jer činjenicu utvrđuje pojedinac, a vi njega kasnije pozivate na neku prekršajnu odgovornost zbog toga da li je on to utvrdio ili nije, što je pravno-tehnički, pravno-logički apsolutno nemoguća situacija.
I prošli put sam vas obavestio: da ste u ovom članu 19. naveli da je tokom neke kontrole, identifikacije predstavnik nadležnog državnog organa ustanovio da se javlja neki od tih nedostataka iz člana 19. stav 1, prva, druga, treća i četvrta tačka, i sa nekim pisanim tragom upozorio imaoca lične karte da taj nedostatak treba da otkloni u nekom roku, onda bi ova norma imala neki smisao.
Ova je norma napisana po sistemu samokontrole. Velika je odgovornost po osnovu samokontrole, a ne postoji kriterijum kako će da se oceni samokontrola i kvalitet samokontrole. Verovatno ste nešto prepisivali i u tom prepisivanju preterali.
Dalje, ovde su na delu neki pokušaji da se skrene diskusija sa ovih stvari koje su vrlo značajne kada je u pitanju lična karta i evidentiranje i uopšte sam pojam javne isprave kojom se dokazuje identitet pojedinca. Vraćam diskusiju na ono što je bilo pre dva sata za ovom govornicom.
Uzmite praktično moguću situaciju da neko lice dođe do prijavnice Narodne skupštine sa novom ličnom kartom, želi da poseti nekog poslanika ili predsednika Narodne skupštine. Radi identifikacije da ličnu kartu sa novim podacima i tu se nađu matični brojevi roditelja, oba, jednog, nije bitno, i lice koje stoji pored njega u redu uspe da zapamti taj trinaestocifreni broj, ode do prvog kompjutera, uđe na sajt, recimo, grada Beograda, otkuca taj matični broj i dobiće podatke da li je pod tim matičnim brojem neko upisan u jedinstveni birački spisak i izlistani svi podaci, ulica, broj, datum rođenja, godina starosti, sve, sve, sve.
O tome očigledno niste želeli da razmišljate, jer tehničke mogućnosti opreme koja je nabavljena zahtevaju da se i ovakvi podaci ubace. Znači, u bilo kom gradu na teritoriji Republike Srbije gde postoji kompjutersko vođenje jedinstvenog biračkog spiska postoji mogućnost da otkucate trinaestocifreni broj, ukoliko ga kompjuter prepozna dobićete sve upisane podatke o licu koje ima taj matični broj. Ako napravite grešku prilikom kucanja vama kompjuter neće da prihvati. Zašto? Zato što je princip o kome je gospodin Nikolić juče pričao da je nemoguće da dva lica imaju isti matični broj. Verovatno o tome niste razmišljali.
A kakve posledice mogu da budu, mogu da vam samo nagovestim. Ako je neko u sporu sa imaocem lične karte pa nije u mogućnosti da mu se revanšira za nešto što je ovaj njemu uradio, onda saznajući podatke preko JMBG njegovih roditelja može da napakosti deci koja se nalaze kod babe i dede ili imovini tog lica koje se nalazi kod njegovih roditelja.
Verovatno iz ovog primera koji sam naveo možete da zaključite zašto su bitni amandmani SRS, koji su, pre svega, u funkciji čuvanja privatnosti svake osobe, zaštite podataka o ličnosti i evidentiranja i prikazivanja na ličnoj karti, u ovoj vašoj verziji, samo onih podataka koji su neophodni da se izvrši identifikacija imaoca lične karte, bez bilo kakvog drugog podatka kojim bi se moglo ući u porodične, rodbinske ili bilo koje druge odnose u koje naravno stupa taj pojedinac, jer on nije mogao da padne sa Marsa.
Nadam se da posle ovoga nećete da se iznenadite ako zbog nove lične karte sa ovim podacima, koje vi naprosto gurate da budu prisutni ovde, mi imamo situaciju još boljih mogućnosti za zloupotrebu podataka o ličnosti. Siguran sam da namera ne bi smela da vam bude ta, a na primeru sam vam pokazao šta može da se desi.
Samo da vam skrenem pažnju, ako u MUP, u odeljenje koje bude vodilo centralni kompjuter za sve ove stvari, ubacite samo jedno lice, insajdera neke od kriminalnih grupa demokratskog bloka u Srbiji, onda možete da zamislite šta će sve da se dešava.
Samo da vas podsetim, prozivali ste mnoge pripadnike nekih klanova kako su mahali sa legitimacijama državne bezbednosti i imali po sedam, osam ličnih karata. Ko nama garantuje da ovaj sistem ne bude još bolje iskorišćen za tu vrstu zloupotreba?
Drugo, šta znači engleski jezik na obrascu? Kažite pošteno da li je to samo ta identifikacija ili još nešto šifrovano za one iz inostranstva koji bi vrlo rado hteli da imaju uvid u demokratsku strukturu u Republici Srbiji, u kretanje pojedinaca, starosnu strukturu i sve druge podatke.
Doduše, vi u demokratskom bloku ste se međusobno optuživali da je neko odneo CD nekoj stranoj špijunskoj službi, za mnoge stvari ste se optuživali međusobno.
Sada manifestujete sposobnost da napravite koalicioni kapacitet, radi kapaciteta razvijate demokratiju po sistemu da i najmanje prisutna stranka u Narodnoj skupštini može da zastupa Srbiju, a stranka koja ima preko 40% popularnosti u Srbiji ne sme da zastupa Srbiju. Vama smetaju pojedinci u sali, vama smetaju pojedinci u blizini. Sreća moja što vi smetate građanima Srbije.

Osnovni problem ovog člana jeste što ovo navođenje tačaka, prva, druga i treća, može da stvori zabunu da li je to kumulativno ili alternativno. Ako su ove tačke navedene u formi kumulativnog nabrajanja da su svi uslovi ispunjeni, onda to ima nekog smisla.
Ako bi se tumačenjem došlo do toga da je ovo dato u formi alternative, onda ovo stvarno nema nikakvog smisla i moram da vam skrenem pažnju na to.
Mislim da je to osnovni razlog zašto je podnet ovaj amandman, zato što iz ove formulacije, kako je ovo napisano, ne može jasno da se utvrdi da li je primenjen jedan ili drugi sistem numeracije uslova koji su navedeni. Ja ih tumačim kao kumulativne, to moram da vam kažem, ali moram da skrenem pažnju na jedan tehnički problem.
Ovo je situacija kada se od nadležnog državnog organa traže podaci, ali mi imamo situaciju kada građanin ili imalac lične karte sam saopštava svoje podatke. To je potpuno druga situacija.
Postoji treća situacija, kada bez obzira na to što je građanin sam saopštio podatke, pa čak dao na uvid ličnu kartu iz koje je sve prepisano radi izdavanja čekova, nekog drugog uverenja itd, ali to je situacija kada se vrši identifikacija građana putem te lične karte, i postoji situacija kada nadležni državni organ proverava sve to, sada je onaj glavni problem ovog predloga zakona – zašto bi neko tražio proveru podataka kada ste u prvim članovima potencirali princip apsolutne tačnosti svega što je napisano u ličnoj karti?
Znači, sada je data situacija kada se proveravaju ti podaci o građaninu, proveravaju se podaci o licu koje se identifikovalo sa takvom ličnom kartom i onda se navode neki uslovi; kažem, ako su kumulativni, onda ima smisla, a ako su alternativno postavljeni onda nema nikakvog smisla.
Moram da skrenem pažnju na životne situacije, jer kada jedno lice treba ili ima interes da tuži drugo lice, ono ne bi moglo da da jednu urednu tužbu, pa samim tim i da opredeli precizno tužbeni zahtev, ukoliko nema precizne podatke na osnovu kojih bi mogao da se identifikuje tuženi, da se zna sutra ko treba da ispuni neku obavezu ako je neka parnica ili nešto drugo.
Onda se javlja potreba da onaj ko ima pravni interes traži od nadležnog državnog organa sve potrebne podatke koji su mu potrebni za ono što namerava da učini, a identifikacija pojedinca je neophodna. Sada se tu javljaju brojne situacije koje život nosi.
Smatram da je zaštita podataka o ličnosti regulisana posebnim zakonom, on jeste savezni propis, ali kada su rasturali Saveznu Republiku Jugoslaviju, pa državnu zajednicu, taj savezni propis je išao prema Republici i postao je republički propis.
Dakle, mislim da je član 28. mogao drugačije da se formuliše. Mi nismo hteli da damo novu formulaciju člana 28, već smo hteli da skrenemo pažnju da je ovo što je navedeno u tački 2) već sadržano u prvoj tački, jer prva tačka kaže – da je subjekt koji traži podatke zakonom ili drugim propisima ovlašćen da traži i prima te podatke.
Taj koji je zakonom i propisom ovlašćen da traži podatke i da ih prima 100%, verovatno, sigurno ih uzima zbog ovoga što je navedeno u tački 2) – da su subjektu koji traže podatke ti podaci neophodni za izvršenje poslova iz njegove nadležnosti.
Molim vas, ovde se pominje reč "nadležnost", ne pominje se fizičko lice u smislu - njegov pravni interes. Zato smatram da je ovaj član trebalo drugačije formulisati, da bude potpuno jasan, kako ne bi dozvoljavao proizvoljna tumačenja, a samim tim stvarao svojom nepreciznošću neke uslove da se zloupotreba jednostavno ne može sprečiti, zaustaviti.

Gospodin Radovanović je u ime poslaničke grupe SRS podneo amandman na član 33. stav 1. Pošto se tu navode taksativno svi podzakonski akti i oni definišu prema prethodnim odredbama ovog zakona, gospodin Radovanović traži da se rok za donošenje podzakonskih akata sa šest meseci skrati i da bude tri meseca. O čemu se radi?
Ako se ima u vidu šta je napisano u članu 35, da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS", a da će da se primenjuje po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, pa recimo, neka bude da je teoretski zakon objavljen u "Službenom glasniku RS" 1. jula, stupio je na snagu 9. jula, šest meseci je 6-7. januar 2007. godine. Onda, praktično, ovaj rok od šest meseci se poklapa sa rokom od kada počinje primena ovog zakona, a ideja predlagača zakona je da u trenutku kada počne da se primenjuje novi zakon budu doneti svi podzakonski akti, jer bez tih podzakonskih akata gotovo da nije moguće primeniti ovaj zakon.
Zato mi amandmanom tražimo da se rok za donošenje podzakonskih akata sa šest meseci skrati na tri meseca. Naravno, svako razuman ko ima u vidu ovo što smo napisali i predložili ovo bi oberučke prihvatio, jer ovo ima svoju pravnu logiku i ima svoje mentalno zdravlje, za razliku od ovoga što je predloženo.
Međutim, stvarno imamo problema sa zakonima koji se pišu. Vratio bih se na član 32, pošto je u vezi sa članom 33. Kaže: "Postupak za rešavanje zahteva za izdavanje lične karte započet pre dana početka primene ovog zakona okončaće se po odredbama ovog zakona." To bi značilo, ako 9. jula ove godine stupi na snagu ovaj zakon, pa se 10. jula podnese zahtev za izdavanje nove lične karte, moguće je da se u roku od 10 dana taj zahtev reši i da građanin dobije ličnu kartu u skladu sa odredbama ovog zakona. Ovaj zakon primenjuje se tek u ovoj datoj situaciji 6. januara 2007. godine.
Morate da imate tamo neku službu koja pregleda ove koji pišu ove zakone. Jer, ovo sa onim što u obrazloženju stoji, vacatio legis, praktično pojma nema. Ovo su dva potpuno različita pojma. Da ste rekli da će postupci započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona ili do dana početka primene ovog zakona da se okončaju prema važećem zakonu, to bih mogao da shvatim. Čak bih mogao da shvatim, ukoliko zahtev nije rešen, pa je prenet na neki datum nakon početka primene ovog zakona, da ide po ovom zakonu. Ali, vi ste potpuno izbrkali sve stvari i praktično ovaj zakon činite neprimenljivim.
Onda se postavlja pitanje da li mogu, zbog ovog perioda od šest meseci od dana objavljivanja do dana stupanja na snagu i primene, to je taj vacatio legis, međutim, vi ste sve to izbrkali. Vi sada imate dan objavljivanja, dan stupanja na snagu i imate dan početka primene zakona, tri izbrkana termina.
Ne možete da stavite u isti pravni položaj građanina koji je danas podneo zahtev po postojećem zakonu i nije dobio ličnu kartu i pozove ga neko i obavesti ga – doći ćeš 15. jula da podigneš ličnu kartu, sa onim građaninom koji 31. decembra ove godine podnese zahtev za izdavanje lične karte. Možete papirološki, možete terminološki, možete sa tekstom koji ste napisali, ali taj način razmišljanja i ta logika je u suprotnosti sa prirodom. U sukobu ste sa prirodom, sa fizičkim zakonima.
Prepoznajem ovaj rukopis. To je isti rukopis koji nas je usrećio i kod nekih zakona, zašto da ne kažem, zbog kojih se organizuju simpozijumi, predavanja i javne rasprave u jednoj zgradi koja se nalazi u Bulevaru mira; i vi parlamentarci i vi nevladini, kada idete i dobijate tamo neke packe i dobijate elaborate šta bi trebalo da se uradi povodom tog izbornog zakona, znajte, prigovara vam se upravo na način kako je SRS 2004. godine osporavala one vaše epohalne izmene Zakona o izboru narodnih poslanika.
Ima još drugih intervencija iz inostranstva koje se, u krajnjem slučaju, zasnivaju na argumentaciji SRS, koja je dostupna javnosti zahvaljujući pre svega ovoj govornici.
Zato bih vas zamolio da hladne glave razmatrate naše amandmane, usijanost izbacite i zaustavite ispred ove prostorije, i da pokušate da shvatite da vas spasavamo od prirode i od prirodnih zakona, jer ma koliko osporavali naše amandmane i naše pravo da vas kritikujemo politički, vaše institucije, vaši organi kada dođu u situaciju da primene zakone koji su izglasani ovde konstatuju da su zakoni neprimenljivi, loši i pri tome koriste argumentaciju SRS.
Valjda ste jači za nekoliko bolnih iskustava, jer znate i sami da verovatno do kraja godine 10-15 zakona koji su ovde epohalno najavljeni, snagom mišića desne ruke koja je pritiskala zeleno dugme izglasani, moraće da se promene, jer ukoliko se ne izvrši odgovarajuća izmena zakoni postoje samo na papiru, ali su neprimenljivi.
Zato vas pozivam da u danu za glasanje imate u vidu i ovaj amandman gospodina Milajića i ovaj amandman gospodina Milovana Radovanovića, jer cilj koji bismo hteli da postignemo ovim amandmanima jeste da ovaj zakon liči na zakon, da bude primenljiv.
Možete slobodno da se hvalite da ste u demokratskoj proceduri došli do tog zakona, do dobrih odredbi zakona.
Kao što vidite, mi tu proceduru poštujemo, negujemo, jer SRS je državotvorna stranka i borbom za parlamentarizam u Srbiji izvojevala i državnost Srbije i to istorija poštuje, to poštuju građani, to morate i vi da poštujete i sa mnogo više poštovanja da se obraćate i da kvalifikujete SRS. Ona prihvata sve demokratske tekovine i demokratske procedure.
Nama ne smeta što će šef neke delegacije da bude predstavnik jedne od najmanjih stranaka u Narodnoj skupštini. Zašto nam ne smeta? Zato što smo prihvatili demokratsku proceduru i poštujemo demokratsku proceduru.
Sve velike demokrate se hvale kako forma čuva sadržinu i da je demokratija u jednom delu čisto formalno pitanje. Ako je to tako, onda da vas podsetim, demokrate su muljale ovde sa identifikacionim karticama, najočiglednije; a videli ste i današnje novine, epilog njihove demokratije je da je jedan uslovno kažnjen, a sve je to kritikovala Srpska radikalna stranka.
One koji nekim nedemokratskim metodama žele da vode političku utakmicu sa SRS upozoravam i obaveštavam – svaka reč najbolje govori o onome ko je tu reč izneo.
Meni ne smeta nijedna gospođa, meni ne smeta nijedan poslanik u Narodnoj skupštini, jer se ja ne pitam, jer ste vi ovde voljom naroda. Ne smeta mi što me napadaju, neka me napadaju, verovatno imaju razloga zašto me napadaju. Neka vode računa kako predstavljaju svoju državu u inostranstvu i kakvu poruku šalju iz Srbije.
Srpska radikalna stranka nikada takvu poruku ne šalje nikome u inostranstvu o Srbiji. Ako imamo unutrašnjih problema, ovo je mesto gde treba da ih rešimo.
SRS diže glas i neće da dozvoli nikome da kao član državne delegacije ide u inostranstvo, kmeči, pljuje po SRS, a još manje ćemo da dozvolimo da službenici koji vode, poput Gordane Čomić i nekih, nastave njen prljav posao u blaćenju SRS.
Svako ko u inostranstvu blati bilo koju stranku u Srbiji čini štetu Srbiji. Ako imamo političke nesuglasice, izvolite, molim vas, smesta da ih razrešimo. Ne tražite medijatora sa strane.

Ovaj amandman ne sme da se prihvati. Međutim, Vlada Republike Srbije je prihvatila taj amandman, a to je amandman koji je onaj Bojan Pajtić, onaj što je muvao sa karticama ovde 2003. godine za vreme "Sablje", mada mi je krivo što ga tada nisam dohvatio dobro...
Ali, o čemu se radi? Ruši se ustavnopravni položaj Republike prihvatanjem ovog amandmana. Prema Ustavu Republike Srbije zakonodavna vlast pripada Narodnoj skupštini, a na čelu izvršne vlasti nalazi se predsednik Republike i Vlada Republike Srbije. Zakone sprovode Vlada i nadležni državni organi.
Donošenje ovog akta koji se ovde naziva poljoprivredna osnova za jednu teritoriju predstavlja akt izvršenja zakona. Taj akt može da donese samo onaj koji po definiciji pripada izvršnoj vlasti. Izvršna vlast je u mogućnosti da prenese neka svoja ovlašćenja, ali tu mogućnost može da koristi samo ukoliko Narodna skupština zakonom poveri vršenje određenih poslova iz nadležnosti državne uprave nižim organima, konkretno organima autonomije i organima jedinica lokalne samouprave.
U dosadašnjoj praksi kada nešto iz svoje izvorne nadležnosti Republika putem zakona prenosi lokalnom samoupravljanju, jedinicama lokalne samouprave, kao pravilo se pojavilo da u smislu rešavanja putem opštih akata to ovlašćenje jedinice lokalne samouprave koristi skupština jedinice lokalne samouprave, i to je u poslednjem stavu ovog člana zastupljeno kada su u pitanju osnove za teritoriju jedinice lokalne samouprave.
Ako već prenosite to na nivo AP, onda jedini nadležan u AP može da bude samo onaj organ koga je Vlada predložila u Predlogu ovog zakona, a to je Skupština AP Vojvodine. Znači, ako ste tako predložili Predlogom zakona, ovaj amandman Pajtićev ako ste naknadno usvojili, vi ste narušili ustavno-pravni sistem Republike Srbije. Nadam se da vam je svima jasno da od onog omnibus zakona nema ništa.
Vodite računa, jer ovakve neustavne odredbe mogu biti predmet preispitivanja pred Ustavnim sudom Republike Srbije, a ja nisam siguran da će biti ovakav sastav Ustavnog suda Republike Srbije kao što je sada trenutno, gde računate da je to blagonaklono za one koji su na vlasti, s obzirom da veliki broj ljudi ispunjava uslove za odlazak u penziju. Verovatno je predsednik Republike morao da preispita ko su ti penzioneri koji se nalaze u Ustavnom sudu Republike Srbije.

Amandman gospodina Markovića na član 8. i 41. predstavlja ipak celinu i ja bih mogao da kažem pogled gospodina Markovića na ovo pitanja određivanja osnovice za plate, konkretno kada je u pitanju član 41. nameštenika, a kada je član 8. u pitanju, onda se radi o državnim službenicima.
Međutim, ja mogu da shvatim da svako zastupa neki svoj stav, ali prilikom zastupanja stavova mora da se vodi računa da postoji Ustav i pravni sistem ove države. Dobro je što gospodin Marković, a čuli smo malopre da je na bazi ličnog iskustva došlo do nekih zaključaka i tada se stvorila ideja da podnese jedan ovakav amandman koji vidite i sami da poslanici podržavaju, ne tiče se plata poslanika, da ovi iz DS koji napadaju znaju o čemu se radi.
Postavlja se sada pitanje u ovoj diskusiji gde je zakonodavni organ Republike Srbije? Da li on treba da bude uz skute sekretarijata Vlade ili agencija Ministarstva finansija, da li izvršna vlast treba da polaže račune Narodnoj skupštini da se ovde tresu kada ulaze ministri, predsednik Vlade i svi koji treba da obrazlože predlog nekog zakona ili da odbrane neki svoj izveštaj koji su uputili Narodnoj skupštini ili narodni poslanici treba da se snebivaju da jednu priču imaju u hodniku kada komuniciraju međusobno, pa čak nije bitno ko je iz koje stranke i izražavaju neko slaganje, a onda ovde treba da se neki povlače, neki eventualno da nešto i iskritikuju, a prilikom glasanja jedni odu, a drugi ostanu da izglasaju nešto, pa čak mnogo nezadovoljniji oni što su glasali. Nemam nameru nikoga da omalovažavam, da komentarišem ko šta sa kim razgovara u ovoj sali, u hodniku itd.
Narodna skupština mora da se izbori za ono što joj Ustav garantuje. Odavno postoji taj problem gde izvršna vlast stavi pod noge zakonodavnu.
Gospodin Marković je pokušao ovim amandmanima da skrene pažnju da određivanje osnovice za plate konkretno član 41. nameštenika treba da bude u nadležnosti za te stvari nadležnog odbora Narodne skupštine, a ne da bude u nadležnosti onoga koji projektuje budžet, pa opet na silu da izglasa.
Da vas podsetim, gospodin Marković je prevaren prilikom usvajanja Zakona o budžetu. On je u ime odbora Narodne skupštine i u ime poslaničkih grupa podneo nekoliko amandmana koji su formalno-pravno odbijeni, a obećano je da će na drugi način da se reši taj problem očiglednog propusta prilikom izrade predloga zakona o budžetu. Da vas samo podsetim, tiče se RIK-a, Vlada je zaboravila da postoji državni organ. Je l' tako gospodine Balinovac? Prilikom usvajanja budžeta za ovu godinu, da vas podsetim, tako je bilo, a onda je različitim obećanjima došlo se do nečega što bi trebalo da znači zakon.
Od Narodne skupštine Republike Srbije ne postoji viši i značajniji organ u Republici Srbiji. Ustav ga ne poznaje. Moram da kažem
da ni teorija ne poznaje. Najviši stepen demokratije i interesa građana Republike Srbije se ostvaruje u Narodnoj skupštini, a to što neko već 15 godina na sve moguće načine pokušava da devalvira ulogu narodnog poslanika, značaj Narodne skupštine, to je jedan sistem koji ide protiv temelja državnosti u Republici Srbiji.
Ovim amandmanom nadležni odbor utvrđuje osnovicu za plate nameštenika koji rade u Narodnoj skupštini, koji rade u zgradi Predsedništva. Ne mogu sada da kažem tačno koliki je taj broj, da li je to 200, 100 ljudi, itd, uostalom to nije ni bitno, ali pravo da nadležni odbor odredi osnovicu za 250 ljudi, neka bude taj broj, da ugrozi ceo sistem kao što neko priča...
(Vjerica Radeta, sa mesta: I da razbija državu.)
To ne stoji. Postoji političko rešenje i kada se usvoji ovaj amandman.
Naravno da će skupštinska većina koja daje podršku Vladi voditi računa prilikom određivanja osnovice da se ne desi aproksimativno ono što je ovde navedeno, kao neka teorijska mogućnost da će neko da odredi namešteniku u Narodnoj skupštini osnovicu 200.000 dinara pa puta koeficijent, pa će, ispada, službenik u Narodnoj skupštini da prima pet miliona platu. To je apsolutno nemoguće.
Svi oni koji imaju većinu, koji podržavaju Vladu, oni se trude da prate politiku. Ovde se zadire u temelje. Zašto? Smeta izvršnoj vlasti samosvojna Narodna skupština.
Kada bude govora o Ustavu onda ćemo da vam objasnimo da je najveći stepen demokratije predstavlja izbor predsednika Republike u Narodnoj skupštini, a ne ono što nevladin sektor preko različitih nevladinih organizacija i slobodnih strelaca, eksperata sa žiro-računima iz inostranstva nas uče – da građani neposredno da biraju. O tome ćemo onog trenutka kada dođe na dnevni red neka varijanta predloga Ustava, ukoliko dođe.
Odbijajući ovaj amandman predlagač zakona daje jasnu poruku. Vi ste taoci Vlade Republike Srbije i vi morate da radite ono što je zaključila Vlada Republike Srbije da možete da se mešate i zato, lepo je rekao Marković, a neko nije hteo da ga razume, nije promenjen Zakon o ministarstvima, a evo već četiri dana se kiti perjem onaj Vučko, on je ministar, on sa Crnom Gorom potpisuje neke sporazume. To Vlada misli tako da priča o zakonitosti i ustavnosti, o legalitetu, legitimitetu? Propisi na prvom mestu - uređena država. Da li je to uređena država? Dajete im 45 dana, mada je normalno 40.

Mi smo podneli amandman na član 50. i vidim prema odgovoru Vlade da otprilike nije ni shvatila šta smo hteli ovim amandmanom.
Član 50. reguliše akte Vlade, poglavlje su prelazne i završne odredbe. U stavu 1. se određuje u kom roku je Vlada dužna da donese odgovarajuće opšte akte. Vlada donosi do 1. januara 2007. godine, a mi smo to zamenili rečima da Vlada donosi do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu. Javlja se problem koncepcije.
Vlada smatra da do tog roka treba da donese podzakonski akt i uredi pitanje naknada jednim opštim aktom, a mi smatramo da svake godine, ukoliko misli da nešto menja, to radi do 31. januara. Zašto?
Zato što se javlja problem planiranja sredstava, utvrđivanja visine za sledeću godinu itd. Ovde se samo radi o koncepcijskom neslaganju.
Vi smatrate da prvi put ovo što treba podzakonskim aktima da uredite imate obavezu da uredite do 1. januara 2007. godine, s tim što biste onda kasnije na bazi ovlašćenja iz drugog člana mogli da menjate po potrebi, a mi želimo da obavežemo Vladu da podzakonske akte, kojima uređuje ovu oblast iz stava 1. ako donosi, donosi do 31. januara tekuće godine i to se odnosi za prethodnu godinu prema podacima iz prethodne godine i to služi kao obračun za ovu godinu, jer se radi o naknadi troškova državnih službenika i nameštenika, odnosi se na poglavlje gde ste odredili numeričkim i određenim procentima, visinu sredstava.
Ovo je u prilog budžetskoj politici, a znam da je između ostalih zahteva zbog kojih se podnosi ovakav predlog zakona bio i taj da su potrebne stabilne, jasne veličine, jasna pravila radi pravilnijeg sagledavanja budžeta i planiranja sredstava.
Svrha našeg amandmana je upravo da se napravi ta izmena koja bi omogućila stabilno budžetsko planiranje sredstava za ove namene. Radi se samo o jednom koncepcijskom neslaganju.
Moram da vam kažem ovo što ste naveli u stavu 2. – "Aktom Vlade koji se donosi do 15. jula 2006. godine". Ne znam šta to znači sada. Vlada treba da donese neki akt do 15. jula. Na osnovu koje odredbe?
Onda kažete da će tim aktom da se uredi prema kom položaju se određuju koeficijenti itd. Potpuno nepotrebna odredba. Tu smo tražili da se briše.
Ako u prelaznim i završnim odredbama treba da se odredi rok, datum do kada Vlada treba da donese podzakonske akte na osnovu ovog zakona i u skladu sa ovim zakonom, onda se to drugačije piše i onda se polazi pre svega od toga podzakonski akt iz člana tog i tog ovog zakona, Vlada je dužna da donese do tog i tog datuma ili u tom i tom roku od dana stupanja na snagu ovog zakona. Sve je zbrkano i stvara zabunu.
Mene to ne čudi jer ovde postoji sistemski propust u članu 10. i sada se malo vraćamo na raspravu da se nekim amandmanima ruši jedinstvo sistema koji se promoviše ovim predlogom zakona.
Član 10. odudara od svih sistema, apsolutno od svih sistema, a pogotovu stav 3. Stav 3. člana 10. stavite u korelaciju sa amandmanima koje je Marković podneo na član 8. i član 40. pa mi kažite gde je on pogrešio.
Dalje, povodom one forme o kojoj ste pričali, kakva je forma razgovor. Da li može neko da mi objasni kakva je forma razgovor? Forma razgovora može biti da smo sedeli u kafiću pa smo razgovarali, forma razgovora može biti da smo se čuli telefonom.
Forma razgovora, čak i odlučivanja može da bude kao kada je Savet ministara donosio odluku da se zaključi ugovor sa Miletom Dragićem, pa Vuk Drašković bio u Miločeru, brčkao se, Sveto ga pozvao. Sveto brate, može, a kada je došao ovde izašla bruka, a on kaže – taman posla.
Lepo ste malopre rekli da Vlada nikada nije donela akt o tome ko je ministar inostranih poslova.
Onda uhapsite Draškovića kada sleti na aerodrom. On se lažno predstavlja u inostranstvu, potpisuje ugovore. Koga zastupa on? Zastupa Danu, Srećkovića, Trpkovića? Budite dosledni borci za ustavnost i zakonitost, nemojte selektivno. Ova strana može šta god hoće, a ova taman posla, ne sme ništa.
Drugo, nisam siguran da ste ovo lepo izmerili kada ste pričali o onoj formi, jer ste rekli da rukovodilac državnog organa, verovatno ste mislili da je taj rukovodilac ministar, neko ko stoji na čelu državnog organa, na predlog koji daje, a ne kažete ko daje predlog nego kažete posle razgovora sa licem koje je neposredno pretpostavljeno namešteniku, sa načelnikom nekog odeljenja. Onda se predlog odnosi na rukovodioca unutrašnje jedinice.
Ko sa kim razgovara i o čemu razgovara? Kako može po vama da bude obavezujuća forma razgovor? Kako ćete da uhvatite razgovor?
Zapisnik o obavljenom razgovoru sa tim i tim povodom rada tog i tog nameštenika.
Mogu da shvatim da ste rekli pisana forma u formi izveštaja, rok u kome treba da se dostavi, sve bih to mogao da shvatim, ali razgovor da bude obavezujuća forma za jedno upravno rešenje, to je ipak rešenje kojim se određuje plata, kojim se isplaćuje.
Pobrkali ste nešto i pogrešno ste citirali onoga. Onaj kada je pričao o formi nije mislio o razgovoru kao formi. Razgovor nije forma. Mi se telefonom čujemo i šta?
Samo da vas podsetim, nešto slično su radili Gašo Knežević, onaj što je bio kobajagi ministar. Da vas podsetim, gospodine Balinovac, on je vršio upravni nadzor nad konačnim upravnim aktom i nije poništio konačni upravni akt nego je poništio prethodni akt. On je čak poništio saglasnost.
Ne daj bože da Gašo Knežević posle vas dođe na vlast. On bi poništavao razgovore. Ako je razgovor forma onda bi Gašo rekao da taj razgovor ne važi, nije ni postojao, jer bi doneo upravni akt da ne postoji razgovor.
Namerno koristim ove primere da pokažem koliko je to stvarno tragikomično, šta se sve navodi u našim propisima. U potpunosti vas podržavam da ste rekli u pisanoj formi izveštaj sa rezultatima, sa ovim, sa onim i posle razgovora vi da lažete da ministar mora da pozove načelnika da bi mu rekao kakav je bio nameštenik, a predlog dostavlja pomoćnik ministra.
Tako ispada, jer ovde je razgovor umetnuta reč između ministra i pomoćnika, umetnute su reči.
Nemate potrebe da se mnogo sekirate, mi smo samo hteli da vam to ispravimo, da vam to pojednostavimo. Ko će da vodi evidenciju o razgovorima, BIA, nemojte molim vas, a što se tiče člana 50. mi znamo na šta ste vi mislili, vi ste mislili, akti za izvršenje ovog zakona koje mora da donese Vlada u skladu sa ovim zakonom i na osnovu zakona doneće se do 1. januara 2007. godine i to je standardni tip norme kojom se propisuje ko je dužan da donese podzakonski akt. To je moguće.
Mi promovišemo nešto drugo, mi kažemo, ukoliko želi Vlada, odnosno ona mora to da uradi, da propiše naknadu troškova državnih službenika i nameštenika i visinu, pa sada je navedeno koji su to članovi, neka druga metodologija, uzimaju se neki drugi podaci i treba da se napravi obračun, ako treba da se donese opšti akt o tome, onda da se donosi na bazi podataka iz prethodne godine do 31. januara tekuće godine, dakle, važi u toj budžetskoj godini, poznata veličina, nepromenjiva veličina u toku godine itd.
Dakle, vaša koncepcija je drugačija, vi imate trenutni značaj člana 50, a na bazi nekih drugih odredbi stičete pravo, odnosno ovlašćenje da, kada se ukaže potreba, to stalno menjate.
Mi smatramo da to ne treba menjati, ali da vas podsetim, mi smo u velikom suficitu, u velikom uvozu radne snage, u tako strašno dobrim poslovnim potezima, imamo strahovite rezultate, jer ja sam se prosto iznenadio juče kada sam slušao Albijanića, jer toliko je bilo lepo, da je čak i Dačić izašao i molio ga da prekine, da smanji malo, nije baš tako, ali mi se stvarno nalazimo u tom investicionom ciklusu, u strašnom razvoju, mada ga niko ne oseća.
Dakle, ovde se radi o jednom koncepcijskom neslaganju. Ako ne prihvatite amandman, ne prihvatite tu koncepciju, nemamo šta da prihvatimo, nemamo šta ni da se ljutimo, Bože moj, mi smo amandmanom samo pokušali nešto da promenimo, da to bude, kako bih ja rekao, stabilno, poznata veličina, jer apsolutno sam siguran da bi ovo podržao bilo ko da je ministar finansija, jer na bazi ovih koeficijenata, platnih razreda, platnih grupa, osnovica, planira se ona vrlo značajna stavka budžeta, a to su plate, zarade i naknade i kao što vidite, država se javlja kao veliki poslodavac, ona će biti najveći poslodavac u ovoj zemlji posle ovog vašeg uništavanja državne zajednice.
Gospodine predsedniče, pošto znam da vi vodite računa o Skupštini, o Poslovniku, samo da vas podsetim, pre nekoliko meseci, jedan poslanik je postavio pitanje gde je služio vojsku sin Zorana Šamija.
Odgovor smo dobili pre dvadesetak dana da to nije u nadležnosti Republike Srbije već državne zajednice i da oni ne mogu da daju odgovor, s obzirom na to da nisu nadležni.
Pošto smo, odnosno pošto ste vi ovde odlučili da državna zajednica ne postoji i sada imamo i nemamo ova dva ministra, sada smo dobili nadležna lica i predstavljaju se da su ministri, pa tražimo da nam se sada da kompletan odgovor, znači, ponavljam ono pitanje koje je postavio jedan od poslanika, a tiče se Zorana Šamija i njegovog sina, s obzirom na to da nije postojao podatak od značaja za tu ličnost, nego je to postao podatak od interesa i potrebe da sazna i javnost, tim pre što stvarno nije čudno kada vidimo ono veliko obezbeđenje i on dolazi u zgradu Savezne skupštine kao da se ništa nije desilo.
Svi službenici kukaju, plaču, skinule su se zastave, neki su se smejali, uživali, veselili, obavestite Šamija da skupština više ne postoji, jer on čovek tamo redovno ide na posao.
Znači, kada kritikujete Vuka Draškovića, Zorana Stankovića, nemojte da zaboravite Zorana Šamija, jer i on je predsednik nečeg što ne postoji.
Ovo je sve moj skromni doprinos zakonitosti. Samo da podsetim na one grehe, neko je tražio da se SRJ primi u UN kao nova država, zato što je tu osobu neko obavestio da će biti problema oko predsedničkih izbora u Americi, pa neće moći da zaseda Generalna skupština, pa daj što pre da nas prime. Tako je urađeno.
Epohalno najavljen Beogradski sporazum koji uređuje naše odnose, nije usaglašen Ustav sa Ustavnom poveljom, mora da se zna i to i još puno stvari je urađeno, ali vidite i sami po sistemu destrukcije i u tome se ne razlikujete od one "žute" firme koja vlada Srbijom. Vi glumite da vladate, a oni suštinski vladaju.
Drže banke, drže medije, drže vojsku, policiju, drže sve i nema potrebe da budu u Skupštini. Zašto bi se oni ovde preznojavali?
Oni imaju faktičku moć, svuda su prisutni, oni kreiraju javno mnjenje, oni će sada da dohvate vojsku, da je još dodatno rasture, a to je ovaj drugi pokušaj Borisa Tadića, a u prvom pokušaju je nešto uradio, a sada ide drugi pokušaj da sredi vojsku do kraja.
Videćete kako će se prodati vojni hoteli i kome će se prodati, sve će da izađe na videlo.

Gospodine Mihailoviću, Vi ste morali da koristite ovlašćenje predsedavajućeg Narodne skupštine i da one poslanike koji ne znaju šta je na dnevnom redu blagovremeno upozorite, jer su očigledno imali taktiku da skrenu diskusiju sa ove važne teme na nešto što nije važno.
Znači, nije na dnevnom redu Zakon o penzijama, nije na dnevnom redu Zakon o radu, već jedan drugi poreski propis i to jedan član koji govori o iznosima koji ne podležu oporezivanju.
Naravno, vi ste svi ovde mladi, ne znate, obično kada se pojavi takva situacija, u pomoć se zove narodni poslanik Zoran Mićović da se obrati i da reši kao stručnjak za jednu granu medicine probleme, kada neko ne zna šta je dva, šta tri, pa u tome vidi nulu, pa onda brže-bolje pobegne, kada vidi koju je grešku napravio. Stvarno je čudno kako funkcioniše ova vlada i kako funkcioniše Odbor za finansije i kako se
koalicioni partneri dogovaraju šta da rade. Evo da vam objasnim o čemu se radi.
U raspravi u načelu, povodom ovog predloga zakona, imali smo prilike da čujemo da postoje neke simpatije i neko raspoloženje Vlade Republike Srbije da se prihvati amandman SRS koji se tiče indeksacije nominalnih iznosa, koji su određeni pojedinim odredbama ovog zakona. Tada je rečeno da postoji jedan tehnički problem, a postoji i ona sujeta da ne sme da se usvoji ono što dolazi od SRS i na početku današnjeg rada imali smo prilike da čujemo da je Odbor za finansije na neki način prihvatio indeksaciju i doneo, odnosno dao svoj amandman.
Ja sada moram da vam skrenem pažnju da je ovo pogrešan amandman. Ovo je amandman Odbora, pričam o njemu zato što se tiče amandmana koji sam podneo, jer moj amandman se odnosi na stav 8. u članu 1. Predloga o izmenama i dopunama, gde tražim da se ubaci novi stav kojim se uvodi automatizam usklađivanja nominalnih iznosa iz tačaka 9), 12) i 13) tromesečno sa rastom cena na malo, prema podacima objavljenim od strane nadležnog organa u Republici Srbiji za poslove statistike.
Sada moram da vam skrenem pažnju da je nešto slično uradio i Odbor za finansije sa svojim amandmanom drugim, malopre sam dobio, ali ovde vidim da je to pogrešno urađeno. Amandman broj 2 i amandman broj 9 Odbora za finansije su međusobno u suprotnosti. Oba amandmana su međusobno u suprotnosti. Obratite pažnju kada se budete izjašnjavali kao Vlada, da li prihvatate amandman SRS ili amandman Odbora za finansije. Sada da vidimo šta kaže Vlada povodom ovog amandmana SRS.
Kaže da se ne prihvata, a amandman se odnosi na usklađivanje ovih iznosa do kojih se ne plaća porez na dohodak građana i između ostalog navodi – ako bi se usvojio amandman SRS došlo bi do "negativnih posledica na prihod budžeta".
Ne znam zašto negativnih posledica na prihod budžeta kada je budžet u suficitu. Možda bi se negativno odrazilo na visinu suficita, ali ne bi ugrozilo budžet.
Vi ste zaboravili na poslednji član Predloga zakona gde kažete da će taj zakon da stupi u budućnosti na snagu tek posle 1. januara 2007. godine. Na ovaj budžet nikakav uticaj neće imati.
Dalje – "posebno imajući u vidu da zakonom predloženi nominalni iznosi korespondiraju visini očekivane inflacije i realnog rasta bruto društvenog proizvoda za 2007. godinu, od kad se primenjuju navedeni neoporezivi nominalni iznos". Sve je pogrešno. Ovde su stvarno potrebni veliki stručnjaci da razmotre ovaj problem Vlade.
Radi javnosti moram da objasnim zašto se u žargonu kaže indeksacija, a misli, pre svega, u pravilnim vremenskim rokovima na usklađivanje nominalnih iznosa sa kretanjem cena na malo. Svrha je da se zaštiti supstanca onoga što je određeno kao reper. Ako uzmemo ono što je predloženo da bude u stavu 9, verovatno 35.000 dinara, kako je predložila Vlada, neće imati istu vrednost ukoliko dođemo u situaciju da se koristi neko pravo u aprilu ili maju 2007. godine. Možda je 35.000 dinara nešto predstavljalo 2, 3. januara, ali posle 3, 4 meseca to nije taj iznos.
Moram, pri tome, da skrenem pažnju da usled te svojevrsne indeksacije koja se javlja putem inflacije i rasta cena na malo država takođe ima određenu dobit, jer se povećava usled promene cena osnovica za porez na dodatu vrednost i sve ono drugo što država naplaćuje, što predstavlja prihod budžeta Republike Srbije. Nema logike da država koristi tu situaciju, stiče sredstva za budžet, a da taj isti princip u smislu utvrđivanja osnovice i usklađivanja nominalnog iznosa do koga se oslobađa građanin neke obaveze, takođe, ne usklađuje sa rastom cena na malo. To je cela poenta.
Ja sam uzeo za primer ovo što je navedeno u tački 9), a to je 35.000, tačka 12) – 6.000 i tačka 13) gde se isto menja iznos na 5.000. Potrebna je ta indeksacija, ali ona mora da bude dvosmerna. Zašto sam vam ovo naveo? Sada se vi vratite na amandmane Odbora za finansije, drugi i deveti amandman i videćete da ta dva amandmana ne izražavaju ovaj principijelni stav povodom indeksacije, već se tu u jednom trenutku javlja mesečno, u drugom trenutku godišnje sa prethodnom godinom i donosite, ako se usvoje amandmani Odbora za finansije, vi ćete imati neprimenljiv zakon.
Razmotrite još jedanput ovu situaciju, tim pre što ima dosta vremena do Dana za glasanje, da se ne bi desilo da pre 1. januara 2007. godine ponovo dolazimo i menjamo ovaj zakon koji će ovih dana da bude verovatno i usvojen. Pogledajte, tu se potkrala sistemska greška. Zašto Vlada to ne prihvata, da li je u pitanju sujeta, ne znam, to će medicinska struka da razreši.
Ali, vidite i Odbor za finansije je bio suočen sa ovim problemom, pa u svom obrazloženju kaže: "Prihvatanjem amandmana bilo bi rešeno usklađivanje nominalnih iznosa poreskih olakšica, kao i očuvanje njihove realne vrednosti".
Znači, namera SRS kada je podnosila ovaj amandman i namera Odbora za finansije, bez obzira na sastav, je potpuno ista. Vlada ne prihvata naš amandman, a naš amandman od amandmana Odbora za finansije se razlikuje samo u nekim sitnim detaljima, čak je naš i bolje pravno-tehnički napisan. Sada će biti Vlada u nezgodnoj situaciji – da, naš je već odbila, kako da prihvati ovaj.
Sada moram da skrenem pažnju na neke stvari koje su se ovde čule povodom ovog zakona kojim se menja ovaj propis o porezu na dohodak građana. Znate, nije dovoljno samo napisati da se do nekog iznosa primanje ne oporezuje. Mora da se napravi kvalitetna procena na bazi nekih analiza, ne samo statističkih nego i testiranja na nekim primerima i da se vidi koliko je to moguće i šta bi od tog projekta moglo da bude realno.
Sada ću da se vratim na nešto o čemu je pričala gospođa Radeta. Mislim da je nešto kod studenata, učenika. Bio je neki iznos, čak više nije ni bitno da li je u pitanju 4,5 na 5 ili sa 5 na 6, nemojte da me držite baš za reč.
(Vjerica Radeta, sa mesta: četiri i po na šest).
Dobro, nije bitno precizno određivanje, ali malo koga u Srbiji možete da ubedite da je to neki iznos i pravilno utvrđen reper za tu namenu. Sada deluje malo čudno. Pričamo o nekom studentskom iznosu, a ljudi primaju penziju u tom iznosu. Izdržavaju se. Mislim da su i jedni i drugi u lošoj situaciji, ali želim da vam skrenem pažnju da morate neku gradaciju da napravite da se znaju kakvi su realni troškovi, normalni troškovi jedne porodice.
Šta bi to moglo da bude izdvajanje za jednog učenika, za jednog studenta. Ako izgubimo osećaj za realnost, onda će da se smeju građani i da kažu – ubiše se pričajući da li 4,5 ili 5 hiljada, a i jedan i drugi iznos niski. Sa pravom sutra može neko u novinama da kaže da pitamo poslanike da li oni svojoj deci daju 5 hiljada mesečno. Ispadamo smešni svi ovde. Zbog čega? Zato što ne želimo da vidimo realnost. Mi nismo hteli toliko da idemo, zato što smo mi opoziciona stranka. Nama je zadatak da vam skrenemo pažnju, da vas blokiramo za nešto što smo sigurni da vodi Srbiju u propast, itd. itd.
Dajte da napravimo neku gradaciju tih iznosa koji bi odgovarali realnosti, približno odgovarali realnosti, jer mi se nalazimo, znate, u jednom velikom raskoraku. Nije to od pre godinu ili dve dana, odavno se nalazimo u jednom raskoraku. Jedan realni život, jedan život po propisima, a u tim iznosima se nalazi neki život itd.
Pri tom imamo i neke druge situacije, recimo, gde nam se prodaje magla, gde nam se sve i svašta predstavlja vrhunskim dometom, genijalnošću, ekspertskim znanjem.
Evo da vas podsetim: bio je jedan ekspert 2000. godine, došao je na vlast, nekako je došao na vlast u Zemunu, pa ga izabrali za direktora Poslovnog prostora. Vrsni advokat, oglobio za 2 miliona evra građane, 3,5 miliona evra. Tri i po miliona evra oglobio, pobegao u inostranstvo, pobegao čovek u inostranstvo. Znate, ako mi te stvari ne možemo da rešimo, šta onda, ne znam kako ove stvari da usaglasimo.
Zar sve što se nudi kao alternativa ispada gore, nego ono što je bilo pre. To ne možemo da promenimo, zakon o moralu ne postoji, teško može da se donese, teško bi mogao i da se primeni. Kada bi se eventualno nešto i primenjivao taj zakon onda po naslovu jedne knjige "Sin major", Grujica Spasović nikad ne bi bio ambasador Srbije u Bosni i Hercegovini. Ja ne znam, ko bi normalan plaćao troškove Vuka Draškovića u Njujorku. On se čovek potpisuje čovek kao ministar. Nema ministra bez zakletve, bez izbora, bez ovoga. Kod nas sve ide.
Zato što su koalicioni kapaciteti malo ugroženi i zbog očuvanja koalicionog kapaciteta srlja se u sve i svašta. Dobro je, vi se nama nameštate da možemo da upozoravamo javnost šta je sve loše, koliko je loše, koliko će ovo da traje.
Pogledajte malo ozbiljnije ove amandmane SRS. Znam da vam se to gadi, znam da ono što danas predložimo prihvatate kroz dva-tri meseca kao svoj predlog. Ne ljutimo se. Ima u ovom tekstu Predloga zakona puno nekih naših stavova od pre godinu dana. Ne ljutimo se, jedno je politička konkurencija, drugo je ovo.
Prihvatajte ako smatrate da je to prihvatljivo, ali dajte nešto malo više realnosti jer će ljudi da nam se smeju kada čuju – šta ti mene oslobađaš za taj iznos, pa još i to oslobađanje na nekom štapu, pa još Odbor predlaže indeksaciju koja bi krenula tek od 2008. godine. Pa onda sa pravom čovek kaže – e, nemoj više da me braniš, molim te, mnogo bi me bolelo.

Dakle, radi javnosti samo da ukažem na drugi aspekt problema koji postoji u članu 5. Zakona o izmenama i dopunama ovog zakona, a radi onih koji prate prenos, moram da navedem da se to odnosi na član 16. osnovnog teksta, dakle, važećeg Zakona o porezu na dohodak građana. Dakle, šta smo mi tu predložili.
Mi smo poverovali u jednom trenutku da je poprilično Vlada u pravu kada tvrdi da ostvaruje epohalne rezultate. Sve je to povećano nekoliko puta, država tri puta više brine nego bilo koja vlast.
I u toj opštoj sekiraciji sa previše koalicionog kapaciteta, pojavio se čak i suficit, strašan suficit, a po tom suficitu se neko u Vladi hvali kako je tu negde verovatno na top listi prvi ministar finansija, pa onda kilometar prazno, pa onda idu dalje ministri.
Pošto se toliko hvale da su toliko uspešni, da je budžet prepun, krcat, da čak iz luksuza treba da se vraćaju i nepostojeći dugovi, odnosno u nepostojećim iznosima, dakle, nacifrani dugovi, mi smo podneli ovaj amandman i tražimo da se jednostavno usaglasi Predlog zakona u Vladi sa stavovima Vlade, sa budžetom koji je Narodna skupština usvojila.
Naravno, da smo predložili da se promeni i stopa koja se plaća, odnosno porez na dohodak građana. To je član 16. osnovnog teksta i on glasi: "Zarada iz člana 13. do 14b. ovog zakona oporezuje se po stopi od 14% na osnovicu koju čini isplaćena, odnosno zarađena zarada." To je izvorni tekst, a Vlada predlaže promenu, a ona bi glasila – "Zarada iz člana 13. do 14b. ovog zakona oporezuje se po stopi od 12%."
Verujući da stvarno postoji taj suficit, mi kažemo, da ne preterate sa tim suficitom, dajte da bude stopa 10%. To što vi u obrazloženju kojim odbijate naš amandman navodite kakvo je stanje u našem okruženju, ne znam, zašto bi to bio razlog koji bi nas obavezivao ovde ili prilikom opredeljivanja.
Da li je negde 17%, 14%, 16% itd. ali znate i sami, ove se stope utvrđuju na bazi odgovarajuće korekcije, na bazi odgovarajućih analiza, praćenja stanja, na bazi testiranja pojedinih slučajeva, kako bi se to odrazilo, ali tu je izostalo, nema nikakvog argumenta, osim toga što su u našem okruženju stope daleko veće i onda je nama interes da sa malom stopom povećamo broj zaposlenih u našoj državi.
Samo da vas podsetim, prošla godina je u projekciji do sada bila godina kada je trebalo da uvozimo radnu snagu, da vas podsetim, 2001. godine svi ste tada bili na vlasti, i svi ste zdušno podržavali onu krilaticu – "mi za nekoliko godina uvozimo radnu snagu".
Ja koliko vidim, sada ni ovi iz Rumunije ne mogu da dođu zbog problema sa vizom. Nema uvoza radne snage.
Doduše, Lalović je nešto hteo da uvozi, neke Kineze, on je mislio da se to na komad uvozi, da je to rinfuz roba. Šta radi kredit? Čudo. Čudo ste vi od vlasti. Eksperti.
Znači, građani Srbije treba da znaju, ako se usvoji amandman SRS, biće niža stopa poreza na dohodak građana i to u onom delu koji se odnosi na njihove plate i zarade. Sa nižom stopom poslodavac je u mogućnosti da više odvoji zaposlenom, na ime onoga što njemu pripada, što se zove neto zarada.
Na bazi tih sredstava i mogućnosti da dugoročno planira svoju poslovnu politiku, svaki poslodavac je u mogućnosti da razvije svoj posao i da eventualno otvori neko novo radno mesto, zaposli nove ljude, osvoji neke nove programe i krene sa izvozom, krene sa razvojem.
Ukoliko se ne usvoji ovaj amandman, onda građani Srbije treba da znaju da Vlada Republike Srbije namerno zahvata više nego što joj je potrebno da bi ponizila građane, da bi onemogućila razvoj privrednih delatnosti u Republici Srbiji, jer u toj vladi postoji patološka potreba da se zgrću sredstva. Čija sredstva? Sredstva od građana, sredstva od poslodavaca.
Vlada nastavlja sa destrukcijom koja je krenula onog momenta kada je svetlost obasjala Srbiju preko zapaljene Skupštine u centru Beograda. To građani Srbije treba da znaju.
Znači, jutros smo imali situaciju da je na delu pokušana jedna podvala, orkestrirana, da bi se stvorio povod da predstavnik Vlade napusti sednicu Narodne skupštine. Kako je pokrenuto?
Pokrenuto je tako što je naprasno neko zaboravio šta je zakon o izmenama i dopunama zakona, pa je optužio neke iz SRS da oni predlažu nulu. Da predlažemo da se građani "deru". To je to što je jutros rekao...Mislilac je to rekao.
Kada smo ga uhvatili u laži, kada smo mu dokazali da to nije Zakon o penzijama, Zakon o radu, sujeta nije mogla da izdrži, zapalio čovek na vrata.
Građani Srbije, podsetite Mlađana Dinkića da je 10 % manje od 12 % i ukoliko se na osnovicu primeni 10 % država će manje da uzme, a više će građanima da ostane.
Mlađan Dinkić hoće što više da uzme građanima Republike Srbije. Ne bira sredstva, pa čak se u nekim trenucima ponaša kao da je jeo bunike. Ne zna šta je dva, šta je tri, šta je nula. Eto čemu služi ekspertsko znanje!
Ekspert da prevari građane, da dezavuiše političkog protivnika, da pokuša da dezavuiše. Međutim, ima ovde i nekih ljudi koji malo više razmišljaju nego što vi možete i da zamislite.
Dakle, građani Srbije, zapamtili ste moju poruku, znate da su sve moje poruke uvek precizne, tačne. Mlađan Dinkić vam 2 % više naplaćuje, jer smatra da luksuzno živite, a da je njemu i Vladi potrebno mnogo više sredstava preko suficita, o čemu se hvali već godinama. Vodite računa, ukoliko u sledećem sazivu u Narodnoj skupštini ne bude 150 poslanika SRS, opet ove lutkice na koncu ima da se skupe, pa će da naprave nešto epohalno, neće biti 12, nego 11,5 %, pa možda neće biti ni 11,5, nego u sledećoj fazi 11 %, da vas prevare, da vam otmu, da vam uzmu, da vas ponize. Zato mi podnosimo amandmane, da bi se jasno videlo ko je na kojoj poziciji.