Pošto smo u razvoju parlamentarizma i uopšte demokratije u Srbiji napredovali, sada smo došli u situaciju da Vlada ne može čak ni da zloupotrebi govornicu i vidite kako teče diskusija. Ovo ignorisanje uvek se vraća sa kamatom.
Amandmanom sam predložio da se član 2. Predloga zakona briše, a to je član u kome se najavljuje da sledi engleska i srpska verzija ugovora o osnivanju energetske zajednice između Evropske zajednice i svih ovih država.
Ugovor je na osnovu ovlašćenja, na osnovu zaključka Vlade Srbije od 13. oktobra 2005. godine. U ime Republike Srbije potpisao ga je ministar Naumov 25. oktobra 2005. godine u Atini i tada su Republika Srbija i Republika Crna Gora postali nezavisni međunarodno-pravno priznati subjektiviteti, odnosno tako su se predstavili.
Moram da kažem da me to ne čudi jer u američkim planovima oni su 1992. godine izbegavali da kažu Savezna Republika Jugoslavija, nego su pisali Srbija i Crna Gora.
Kako se došlo do tog međunarodno-pravno priznatog subjektiviteta, jer ipak je ovo međunarodni ugovor? Tako što je rečeno da energetika nije u nadležnosti državne zajednice nego republika i onaj ko je bio dužan da se trudi da makar glumi da na nivou državne zajednice postoji međunarodno-pravni subjektivitet, to je taj Sveto Marović i njegov savet, veće, ko zna šta je to više.
Oni su dali jedno ovlašćenje, odnosno saglasnost da Republika Crna Gora i Republika Srbija samostalno guraju u ovom procesu, a on nije interkonekcija nego nešto mnogo ozbiljnije. Ovo je jedan problem koji se može tretirati pre svega sa tržišnih pozicija.
Sada da građani Republike Srbije znaju ko određuje cenu električne energije, ko određuje kapacitete, ko vedri i oblači.
Srpska verzija ovog ugovora, čitam samo poglavlja, Geografska oblast, pa onda nešto o energetici, nešto o zaštiti životne sredine, pa o konkurenciji, obnovljivim izvorima energije, o usaglašenosti sa opšte primenjivim standardima Evropske zajednice, prilagođavanje i razvoj, geografski obuhvat u okviru mehanizma za funkcionisanje tržišta mrežne energije, mehanizam za prenos mrežne energije na velike udaljenosti.
Radi lakšeg praćenja ovog dela, gde god čitam ova poglavlja ne bi bilo loše, radi praktične primene, da se ide sa: Hamović, Lazarević i sl. Zatim, sigurnost snabdevanja građana energijom. Hamović je hteo da napravi ovde jednu berzu energenata u zgradi koja se zove "crvenkapica" na Novom Beogradu.
Dalje, snabdevenost građana energijom. Da vidite kako ujedinjena električna i energetska osnova Evrope tretira građane. To će gospodin Naumov vrlo stručno da vam objasni dok peva u nekom horu. Pa onda imamo: harmonizaciju, obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost, pa onda imamo stvaranje jedinstvenog tržišta energije, geografski obuhvat, unutrašnje tržište energije.
Međunarodnim sporazumom se reguliše i unutrašnje tržište energije, zatim spoljna politika trgovine energijom, međusobna ispomoć u slučaju poremećaja, to bi mogli da prihvatimo, u svemu ovome to je jedini deo koji je potreban; pa institucije energetske zajednice.
Sada imamo: ministarski savet, pa onda stalna grupa na visokom nivou i to će opet da bude visoki predstavnik; regulatorni odbor, forumi, sekretarijat, budžet, postupak donošenja odluka – opšte odredbe, mere na osnovu naslova II, mere na osnovu naslova III, pa IV, proceduralni akti, implementacija odluka i rešavanje sporova. To će ovi za evropsku, gde je otišla Ksenija, moći stručno da objasne.
Onda: tumačenje, učesnici i posmatrači. Nadam se da Vilijam Voker neće ponovo da dođe. Inače, kad god je bio posmatrač tu je bilo krvi do kolena, taj glas ga bije još iz Južne Amerike od pre 25 godina. Rok važenja, izmene i pristupanje, završne i prelazne odredbe i na kraju, aneksi.
Gospodo poslanici većine, podići ćete ruke ili ćete pritisnuti zeleno dugme vodeći računa da uvek tamo bude više od 50% od broja prisutnih, a verovatno će prilikom glasanja biti 127 da se ovo usvoji i to je evropski put. Ovo je evropski put nezavisne Srbije pre nego što je rasturena državna zajednica Srbija i Crna Gora.
Energija, a naročito električna energija, postaje vrlo značajan proizvod, oduvek je bila značajna, ali postaje izuzetno značajna onog trenutka kada je pre 20 godina neko pametan došao do zaključka da se uskraćivanjem korišćenja nuklearne energije u mirnodopske svrhe pojedinim državama stvaraju monopoli električne energije kod bogatih.
Ako se digne cena električne energije i izvozi na neka područja onda u razmeni razvijeni dobijaju sirovine, dobijaju za badava, a prodaju vrlo skupo svoj proizvod.
Da je situacija ozbiljna najbolje pokazuje primer države Kalifornije. Malo-malo pa im se raspadne energetski sistem, onaj što je država pravila, onaj što su privatnici pravili.
Trenutno je Srbija vrlo interesantna za strane investitore koji traže priključak kako da dođu do Ministarstva energetike da ponude svoje privatne programe iz oblasti energetike.
Traže se lokacije, potoci, neke čuke gde bi se postavljale vetrenjače itd. Ima i nekih koji su voljni da iz Dunava vade ugalj i na licu mesta preko nekog kapaciteta od tog uglja proizvode neke derivate jer kretanje cena na naftnom tržištu sada čini tu proizvodnju isplativom.
Da bi se to završilo, treba da se uđe u jedan sistem. To nije sistem interkonekcije, međusobne povezanosti, tehničke i tehnološke, da bi mogla struja da trči dalekovodima svih zemalja, da bi se javila na tržištu gde je manjak, a krenula sa dela teritorije gde se proizvodi u većim količinama nego što može da se potroši u toj zemlji. Razne kombinacije su u pitanju.
Struja iz Republike Srpske struji prema Rumuniji gde se nalaze kombinati koji vrše preradu aluminijuma, a onda se po tri, četiri puta vrti i po tri, četiri puta zarađuje, tako da postoji veliki interes, bara je smanjena, krokodili su se namnožili, ali su i porasli i kada porastu traže mnogo više da jedu, ne mogu da se zadovolje sa jednim bikom nego je potreban čopor u istom trenutku.
Građane Republike Srbije moram da upozorim da je ova vlada njih obradovala i činjenicom da pristupanjem ovom ugovoru mi preuzimamo obavezu da približno bude ista cena električne energije kao i na onim teritorijama i u državama koje slove da su bogate i gde postoji mogućnost da se plate ti veliki troškovi električne energije.
Gospodine Zankov, zamolio bih vas da gospodina Markovića upozorite, pošto ću sada da postavim jedno poslaničko pitanje, naravno, ono je u potpunosti u skladu sa temom koja je na dnevnom redu. Samo da ispravim jednu grešku.
U Statutu Haškog tribunala ne postoji mogućnost da se naknadi šteta licu koje je nezakonito uhapšeno i provelo neko vreme u pritvoru. Čak ni Savet bezbednosti nije hteo da dogradi Statut Haškog tribunala, a Teodor Meron je dva puta pokušavao to da uradi, tako da za ovih godinu dana, što je više ležao Naser Orić, nemojte da se sekirate, niko neće da mu plati naknadu štete.
On je isplaćen odavno. On je ovo častio Haški tribunal i oprao svoju sudbinu.
Moje pitanje glasi, zamolio bih građane koji prate ovaj prenos da ovo podele sa svojim komšijama, prijateljima, a oni koji imaju rođake u selima, pogotovo u onim zabačenim selima 30-40 kilometara, imamo tako razuđene opštine, mislim da i Kraljevo ima tako veliku disperziju. U tim našim selima, tzv. ruralnoj sredini, kako bi rekli ovi "evropejci", nalaze se seoska domaćinstva. Meni neće biti zamereno što ću da uzmem primer iz moje porodice.
Moj stric je jedan od najmlađih ljudi u selu u okolini Prokuplja, na 30 kilometara, ima ih dvadesetak, a on ima 72 godine. Sam je, nema dece, žena mu je umrla. Nedavno je ostvario pravo na porodičnu penziju, 4,5 hiljade dinara dobija penziju. On je za prošli mesec potrošio 52 kilovata struje. Njemu tamo vodite i skupu i jeftinu, a ima samo jedan sat. Pitanje je da li je taj obračun tačan, ali ne pričam zbog obračuna.
Kada se izračuna ta cena, to je 150 dinara. On ima fiksne troškove 163 dinara. Onda su tu došli i ovi Đelićevi porezi, 50 i nešto dinara, i on treba da plati 372 dinara. Međutim, tu nije cela zvrčka. On dobija i za TV 300 dinara, a TV ne može da gleda, jer ono što ima to je nekada bio TV, pre 20 i kusur godina mu je moj otac poklonio taj TV, tako da taj TV nikako ne radi, a i kada bi radio, morao bi da ima stabilizator, jer je tamo tako pao napon da je nemoguće gledati.
Samo da vas podsetim, na pet kilometara u krug oko njegove kuće ne postoji živa duša. Takva je sudbina sa celim tim krajem pod Radan planinom. Nekada gde je bilo hiljadu ljudi sada je jedan, nekada gde je bilo 500 ljudi sada nema nijedan.
Da li ova vlada Vojislava Koštunice razmišlja o tome da građane koji žive na tim teritorijama, a ta teritorija je vrlo značajna, jer oni za koje nas neki optužuju da širimo govor mržnje kada smo ih nazvali "šiptarski teroristi", doduše, sada su se popravili pa i oni koriste taj termin. Ako samo sa brda siđu 10 kilometara, imaju teritoriju na izvol'te. Ti ljudi, ni krivi ni dužni, još uvek živi, čuvaju tu teritoriju samim svojim prisustvom, ne mogu da obrade ništa. Verovatno je potrebno 15 dana da neko kojim slučajem zaluta i prođe pored njih da bi im rekao – dobar dan.
Da li mislite njih da oslobodite obaveze plaćanja struje, a sav trošak da prebacite na ove koji žive ovde i koji mnogo zarađuju krađom od građana Republike Srbije?
Da li imate neku državnu politiku u oblasti energetike, da ne pričam o putevima? Ranije su imali jednu vezu nedeljno, sada nemaju nijednu. Da li ste sve pustili na tržište, i ljudsku dušu, ljudske osećaje, srce i interese ovog naroda, ili mislite da vodite državnu politiku, pa da kažete – dajte, tamo ćemo da uložimo.
Ne treba da ulažete u Kopaonik, on će sam da se obnovi zahvaljujući ovima koji mnogo imaju pa vole da se slikaju svake godine 15 dana na Kopaoniku, kako su oni "in", bili su tamo, a državne pare da ulažete u nerazvijena područja, da tamo pomognete da se napravi farma, da se napravi neka fabričica, da nešto krene, da se vrate ljudi u selo, jer su normalni samo oni koji žive u selu. Ili ćete još uvek da nam pričate pričice o EU, o Oli Renu, oli Solani, oli del Ponte, oli ovom, oli onom?
Ako me niste razumeli, zamolio bih vas da posetite ta napuštena sela na teritoriji opštine Prokuplje. Slična je situacija i sa drugim selima. Možete da odete i u Surdulicu, na Vlasinsko jezero, Crnu Travu ili kod Milkovića u Trgovište, pa sa ovim predlozima zakona da ubedite one seljake koliko je to sve ispravno, dobro. Ako dobijete iskrenu podršku od njih, svaka vam čast.
Okrenite se jednom da vodite politiku o građaninu, o njegovim potrebama, o njegovim interesima, a ne o ekspertima bez radnog staža, ne o onima koji jedva čekaju da napuste ovu zemlju. Samo da vas podsetim, mnogo više njih je pobeglo iz ove zemlje kad ste vi došli na vlast, a vi se borite za šengen, da što više njih ode.
Ne sporim vam, to je vaša politika, samo vas upozoravam, ima ljudi koji žive u ovoj zemlji, koji žele da žive u ovoj zemlji, žele da umru u ovoj zemlji, ali žele da žive kao normalni ljudi i da znaju da ova država vodi računa o njima.
Moje pitanje – neka mi neko iz Vlade Republike Srbije nađe formulu kako moj stric da plati struju.

Prvo ste mi klimali glavom da ste videli, da ćete da mi date, pa ste onda okrenuli, naravno. Koristim isti pravni osnov kao gospođa Vjerica Radeta. Da bih vama uskratio neprijatnosti koje bi mogli da imate zbog pitanja i načina na koji se tretiralo do malopre da je to pitanje postavljeno i da ćete da nas obavestite o tome. Znači, spašavajući vas od nekih političkih problema, u ime SRS postavljam sledeće pitanje i upućujem ga ministru Jočiću i ministru Stojkoviću.
Molim vas, u našoj praksi izuzetno su retki slučajevi da okrivljeni, osumnjičeni, optuženi, pobegne iz zgrade suda tokom postupka. To su izuzetni slučajevi.
U tom smislu, postavljam pitanje ovoj dvojici ministara da odgovore kako je to bilo moguće, ko je to organizovao, ko snosi odgovornost, kakve su konsekvence posle toga?
Da li je neko podneo ostavku, da li se protiv omogućavanja bekstva vodi postupak protiv nekoga i još sve to u kontekstu teških duševnih patnji, kojima je bio izložen predsednik Republike Srbije Boris Tadić kada je čuo da je glavni finansijer demokratskog kokusa osumnjičen, te se osnovano izražava sumnja da je upotrebio svoje nadaleko čuveno lično obezbeđenje kada je sprečio atentat od strane opet onog irskog setera iz kola američke ambasade, te je zloupotrebio možda svoju funkciju predsednika Republike i omogućio imunitet osumnjičenom da se prebaci u inostranstvo, a kako smo danas videli u novinama zamračen je dosta, te se u tom kontekstu sasvim osnovano sumnja da je baza da se jataci nalaze u Dubrovniku, da je to prebačeno vozilima Ministarstva finansija i da je neko neoprezno zapalio vozilo Ministarstva finansija, te tako poremetio ovoj vladi dobre, tople odnose sa onom tamo vladom. Ne smete vi da narušavate taj red na Balkanu.
Zbog osnovane sumnje da se nekim kriminalnim delatnostima koje se dešavaju, a pokrivaju navodno državnim poslovima, ne dovodeći u pitanje vaš integritet, s obzirom da ste ovde više puta rekli da ste naredili ministru da ide u Irsku, tražimo od nadležnih državnih organa kompletnu informaciju, jer to želimo da zloupotrebimo, s obzirom da se radi o velikom kapacitetu demokratskog bloka.

Gospodine predsedniče, neću da cepidlačim oko vremena, pošto sam izuzetno precizan, a to što ste vi možda matematiku učili kod tvorca neke nove teorije, to je vaš rizik. Nego, koga nema, da ga ne diramo. Što ga više diraš, više smrdi. Da, građani Srbije vrlo dobro znaju o čemu se radi.
Kondoliza Rajs je radila u jednoj energetskoj firmi, Ričard Holbruk takođe, Cimerman takođe. Svi oni koji poslednjih 10-15 godina vode američku administraciju potiču izvorno iz oblasti energetike. Dik Čejni, takođe iz oblasti energetike, ovi Bušovi, oba iz oblasti energetike.
Jedino kod nas Boki nije iz energetike i on hvata priključak za energetiku. Da li je Trizon, da li je utikač, da li je lap-top ne znam, hvata se priključak sa energetikom.
Šta je problem ovog predloga zakona? Gospodine Markoviću, problem je taj što obrazloženje nije kvalitetno.
Da vas podsetim, a znam da vi dobro pamtite sve što se nalazi na sednicama Narodne skupštine, ovo je bilo na dnevnom redu sednice Skupštine državne zajednice Srbija i Crna Gora. Srbija i Crna Gora je dala garanciju, a od Republike Srbije je tražena kontragarancija, pa je onda nemački partner rekao – nisam nešto siguran u tu državnu zajednicu, hajde da vratimo na Republiku Srbiju, da ona da garanciju. Ovo je bilo dva puta na dnevnom redu Narodne skupštine i oba puta je povučeno.

Ja sam uvek u pravu, gospodine Markoviću, jer nikada ništa ne pričam bez veze, nego se lepo informišem. Jedno je bilo vezano za "Tamnavu", a drugo je vezano za ovo.
Samo sam proveravao vaše pamćenje, da li ste zapamtili sve što je bilo na dnevnom redu, s obzirom da je bilo 250 zakona, a to ni kompjuter ne može da popamti više.
Gospodo poslanici, ovde je problem što se ne zna čiji su ovih 30 miliona, da li oni postoje ili su fiktivni i ko treba da obezbedi stratešku poziciju.
Gospodin Naumov, kad nešto dozvoli da se radi, da li on ili preko nekoga, kaže – kako da ne, on je svoja sredstva plasirao preko te finansijske organizacije, pa su došla ovde, pa smo se mi rehabilitovali. Sada imamo nove izraze. Pratite ono – stanje puteva, pa kaže – ovaj se put rekonstruiše, ovaj se gradi, a ovaj se rehabilituje.
Ovde se sada rehabilituje "Bajina Bašta". Ne znam, nije Zlatan ovde, verovatno su svi koji rade u Elektrani "Bajina Bašta" polomili noge, pa sada idu kod fizioterapeuta da im namesti noge, da se rehabilituje nešto.
Gospodo poslanici, na ovaj način se peru pare, obezbeđuje strateška pozicija, a one koji su to osmislili nikada javnost neće da vidi.
Da se sada vratim na početak, pošto imam još dve sekunde. Američku administraciju vodi energetski lobi u poslednjih 15 godina. Mi imamo problem što bi neki naši ovde hteli da budu lobi, a nemaju pojma šta je energetika, tako da kod nas ne vlada ni Boris, iz ove slobodne zone preko puta Narodne skupštine, ne vlada ni ovo "žuto" – stavi tačku na pljačku, nego vladaju oni iz senke koji su zainteresovani za energetiku.
Onda nije ni čudo što imamo član 4. sa ovakvim tekstom koji niko živi ne bi mogao da objasni, a verovatno da je Naumov tu, on bi tu procenio nešto na svoj uobičajeni način.
Inače, mnogo se razlikuje kakav je bio poslanik od ovoga kakav je ministar.

Irska i Kipar su na različitim stranama, jedna zemlja je na jugu, druga je na severu. Nema nikakve sličnosti. Dobro, može da se prebroji.

Srpska radikalna stranka je podnela amandman na član 5. Predloga zakona i mi amandmanom tražimo da se posle stava 2. doda novi stav 3. koji glasi: "Ukoliko rezident nije u mogućnosti da ispuni obaveze iz stava 2. ovog člana dužan je da u roku od 30 dana od dana isteka roka iz stava 1. ovog člana pokrene sudski postupak kod nadležnog suda radi povraćaja unapred plaćenog iznosa".

Naravno, ni ovo nije prihvaćeno. Međutim, član 4. i član 5. ipak čine jednu celinu, mada se član 4. odnosi na naplatu potraživanja po osnovu izvoza robe i usluga gde se rok pomera sa 90 dana na 180 dana. Ja mislim da je to loše rešenje. Zašto je loše rešenje? Ne može se na bazi nekih poslova koji po prirodi stvari treba da traju šest, sedam ili osam meseci iz toga izvlačiti pravilo za najobičnije komercijalne poslove, koji ne zahtevaju ni velike pripreme, poslove po sistemu trange-frange. Produženje roka će da iskoriste majstori koji te poslove u svim sistemima rade na jedan lukrativan način.

Ako je postojala potreba da se produži rok za unos deviza zbog specifičnosti nekog posla i prirode posla koji traje duže vremena, onda je to potpuno druga situacija.

Taj izuzetak treba da se stavi u poseban član da bi oni koji primenjuju zakon znali kada treba da se primeni taj rok od 180 dana.

Vi ste na ovaj način... Navodno, privreda traži; jeste, ali privreda je taj Trizon, privreda je "Nekerman", privreda je i svaka druga fukara. Ne možete na bazi toga da stvarate uslove koji samo njima odgovaraju. Zna se u kom roku se naplaćuju normalni izvozni poslovi.

Slažem se kod izvoza usluga da su uvek rokovi daleko duži, jer su to praktično građevinski radnici koji rade u inostranstvu, pa naplata ide u nekim rokovima prema obračunskim situacijama. To je potpuno druga situacija, koja se, po pravilu, reguliše posebnim članom, ali članovi 4. i 5. imaju za cilj da promovišu princip. Vi ste u okviru principa išli van nečega što je uobičajeno. Znači, taj rok što ste podigli na 180 dana kao pravilo, mislim da je pogrešan.

Vraćam se na član 5. Član 5. rešava situaciju kada je domaće pravno ili fizičko lice u nekom spoljnotrgovinskom poslu avansno platilo robu ili uslugu. Kakva je situacija i u kom roku treba da se zatvori taj spoljnotrgovinski posao, odnosno da roba iz inostranstva dođe ili da se usluga izvrši kod nas? Ovde ste generalno išli na rok od 180 dana. Mi taj deo nismo hteli da obuhvatimo amandmanom. Gospođa Radeta vam je lepo objasnila zbog čega nismo hteli to da kvarimo, ali vam skrećemo pažnju da to može biti problem.

Za razliku od člana 4, kada se naplaćuje nešto, roba ili usluga koja je otišla van naše carinske linije, kada je u pitanju izvozni posao, član 5. reguliše tzv. uvozne poslove i avansno plaćanje. U stavu 2, koji nismo obuhvatili amandmanom, rečeno je – ukoliko se prekorači ovaj rok od 180 dana, onda naš rezident koji je avansno platio, ukoliko ne opravda taj spoljnotrgovinski posao u roku od pet dana, dužan je da izvrši povraćaj sredstava unapred plaćenog iznosa.

Mi samo novim stavom 3. definišemo još jednu situaciju koja je u praksi moguća. Ona je u praksi moguća ako je nastao neki, kako to neko kaže, ozbiljni poslovni problem koji nije predmet interesovanja zakona o deviznom poslovanju. Takav stav ne mogu da prihvatim, mi smo stavom 3. dali, u krajnjem slučaju, jedno opravdanje zašto je došlo do prekoračenja roka, pa smo dali čak i neki rok od mesec dana, u kome naš rezident treba da dokaže da je pokrenuo odgovarajući sudski postupak radi naplate, odnosno povraćaja sredstava koja je avansno platio kada je krenuo u tu operaciju. Mislim da je to trebalo da se prihvati.

Međutim, u obrazloženju Vlade dato je jedno rešenje da ne može ovim zakonom da se nekome nalaže da pokrene sudski postupak. Ovim zakonom se ne nalaže pokretanje sudskog postupka, ali da vas samo podsetim da je Narodna skupština u gomili od 250 zakona donela neke zakone u kojima je izričito napisano da mora da se pokrene sudski postupak.

Imali smo pre nekoliko meseci Zakonik o krivičnom postupku, gde je rečeno da tužilac mora obavezno da izjavi žalbu na oslobađajuću presudu. Ne mogu da upoređujem ove dve norme, ali koje je to tek bilo kršenje ustavnosti i zakonitosti, tako da je ovaj izgovor koji Vlada koristi da ne prihvati ovaj naš amandman krajnje neprihvatljiv.

Mi nismo obuhvatili amandmanima rokove od 180 dana. Tu ste napravili veliku grešku, jer ste omogućili jedan komotan vremenski period da neko drži sredstva u inostranstvu i u jednoj i u drugoj varijanti članova 4. i 5. Kod člana 4. on je izvezao robu i uslugu, možda i naplatio i drži na svojim računima, a kod člana 5. može da napravi fiktivni ugovor da je nešto avansno naručio, ima rok od 180 dana i dok to uđe u naš knjigovodstveni sistem, dok to uđe u bilans stanja i bilans uspeha, dok to kao ukupan prihod dođe i proknjiži se, omogućili ste iznošenje deviza iz zemlje i sada je to postao legalan pravni posao.

To je Vlada Republike Srbije, to je ovaj ministar finansija, to je koncepcija Vlade Vojislava Koštunice, ove dosokratske vlade od 2000. godine naovamo – devize mogu da se iznose, devize ne treba da budu ovde.

Pošto je ovo mnogo šira tema od ove koja se obuhvata odredbama zakona o deviznom poslovanju, moram da vam skrenem pažnju – nekada kada je ova zemlja cenila svoje sredstvo plaćanja, a zove se dinar i hvala bogu još uvek se zove dinar, i kada je zbog politike one i ondašnje SFRJ i Narodne banke SFRJ dolazilo do značajnih odstupanja pa je bilo tzv. pozitivnih i negativnih kursnih razlika, onda je očigledno postojala potreba za jednim ozbiljnim zakonom o deviznom poslovanju sa čvrstim normama koje propisuju, a samo da vas podsetim da su neki vukli šerpe tada 1984. godine; sa dinarskim i deviznim sredstvima neko se praktično kandidovao da li će da učestvuje u privrednom životu, pa se tako znalo od izvoza u različitim periodima nekada je izvoznik mogao da koristi 50 ili 60 posto svog deviznog priliva, jer je naše tržište bilo jedinstveno.

Kada se uravnoteži platni bilans ili kada se vodi pravilna politika kursa dinara onda i jagma za devizama nije takva kao što je bila nekada. Međutim, mi sada imamo problem što se sva ta devizna sredstva nalaze u tzv. nelegalnom prometu, jer da bi bila u legalnom prometu bila bi potrebna jaka privreda, a toga kod nas nema.

Završna faza opustošene privrede nastala je zahvaljujući Labusu i Koštunici koji su se dogovorili novembra 2000. godine da formiraju krizne štabove, da upadaju u preduzeća. Vidite kako ide evolucija rasturanja Republike Srbije, privredne strukture i ekonomskih potencijala Republike Srbije. Produžavaju se sada rokovi sa 90 na 180 dana, jer pitanje deviza je postalo irelevantno zato što svako može da kupi slobodno u banci devize i računa se, pošto je to tako slobodno, može sve i svašta, treba omogućiti liberalizaciju.

Juče sam pričao kako izgleda ta liberalizacija u koprodukciji i režiji nekih koji su osmislili "Nekerman" i "Kvele" sa sedištem u Beogradu, Dejan Simić i kompanija, i 60 i nešto miliona evra je isisano iz ove zemlje preko fantomskih firmi. Naravno, Labus je dobio mnogo manje nego što je planirao u tom sistemu i morao je da napusti G17 plus.

Sada se diže na 180 dana. Da omogućim mojim vernim fanovima koji me napadaju, da samo skrenem pažnju da članovi 4. i 5. imaju jedan pravno-tehnički, pa čak i mentalni problem, zato što su po tekstu u suprotnosti sa osnovnim pojmovima koje je Vlada definisala članom 2, tako da ako se pročitaju članovi 4. i 5. onda se vidi da predlagač zakona ne zna šta su sredstva plaćanja, šta su strana sredstva plaćanja. Ona logika koju je primenio u članovima 4. i 5. odudara od definicije ovih pojmova iz člana 2. njihovog predloga zakona, ali pošto se radi o privatnim zakonima iz Ministarstva finansija i privatnim koprodukcijama, onda to više nikoga ne može da čudi.

Ovde se praktično privodi kraju jedan posao, navodno i ovo su sve neke integracije, ovo je sve u nekom sistemu. Ne znam kakav će biti kraj tog sistema, ali pouzdano znam da je ovako osmišljen razvoj i ovako osmišljen sistem pridruživanja vrlo bolan za građane Republike Srbije.

Uostalom, imate prilike da svakodnevno primetite da ova današnja i ove diskusije uopšte u Narodnoj skupštini nikoga više ne interesuju u ovoj zemlji, pa čak ni novinare koji su se nekada stacionirali ispred ove sale. Nikoga više ne interesuje šta se radi u Narodnoj skupštini, kakvi se zakoni predlažu, kakvi se zakoni donose.

Građani su postali imuni, više ništa ne može da ih šokira, oni unapred znaju da je svaki zakon za njih lošiji od prethodnog zakona. Vidite da danas u novinama gotovo nema nijedne rečenice povodom onih rasprava koje su bile juče, a ticale su se zakona o slobodnim zonama, "Nekermana", ove slobodne zone - Predsedništvo Srbije i ovih tajkuna koji kreiraju. Zašto? Tri medijske organizacije u Srbiji definišu izgled prve strane i prvih vesti na svim medijima i tu je kraj priče.

Ovo malo ljudi što prati prenos svakim danom sve više činjenica saznaje o pogubnoj politici Vlade Vojislava Koštunice, koja sve osporava opoziciji, a posle dva meseca smognu snage, dosete se, pa priznaju sve ono što ih je opozicija na vreme upozoravala. Više niko nije šokiran, već je iznenađen tolikom dozom postojanja zaraze u Vladi, a ona se zove neobaveštenost.

Član 6. Predloga zakona glasi: "Rezident - pravno lice može realizovan posao izvoza robe i usluga izuzetno naplatiti realizovanim uvozom robe i usluga samo pod uslovima i na način koji propiše Vlada."

Reč "realizovan" daje se kao svršeno stanje, te je onda nemoguće dva svršena stanja upariti, jer ovaj član, u suštini, treba da ima potpuno drugačiju kondiciju, ali to je problem pisanja.

Šta je osnovna poenta ovoga što smo mi tražili amandmanom? Osnovna poenta je da se promeni ovo ovlašćenje Vlade, jer ovde je rečeno "pod uslovima i na način koji propiše Vlada". Ovo je klasičan posao kompenzacije, prebijanja – za onoliko koliko sam izvezao, u tom iznosu uvozim neku drugu robu.

Moram da kažem da ovaj član ne treba da bude u ovom zakonu, jer ovaj član reguliše oblik spoljnotrgovinskog posla, a ovo je zakon o deviznom poslovanju koji treba da se odnosi na devize, plaćanje, naplatu itd.

Da ste u ovom članu stavili da Vlada Republike Srbije propisuje način kako se evidentira vrednost, jer je ovo ipak spoljnotrgovinski posao u oba smera, koji na neki način daje pravu vrednost našeg platnog prometa sa inostranstvom, onda bi to bilo prihvatljivo. Ne možete nešto što je materija Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju da stavite ovako suvo i suvoparno u zakon o deviznom poslovanju. Jednostavno, ovde nije mesto ovom članu.

Naravno da nije ni Vlada ta koja bi mogla da bude ovlašćena da sve ovo propiše. Ako nešto propisuje ona, to je samo jedan deo verovatno, da budem precizniji, sigurno samo onaj deo koji se tiče evidentiranja tog posla, koji ima neku svoju vrednost u izvozu, vrednost u uvozu. To je cela priča.

Međutim, kada je u pitanju privatni zakon, onda se piše po sistemu slobodnog teksta, kao kada se piše ljubavno pismo ili neki esej o nečemu.

Pa, onda se krene, za tri prsta se pomeri prvi red udesno, prvo slovo veliko, ja bih voleo da vidim, pa onda idemo dalje, pa sledeći pasus, znači spisak lepih želja, emocija, osećanja. Tako se ne piše zakon, već mora tačno da se utvrdi.

Ako ste u članu 1. Predloga zakona odredili šta je predmet ovog zakona onda član 6. ne može da postoji u ovom zakonu. On može da bude u Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju, može donekle da bude u nekom drugačijem obliku u Carinskom zakonu; treba da se pojavi u deviznom, ali u potpuno drugačijoj formulaciji koja treba da ukaže na način evidentiranja ta dva spoljnotrgovinska posla ili jednog spoljnotrgovinskog posla.

Ovim amandmanom gospodin Antić traži da se unapred zna da će izvoz da se naplati uvozom odgovarajuće robe i usluga, a ne da se u međuvremenu menja status pravnog posla, da je krenuo sa klasičnim izvozom, pa nije mogao da naplati svoja potraživanja i onda kao oblik naplate potraživanja javlja se ulazak robe.

A vi nama u obrazloženjima dajete samo one izuzetne situacije za koje niko neće da vam prigovori. Niko neće da vam prigovori ono što ste napisali u obrazloženju za član 6: da postoje korporacije koje imaju dvosmernu putanju svog poslovanja, prema inostranstvu i iz inostranstva, pa da postoje dugoročni poslovni partneri koji međusobno sarađuju obostrano itd, itd, isporučuje se roba, ovaj drugi vraća robu itd. To vam niko ne osporava, to prihvatamo, ali obrazloženje ovog člana koje ste dali ne daje svoju punoću jednostavno i onda kad neko malo ozbiljnije pogleda šta ste napisali, a SRS to ozbiljno radi, vidi se da ste ubacili član kome mesto nije tu.

Gospodine Mihailoviću, neću da nabrajam ove afere samo zbog vas, jer onda će i vas da optuže da ste fašista.

Molim vas, član 8. kaže ovako: "Rezident ne može izvršiti naplatu, plaćanje ili izdati nalog za plaćanje, odnosno izvršiti prenos nerezidentu, na osnovu ugovora u kojem nije navedena stvarna cena", ko utvrđuje stvarnu cenu, "ili na osnovu neistinite isprave". Ko utvrđuje da li je isprava istinita ili neistinita? Na ta dva pitanja kada dobijete odgovor onda vidite koliko je besmisleno ovo što se napiše, ali ono ima svoj prirodni nastavak, a taj nastavak je član 58.

Kaže se ovako: "Ko izvrši naplatu, plaćanje ili izda nalog za plaćanje, odnosno izvrši prenos nerezidentu iznosa koji prelazi 100.000 evra, na osnovu ugovora u kojem nije navedena stvarna cena ili na osnovu neistinite isprave, kazniće se za krivično delo kaznom zatvora od jedne do deset godina. Za pokušaj izvršenja dela iz stava 1. ovog člana kazniće se." A mi smo skoro donosili Krivični zakon, sva krivična dela treba da budu u tom zakoniku. Ne želimo da bude krivično zakonodavstvo razasuto u 250 zakona, pošto se hvale da su 250 zakona doneli.

Prvi problem: zabrana vršenja krivičnih dela postoji; to je propisano i Ustavom i Krivičnim zakonom. Zašto se ovde to ubacuje? Ako uzmete ovo - 100.000 evra, kao merilo, onda stvarno neko može da postavi pitanje – što niste pohapsili do sada. Koliko znam, neću opet spominjati imena zbog gospodina Vojislava Mihailovića da ga ne prozivaju, ali ni ostavinski postupak odjednom ne može da se završi, 30 - 40 stanova, ne zna se šta je; normalan čovek u svom životu, kako god da se okrene, ne može da zaradi milion dolara.

To su mnogo bolji matematičari i ekonomisti od Albijanića računali i došli do tačne matematike, da jedan čovek u svom životnom veku legalno može maksimalno da zaradi milion dolara. Sad se kod nas ljudi hvale kako su bogati, ali oni kažu ovako – nemojte da me pitate za prvi milion, a sve ostalo ću da vam kažem, do poslednjeg dinara, kako sam zaradio. To je neka stara izreka sa Bliskog istoka.

Znači, ovde ste napisali član po sistemu da jednim prutićem treba da uplašite mečku. Kako ste ga napisali? To ništa ne znači ako neko ne napiše stvarnu cenu. Ko utvrđuje stvarnu cenu?

Videli ste sami, Drašković je telefonom glasao da Savet ministara potpiše neki ugovor i onda stradao jadni Davinić ni kriv ni dužan.

Hajde da pričamo o ovim poslovima oko trgovine Hamović - Lazarević. Što ne date taj izveštaj Anketnog odbora da se pogleda? Zašto onda unosite ovako nešto kada znamo da će u startu selektivno da se primenjuje? Znači, stvarna vrednost, navodno neke isprave, a da vas samo podsetim, pre člana 8. se nalaze članovi 4. i 5, gde ste rekli – 180 dana si amnestiran, na sve moguće načine, niko ne sme ni da posumnja da si došao u situaciju da treba da se primeni član 8.

E sad, da ovi koji su veliki eksperti ne bi nas prozivali, mogu oni za čas preko medija da okrenu – radikali traže da se izbriše taj i taj član, a tim i tim članom se zaustavlja to i to, pošto radikali traže brisanje, radikali su upravo za ekspanziju tog i tog kriminala. Nije priča takva. Priča je takva što se vi borite protiv kriminala deklarativno i selektivno.

Juče sam vam sat i po čitao izveštaj nadležnih državnih organa iznad kojih stoji Vlada Republike Srbije i pozivao vas da uradite ono što ste napisali u vašim izveštajima. Hajde da vidimo kada će to da se završi. Neće da se završi, znam unapred odgovor, jer se ne razlikujete od vlade Zorana Živkovića i Zorana Đinđića.

Da vas podsetim kako se to ne razlikujete. Članovi Odbora za bezbednost imali su prilike da slušaju kako su nekad izgledale sednice za vreme Živkovićeve Vlade, pa Batić kaže – ja ću da hapsim ovoga, on je kriminalac, onda Čeda kaže – ako tog mog dirneš, onda će Mihajlović da hapsi ovog tvog. Slično je, identično i u ovoj vladi, samo što sada ova vlada ima deset sponzora, deset odvojenih, selektovano, sređeno, podeljeno, parcele određene, ovaj je za metale, ovaj za hemiju, ovaj za prehranu, ovaj je da proda poljoprivredno zemljište našim vekovnim neprijateljima, ovaj je za ovo, onaj za ono.

Cveta demokratija, dok nas jednog dana ne obavestite – ljudi, stvarno smo izgubili državu, a sve smo učinili da je sačuvamo, a pošto smo sve činili, pa nismo taj posao završili, sad je vreme da demokratija procveta, da mi odemo sa vlasti, pa voljom naroda neko drugi dođe, pa on neka trlja glavu da li će moći da se snađe u tom haosu koji ćete ostaviti. Usput, lepe pričice, usput koalicioni kapacitet, svako sa svakim i cveta demokratija u Srbiji, samo što je Srbija manja i manja, bolesnija, tužnija itd.

To je efekat vaših zakona. Na bazi ovog člana pouzdano mogu da vam kažem da će da se hapsi Karić, ali neće da se hapsi Hamović. Hapsiće se ovaj, ali neće onaj, kako rekoste, za 27 miliona.

Da bi se očuvao ovaj vid kohabitacije mora da se napravi uravnotežena selekcija, kao što na RTS-u, zna se, pet minuta Vojislav Koštunica, drugih pet minuta Tadić, a ostali nisu bitni.

E, tako će da bude, malo ćemo Karića, malo ćemo ovoga, malo ćemo onoga. Građani, znajte, čim krene hapšenje, znači, lokalni izbori su blizu, da se stvori jaka poruka, ova vlada se oštro bori protiv kriminala. To treba da traje onoliko koliko vest preko televizije kao medija traje, vrlo kratko, sa jakim emocijama; naravno, to se sve forsira uoči dana lokalnih izbora, praktično se menja izborna volja građana na taj način i sve je to demokratski.

Ja ću izlaziti malo češće, pošto imam i zadatak kao član stranke, a imam i veliko zadovoljstvo kao pojedinac da raskrinkam ovu vlast koja od 5. oktobra vedri i oblači u Srbiji, da je raskrinkam po svim segmentima, da je ogolim, da svakom u Srbiji bude jasno da ovo ništa ne valja, da ovo sa demokratijom nema pojma, da su ovo samo prazne iluzije kako bi se građani prevarili. Samo da se građani prevare, ako uspeju makar jednog da odvrate od SRS, oni su zadovoljni. E, to je ta politika.

Zato će radikali od 10 do 18 časova svakog dana po svakom amandmanu maksimalno da koriste demokratske tekovine parlamentarizma Predraga Markovića, ponovo o Poslovniku...

Ja ću malo drugačije da objasnim ovo što je gospodin Marković lepo, slikovito izneo povodom ovog amandmana, na način da svakome bude baš precizno jasno. Na početku, Kanađani nemaju problema samo sa platnim karticama, nego i sa grtalicama za sneg, da znate, to je njihova mnogo veća opsesija nego platne kartice.
Pošto sam obećao građanima Republike Srbije koji prate ovaj prenos da ću da ogolim ceo scenario ovakvog zakona, sada da vidite: član 27. se nalazi u poglavlju koje se zove - Depozitni poslovi. Moram da vas podsetim da su to bankarski poslovi i to je već propisano našim Zakonom o bankama. Ta materija je već regulisana.
Sada ćemo da se vratimo na definiciju koju koristi predlagač, to je u članu 2. tačka 22), kaže se – depozitni poslovi, u smislu ovog zakona, jesu poslovi na osnovu ugovora o depozitu između stranca i banke, misli se na našu banku, kao i između rezidenta, našeg, i banke u inostranstvu. Znači, vrlo precizno definisano, kombinacija: naš - strana banka, stranac - naša banka i to je depozitni posao.
Kako to reguliše Vlada, kako ona to predlaže, kaže – depozitni poslovi rezidenta u inostranstvu, našeg pravnog i fizičkog lica u inostranstvu. Treba da se odnosi, kao što smo ovde videli, kada je u pitanju naš rezident, odnosi se na stranu banku. Sada vi objasnite, da budemo načisto, u tom delu mi možemo samo da regulišemo neke stvari koje se tiču našeg rezidenta, ali što se tiče strane banke nemamo to pravo i nemamo suverenost na toj teritoriji, nemamo suverenost na teritoriji Kanade, pa da propisujemo kakav će to način da bude.
Crpeći to ovlašćenje naš - strana banka, šta je napisala naša Vlada: "Banka, bez ograničenja, drži devize i na računima kod banaka u inostranstvu". Kakve ovo veze ima sa deviznim poslovanjem? Ovo je odnos naš - strana banka. Zašto ubacujete našu banku? Kontokorentni računi su regulisani Zakonom o bankama. To uopšte nije predmet ovog zakona. Ali mora da se zakukulji, da se zamumulji, da se ne vidi suština.
Stav 2: "Rezidenti mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu pod uslovima i na način koji propiše Narodna banka Srbije." To ovlašćenje stoji u Zakonu o Narodnoj banci Srbije. Zašto ga stavljate ovde? Vidite kako je to smišljen sistem.
Sada ću da se vratim na prethodni amandman, tiče se člana 25. stav 2: "Banka može rezidentu - fizičkom licu odobriti kredit u devizama radi kupovine nepokretnosti u zemlji." Kako je to moguće, meni nije jasno. Zašto imamo dinar kao sredstvo plaćanja? Zašto imamo menjačnice, zašto imamo banke? Svaka normalna država koja drži do svog suvereniteta insistira na tome da unutrašnja plaćanja budu u valuti koja važi u toj državi.
Grešite, ne koristite vaše pojmove oko sredstava plaćanja, to su dinar i strana sredstva plaćanja, a strana sredstva plaćanja se vode kao devize, to su potraživanja i kao efektivni strani novac. Sve ste pobrkali. Čemu onda menjačnice? Čemu menjački poslovi kao bankarski posao?
Ovde ste izvukli u članu 25. kao posebnu vrstu poslova koju reguliše zakon o deviznom poslovanju – kreditiranje u devizama između rezidenata u Republici. Kako je to moguće? Zašto izbacujete dinar? Hoćete da dovedete evro kao sredstvo plaćanja? To nije u skladu sa Ustavom, nije u skladu sa Zakonom o Narodnoj banci Srbije. Dinar je sredstvo plaćanja.
Da se malo vratim na član 23, za koji smo takođe tražili da se briše – po osnovu dobiti koju je neko pravno lice ostvarilo u izvoznom poslu ono tu dobit u inostranstvu može da plasira kao kredit nerezidenta u inostranstvu. O čemu pričate? Za tako nešto jedva da su se izborile pre nekoliko godina države EEZ. Što vi to radite? Građevinac koji radi u Rusiji, tamo je nešto navodno zaradio, pojavila se neka pozitivna razlika, neka dobit, on dobit nema obavezu da vrati u zemlju, nego on tu dobit može da plasira kao kredit. A gde je tu banka?
Da li pravno i fizičko lice može biti kreditor po Zakonu o deviznom poslovanju?
Gde su banke? Zašto poništavate Zakon o bankama? Kreditni poslovi su poslovi banaka, a ne pravnih lica, rezidenata i nerezidenata koji se ne bave bankarskim poslovima. Čak i to gurate u Zakon o deviznom poslovanju. To je nepotrebno.
Ali, pokazuje kakva je suština, kakva je namera, zašto se predlaže ovakav zakon. Pod plaštom apsolutnih sloboda i liberalizacije uništavate i ono malo što nam je ostalo. Evro, dinara nema nigde, on se izgubio. Svako može da kreditira.
Daćete mogućnost da građanin ode u banku, uzme kredit u evrima i ode da kupi nepokretnost za te evre. Kako vas nije sramota da radite te stvari? Pri tom imamo zakon koji kaže da je dinar sredstvo plaćanja. Kako je to moguće, objasnite mi.
Dakle, po unutrašnjem platnom prometu koristi se dinar i sada otvaramo priču kamatnih stopa i tako dalje, a to je nešto što je potpuno nepotrebno. Dakle, to je materija koja ne dotiče zakon o deviznom poslovanju.
Odakle ideja da se putem stranih sredstava plaćanja vrši unutrašnje plaćanje i čiji bi to interes bio? To bi bio interes banaka. Sada molim građane da vrate sliku i svoja sećanja pre nekoliko godina kada je spektakularno otvorena Nacionalna štedionica, nacionalni ponos, udarna slika je na televiziji bila: Zoran Đinđić ulaže nekih svojih 100 evra, drugi je bio Labus koji se smeška zadovoljan, a treći je bio Mlađan Dinkić, onako natmuren, kako je to ozbiljan posao, i onaj vaš bubnjar Đuričić, a sada reklamira tiganje. Od reklame za banke došao je do tiganja; kupus je genijalan.
Šta ćete još da izmislite da prevarite građane, objasnite mi, šta još može da se izmisli. Vreme obično omogućava istini da izađe.

Gospodine Markoviću, vi vodite računa o sebi, a ne o meni. On želi da bude džentlmen, a ja da budem onako, pa zato on pravi neki redosled, želi da se reklamira kod nekih gospođa, ali dobro, može on to pošto je predsednik Narodne skupštine.
(Predsednik: Gospodine Krasiću, uporedite naše brade.)
Gospodine Markoviću, priznajem i cenim, samo kravatu namestite, nešto vam loše stoji.
Amandman na član 34. ima za cilj da se u stavu 4. obrišu tačke 1), 4) i 5). Naravno, mi smo morali da podnesemo ovaj amandman jer je to u direktnoj vezi sa amandmanima koje smo podneli na članove 25. i 27, ali da vidite kako je to kontradiktoran scenario ili, da budem precizniji, sinopsis.
Član 34. počinje sa prvim stavom koji glasi: "Rezidenti i nerezidenti koriste devize za plaćanje inostranstvu, ako ovim zakonom nije drugačije određeno." Stav 2: "Plaćanje, naplaćivanje i prenos između rezidenata i između rezidenata i nerezidenata u Republici vrše se u dinarima." Napokon je Vlada pogodila jednu odredbu u skladu sa Zakonom o Narodnoj banci Srbije, a onda kreću izuzeci.
Dakle, sada je tu i stav 4 – naplaćivanje i prenos mogu se vršiti i u devizama po osnovu... Sada opet moramo da se vratimo, jer kada kažete devize, to su potraživanja u inostranstvu koja glase na stranu valutu. Tu definiciju stavite u kontekst ovoga što ste napisali i ako to ima neke blage veze, svaka vam čast.
Sada te devize, potraživanja u inostranstvu koja tako glase, mogu da se koriste radi deviznog kreditiranja u zemlji za, član 25, kupovinu nekretnina u Republici Srbiji od strane državljana Republike Srbije. To je strašno.
Dalje, premija osiguranja. Znači, promet nepokretnosti, osiguravajuća društva i sve ono što je Mlađan Dinkić kao vođa jedne grupacije dao po sistemu - izvolite, navodno strancima, a to su verovatno stranci samo po nazivima firmi, verovatno naši koji se kriju sa registracijama firmi na aerodromima ili slobodnim zonama.
Mi ovde imamo jednu veliku slobodnu zonu u kojoj se izvodi performans – ja, predsednik Republike Srbije. Mišel Platini je najbolji golman. Po tome je poznat. Mišel Platini je bio najbolji golman, što reče ovaj koji izvodi performans na temu – ja, predsednik Republike Srbije.
Ovo nema blage veze. Da odnesete ovo nekom čoveku koji je službenik u nekoj banci, nekom špediteru koji radi te obične poslove vezane za ovo, on bi se smejao i odmah bi vam rekao kakav je scenario, šta se krije iza ovoga, ko štiti svoje interese ovim predlogom zakona.
Znači, promet nekretnina može da bude u sredstvima stranog plaćanja. Izaberite razlog. Da li imate blagonaklonost prema vašim agencijama za promet nekretnina ili prema onim strancima koji treba da kupe nekretnine? Šta sve mogu da budu nekretnine? Može da bude zemljište. Kakvo zemljište? Građevinsko, poljoprivredno, šumsko i da ne ređam dalje. Šta još može da bude nekretnina? Stambeni objekat. Kakav? Tipa "Merkatora", 10 spratova, poslovna zgrada "Ušće", mala zgradica, sve to može da bude.
Ovde je neko shvatio da zakon o deviznom poslovanju treba da bude izraz patološke želje da se obezbede devize i da se nađu u nekom prometu, a gde je tu interes države, gde je interes građana, naših državljana? Nema ga. Čemu služi? Da se dokaže strancima da ovde može sve. Ovde možete da budete optuženi, da se povuče optužnica, i onda da budete vođa delegacije i da vas poljubi predsednik Srbije, predsednik SRJ. Kod nas je sve moguće.
Možete da zamislite, Fond za humanitarno pravo se reklamira na Radio Beogradu i poziva građane sa teritorije Kosova i Metohije, koji su morali da pobegnu da spasu glavu, da podnose prijave i prijavljuju žrtve i zločince sa Kosova i Metohije. To traže oni koji su sve uradili da proganjaju Srbe sa Kosova i Metohije. Sve to može kod nas. Nataša Kandić postala patriota, vidite i sami. Pre nekoliko dana, videli ste, čak su se neki bunili zbog neke presude u Haškom tribunalu. Ko se najviše bunio? Oni koji su najviše sprečavali da se iznese dokumentacija i da se sazna istina.
Eto, građani Republike Srbije, šta se dešava. Od 5. oktobra vi ste najveće žrtve medijskih manipulacija i prevara ove dosmanlijske vlasti, koja tako po neki put promeni put neki svoj sastav, ali suštinu ne menja. Politika, ideologija, to im je isto i to ide kao konstanta, kaže se – koalicioni kapacitet, demokratski blok. Ako neko živi zna šta to znači... Znate i sami, ni ortačka kobila u Srbiji se ne jede, meso je kiselo, tako naš narod kaže; a nas uče da je kiselo meso najbolje meso i izvode svakodnevno neke performanse, zabavljaju građane, a ne žele da se uhvate za suštinska pitanja koja znače stvarnost, život itd.
Dobar je ovaj poslovnik, mi možemo sada da objasnimo, vi koji pratite prenos kažite komšijama šta se dešava. Po svim šavovima i svim aspektima ovo je loša vlast. Ona je toliko loša da nije sposobna čak ni ostavku da podnese.

Član 41. ima naslov: kurs dinara. Moram da kažem da se to nalazi u poglavlju – Devizno tržište i kurs dinara. Članom 40. je propisano da se kurs dinara prema stranim valutama na deviznom tržištu formira slobodno, u skladu sa ponudom i tražnjom deviza.
Član 41. glasi: "Zvanični srednji kurs dinara formira se na način utvrđen propisom Narodne banke Srbije". To ne mora da stoji ovde, pošto to stoji u Zakonu o NBS.
Stav 2. kaže: "Za potrebe knjigovodstva i statistike primenjuje se zvanični srednji kurs dinara". Malo je problematično kod knjigovodstva, a što se tiče statistike, to je druga situacija, jer ne možete knjigovodstvo da tretirate kao nešto imaginarno i izvan stvarnih tokova i izvan nečega što se naziva vrednost. Dobro, to nije obuhvaćeno našim amandmanom.
Mi smo amandmanom obuhvatili stav 3. Vlada je predložila da stav 3. glasi: "Za obračun carine i drugih uvoznih dažbina primenjuje se zvanični srednji kurs dinara utvrđen poslednjeg radnog dana u nedelji koja prethodi nedelji u kojoj se utvrđuje iznos carine i drugih uvoznih dažbina, u skladu sa zakonom koji uređuje carine". Ako je poslednji radni dan u nedelji, recimo, petak, taj zvanični srednji kurs važiće u toku sledeće nedelje prilikom utvrđivanja obaveza koje se tiču carine i uvoznih dažbina.
Gospodin Nemanja Šarović je predložio da se taj stav promeni i da glasi: "Za obračun carina i drugih uvoznih dažbina primenjuje se zvanični prosečni srednji kurs dinara u nedelji koja prethodi nedelji u kojoj se utvrđuje iznos carine i drugih uvoznih dažbina, u skladu sa zakonom koji uređuje carine". Razlika je očigledna. Ovde se uzima prosek za prethodnu nedelju, a kod Vlade je to poslednji utvrđeni dnevni, ako mogu tako da kažem, zvanični srednji kurs dinara.
Mi smatramo da je ovo jednostavnije i pravičnije. Kada se kaže prosek, on uzima dnevnu promenu za tih pet-šest dana, pa su tako moguće različite oscilacije, tako da u ponedeljak može biti jedan zvanični srednji kurs, a u petak već neki drugi koji se primenjuje itd. Ako bi se išlo na prosek, onda bi se izbegle ove oscilacije.
U slučaju dnevnog pomeranja zvaničnog kursa, to se ne odražava mnogo drugačije od ovoga što predlaže Vlada, ali ovo naše rešenje ipak obuhvata svojom suštinom sve moguće situacije. Mislim da nije nikakav problem da se ovaj amandman prihvati, jer on ne menja suštinu onoga što je htelo da se reguliše članom 41. ovog predloga zakona.
Međutim, moram da se vratim na prethodni amandman, pošto želim da pokažem kakav je taj kontinuitet dosmanlijske politike u Republici Srbiji.
Vi ste u članu 35, koji smo mi obuhvatili prethodnim amandmanom, napisali da rezident - pravno lice i preduzetnik drži devize na deviznom računu kod banke ili ih prodaje toj banci.
Vidite, to je u suprotnosti sa kompletnim poglavljem koje se naziva Devizno tržište, gde ste, osim toga što ste pokušali da definišete gde se nalazi to devizno tržište, pokušali i da taksativno navedete sve transakcije koje se mogu izvršiti na deviznom tržištu od strane banaka, rezidenata i ostalih koji učestvuju na deviznom tržištu. Ako je to tako, a to su odredbe članova 38. i 39, onda ovako data odredba, da se prodaju toj banci, gubi smisao.
Ako ste želeli na nešto drugo da ukažete – da sa svog deviznog računa kod poslovne banke pravno lice, ukoliko ne želi da trguje na deviznom tržištu, već želi to da pretvori u dinare, onda ono prodaje toj banci, jer ima neki svoj dinarski račun kod te iste banke i prikazuje tu vrednost u dinarima i te dinare želi da ubaci u platni promet, radi nekih svojih obaveza – to se ne reguliše ovakvom formulacijom, već formulacijom koja se odnosi na odredbe o prodaji i kupovini deviza, gde se garantuje pravo slobodnog raspolaganja devizama.
Po osnovu toga vlasnik deviza koje se nalaze na računu, pričam o devizama kao potraživanjima iz inostranstva u stranoj valuti, ta svoja devizna sredstva može usmeriti, prodati i po tom osnovu ostvariti određene dinare koje ubacuje na potpuno drugi dinarski račun.
To je metodologija, a ovako isključivo reći "toj banci" može da stvori zabunu u odnosu na sve ove kasnije odredbe koje imaju za cilj da regulišu ponašanje i transakcije na deviznom tržištu, pošto ono može biti i neposredno, a imamo i ovaj sastanak međubankarskog deviznog tržišta kao jedan specifični vid na kome samo određena pravna lica mogu da trguju. Nema onu svoju širinu kao što je predviđeno za ovaj neposredni oblik trgovine na deviznom tržištu.
Mislim da ova odredba člana 35. i ova reč "toj", koja isključivo ukazuje da se radi baš o toj banci gde se nalazi devizni račun, nije dobra, može da stvori zabunu, daje prioritet banci, forsira jednu banku. Na bazi držanja devizna kod neke banke stvara se i dinarski monopol u odnosu na taj iznos deviza koji dobija svoj dinarski izraz, što mislim da nije dobro. Tim pre što po postojećim propisima o platnom prometu svako pravno lice i preduzetnik mogu da imaju više svojih tekućih računa kod više banaka itd.
Mislim da to rešenje nije baš dobro jer će u praksi da se tumači kao monopol banke kod koje postoji devizni račun nekog pravnog lica da toj banci mora to da se proda, konvertuje u dinare i iskaže na drugom računu, što se može tumačiti kao svojevrsno ograničenje prava raspolaganja.
Moram da kažem da ovakva vrsta ograničenja ide u prilog stvaranju monopola i takva vrsta ograničenja raspolaganja ne zaslužuje sudsku zaštitu i ovo ne može biti u zakonu.
Zato bih vas upozorio da amandman koji smo podneli na član 35. obavezno usvojite, a takođe bih vas pozvao da i ovaj amandman na član 41. usvojite, jer prosečni srednji kurs dinara je nešto što mnogo bolje objašnjava, obrazlaže i iskazuje vrednost deviza u prethodnoj nedelji, što služi kao osnovica za obračun sledeće nedelje, nego ukoliko se uzme kurs koji je važio poslednjeg radnog dana u prethodnoj nedelji.
Nadam da će i taj amandman biti prihvaćen, jer onda ovaj zakon ima nekog smisla, s tim što mislim da ovo što je navedeno u stavu 3. ne bi smelo da ima mesto ovde jer tako nešto postoji već u Carinskom zakonu, da znate. U Carinskom zakonu već postoji takva odredba koja reguliše ovaj kurs i način obračuna.
Na samom kraju samo da podsetim na još jednu činjenicu. Ranije je kod nas bio veliki problem sa tim kursnim razlikama, pozitivnim i negativnim, načinom obračuna, pa onda kad je bio kliring prema nekim tržištima onda je tu bilo još više problema, tako da se u jednom trenutku stvarala virtuelna vrednost i za posao i virtuelno iskazivanje naše ekonomije kompletno. Po tom osnovu mi imamo i neka potraživanja i neke obaveze prema istočnoevropskim tržištima, a ovo prema arapskim zemljama nije ta priča, dosta je slična, mada nije klasičan kliring. To su nerazjašnjena pitanja još uvek.
Moram da kažem da kada se ovako pristupa ovom problemu onda postoji mogućnost da se uvek javi razlika; za sada ne očekujem velika, jer se ipak drži kurs, ali u slučaju nekog poremećaja može da se pojavi velika razlika koja bitno remeti stvarne iskaze o vrednostima, radu i poslovnim rezultatima pravnih lica. A to je moguće da se dirigovano napravi u određenom periodu radi nekih pokazatelja, poslovanja nekih preduzeća, opet odabranih preduzeća, to moram da vas podsetim, jer je teoretski moguće da se devizna sredstva na računu drže, da se tu primenjuje zvanični kurs utvrđen, to se knjigovodstveno iskazuje, a posle nekoliko dana napravi se neka transakcija i taj kurs dobija potpuno druge dimenzije.
Vidite i sami kakva će situacija da bude ukoliko je to praćeno neadekvatnom metodologijom sa pozicija obaveza koje postoje po osnovu tih sredstava i te transakcije prema državi. Svojevrsni katalizator za te stvari jeste naša berza i ova tržišta na kojima se trguje devizama. Zato smo, između ostalog, ovim amandmanom hteli da skrenemo pažnju da treba napraviti intervenciju u stavu 3. Ova formulacija koju je gospodin Šarović predvideo i predložio i te kako je pravičnija, jer ima u vidu celinu nekog procesa koji se dešavao u prethodnoj nedelji a koji je od uticaja na utvrđivanje zvaničnog kursa.

Mada nisam hteo, ali kada ste me prozvali da izađem... Ne, molim vas, ja slušam vas, gospodine Markoviću, razumem šta ste hteli.
Vidite, nije dobro kada poslanici... Ali, ja stvarno cenim, svako ima pravo na svoje mišljenje i ova govornica jeste mesto gde treba da se iznose mišljenja.
U tom kontekstu sam se malopre javio, jer naprosto ne mogu da shvatim da neko izađe i ne vidi da u članu 35. stav 2. postoji reč - to, taj, ta.
Radi se o nečemu vrlo konkretnom, ukazuje da se radi o banci, ali samo ta banka, toj banci. A onda se ovde izađe sa ponavljanjem onoga što radikali od jutros pričaju; može da se stvori zabluda kod nekih gledalaca, pa da kažu – da li je moguće da su radikali povećali broj poslanika u Narodnoj skupštini.
Zato sam morao da reagujem, jer ovde se zakon brani tako što se ne osporavaju stavovi SRS, nego se to sve na neki način tako prikazuje. Mi želimo da se napravi jasna razlika zbog birača, da ne bi došlo do nekih zabuna.
Da se vratim na ono što je gospodin Sreto Perić obrazlagao. U članu 42. stav 1. nalazi se 12 razloga zbog kojih Vlada na predlog Narodne banke Srbije može da donese, da odredi zaštitnu meru, odnosno 12 vrsta zaštitnih mera.
Moram da vam kažem da najmanje sedam mera koje su predložene ovde predstavljaju, što bi se reklo, uobičajene redovne poslove koje treba da radi NBS.
Zašto ste vi to digli na nivo zaštitnih mera, nečega što treba preventivno da se uvede da bi se sprečile daleko teže posledice zbog nekih nepovoljnih kretanja na našem tržištu, meni to uopšte nije jasno.
U opštoj tendenciji oslobađanja svih okova, stega, približavanja Evropi toliko brzo da se ja prosto plašim da se ne preskoči Engleska, pa ne padne u Atlantik, sada se uvode ovakve restrikcije, pa se još to oročava na šest meseci.
Sada vi meni kažite da li je ovih šest meseci od dana kada je Vlada donela, pa može da traje, ili u toku godine šest meseci ili samo šest meseci za svaku meru pojedinačno; nema preciznog rešenja, nego široko pa na ćoše, da bi se primenilo po ćefu. To je cela poenta privatnog zakona, apsolutno privatnog zakona.
Prvo, ovo što ste naveli u članu 42. u uvodnoj rečenici ili nekoliko uvodnih redova prvog stava je jedna situacija, a vi u praksi pričate da to nikada neće da se desi dok ste vi na vlasti, ali dobro, da uzmemo teoretski da je moguće da se to desi.
Kaže, ograničiti obavljanje plaćanja i naplata nastalih po osnovu obaveza i potraživanja u poslovima sa inostranstvom.
Samo da vas podsetim, u vreme sankcija, NBJ, pa u onom prvom delu dok su bile narodne banke republika i pokrajina i kada su preduzimane neke mere, vi ste pisali čak čitave knjige osporavajući to pravo države u to vreme i govoreći da ste prosto zaprepašćeni kako se ne prihvataju neke tekovine tržišne privrede u Srbiji koja je bombardovana, čak je i papa rekao - kada ćete da bombardujete Srbe, i tako dalje. Vi ste se virtualno ponašali, kako tržišna ekonomija treba da živi, mogu i bombe, a može i tržišna ekonomija. Sada vi pravite neku rezervu.
Tačka 8): propisati polaganje određenog procenta deviznog depozita na račun kod NBS. To je pravo NBS i ona to uvek može da koristi.
Dakle, tu se gleda kurs, da li je država u mogućnosti da servisira svoje obaveze prema inostranstvu, jer to je sve regulisano Zakonom o NBS, ali ovo poslednje kod tačke 11) priznaje se da je Srpska radikalna stranka bila u pravu kada je podnela amandman na jedan od prethodnih članova.
Da vidite koja je to zaštitna mera, dakle – propisati obavezu unosa dobiti rezidentima koji obavljaju privrednu delatnost u inostranstvu ukoliko se ne reinvestira u inostranstvu.
Vidite, vi sada idete sa širokom formulacijom, reinvestiranje, a ja vas povezujem za onaj član gde ste rekli da može rezident Republike Srbije po osnovu dobiti koju ostvari poslovanjem u inostranstvu i sa devizama koje drži tamo da se bavi kreditnim poslovima prema nerezidentu u inostranstvu.
Vidite kako se to menja, kako se iznose stavovi, kako se ubacuje sve i svašta da bi ovaj papir trpeo. Ovaj zakon zavisi, kao i svi propisi koji dolaze iz oblasti finansija, od ministra finansija i od njemu dragih i bliskih osoba, a naročito poslovnih partnera.
Gospodine Markoviću, javnost interesuje da li ste sigurni, pošto ste juče naredili Dinkiću da ide u Irsku, da će on da se vrati?
Pazite, postoji velika opasnost, molim vas da me pustite da završim, pa mi odgovorite, ja vam ozbiljno skrećem pažnju, jer juče smo imali i neke papire i vrlo je temeljno opisana priča, doduše, novinari ništa o tome ne izveštavaju, ali opisana je priča o nekom Trifunoviću koji je u toku suđenja hteo da ode do WC-a, a kada su se okrenuli, nestalo je 27 miliona evra, bliskom prijatelju gospodina koji se predstavlja da je predsednik Republike u ovoj slobodnoj zoni preko puta, zgrada Predsedništva, gde je performans – ja i demokratija, ja predsednik Republike; on zamajava narod, uveseljava sve u Srbiji nekim svojim stavovima. To je bio ekspert Trifunović, ali ga nema, pobegao je, nestale su pare, nestalo je sve i još ne možemo da dobijemo obaveštenje.
Kako sam imao prilike juče da čujem, zabranjeno je medijima da pišu o tome i ja se prosto pribojavam, s obzirom da postoji kontinuitet u tim letovima, jeste malo geografski to poremećeno Kipar - Irska, a kod Irske su tamo neka ostrva sa čudnim imenima, svašta možete da očekujete kada je u pitanju Mlađan Dinkić.
Vi ste, uostalom, najbolje to osetili na svojoj koži, pa ste napravili jasnu distinkciju i rekli ste da vi sa tom mafijom nemate ništa, napustili ste tu stranku. Ja vas tu pohvaljujem, pošto ste bili u pravu, ali izražavam zabrinutost građana Republike Srbije šta će da se desi ukoliko se Mlađan Dinkić ne vrati iz Irske, šta će da se desi sa ovim ljudima koji se zaklinju u Mlađana Dinkića.

Gospodine Mihailoviću, umesto da Vlada rešava životne probleme i da predlaže normalne zakone gde bi svako razuman mogao običnim posmatranjem da shvati šta je pisac hteo da kaže, ovde imamo jedan podmukli oblik omalovažavanja Narodne skupštine, što se sve i svašta u ovom formatu i u ovom fontu slova dostavlja Narodnoj skupštini.
Na početku se napiše da je to neki predlog, pa se baci kao neka koska da ovde ljudi glođu i razmatraju to, a onaj ko je to smislio negde u nekoj ladovini sedi, razmišlja, možda broji nezakonito stečena sredstva ili nešto drugo radi i na svojevrstan način ismeva Narodnu skupštinu kao zakonodavno telo. Zato ovi društveno-politički radnici i novinari hvataju neke druge teme koje bi bile interesantne za njihove čitaoce, ali da budu što dalje od životnih problema, kako građani ne bi obratili pažnju na ovo omalovažavanje koje vlast vrši.
Član 59. Predloga zakona reguliše prekršaje. U tom članu prvi stav ima, verovali ili ne, 75 tačaka. Tu su propisane radnje koje treba da znače prekršaj za koji je propisana novčana kazna od 10.000 dinara do 1.000.000 dinara. Čudi me da nije u devizama, ali dobro, eto, valjda to mora, pa su prihvatili da bude u dinarima.
To se odnosi na rezidenta (to je sa početka pravno ili fizičko lice koje se bavi ovim poslovima), banku, nerezidenta - pravno lice. Odnosi se, pre svega, na pravna lica rezidente i nerezidente i banku.
Od 75 opisa radnji prekršaja, 75 posebnih prekršaja, gospodin Milan Stevović je amandmanom koji je podneo na ovaj član stav 1. u ime SRS tražio da se izbrišu tačke 19), 20), 21), 22), 23), 24), 27), 28) i 29). Ja bih sada krenuo ovim redosledom da objašnjavam zašto se traži brisanje. Odmah da na početku navedem da ukoliko se usvoji ovaj amandman, onda se za osam prekršaja smanjuje generalno ova odredba o prekršajima. Evo šta je sve predviđeno kao prekršaj, a odnosi se na ono što je obuhvaćeno amandmanom.
Tačka 19), posebni prekršaji, ako vrši plaćanje radi kupovine u inostranstvu vlasničkih hartija od vrednosti koje su direktne investicije, kao i dužničkih dugoročnih hartija od vrednosti čiji nisu izdavaoci države OECD-a i međunarodne finansijske organizacije, i naravno poziv na član 13. stav 1. Predloga zakona. Sada ako uzmete to da okrenete pa vidite, onda se vidi da tu je samo razlika u formulaciji, ali mora da se uzme u obzir stav 2. člana 13. koji jednostavno čini celinu sa ovim prethodnim i onda se vidi da je došlo do preskakanja.
Postavlja se pitanje zašto bi samo ove države bile obuhvaćene, koje su članice OECD-a, zašto ne neke druge finansijske organizacije. Onda se generalno postavlja pitanje za sve ove prekršaje. Teško vi možete pronaći odgovorno pravno lice u smislu izvršioca nekog prekršaja, jer se ovde javlja nekoliko elemenata, ako mogu tako da kažem, bića prekršaja.
Kaže – ako vrši plaćanje radi kupovine. Šta je plaćanje? Ko je izvršio plaćanje? Onaj ko ima devizni račun pa je dao nalog i banka koja je prenela sredstva po nalogu. Ko? Ko je odgovoran? I jedni i drugi. Šta ako banka upozori svog klijenta da ne može da raspolaže deviznim sredstvima sa svog računa, a on kaže – ja insistiram, ja sam vlasnik sredstava, ja vam izdajem nalog, nalog vas obavezuje da uradite. On stopira. Ovaj kaže – do viđenja, menjam banku, ode i sa drugom bankom završi posao. Razmislite malo.
Tačka 20) kaže – ako vrši plaćanje radi kupovine dužničkih dugoročnih hartija od vrednosti u inostranstvu čiji stepen rizika (rejting) i zemlju izdavaoca nije propisala Narodna banka Srbije (član 13. stav 2). Šta ako Narodna banka uopšte nije propisala? Ta situacija je moguća. Znači, selektivna primena.
Tačka 21) – ako vrši plaćanje radi kupovine u Republici dugoročnih dužničkih, kao i vlasničkih hartija od vrednosti, suprotno zakonu koji uređuje tržište hartije od vrednosti; to je član 14. stav 1.
Kada pogledate član 14. stav 1. nigde nema da se govori o deviznim sredstvima. Onda, znači, ako dinarima radite, činite prekršaj po zakonu o deviznom poslovanju. Prekršili ste odredbu, prekršaj ste napravili po ovom zakonu, a materijalna odredba o prekršaju se nalazi u članu 13, a član 13. se poziva na drugi zakon. Po tom drugom zakonu ste takođe prekršili. Onda ispada da za jednu istu radnju vi prekršajno odgovarate po dva zakona. Tako baš ispada.
Pročitajte član 14. stav 1. pa mi recite gde se upotrebljavaju reči "deviza", "strano sredstvo plaćanja" ili nešto što bi bila veza sa zakonom o deviznom poslovanju. Nema nigde. Kaže ovako: "Nerezidenti mogu vršiti plaćanje radi kupovine u Republici dugoročnih dužničkih kao i vlasničkih hartija od vrednosti u skladu sa zakonom koji uređuje tržište hartija od vrednosti." Što bi se za ovu oblast primenjivao zakon o deviznom poslovanju kada se tu primenjuje Zakon o tržištu hartija od vrednosti, kada se tu primenjuje Zakon o platnom prometu? Ne, to kada piše Dinkić i njegova ekipa, to je stvarno smehotresna olimpijada.
Tačka 22) – ako kupuje strane kratkoročne hartije od vrednosti na stranom i domaćem tržištu suprotno propisu NBS (član 15). A član 15. kaže ovako: "Plaćanje radi kupovine stranih kratkoročnih hartija od vrednosti na stranom i domaćem tržištu vrši NBS, a banke pod uslovima i na način koji propiše NBS."
Ako NBS ne donese propise, šta ćemo da radimo? Nema takvih poslova. Ako neko to uradi, napravi neku koprodukciju, evo, ajde, uzmimo vaš "Nekerman", imao je nerezidentni dinarski račun ovde; pošto naplati poštarinu, naplati iznos koliko treba "Nekermanu", sa svog računa prebaci na nerezidentni dinarski račun "Rajfajzen banke", ovi podnesu običnu prijavu, izvrše kupovinu deviza, prebaci devize lepo u Varaždin, Austriju itd, sve je čisto. Sada hoćete da mi kažete da ste sada uveli da je to prekršaj. Mi se bavimo time, a niko neće da postavi pitanje gde je carina, gde je porez.
Da vidimo šta kažu eksperti u pogledu tačke 23) – ako vrši plaćanje radi kupovine inostranih kratkoročnih hartija od vrednosti (član 15. stav 2). Član 15. stav 2. kaže: "Rezidenti, osim rezidenata iz stava 1. ovog člana, ne mogu vršiti plaćanje radi kupovine inostranih kratkoročnih hartija od vrednosti."
Tačka 24) – ako vrši plaćanje radi kupovine domaćih kratkoročnih hartija od vrednosti (član 15. stav 2). Šta to znači? Nigde se ne pominje strano sredstvo plaćanja. To padne nekom sudiji za prekršaje, a znate kakve su sada sudije za prekršaje, s obzirom da Stojković priprema transformaciju opštinskih sudova za prekršaje, negde će da gasi, negde ostavlja, nekritički, ali vrlo deesesovski, šta će se desiti?
Taj sudija za prekršaje će u odredbi člana 15. stav 2, gde nema ni govora o reči "deviza", "strano sredstvo plaćanja" itd., da izvrši kažnjavanje za prekršaj koji se odnosi na Zakon o tržištu hartija od vrednosti. Opet će da vas upozoravaju sudije i sudska praksa o neprimenljivosti ovih propisa koji se donose.
Zašto niste makar u članu 15. ubacili reč "deviza"? Verovatno se pretpostavlja. Kod Dinkića kada se pretpostavlja pretpostavlja se da onaj koga on mrzi mora da nestane svim sredstvima.
Tačka 27) – ako vrši plaćanja radi kupovine finansijskih derivata u Republici suprotno propisu Narodne banke Srbije (član 16. stav 4). Opet se nigde ne pominju devize. Nigde ne postoji kopča da bi se videlo da se ovo odnosi na strana sredstva plaćanja i raspolaganje stranim sredstvima plaćanja.
Tačka 28) – ako vrši plaćanje radi ulaganja u inostranstvo suprotno odredbama zakona kojima se uređuju poslovi sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima. Znači, da biste videli prekršaj morate da uzmete ova dva zakona. Ne odgovarate po ona dva zakona, nego po zakonu o deviznom poslovanju.
Doduše, nikakvo čudo nije, s obzirom da ste u članu 58. propisali kaznu od jedne do deset godina, kaznu zatvora. Da je Batić ovde verovatno bi predvideo i smrtnu kaznu koja se realizuje u roku od 15 minuta. To je nekada kod nas bilo smrtna kazna vešanjem i smrtna kazna streljanjem. Nikome nije bilo jasno u čemu je razlika. Sa gledišta žrtve on nikakvu satisfakciju i zadovoljenje nije dobio, čovek je ubijen pa je ubijen, da li ga obesili ili streljali isto je, ali pokazuje malicioznost donosioca zakona koji uživa u torturi i više priča o njemu nego o onome ko treba da odgovara.
Sličan zakon je predložio onaj koji je pisao, očigledno ima nekih frustracija. Profesore, vidim da se smejete, shvatate o čemu se radi. Ovde je neki pacijent pobegao i misli ako je zapaljena dokumentacija da se izlečio. Nije, dokumentacija je samo jedan trag, a da li je neko izlečen to je već faktičko stanje, mora da se pregleda.
Tačka 29) – ako vrši plaćanje radi ulaganja u investicione fondove i dobrovoljne penzijske fondove u Republici suprotno zakonu koji uređuje poslove sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima. Ko nas zafrkava u Narodnoj skupštini? Da li to znači da ova dva zakona ne važe, o investicionim fondovima i dobrovoljnom penzijskom osiguranju? Ako ta dva zakona važe, zašto iz tog zakona ubacujete prekršaj u zakon o deviznom poslovanju, pa ste još rekli u članu 17. stav 2. materijalna odredba koja je povređena. Ko je ovde lud? Mi donosimo treći zakon kojim kažemo da postoje još dva zakona. Prekršaj je po trećem zakonu ako ste prekršili odredbe ona prethodna dva zakona.
Ne znam šta radi taj Balinovac. Da li on gleda ove predloge zakona ili možda ne sme?
Mislim da Balinovac ne sme da prigovori na ovo, jer znate kako je kod Dinkića: ako mu se neko suprotstavi reži, što bi rekao dr Paja - kreši; nema te u transferu, kvota ti nije određena, odmah ide inspekcija i završava posao. Taj rezident više ne postoji, to je Mlađina logika, a vidite zbog te logike šta sve stoji u zakonima.
Ako Vučetić gleda ovaj prenos ili ove sudije što baš ne vole mnogo radikale, neka uzmu ovaj predlog i neka pročitaju i kažu koliko ima normalnih tekstova članova. Ovih normalnih je daleko manje nego onih drugih.
Naravno, pošalju nam ove gospođe iz stručne službe, one jadnice moraju da slušaju ovo, ne mogu da odgovaraju, a onaj ko treba da odgovara otišao na parenje u Irsku. Šta mi sada da radimo?
Da je gospodin Dinkić ovde i da je slušao ove stvari, izašao bi i rekao da on ne stoji iza toga, u to sam apsolutno siguran, kao što je više puta kada je bio predstavnik po nekom zakonu izlazio za govornicu i nalazio neko objašnjenje, a vrlo često delio mišljenje povodom očiglednih propusta koji se dešavaju.
Znam da je jednom, povodom sličnog prigovora, rekao – oni iz zakonodavstva su nam rekli da tako mora, a drugi put je rekao – konsultovali smo ove iz policije pa su oni odredili tu formulaciju. To nije objašnjenje, to je više izgovor i pravdanje.
Ovaj zakon je kompletno loš i na bazi nekoliko tačaka iz člana 59. pokazao sam kako će advokati da rade, i ministarstvo i sudije.
Sudija za prekršaje jedva čeka da se pojavi ovakav problem gde ne može da se protumači pojam. Još ako su kolizijske odredbe ova dva zakona sa ovim trećim, sudija za prekršaje samo presavije tabak i pošalje, jer ne zna da li će nekom pametnom umu da se prividi lustracija, što bi rekao Batić - kastracija, pošto nije pravio razliku između te dve stvari.

Gospodine Mihailoviću, stvarno se čudne stvari dešavaju sa ovim zakonima.
Vidite, predstavnik Vlade nema hrabrosti da sedi, pa onda uvek izmisli neki put jer očigledno ne može da izdrži ovu kritiku ovakvih njegovih zakona, Vlade Republike Srbije koje on mora da brani.
Radi gledalaca koji prate ovaj prenos moram da ukažem da je članom 57. predviđeno jedno krivično delo sa kaznom zatvora od šest meseci do pet godina, pa onda članom 58. kazna zatvora od jedne do deset godina, članom 59. predviđene su novčane kazne za prekršaj koji učine pravna lica, rezidenti, nerezidenti i banke.
I, sad smo došli na član 61. gde su predviđene novčane kazne za prekršaj koji navodno izvrše, učine rezidenti - preduzetnici. Moram samo da vas upozorim da je ovde nešto malo skromnija politika sankcionisanja svega što nije po volji onoga koji treba da brani ovaj zakon, pa, za razliku od člana 59. gde u prvom stavu postoji 75 tačaka, 75 nezavisnih prekršaja, kod preduzetnika rezidenata pokazuje se svojevrsna humanost predstavnika Vlade: neće biti 75, nego će biti ukupno 41 prekršaj.
Ovim amandmanom gospodina Škrbića Srpska radikalna stranka je tražila da se brišu tačke 15) i 16), to su praktično dva prekršaja. Gotovo identični razlozi su kao i ovi koji su izneti povodom člana 59. gde su predviđene prekršajne kazne za pravna lica, a veza im je član 13. stav 1. i 2. ovog zakona.
Pošto smo mi kao stranka dosledni, onda je ovaj amandman jedna potpuno pravno logična posledica prethodnih amandmana koji se odnose na prekršajne odredbe.
Međutim, stvarno moram da primetim da u toj politici kazni koja dolazi iz oblasti finansija gotovo da se pokazuje ne ona elementarna potreba da se nešto sankcioniše kao povreda javnog reda, narušavanje neke discipline, nego ovde se prosto javlja želja da se neko doživi kao protivnik koga treba uništiti.
Tako mene uopšte ne čudi što se kod vas na sednicama opštinskih odbora pojavljuju ideje o izgradnji krematorijuma i ja to prepoznajem u ovim tekstovima.
Ne znam kako vam ide izgradnja, ali mislim da bi javni tužilac morao da se uključi, jer očigledno to nije bilo nekontrolisano istrčavanje na sednici opštinskog odbora u Pančevu, nego, sudeći prema ovoj rigidnosti koja se ovde manifestuje, to je otprilike stil, shvatanje vlasti šta ona može i koliko je ona bezgrešna.
Naravno, ovo se odnosi na predstavnika Vlade, ne na one stranke i njihove predstavnike ovde koji učestvuju, prave parlamentarnu većinu, jer poznajem ove ljude ovde i znam da ne dele to mišljenje, ali ja prosto moram da konstatujem da tu postoji jedna geneza, jedan kontinuitet nekog sadističkog razmišljanja, do uništenja.
Naravno da tražimo da se ovo briše, tim pre što se u ovim tačkama pominje i Narodna banka Srbije, a ona se na mnogim mestima pojavljuje kao institucija i organ koji propisuje, a u nekim odredbama predlaže Vladi itd. Tu vidimo tu vezu da se unutar nečega što slovi kao G17 plus, a možda izvorno i ne ide odatle, već preko nekih otrgnutih pojedinaca sa svojim interesnim grupama, prosto nameće jedna neprihvatljiva kaznena politika, tim pre što kod preduzetnika i njihove prekršajne odgovornosti svaki sudija za prekršaj teško da može da shvati ovu formulaciju da preduzetnik odgovara ako vrši plaćanje radi kupovine. Preduzetnik ne može da vrši plaćanje tako što gurne ruku u džep pa kaže – e evo vam pa vi platite tamo ili kupite mi to i to. Zna se kako ide platni promet prema inostranstvu, zna se koji su sve nalozi, kakve su evidencije.
I sam pojam plaćanja će ovde biti vrlo sporan sa gledišta prekršajnog organa, tim pre što ste, moram sada da vas podsetim, u članovima 4. i 5. Predloga zakona nešto što se odnosilo na rok od 90 dana produžili na 180 dana. Samim produženjem tog roka za unošenje deviza iz inostranstva i naplatu potraživanja po osnovu nekog spoljnotrgovinskog posla i pravdanja avansnog plaćanja robe pod uslovom da ona nije došla iz inostranstva (tu ste produžili te rokove sa 90 na 180 dana), vi ste obesmislili kompletno sve kaznene odredbe koje se odnose na prekršaj. Unutar tog roka javljaju se konsalting kuće; naravno, tumači kao kuće sa ekspertima koji su pored nekog oluka čekali diplomu i postali veliki eksperti bez dana radnog staža.
Prosto, ovim zakonom se narušava nešto što bi trebalo da bude jedinstveni pravni poredak u našoj zemlji i mi naravno ne želimo da učestvujemo u tom rasturanju, s obzirom da i kod drugih mnogo očiglednijih stvari pojedine stranke vlasti izražavaju zadovoljstvo; da vas podsetim, tu se naduvavaju baloni i sve što može da se naduva kao znak radosti što je neko umro ili, da budem još precizniji, histerična sreća zato što se rasturila državna zajednica, što su Srbi u Crnoj Gori postali nacionalna manjina, jedno netipično ponašanje koje zaslužuje i posmatranje od strane nekih drugih profesija.
To sve naravno ukazuje da moraju ozbiljno da se posmatraju ovi predlozi zakona, da se pogleda njihova pravno-tehnička strana, ali da se vidi i politička suština. Politička suština je strašna građanima Republike Srbije, to morate da znate, i kada se to sve lepo uveže onda postaje pogubno.
Samo da vas podsetim na jučerašnji primer vezan za "Nekerman". On nije mogao da padne sa Marsa, on je nastao tako što je član DS-a po ovlašćenju nekoga iz inostranstva formirao sa istim nazivom akcionarsko društvo u Beogradu, sa sedištem tu na nekom zrenjaninskom putu.
Posle nekoliko godina pojavila se ista firma, samo pod drugim nazivom. Naravno, krenuli su poslovi, ali mogli su da se realizuju samo ukoliko institucije i organi koji su zaduženi da odobre neki posao, da prekontrolišu neki posao, pripadaju jednoj interesnoj grupi.
Interesnu grupu smo juče definisali, Vlada Republike Srbije je uspela u zvaničnim dokumentima inspekcija i drugih koji su vršili kontrolu da prepozna tu organizovanu grupu. Na čelu te grupe je ovaj što je u Irskoj, zatim taj Dejan Simić, zatim onaj ko vodi deviznu kontrolu, onaj koji je nekada bio na mestu direktora Savezne uprave carina, međutim ta logika je preneta do danas, sada je tu neki Jeremić, kako mi se čini, i to je povezano sa poštom, čini mi se da beše neko prezime Kovačević.
Kad se sve to lepo sklopi, ostavi malo po strani, daleko od javnosti, sve to regularno ide, a onda neki državni organ izvrši neku kontrolu i konstatuje da nije plaćena carina, nije naplaćen porez na promet, povređeni su propisi koji se odnose na obeležavanje robe, deklaracije, propisi o oglašavanju, sijaset propisa je prekršeno, ali je tajac. Zašto je tajac? Zbog toga što je ovo koaliciona vlada koja ima problema sa svojim kapacitetom, punim demokratskim kapacitetom i vidite da od kriminala zavisi kapacitet. Što više ima kriminala, to je masa kompaktnija, kompresija je ne sto posto, nego sto pet posto.
To je tako isprepletano, neraskidivo, da to ne može da se razori i ako treba ima da bude u tom sastavu do 2017. godine, jer najveći znak ekspertskog znanja, najveći znak očuvanja interesa ovog naroda jeste 126 ruku u vazduhu i pošto je to princip funkcionisanja, izloženi smo svojevrsnom maltretiranju sa ovako nebuloznim predlozima zakona.
Naravno, samo smo obuhvatili mali deo odredbi da putem amandmana pokušamo da preradimo, da ne bi bilo – vi samo predlažete da se briše. Sada smo hteli da vam pokažemo da tekstove treba popraviti, ali vaša logika se nije promenila. I na tekst amandmana "briše se", Vlada u jednoj rečenici kaže – ne prihvata se amandman. Ili, ako se podnese amandman pa to budu dve, tri kucane strane, Vlada opet odgovori – ne prihvata se amandman.
Znači, nikako ne smeju da se prihvate amandmani koji bi ugrozili osmišljeni scenario jedne interesne grupe, pravilno raspoređene, to moram da vam kažem; dokaz za pravilnu raspoređenost jeste kohabitacija, tačno se zna: demokrate drže banke, G17 je ovamo, oni onamo, ovi ove kobajagi napadaju, sa ovima se šale, oni sa onima se šale itd.
Što više treba da se zamajavaju građani Republike Srbije i da smatraju da u ovim slobodnim zonama, a to su sve ove naše institucije: Ministarstvo finansija je slobodna zona Mlađana Dinkića, imamo zgradu Predsedništva Srbije, to je slobodna zona Borisa Tadića gde on dočekuje Mišela Platinija kao najboljeg golmana na svetu.
Onda imamo slobodnu zonu MIP, gde je suprug Danice Drašković, on se lažno predstavlja da je ministar inostranih poslova.
Htedoh da postavim pitanje predsedniku Narodne skupštine, pošto me je za srce ujeo taj Drašković jednom izjavom, da li da ga tužim, da li da ga ne tužim.
Ali, to zavisi od toga da li ima imunitet ili nema. Ako ima imunitet, ja ga ne bih tužio. Ako mi neko kaže da on nema imunitet, odmah bi ga tužio. Međutim, ni meni nije definisano.
Onda, ovaj bliski saradnik Nataše Kandić, ovaj pripadnik skinhedsa, Stanković, gde god je on uradio patološki izveštaj, mi smo to izgubili u Hagu. Videli ste sami. Ni pet, ni šest, on se pojavio, plače, žali se itd. Zašto da se žali kad je sam sebe predložio za svetskog eksperta iz oblasti patologije.
Naravno, takve podržava Nataša Kandić, a možete da zamislite uvredu za ovaj narod kad Fond za humanitarno pravo šalje reklame preko Radio Beograda, Prvi program, i poziva izbegla lica sa Kosova i Metohije da donesu dokumentaciju i prijave nestanak i žrtve svojih najmilijih na Kosovu i Metohiji, pa su još odredili datum, od 1988. do 2000. i neke godine.
Nataša Kandić da brani srpske žrtve, ona koja je u Sarajevu pre nekoliko meseci rekla da su bili mnogo blagi prema Republici Srbiji i da su morali mnogo jače i žešće da zastupaju svoju tužbu protiv Srbije i Crne Gore u Međunarodnom sudu pravde.
Vidite kakve transformacije kod nas mogu da se dese. Zašto? Da se birači prevare, da na vlasti u Srbiji budu oni koji podržavaju nenarodne mere, antisrpske mere, koji će da budu u stanju da ispune svaki zahtev Oli Rena, oli Solane, oli Karle, oli koga hoćete. To je ta politika, to građani Srbije prepoznaju.
Znam da vas malo posmatra ovaj prenos, onaj drugi prenos je u ovom trenutku mnogo interesantniji, neko je napravio da je to mnogo interesantnije, obavestite svoje komšije, prijatelje kakvu politiku vode predstavnici Vlade Republike Srbije, a naročito objasnite činjenicu da ne mogu da izdrže ni dva sata da budu na radnom mestu u Narodnoj skupštini. Izmišljaju svašta. Ovaj je sada izmislio da se irski seteri pare, pa mora da ide u Irsku. To je katastrofa kakvu vlast imamo.
Verujte, sad je bruka i tražiti od ove vlade da podnese ostavku i zato i ne tražimo da podnesete ostavku, radite kako ste zamislili, samo dajte, kad budu izbori, da građani Srbije procene, ocene i svakome daju ocenu. Neko će dobiti neprelaznu ocenu, a razmišljajte šta to znači.

Ostalo je nejasno posle ovoga što je gospodin Baralić rekao, nisam pričao o zaposlenima u pošti, nisam pričao o pošti kao javnom preduzeću, pričao sam da ovaj sistem oko "Nekermana" ne bi mogao da uspe da se nisu pravilno rasporedili članovi organizovane kriminalne družine.

Juče sam dva sata potrošio, verovatno niste bili tu, niste slušali, objašnjavajući ko su članovi tog udruženog zločinačkog poduhvata.

Da ponovim, na čelu je ministar finansija Mlađan Dinkić; zbog te svađe oko podele poena Labus je napustio G17 plus, ne zbog Ratka Mladića ili zbog drugih stvari.

Dalje, vladini organi su konstatovali nezakonitost, u tome su konstatovali da je propust učinjen kod deviznog inspektorata, pa su dali hronologiju svih propusta Savezne uprave carina, počev od januara 2003. godine kada je, čini mi se, bio onaj Aleksandar Krstić, kasnije Karićev direktor "Evropa osiguranja", zna on sve šta je bio, koji je dao poseban raspis, uputstvo da se za "Nekerman" Austrija ukoliko njihova roba ulazi do te vrednosti toliko naplaćuje itd.

Onda su ovi iz pošte zvali, pa rekli – molim vas, ovde nema "Nekerman" Austrija, nego se javlja "Nekerman" Varaždin, "Nekerman" Beograd. Niste vi bili, pa niste čuli šta sam ja sve lepo obrazložio, a čitao sam izveštaj, vladin izveštaj inspekcijskih organa o nepravilnosti u slučaju "Nekerman" i "Kvele".

Dalje, deo tog poduhvata jeste i Poreska uprava, a na čelu te poreske uprave, gle slučaja, opet neki prijatelj Mlađana Dinkića, i drugi organi koji su izvršili svesno propust, a posledica tog svesnog propusta jeste da nije naplaćena carina i da nije naplaćen porez na promet.

U mom jučerašnjem govoru uopšte pošta nije navedena u negativnom kontekstu, čak sam izneo podatke, u jednom periodu sedam miliona i nešto hiljada evra pošta je naplatila svoje usluge, ali na čelu pošte se nalaze ljudi koji pripadaju toj grupi. Ja sam malopre rekao prezime Kovačević, a nisam rekao – svi zaposleni u pošti.

Nisam napao poštare, nisam pomenuo poštare, nisam pomenuo poštu kao instituciju, nego sam pomenuo pojedince koji su članovi jednog zločinačkog udruženja. Ko je to konstatovao? Inspekcijski organi, na zahtev Vlade Republike Srbije, a u tome je najviše učestvovalo Ministarstvo trgovine, koje je konstatovalo da je došlo do propusta i u pogledu propisa o standardizaciji, o oglašavanju, o kontroli kvaliteta i tako dalje.

To je bila moja diskusija i uvek ću da se javim kada neko ne može da protumači šta sam rekao, a posle se iznenadi kada u stenogramu vidi veliku preciznost svih mojih izjava.

Zato sam se javio, znam da vama nije bila namera da nešto pogrešno uradite, ali je izašla jedna nepreciznost. Ne možete vi sve poštare da poistovećujete sa direktorom pošte, predsednikom upravnog odbora i njihovom političkom pripadnošću, čak ni ja to nisam uradio, čak nisam ni pominjao stranke, nego sam pominjao neke otrgnute sile koje možda čak i zloupotrebljavaju stranke, a tu ima i ovog Dejana Simića koji je poznat po nekoj drugoj aferi. On je osnivač "Nekermana", on je upisan.

Znam, predsedniče, da vama to ne smeta, s obzirom da i vi delite moje mišljenje, a to ste vašom radnjom i dokazali kada ste napustili G17 plus.

 

Ovde je na delu jedna podvala. Uopšte nisam pomenuo poštare, niti onoga koji drži, niti koji nosi pakete, nego sam pričao o direktoru pošte i činjenici da su u taj posao uključeni ljudi iz DS i G17 plus, pa sam čak i rekao da ne verujem da to potiče iz stranaka i da ovi ljudi imaju bilo kakve veze sa tim, ali šta vredi. Ljudi žele da čuju ono što smatraju da je njima dobro, pa tako gospodin Rajko Baralić kaže da ne dozvoljava da neko napada poštare. Ja nijednom rečju nisam napadao poštare. Ja pričam o žabama, a vi pričate o babama i ispadamo svima smešni. Da li ste hteli neki poen, kao, vi se borite za poštare? Slažem se, borite se za poštare, ali nemojte meni da pripisujete nešto što nisam rekao.
Što se tiče ove gospođe, koja nekako voli da povodom svake moje reči stvori situaciju za incident, u koaliciji sa novinarima, gospođo, vi jednostavno dođete sa strane, nije vas bilo ovde, ušli ste i odmah ste našli za shodno da se uključite u repliku i da nešto komentarišete.
Ja sam juče upravo ljudima iz G17 plus objašnjavao da čitam izveštaj Vlade Republike Srbije i svi su imali prilike da vide taj izveštaj, i Goran Paunović, odnosno Goran Jakšić je bio tu i mnogi drugi poslanici, videli su i niko nije našao za shodno da replicira, ali vi imate tu potrebu da izađete i da branite nekoga od mene. Ne branite vi mene njih od mene; vi njih branite od Vlade, a vi podržavate tu Vladu, a oni su izašli iz te Vlade. Ko će to da shvati više, molim vas? Razuman čovek ne može da shvati vaše ponašanje. Vi branite Labusa od Vlade, a vi ste ti koji podržavate Vladu. Kod vas se cepaju ličnosti. Nema profesora Videnovića, on obično prokomentariše to jednim osmehom.
Nemojte da izlazite na repliku i da pravite neke skaradne situacije, jer nepotrebno pravite te situacije. Ja sam vrlo precizno rekao ko je osnovao, kako je to uspelo, da je pošta prenosila na rezidentni račun "Nekermana" preko "Rajfajzen banke" transformisana sredstva iznošena u inostranstvo, država konstatovala da nije plaćen porez, da nije plaćena carina i onda vi izlazite i branite one, a koga branite? One koji nisu mogli da se dogovore oko plena, kome koliko pripada, koji deo tog velikog plena.
Novine pišu, inspekcijski organi pišu i vi izađete kao da niste čitali niti novine, ni inspekcijske izveštaje, kao da ne komunicirate međusobno. Idite u Ministarstvo trgovine, potražite od njih zvaničnu dokumentaciju, pročitajte tu dokumentaciju, pa će vam biti sve jasno.
Ovako, podržavate Vladu, a sa ove govornice osporavajući patološki sve što dolazi iz SRS podržavate one koje Vlada napada. To je prosto neverovatno ponašanje. Kakav rezon, to je neverovatno.