Bogami, teško je posle ovakvog govora iz G17 plus, ovo su neki disonantni tonovi, niste na tragu EU.
Nego, ja ću da krenem prvo od ovog zakona koji je pod rednim brojem četiri – Predlog zakona o rečniku Srpske akademije nauke i umetnosti. Vi ste 2006. godine planirali 10 miliona dinara za ovu investiciju.
Mislim da nije potrebno da u ovom govoru ukažem da je stvarno nešto potrebno. Potreba postoji, ali bih vam samo skrenuo pažnju da ili ste se kasno setili ili niste na svojim ideološkim pozicijama.
Vi iz DSS, dok vam je poslanik u Saveznoj skupštini bila ona gospođa Čolić, bila je ministar kratko, pa je otišla, ona nas je molila da podržimo neku inicijativu da se zaštiti ćirilica.
Naravno, dali smo podršku, insistiramo da se zaštiti ćirilica, pa ako se sećate i u onom zakonu o privrednim registrima insistirali smo na tome da u Srbiji sve bude ćirilično pismo.
Prođite, izađite ispred zgrade, teško da ćete naći nešto na našem pismu. Naći ćete na, pa čak ne bih mogao da kažem na latiničnom pismu, nego na nekom stranom pismu i stranom jeziku. To je "in".
Moram da vam skrenem pažnju da sve ovo što planirate u okviru tačke 3. i 4. zakasnili ste, jer je počela organizovana kampanja falsifikovanja naše istorije i naše biti, a vi iz Vlade niste hteli da se uključite, nemate hrabrosti, nemate smelosti.
Ne želite da se zamerite sa ovima iz inostranstva koji vam daju paru, niste hteli da se uključite u demaskiranje tog falsifikata koji se dešava u inostranstvu protiv ovog naroda, ne vlasti nego naroda.
Da ste pročitali presude, optužnice i veštačenja stručnjaka Haškog tribunala, zaprepastili bi se kada bi pročitali i saznali nešto novo, što nikome ne bi palo na pamet, a napisano je o istoriji ovog naroda. Tu ste napravili grešku.
Ovde je postala moda internet. Svako ko otprilike zna engleski, pa možda čak sa onim španskim ili meksičkim naglaskom, kao Vuk Drašković je in, a onaj ko koristi naše stare srpske arhaične izraze za neke, a za neke normalne, koje svi razumemo, demonstrira primitivizam.
Sumnjam u ove iskrene namere, to moram da vam kažem, sumnjam da se ne pojavi neki novi falsifikat. Meni nisu garancija ni ovi vaši instituti. Ova država nije zaštitila Akademiju nauka i umetnosti, a ona je napadnuta od nevladinih organizacija, DS i medija.
Ova vlada nije zaštitila ni Srpsku pravoslavnu crkvu od teologa, filozofa iz Šimanovaca, onog Mirka Đorđevića, niti od drugih koji orkestrirano napadaju bića ovog naroda. Ova vlada nije zaštitila.
Kao što se vi reklamirate, vratili ste navodno simbole i Albijanić održi jedan poetski govor ovde, i sve i svašta strpa, da bi Srbika trebala da bude Balkanika itd.
Sve su to prigodne EPP poruke, jer imate potrebu da obezbedite što više političko jedinstvo i podršku za svoje projekte, pa ste tako i devalvirali neke akademike, ubacujući ih u članstvo, u neke savete za borbu protiv korupcije, kao da su oni baš toliko zainteresovani za te stvari, a istovremeno Akademija nauka i umetnosti stagnira.
Nećemo vam praviti probleme oko ovoga, nama je to potrebno da se spasimo od falsifikata, da napokon naši saznaju o našima, i o Vladimiru Ćoroviću, i Lazi Kostiću i o svim ljudima koji su značajni za ovaj narod, ali pre svega značajni kao pregaoci da ovaj narod stane na svoje noge, da njegova kulturna tradicija dođe na ono mesto gde i treba.
Pre svega mislim na mesto u dušama ovih ljudi ovde, a to šta će neko iz inostranstva da kaže, nemojte baš mnogo da obraćate pažnju, oni začas promene stav.
Povodom ovog vašeg centralnog zakona o naučno-istraživačkog delatnosti, vidite, ne mogu za vas ministre da kažem, ali mogu da kažem za Labusa, pa i za još neke koji su još u politici, koji su se 1993. godine na neki način bavili politikom i bili u Saveznoj skupštini, i na saveznom nivou je donet jedan propis, slične sadržine, ali kada se donosio savezni budžet, jer smo tada radili neke normalne konsolidovane bilanse javne potrošnje, a ne ove podvale Dinkićeve, kao ovde što se dešavaju u Skupštini, uvek dva naučnika su se isticala u diskusiji: jedan je nazovinaučnik Labus, a drugi takođe nazovinaučnik Dragan Domazet.
On je pre vas bio ministar u ovoj vladi, on će biti zapamćen, mi ćemo o tome povodom amandmana kada bude ovaj zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti, šta rade sve ti Fulbrajtovi stipendisti kada dođu iz Singapura po zadatku da budu ministri i kako se uklapaju u onu teoriju vašeg ministra Parivodića - suverena je samo ona država koja ima atomsku bombu. To je on ovde rekao i ostao živ.
Njih dvojica su bili poznati po tome što su uvek kritikovali i onu saveznu vladu zato što nikada prilikom utvrđivanja, donošenja budžeta, sredstva namenjena nauci i obrazovanju nisu izdvajana u onom procentu koji predstavlja neki standard u zapadnoj Evropi.
Ako me sećanje služi, oni su pričali o 0,3% bruto društvenog proizvoda, da to treba odvajati svake godine kao standard za razvoj nauke i obrazovanja.
Naravno, u vreme oružanih sukoba, nasrtaja, blokade, ti procenti, učešća izdvajanja za nauku i obrazovanje u bruto društvenom proizvodu, bili su na nula koma jedan i po.
Svi smo imali razumevanja za to. Čak i taj procenat je ušao u savezni propis, u ono vreme savezni propis o naučnoistraživačkoj delatnosti.
Danas imamo situaciju da više nema toga, ali zato u vašem predlogu zakona može da stoji nešto u članu 9, pa se kaže - strategijom se utvrđuje potreban procenat izdvajanja za naučnoistraživačku delatnost iz budžeta Republike Srbije. Procenat u odnosu na budžet. Budžet definiše sredstva u nekom nominalnom iznosu i tu je mnogo primerenije da ste rekli iznose sredstava koje treba izdvajati. Ne treba to tumačiti kao procenat u odnosu na budžet, nego kao procenat u odnosu bruto društveni proizvod jednog naroda. Tim pre što ste ovde u početnim odredbama ovog predloga zakona, koje namerno neću da komentarišem, istakli da je naučnoistraživačka delatnost od opšteg društvenog interesa.
Dalje, ovde je Vlada demonstrirala jednu nedoslednost. Verovatno Nacionalni savet može da ima svoj pandan u nečemu sličnom sa sličnim nazivom što je vezano za obrazovanje, ali način izbora je potpuno drugačiji. Meni se sviđa ovaj način izbora i mi smo ovde prigovarali kada je trebalo da Narodna skupština bira članove nacionalno-prosvetnog saveta.
Pričali smo o tome zato što je to stručna stvar. Zašto bi ubacivali navodno kvazidemokratiju u nešto što je struka. Ne može demokratija i struka. Ne može demokratija da promeni da su dva i dva četiri. Zašto bi sada Narodna skupština odlučivala o tome ko će biti član nacionalnog saveta? To treba struka pre svega da kaže i onaj ko je zadužen da sprovodi zakon.
Ko je zadužen da izvršava zakone? Vlada, verovatno po kriterijumu struke će doći ti ljudi, ali vidim da ste ovde pokazali tu nedoslednost, ne znam zbog čega, kao što se nedoslednost pokazala i kod agencije. Više nema agencija, sada idemo na uprave.
Gledam da izbegnem amandmane pošto ćemo tu verovatno mnogo više pričati. Interesantna je stvar da ovaj zakon nema nijednu kaznenu odredbu. Zašto? Zar je moguće da ceo zakon nema nijednu imperativnu odredbu koja propisuje neko ponašanje, obavezno ponašanje, pa usled postupanja suprotno obaveznom ponašanju verovatno sledi nešto što je, ako ništa više, prekršaj ili privredni prestup. Toga nema.
Dalje, kod privatizacije ipak bih da budemo načisto. Centralna tema ovog predloga zakona jesu ti organi i pomoćna tela koja treba na neki način da usmere naučnoistraživački rad u našoj zemlji. To je uvek sporno i otvoreno pitanje.
Ne želim da ulazim u ono što je struka, da li treba da idemo na bazično, da li treba drugo da razvijamo, jer se smatram nekompetentnim za te stvari, imam neko svoje mišljenje, ali stičem utisak da mi ovde ono što smo morali ovim zakonom da kažemo, to je – ko je taj koji nosi razvoj nauke i na neki način usmerava istraživanje. Ne da diktira, nego na neki način usmerava.
Malopre sam čuo, kaže - predstavnik sam privrede. Nema te privrede više. Naša privreda više ne ispostavlja zahtev nauci da nam treba to i to sagledavanje. Zašto?
Dinkić i Labus sve što su zaključili to su konsalting ugovori sa inostranstvom, kako koji kredit dođe dolazi i njihovo naučno saznanje teško 35% od ugovora i vi stvarno imate problem kako da očuvate našu nauku.
Inostranstvo daje bolje uslove, budžet je suficitaran, znači imamo pare da vraćamo u inostranstvo, ali nemamo pare za našu nauku. Ovo je Vlada paradoksa i naravno da svi zakoni koji dolaze oni su kontradiktorni. Jedno je etiketa za javnost, a drugo je suština. Ko je taj koji treba da pomogne i da usmeri?
Samo da vas podsetim na jednu stvar, u toj nama ne baš mnogo dragoj Americi kada završe završne godine fakulteta odmah CIA i vojska izvrše anketiranje mladih i ubacuju ih u svoj pogon. Američki vojni budžet je naučno-razvojni, a onda imaju te paradržavne i privatne institute, zna se velikih 10 firmi za proizvodnju naoružanja vode ceo razvoj Amerike, velike naftne kompanije gde privatnim kapitalom idu dalje i dalje.
Mi taj sistem ne možemo da preslikamo kod nas. Mi ono što smo imali, što je u tim osnovnim naučnim disciplinama, pre svega mislim na fiziku i hemiju, imalo nekih rezultata, temeljno je uništeno kada je došao Domazet. Slučaj "Vinča". Pa i sa vašim, hemija. Jeste, gospodine Popoviću, imate vi tamo vrlo inteligentne, znate da znam, i dobre kolege koje su napravile dobre inovacije i mogu da se slikaju sa tim.
Onaj ko to treba da odobri neće da odobri, ali zato će svojevremeno general Branković iz Kovačice, pobegne iz vojske, napravi sa nekim projektom nešto, on ima prioritet da ide. Vi to ne rešavate ovim. Možda ste vi mladi pa ne znate. Tako je uništena "Sova" u Nišu, tako je uništen "Iri" i drugi instituti. Zašto?
Pojavila se mafija koja donese nešto, završi posao, naša nauka – u aut. Zato vam kažem da vi ovim predlogom zakona niste rešili centralno pitanje. Gde je ta temeljna tačka, osovina koja nosi odgovornost za razvoj nauke i tehnologije kod nas.
Privreda, u ovom trenutku je zaboravite. Ovi privatnici, to sve fukare, manite ih. Koji će privatnik da da za razvoj nauke? Karić da da za razvoj nauke? Nemojte, molim vas, kakav crni Karić. On gleda crno ispod nokta da uzme ljudima, on će da daje nauci. On se slikao za njegov univerzitet, pokupio neke penzionisane profesore i neke izbeglice, napravio neki univerzitet da bi uzimao pare i da bi prao pare.
Nadam se da ćemo povodom ovih amandmana imati prilike da vam ukažemo: centralno pitanje niste rešili, a privatizacija praktično će zavisiti od Vlade.
Ako privatizacija treba da zavisi samo od Vlade, onda za ovaj zakon neću da dignem ruku, jer u Vladi ima čovek koji digne nogu zbog problema sa krvnim sudovima, pa svi moraju da dođu kod njega i da se utale. Doduše, dobar broj tih instituta je već privatizovan insajderski, oni koji nisu bili značajni za državu i nisu bili od strateškog interesa.
Ali, nemojte da vas iznenadi, ako vam prođe ovaj vaš zakon, gospodine Popoviću, posle nekoliko meseci podnećete ostavku jer ćete videti kako će ići privatizacija nekih instituta i koji lobi iz inostranstva želi da se instalira ovde.
Kako možemo da pričamo o objektivnim kriterijumima, kako je privatizovan Vojno-istraživački institut, šta se dešava sa "Momom Stanojlovićem"? Ko to uništava? Srpska radikalna stranka? Uništava vlast, pojedinci na vlasti, interesne grupe i baš je dobro što ste pre pete tačke dnevnog reda stavili ove četiri.
Svaki zakon je antikorupcijski, a kod nas korupcija cveta, kod nas je korupcija u sistemu, potiče od predsednika države, od predsednika Vlade, od potpredsednika Vlade. Da je Mira Marković organizovala modnu reviju bilo bi bombardovanje, a kada Tadićeva organizuje sve novine mora da prikažu. Ako je Milošević bio predsednik SPS i predsednik Republike bombardovanje, Tadić može da bude. Što vas više maltretira Tadić, vi ga više volite. E, pa služite mu.

Profesor Simonović je stvarno loše protumačio ono što sam rekao. Zbog toga sam se javio.
(Predsednik: Budite ljubazni, izvolite, obratite se)
Oni su nezadovoljni statusom u svojoj stranci, ne smeju da izađu. Zamolio bih vas da im date da izađu, da kažu šta imaju da kažu, a ne da dobacuju.
U čemu se ogleda ovo nerazumevanje? Gospodin Mašić i ja nismo na različitim stranama. Mi u potpunosti zastupamo isti stav kada je u pitanju ova oblast. Samo je razlika u tome što sam na upečatljiviji način istakao svoje neslaganje sa stanjem, ali veliko slaganje sa onim što je profesor Simonović posle toga rekao.
Evo o čemu se radi; vi imate tolike institute u ovoj zemlji, a oni nemaju hrabrosti, jer ih država niti stimuliše, niti tera, niti pomaže da kažu, uzeću jedan primer koji je meni dostupan, da kažu istinu. Ljudi, tamo se u Hagu optužuje naša država, mi imamo institute koji se bave tom materijom, a oni ćute i ne smeju da pisnu.
Molim vas, čak i ako krene neko dobrovoljno da radi preko svog fonda, poput dr Milana Bulajića, onda vaš ministar Kojadinović mu krade kompjutere, zatvara fond i šalje ga u Kragujevac kako bi sputao rad. Pa gde je dokumentacija Komiteta za prikupljanje dokaza o zločinima protiv Srba? U nekom institutu, u nekom bunkeru, zašto to nije naučno obrađeno, zašto nije dato našim ljudima, jer oni tamo brane srpsku istoriju. Uzeo sam primer koji je svima poznat, dostupan je svima, to svakodnevno gledamo, svakodnevno na B92 od 9,30 časova do 14,00 časova gledate kako se brani Srbija, srpski narod, ograničenim sredstvima. Ova država ne želi da otvori bunkere i da da dokumentaciju.
Rasim Ljajić daje dokumentaciju Karli del Ponte, daje svakoj belosvetskoj protuvi, ali ne da našim ljudima da se brane. Vi nama izlazite sa ovim pričama o nekim institutima, onako o nekom naučnoistraživačkom radu i tako dalje.
Na kraju, još jedna stvar zbog koje sam se javio, jer sam loše protumačen. Mi jesmo mala država, mi nismo u mogućnosti da mnogo odvajamo za nauku. Ne vidim veliki problem, ukoliko postoje dva istorodna naučna instituta. Jedno od načela kako ste koncipirali ovaj zakon je konkurentnost, nema konkurentnosti ako je samo jedan, nego postoji brlog, talog, stečena pozicija, monopol, pa je dobro što ste predvideli konkurentnost.
Ali vam kažem, ne vidim jedan nukleus koji usmerava gde postoje naši resursi, gde postoje naše mogućnosti, složio sam se sa profesorom, možda u oblasti fizike mi ne možemo materijalno da izdržimo za neka istraživanja, ali imamo ljude koje možemo da uključimo, na odgovarajućim mestima u inostranstvu, da budu sastavni deo nekog projekta i to je druga situacija.
Kažem vam, ne vidim nukleus koji će da pomogne, da usmeri, vidim samo jednu farsu gde će opet sa fingiranim programima da se dobijaju sredstva radi spavanja šest meseci ili godinu dana. A toga ima kod nas.

Može, predsedniče, da se stekne utisak da pričamo o istoj stvari, a do sada smo više puta pričali o nečemu što je različito po svojoj sadržini.
Ukoliko sam upotrebio nekada taj izraz kvazinaučnici, onda većina narodnih poslanika zna na koje ljude mislim. Mislim na onu interesnu grupu ljudi koji su, zahvaljujući Ministarstvu, Institutu za uporedno pravo, radili na nekim zakonski projektima gde su imali svoje tezge pa uzeli pare, a kao rezultat njihovog naučnog rada koji u krajnjem cilju ima neki nacrt zakona, javili su se neuspešni prevodi. Tako prevod Zakona o javnim nabavkama slovenački, tako Zakon o parničnom postupku, Zakon o izvršnom postupku, gde su se, između ostalog, dobro ovajdili i neki plagijatori, sudski dokazani plagijatori.
Neću sada da upotrebim ime i prezime, ali ako vanredni profesor jednog fakulteta mora, na bazi odluke nastavno-naučnog veća, na oglasnoj tabli fakulteta da objavi ispravke svog udžbenika, i to 50 materijalnih teških grešaka, a što je rezultat toga što nije čak ni uspeo doslovno da prepiše ono što je napisao Laza Kostić, izvinite, molim vas, onda ne mogu da imam poštovanja prema takvoj osobi, a tim pre što je sudskom presudom dokazano kao plagijator.
Na te sam mislio ukoliko je neko prepoznao u onom terminu kvazinaučnici da osporavam nauku. Ne, nema potrebe da osporavam nauku, družim se sa tim ljudima, čak im pomažem u jednom naučnom časopisu.
Čak i prekucavajući njihove tekstove za inostrane časopise, pošto je to uslov da bi mogli da napreduju u svojoj profesiji. Izuzetno mi je dobro poznato stanje u nauci, ali ne ono što je materija te dotične nauke.
Ne razumem se u medicinu, mogu da shvatim položaj naučnika iz oblasti medicine, mogu da shvatim položaj naučnika iz oblasti hemije i drugih oblasti. U ono što oni konkretno rade nemam pravo da ulazim i o tome ne pričam.
Pričam o ovim perifernim slučajevima, koji su markantni, karakteristični, gde se zloupotrebljava naučno zvanje da bi se oprale neke pare, i to formalno-pravno čak i nema veze sa Ministarstvom, konkretno ovi slučajevi gde su u pitanju zakonski projekti. Čak i nema veze sa ovim slučajem.
Ali, i to je sastavni deo našeg naučnoistraživačkog rada, a nadam se da niko ne može da mi zameri za kritički osvrt na noviju istoriju i pasivan položaj naše nauke. Kada pričamo o nauci, samo mislim o naučnim metodama kako se dolazi do neke istine i do nekih činjenica. Ne pričam o parapsihološkim metodama ili emotivnim metodama. Ne.
Vrlo dobro su mi poznate te metode u nauci, pošto se i sam nekako skromno bavim nekim delom koji ima dodirnih tačaka sa naukom, te ne treba niko da mi spočitava da nisam dobro razumeo nešto što je napisano u Predlogu zakona.

Bez namere da kvarim ovu lekarsku raspravu povodom njihovog zakona, iskoristiću priliku da povodom ovog amandmana na član 57. ukažem na neke fundamentalne greške ovog koncepta da se sa dva zakona uredi ova materija. Vi ste kao ustavni osnov za ove zakone  pronašli nešto u članu 82. Ustava Republike Srbije, a pri tom ste zaboravili na verovatno dve ili tri odredbe koje regulišu ljudska prava.
Formalno-pravno vi ste ova dva teksta mogli da smestite u jedan zakon o zdravstvenom osiguranju i zdravstvenoj zaštiti, a mogli ste da razdvojite i u dva odvojena zakona, međutim, vi ste napravili grešku kada ste ovu materiju cepali na dva dela.
Da vam sada malo ukažem gde ste pogrešili i zbog čega ste indukovali ovakve rasprave. Član 1. zakona o zdravstvenom osiguranju, pa ste tu pripisali sadržinu ovog zakona - prava iz oblasti zdravstvenog osiguranja zaposlenih, organizacija i finansiranje obaveznog zdravstvenog osiguranja i druga pitanja od značaja za zdravstveni sistem.
Onda pređite na zakon o zdravstvenoj zaštiti. Opet u članu 1, gde govorite o sadržini i predmetu tog zakona, vi imate prava i obaveze pacijenata. Znači, ovde je osiguranik došao u poziciju da je pacijent; ako je osiguranik nešto objektivno, pacijent je ovde nešto konkretno.
Ako hoćete da pustite ministra, ja vrlo razgovetno pričam, mene svi shvate uvek, zato što vrlo dobro baratam ovim stvarima.
Znači, kod zdravstvene zaštite osiguranik je postao pacijent. On je došao kod doktora, obratio se sa nekim zahtevom i ako se obratio sa nekim zahtevom on verovatno kao pacijent ima neka prava. Vidite, gospodine ministre, ovi koji su vam pisali zakon, rimsko pet u zakonu o zdravstvenoj zaštiti, napisali su – ljudska prava i vrednosti u zdravstvenoj zaštiti i prava pacijenata. Prava pacijenta su ljudska prava, da znate.
Svaki građanin ima pravo na zdravstvenu zaštitu i ja vas samo podsećam na one odredbe koje se tiču zdravstvenog osiguranja i verovatno značajna su pitanja ovog tehničkog aspekta zdravstvene zaštite, a to je obaveza poslodavca i zaposlenog da ulaže sredstva, kao i prava majki, trudnica, dece i starih lica na odgovarajuću zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda.
Kada se to sve stavi u neki kontekst, onda vaša lista čekanja ne može biti pravo osiguranika po osnovu zdravstvenog osiguranja, nego pravo pacijenta, jer pacijent je onaj osiguranik koji je došao kod doktora, pa je doktor konstatovao da je nastupila situacija da ima ovih uslova da se radi o određenoj vrsti zdravstvene usluge koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog osiguranja, pa postoji navalica, pa ne postoje kapaciteti, pa mora da se pravi neka lista.
Pobrkali ste prava iz zdravstvenog osiguranja i prava osiguranika. Ja sam vam uzeo samo jedan primer. Budite uvereni da vam oba zakona vrve od tih neprincipijelnih rešenja. Ovo je neuspeli miks. Dakle, ako ste prevodili nešto iz inostranstva, onda ste pogrešili. To je jedna stvar.
Drugo, ovo je tehnički aspekt pružanja zdravstvene zaštite, dakle, lista čekanja, a ne pravo iz zdravstvenog osiguranja, i koje je to pravo kako mi vi kažete u zdravstvenom osiguranju – vi se osigurajte, pa ćete da čekate. Nema tog prava.
Gospodine ministre, osnovni problem našeg zdravstvenog osiguranja (znači, ne idem na zdravstvenu zaštitu, nego idem na zdravstveno osiguranje) nije od juče, taj problem je odavno.
Dakle, to je što vi ni ovim ni nekim drugim zakonom ne rešavate jednu vrlo karakterističnu situaciju da čovek 35 godina radi, maltene niko ga ne pita da li želi da ulaže, već se po automatizmu Ustava i zakona njemu obustavlja i njegov poslodavac na osnovicu, što čini njegova zarada, plaća, odvaja u zdravstveno osiguranje i on sa 35 godina radnog staža prvi put u životu ode kod doktora i naiđe na galimatijas ove vaše razmirice koja danima traje.
Kako vi, ne konkretno vi, nego vi iz zdravstva Srbije, možete čoveku sa 65 godina i 35 godina staža koji je prvi put došao kod doktora zato što su godine i nešto drugo učinile da je u tom trenutku oboleo da kažete – znate, morate da platite participaciju. On će da vam postavi pitanje – molim vas, gospodine, pa 35 godina se odvaja od mene, mojim parama ste školovani, mojim parama su napravljene zdravstvene ustanove, šta ja to treba da platim još? Ja nikada u životu nisam potrošio u zdravstvu nijedan cvonjak običan, a vi meni...
(Predsednik: Vreme.)
Predsedniče, molim vas da me pogrešno ne shvatite...
(Predsednik: U redu je, gospodine Krasiću, samo vam ukazujem da je prošlo i da vam dozvoljavam, naravno, na osnovu važnosti koju ste istakli.)
Ovo možda potraje još pet ili šest minuta, ali ja nemam nameru da budem prepotentan, jer ja nisam zdravstveni radnik. Ne znam ja te stvari kako se ko leči i zašto se leči.
(Predsednik: Svakako, svi smo mi pacijenti, pre svega.)
Moram da kažem nešto sa gledišta Ustava i sa gledišta jedne činjenice da sam taj socijalni program Srpske radikalne stranke pisao, pa sam morao da gledam i taj deo zdravstvenog osiguranja i da nalazim neka uporedna iskustva iz Francuske, Amerike, Nemačke, taj kajzerov i ovaj francuski sa ličnim kartonom itd. U ovom vašem sistemu koji vi održavate, vi samo pokušavate da poboljšate nešto što postoji već odavno kod nas.
Pazite, pokušavate da ga poboljšate, ali ja vam kažem – na početku 21. veka taj sistem je nepopravljiv. Dakle, sve države su shvatile da je taj sistem nepopravljiv. Francuska je još pre 20 godina krenula sa ličnim kartonom osiguranika. Dakle, upravo zbog ovoga, ako ste, a sada smo svi za tržišnu ekonomiju, nema tržišne ekonomije ako privatna svojina nije svetinja. To će da deluje nelečenim komunistima i ovima koji pripadaju socijalističkoj internacionali, ovoj firmi u žutom, i onoj njihovoj rezervnoj firmi braće Karić, njima će delovati to nelogično, oni će da koriste to radi neke demagogije i protiv vas i protiv države itd. Znate i sami da nije nešto normalno kada neko dnevno zarađuje 7000 evra. Narkodileri te zarade nemaju.
Onda, zbog neprincipijelnog rešavanja osnovnih, fundamentalnih pitanja zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite, mi se ovde preganjamo i mučimo oko participacije, oko liste čekanja i da ne ređam dalje. Još nismo došli do stručnog usavršavanja, do specijalizacije, a to će verovatno sutra ili prekosutra da bude kada bude ovaj zakon. Dakle, napredovanje, pa koliko mi to kasnimo itd. Sve potiče od osnovnog razloga, što principijelne stvari na kojima treba da se zasniva zdravstveno osiguranje i zdravstvena zaštita kod nas nisu rešene.
Da se vratim samo na ovu listu čekanja. Po logici stvari, lista čekanja je nešto što se javlja u onoj fazi kada lekar vidi pacijenta, a ne kada država vidi osiguranika, jer osiguranik ne zna da li će ići na neku listu čekanja. Ako se njemu garantuje lista čekanja, izvinite molim vas, to nije nikakvo pravo. To je narušavanje prava zdravstvenog osiguranika u zdravstvenom osiguranju.
Znači, mnoge stvari treba da se pročiste, da se iz ovog zakona prebace u ovaj ovamo gde su prava pacijenta. Zdravstvenim osiguranjem osiguraniku se garantuju neka prava. Ta prava su na objektivnom nivou, pored prava na lečenje... Dobro, neću dalje.

Opet bez ministra i opet bez guvernera koji je nadležan kada je u pitanju ova materija, pa čak može da bude i predlagač zakona. Praktično, donosi se novi zakon o bankama, da bi javnost u Republici znala o čemu se radi.
Kada budete izglasali ovaj zakon, prestaće da važi Zakon o bankama i drugim finansijskim organizacijama, a to je onaj zakon koji je donet 1993. godine, koji je pretrpeo izmene 1995. i 1999. godine, pa 2002, 2003. i 2005. godine. Znači, danas drugi put pričamo o bankarskom sistemu u nivou normi i propisa koji treba da regulišu poslovanje banaka.
Zašto ovaj zakon dolazi i da li postojeći Zakon o bankama i finansijskim organizacijama predstavlja neku smetnju? Da ne bi bilo improvizacija, da pročitam ono što Narodna banka i Ministarstvo finansija odavno pričaju da je potrebno da se uradi u našem bankarskom sistemu, pa vi procenite da li je to baš opravdano i da li je baš neophodno da se u ovom trenutnu radi.
To je nastavak politike usmeravanja inostranih investitora na kupovinu akcija banaka u većinskom domaćem vlasništvu, kao i podrška pripajanju pojedinih banaka u cilju ispunjavanja propisanih kriterijuma poslovanja. To je od 2002. godine kontinuirani zadatak. U prevodu se to može protumačiti - uništiti do poslednjeg atoma, da ne postoji ni jedna domaća banka, a sve što postoji na našem domaćem tržištu mora biti inostrana banka, inostrani kapital, nije bitno ime i prezime direktora, bitno je da osnivač mora biti neko iz inostranstva.
Dalje, promene vlasničke strukture bankarskog sektora, kako na bazi sprovođenja konverzije potraživanja države po osnovu Pariskog i Londonskog kluba u vlasnički udeo, tako i putem značajnog porasta učešća inostranih banaka u bilansnoj sumi.
Znači, sva strateška opredeljenja nadležnih u državi koja se tiču bankarskog sistema uvek imaju prefiks "ino".
Zatim, sprovođenje svih aktivnosti vezanih za privatizaciju banaka, što se računa da će biti okončano u 2005. godini, a tiče se slučajno preostalih banaka - Jugobanka, Novosadska banka, Kontinental banka, Vojvođanska banka, Niška banka, Panonska banka, Kredi banka iz Kragujevca.
Čitam ono što je zvanični dokument NBS. Nešto je u međuvremenu i urađeno, tako da možda deluje da ovaj izveštaj nije u ovom trenutku aktuelan, ali pričam o opredeljenjima zvanične politike u Republici Srbiji, strateškim ciljevima koje su oni postavili u bankarskom sektoru. Kao kruna svega toga dolazi ovaj zakon o bankama, koji je danas na dnevnom redu.
Dalje, ubrzanijeg rasta štednje stanovništva u odnosu na prethodne godine, jer, navodno, kada je strana banka, onda je štedni ulog sigurniji. Sledeći ciljevi: da se dođe do normativnog rešenja koje će da omogući ocenu boniteta potencijalnih sticalaca akcija banaka, u slučaju kada se radi o sticanju preko 15% akcijskog kapitala; poboljšanje sistema informisanja; davanje saglasnosti bankama za obavljanje brokersko-dilerskih poslova itd.
To se sve nalazi u jednoj od studija, odnosno to ima svoj pravi naziv - izveštaj o stanju u bankarskom i ukupnom finansijskom sistemu zemlje. Znači, prva etapa, po proceni guvernera i ministra finansija, po njima, stabilizovanja, oživljavanja, a po meni i po članovima SRS, pa i po stanovištu većine građana Republike Srbije, ta prva etapa je bila temeljno uništavanje i formiranje novog bankarskog tržišta, ne samo bankarskog, nego i tržišta kapitala, hartija od vrednosti, ukupnog finansijskog tržišta u kome će da gospodari ino faktor.
Ovo što je navedeno u obrazloženju, da je ovaj zakon usaglašenim sa nekim standardima i da, navodno, postoji i naša obaveza da naš bankarski sistem usaglasimo sa tim standardima, verovatno je za ovu grupu koja drma u bankama i bankarskom sistemu najvažniji izgovor. Oni kažu, definicija Bazelskog komiteta za kontrolu banaka, odnosno za kvalitet kapitala, kako to treba da stoji u pravom i originalnom prevodu, samo ukazuje da neki zahtev MMF u ovom delu treba da pojača ono što svi znamo i što svi osećamo, a to je da ino-kapital bude dominantan u našem bankarskom sistemu, ne radi nas, ne radi naše privrede, nego radi onih kojima je ova vlast i ona prethodna na tacnu dala naše kompletno tržište.
Kao posledica toga javlja se ino-monopol u Srbiji, tako da od ino-kapitala, ino-osnivača zavisi život u Republici Srbiji, i privredni i ovaj ljudski svakodnevni život.
Postali smo taoci stranih banaka, a banka je običan papir preko koga se kreira novac i, po pravilu, novac bez pokrića, i izvlači ona osnovna supstanca od svakog građanina, od svakog privrednog subjekta.
Ovaj zakon predstavlja krunu uspeha Mlađana Dinkića, Jelašića i ostalih koji su shvatili svoju poziciju u vlasti - da moraju da čine sve onome ko ih je uzeo u zakup. Zato smo mi podneli ovoliki broj amandmana, da po svakom članu i po svakom amandmanu ukažemo na dugoročno štetne posledice po bankarski sistem i po ekonomiju ove države, tako da, ako se neki put pomene ona čuvena čarapa i oni hekleri, onaj Kipar, Pariski i Londonski klub, gde je pregovarano o nepostojećem dugu, koji postoji u papirima, znate kako bankari to nacifraju, to njima nije nikakav problem, samo da bismo ukazali koja je pogubna politika i kakve sve posledice nas očekuju. Mi koji pretendujemo na buduću vlast moramo unapred da učinimo sve, ako možemo, da spasimo što se spasiti može.

 Mi u nastavku ovim našim amandmanima pokušavamo da skrenemo pažnju. Nama nije bila namera da poboljšamo ovaj zakon, već da ga do detalja razobličimo kako bi se najšira javnost upoznala sa crnim aspektima ove operacije.
Član 5. ima naslov - Poslovi koje može obavljati samo banka. Kada se tako nešto stavi za naslov, onda su to isključivo bankarski poslovi, koje niko drugi ne može da obavlja. Ovde je napisano da se niko osim banke ne može baviti primanjem depozita. Stav 2: "Niko osim banke ne može se baviti davanjem kredita i izdavanjem platnih kartica, osim ako je za to ovlašćen zakonom." Vidite i sami ovo što je u stavu 2 - niko, osim ako nekim drugim zakonom nije ovlašćen.
Kako se došlo do ovoga? Do ovoga se došlo iz jednog prostog razloga što su član 4. i 5. morali da budu jedan član, pa ako već treba da ima naslov treba da bude - bankarski poslovi, pa u prvom stavu da se navede koji su to čisto bankarski poslovi, pa onda u drugom stavu da se navede šta su to bankarske usluge, pa eventualno u trećem stavu, ako se ide na još neko razgraničenje, da se navede šta su to finansijske usluge.
Ova tri pojma su, možete da zaključite, različiti i imaju svoje značenje. Znači, primarna bankarska usluga, koja se samo u bankama obavlja, mora da bude primanje novčanih depozita i odobravanje kredita i drugih plasmana iz tih sredstava u svoje ime i za svoj račun, kao i izdavanje sredstava plaćanja u tom tzv. elektronskom obliku, odnosno platnih kartica. To su primarni bankarski poslovi.
Ako imate Predlog zakona, videćete da se i u članu 4. to navodi kao Poslovi koje banka može obavljati. Tu se ne pravi razgraničenje, pa se u tački 1) kaže, depozitni poslovi (primanje i polaganje depozita), tačka 2) kreditni poslovi (davanje i uzimanje kredita), ali nema ove veze.
Banka u svoje ime i za svoj račun kada vrši plasmane, a da se pribeglo onome što mi predlažemo, a to je da se razgraniče ti poslovi po stavovima, kako sam malopre naveo, onda u članu 4. stav 1. tačka 10) gde se kaže, poslovi zastupanja u osiguranju, pa to banka može da radi ukoliko dobije saglasnost ili dozvolu NBS. Sve je ovde uslovljeno sa NBS, čak i oni poslovi koji nisu izvorno bankarski poslovi.
Znači, pored ova dva osnovna posla, depozitni i kreditni, u svoje ime i za svoj račun, tu bi verovatno trebalo da dođu i poslovi izdavanja garancija i drugih sredstava obezbeđenja plaćanja, kupovina, prodaja i naplata potraživanja.
Verovatno bi tu trebalo da dođe i finansijski najam, odnosno lizing, mada smo svesni činjenice da taj lizing je izdvojen i posebnim zakonom je regulisan na drugi način.
Narodna skupština je ovlašćena da takav jedan zakon prihvati i Vlada je ovlašćena da to razdvoji. Verovatno bi tu morali da dođu poslovi kreditiranja i uključivanja u potrošačke kredite, hipotekarne kredite, finansiranje komercijalnih poslova, pa onda posebno da se razgraniče poslovi koje banka radi, odnosno trgovina u svoje ime i za svoj račun, ili u svoje ime, a za račun klijenta instrumentima tržišta hartija i ostalim prenosivim vrednosnim papirima, stranim sredstvima plaćanja, finansijskim, terminskim ugovorima i opcijama i da ne čitam čitavu ovu lepezu bankarskih usluga i finansijskih usluga.
Ovde je napravljena svojevrsna mešavina, jer član 4. i član 5. čine jednu celinu, a za sve ovo što pričam može predstavnik Vlade da dođe i da kaže, da, mi smo sve to obuhvatili, ali nije u jednom članu nego je u dva člana. Samo vam skrećem pažnju da nema jasne granice kada to radi banka u svoje ime i za svoj račun i kada to radi banka u svoje ime za račun klijenta.
Tu je poenta. Zato što nema ovih jasnih stvari dolazi do svojevrsnog mešanja, pa kasnije odredbe o ograničenjima u pogledu svojinske strukture banke, odnosno mogućnosti sticanja akcija od pet do 20, od 20 pa nadalje, uz saglasnost Narodne banke itd, praktično i nemaju svoj značaj.
Ovo je opasan predlog zakona kojim se praktično legalizuje sve ono što faktički postoji na našem bankarskom tržištu. Posle ovog zakona koji budete usvojili, ove inostrane banke ili ino-kapital u bankama biće apsolutno nedodirljiv. Zašto? Zato što je maksimalno monopolisan od strane NBS, a koja ima isključivo pravo kontrole poslovanja banaka.
Kako bi se taj koncept sproveo do kraja, predlagač je pristupio svojevrsnom mešanju odredbe člana 4. i 5. Predloga zakona, kako bi to učinio razvodnjenim tekstom i da se ne vidi suština. Suština je samo u nomenklaturi bankarskih poslova, usluga, finansijskih usluga i onoga što postoji kao standard.
Ovde se unosi namerno zabuna, kao što se ona unosi i u članu 2. Predloga zakona, jer praktično od te magle koja stoji u članu 2. sledi sve ovo kao tehničko rešenje, kao logistika za jedan projekat. Taj projekat se zasniva na onome što sam na početku rekao kada sam obrazlagao amandman na član 2. ovog predloga zakona.

Hvala vam, predsedavajući, malo ste me zaplašili.
Sve ovo što je napisano u članu 6. Predloga zakona je napisano na način da se ne razume i da može da stvori konfuziju. Ovo je sve moglo da se napiše mnogo jednostavnije, da naziv - banka u svom poslovnom imenu može da koristi samo ono društvo koje je osnovano u skladu sa ovim zakonom. Dakle, da ima dozvolu NBS i kao takvo je upisano u odgovarajući registar. Tu je kraj priče.
Tako je oduvek bilo da se ne bi stvarala zabuna u platnom prometu. Znači, ako se u nazivu koristi reč - banka, to upućuje na organizacioni oblik nekog društva koje se bavi bankarskim poslovima i koje je banka, a dokaz za to jeste upis u odgovarajući registar i dozvola NBS. Ti vrlo prosti i jednostavni zahtevi, koji su izvučeni iz odgovarajućih odredbi sličnih propisa koji regulišu status privrednih društava i upis privrednih društava, ovde su nakaradno dati.
Kaže: "Banka u svom poslovnom imenu mora imati reč "banka". Stav 2: "Niko osim banke ne može u svom poslovnom imenu imati, odnosno u obavljanju svoje delatnosti upotrebiti, odnosno koristiti reč "banka" ili izvedenicu od te reči." Šta smo dobili kao garanciju? Šta je uslov? Uslov je, gospodine Dinkiću, da je to privredno društvo dobilo dozvolu NBS, da je organizovano u smislu ovog zakona kao banka i ono ima obavezu da koristi reč "banka" u svom nazivu i niko drugi ne može da koristi.
Ovde ste dali ovu zbrku i umesto da bude imperativna norma jasna, vi ovde kažete - banka mora u pravnom prometu da se predstavi da je banka; dobro, to se podrazumeva. Ovo drugo se odnosi na druga lica. Sada se potpuno menja, nešto je zabranjeno. Znači, taj naziv mogu da koriste samo oni koji su dobili dozvolu NBS, koji su osnovani i organizovani u skladu sa odredbama zakona o bankama i kao takvi upisani u odgovarajući registar.
To je oduvek bilo tako. Evo tog zakona od 1993. godine, koji je bio izvorni tekst.
Ovde ste malo levo, malo desno, malo gore, malo dole zbrkali ovo, a znam da ste hteli da kažete ovim članom ovo što sam i saopštio. To je moglo tako jednostavno da se saopšti.
Znači, niko ne može da koristi reč "banka" u svom nazivu ukoliko nije banka osnovana po odredbama ovog zakona i organizovana po odredbama ovog zakona, a za obavljanje bankarskih poslova ima dozvolu za rad NBS i kao takva je upisana u odgovarajući registar privrednih društava koji se vodi i tu je kraj priče. Dakle, poznati su uslovi: registar, dozvola, organizacija u skladu sa ovim.
Znači, prvi stav je prihvatljiv, a drugi stav je zbunjujući. Očigledno, radi se o prevodu, slovenački ili hrvatski zakon ste prevodili, a to je inostranstvo, znate i sami postoje problemi sa rečima.

Najmanje postoje dva razloga zbog kojih smo podneli amandman na član 8. Prvi razlog, uzmite Predlog zakona i pročitajte član 8, pa kažite koje bi posledice bile po bankarski sistem i po koncept ovog zakona ukoliko član 8. izbacite. Nikakve. Drugi, još krupniji razlog, nema ga u listu "Politika", nego ovo što ste napisali u članu 8, gospodine Dinkiću, ovo treba da bude u Zakonu o NBS. Nije mu mesto ovde. Ovo je član koji reguliše saradnju NBS sa regulatornim telima.
Vi čak u tekstu stavova 1. i 2. nemate ni reč banka. Znači: "NBS sarađuje sa stranim i domaćim regulatornim telima radi vršenja i unapređenja svoje kontrolne funkcije i obavljanja drugih poslova utvrđenih ovim zakonom." Kontrolna funkcija NBS prema bankama regulisana je ovim zakonom, ali takođe i Zakonom o NBS, u onom organizacionom delu itd.
Stav 2: "NBS može s telima iz stava 1. ovog člana razmenjivati podatke pribavljene u vršenju svoje kontrolne funkcije i obavljanju drugih poslova utvrđenih ovim zakonom." To je sve u Zakonu o NBS. Ovde nema nijedne obaveze za banku. Ovde se propisuje nešto što je ovlašćenje NBS u komunikaciji, saradnji, kako vi to kažete, sa regulatornim telima. Jedina kopča jeste "povodom kontrole".
Ovo prebacite u Zakon o NBS i neće biti nikakve greške. Kad stoji u zakonu o bankama, ovo nepotrebno opterećuje ovaj tekst. Ako NBS treba sa nekim da sarađuje i treba da nalazi pravni osnov za tu svoju saradnju, onda pravni osnov treba da nađe u Zakonu o NBS, a ne u zakonu o bankama. Vrlo prosto i jednostavno.
Znači, kompletan tekst člana 8. preselite u Zakon o NBS. Ovaj amandman možete slobodno da prihvatite, ne menja se vaš koncept zakona, kao što vidite, nego pokušavamo da rasteretimo ovaj tekst nepotrebnih stvari.

Radi ovih poslanika koji žele da komentarišu sa mesta pojedine odredbe i naše amandmane, podsećam da je ovo još uvek materija Glave I, Osnovne odredbe. Radi se o članu 9. koji ima naslov - Upravni postupak.
Vi ste ovde propisali načelo na način koji odgovara konsolidaciji brljotina iz prethodnog perioda od 2001. godine. Vi ste to uradili na taj način što želite da cementirate svoju, verovatno više političku nego pravnu, odluku o gašenju nekih banaka i želite da se obezbedite, zbog činjenice da stalno gubite u upravnim sporovima. Ne mogu tačno da se setim da li 11, 12 puta, koliko puta to se vraća. Način na koji ste to uradili je nedozvoljen. U suprotnosti je sa osnovnim načelima upravnog postupka i načelima koja važe za upravne sporove. Da krenemo redom.
U stavu 1. ste zapisali: "Narodna banka Srbije, u postupku utvrđenom ovim zakonom, vrši kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i, na osnovu nadležnosti utvrđenih ovim zakonom (pa sada kada ste rekli bonitet i zakonitost poslovanja, vi ste na neki način odredili delokrug, a samim tim i nadležnost), rešava o pravima, obavezama i pravnim interesima lica." Kojih lica?
Sve što je vezano za upravni postupak i upravni spor u ovoj materiji je na relaciji Narodna banka Srbije i banka. Onda ne treba da stoji - lica, nego banka. Pitanje boniteta vi dižete na nivo zakonske norme. Pitanje boniteta, kao kvalitet poslovanja neke banke, kojoj omogućava da se ona tržišno verifikuje, vi dižete na nivo zakonske norme.
Znači, zakonitost poslovanja i ta kontrola u vezi toga radi se u upravnom postupku, ali ovo bonitet nisam baš nešto siguran, jer to treba da opredeli kakvo je stanje konkurencije na bankarskom tržištu i da se izrangiraju prema bonitetu, više kao poruka štedišama i komitentima, nego kao zakonska norma. Kao zakonska norma može ići samo nešto što je minimum. Kada ste već upotrebili reč bonitet, onda ne podrazumeva se samo minimum, nego sva merila i svi kriterijumi koji održavaju stanje jedne banke.
Dalje: "Na postupak iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drukčije određeno." Ovim zakonom vi pravite nešto drugačije. I to suprotno principima koji važe i tu je problem. Onda kažete: "U postupku iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije odlučuje rešenjem." Prihvatljivo.
Sledeći stav: "Rešenje iz stava 3. ovog člana je konačno." Prihvatljiv je stav, međutim, može u praksi da stvori odgovarajuću zabunu, jer verovatno ste u obavezi da obezbedite dvostepenost u postupku odlučivanja. Ako ne obezbeđujete dvostepenost, onda je upravni spor zagarantovan. Vi idete na tu varijantu.
Sledeći stav: "Protiv rešenja iz stava 3. ovog člana može se voditi upravni spor (to je ovo drugo, u skladu sa Ustavom, što propisujete), ali tužba protiv ovog rešenja ne može sprečiti ni odložiti njegovo izvršenje." To je dodatak koji je nedozvoljen. U Zakonu o upravnim sporovima tužba podneta Vrhovnom sudu, još uvek je on nadležan, dok se ne napravi taj upravni sud, ne odlaže izvršenje rešenja, ali postoji mogućnost da se traži privremena mera. Ovo što ste ubacili posle zapete je neprihvatljivo.
Dalje: "U upravnom sporu protiv rešenja iz stava 3. ovog člana sud ne može rešiti upravnu stvar za čije je rešavanje ovim zakonom utvrđena nadležnost Narodne banke Srbije." To je u suprotnosti i sa Ustavom i sa Zakonom o upravnim sporovima. Gospodine ministre, to ne može da stoji kao poslednji stav ovoga. Zašto? Zato što Vrhovni sud ili sutra upravni sud, koji bude nadležan za upravne sporove, moraće da reši meritorno neke stvari, zato što je Zakonom o upravnim sporovima propisano, pa posebna odredba, čini mi se da je 62. član Zakona o upravnim sporovima, kada upravni organ ne želi da sprovede i da otkloni nedostatke na koje je ukazao upravni sud.
Mi imamo problem kao što imate vi. Mi imamo problem sa onim legendarnim džipom. Tri puta Vrhovni sud poništava rešenje MUP i oni neće da vrate. Više vole Vilijema Vokera, koji je taj džip dao teroristima, nego pravni poredak Republike Srbije.
Mi smo ponovo pokrenuli tužbu i sada očekujemo da napokon Vrhovni sud sam meritorno reši i da propiše koja je obaveza i prvostepenog i drugostepenog organa u pogledu vraćanja.
Vrhovni sud u ovim sporovima gde ste vi gasili ove banke, pokretali postupke itd, ako posle deset puta vas upozorava, doduše ne mogu da kažem konkretno za vas, pošto je sada drugi čovek guverner Narodne banke, jer on je nadležan za to i on ne želi da otkloni nedostatke, već uporno istrajava, pa jedanput stečaj, drugi put likvidacija, pa tako dalje, mora da se autoritet suda poštuje.
Ako se autoritet suda ne poštuje, onda nemate pravni poredak i kraj priče. Vi sada ubacujete kao zakonsku normu, sud može da ceni zakonitost, ali ne može da meritorno reši. To vam je zabranjeno. To ne može da stoji u ovom članu ovog zakona. Ako ovo stoji u ovom članu ovog zakona, onda vam uopšte ne treba Zakon o upravnim sporovima.
Znači, to što predstavlja vaš zahtev, vaš interes, vaše viđenje kako treba da se reši ova situacija u suprotnosti je sa pravnim poretkom Republike Srbije. Moram da vam kažem i kada se bude menjalo nešto u našem pravnom poretku, ovaj stav povodom upravnih sporova je nepromenljiv, zato što je to standard. Ne možete vi zbog navodno nekog vašeg standarda da menjate neke standarde koji postoje stotinama godina. Ne možete da menjate.
Morate negde da kažete - ovo je svetinja, tu se ne ide. Privatna svojina je svetinja, ne možemo da navalimo. Upravni sud sa svojim odlukama koje imaju svoju težinu takođe je svetinja, te odluke moraju da se poštuju. Znači, vraćam se na stav 1 - zakonitost poslovanja, u redu je i treba da se vrši kontrola u upravnom postupku, ali bonitet je na granici.
Kontrola boniteta u onom delu gde vi minimalne standarde za ocenu boniteta pretvarate u zakonom propisane obavezne uslove koje mora banka da ispuni, to možete da kontrolišete. To je onda već zakonski uslov, nije bonitet. Bonitet jeste kvalitet, razgraničenje po kvalitetu, po sigurnosti, po kapitalu, po izbegavanju rizičnih plasmana, po obezbeđenju potraživanja. Taj bonitet koji se utvrđuje je vrlo značajan za Narodnu banku Srbije, za ostale banke, za pravna lica, za građane.
Ne možete bonitet da stavite kao suvu zakonsku normu. Da li je ova klasa, druga klasa, treća klasa, ne možete. Zašto? Zato što taj bonitet nije minimalan zakonski uslov za poslovanje. U tom smislu se ogledaju ove naše dve temeljne intervencije povodom ovog člana.
Naravno, predložili smo brisanje i skrećem vam pažnju na ocenu boniteta i na mogućnost vođenja upravnog spora, odnosno ograničavanja suda kako će da reši u upravnom sporu. U ovom zakonu, u ovom članu ograničenje se daje suprotno osnovnim načelima koja važe za upravni postupak i za upravni spor.
Morao je Zakonodavni odbor povodom ovoga da interveniše, ako utvrđuje celinu pravnog poretka i usaglašenost predloženih zakona sa pravnim poretkom. On je morao da interveniše jer su na ovaj način prekršene pre svega odredbe Ustava Republike Srbije koje se tiču ustavnosti i zakonitosti, gde je propisano da je žalba zagarantovana i ukoliko se ne dozvoljava žalba zakonom može da se propiše da se protiv konačnih upravnih akata vodi upravni spor, ali ne možete ovim zakonom da propišete kakva će biti odluka suda.
Ako Vrhovni sud Srbije danas, a sutra taj upravni sud ima ovlašćenje da reši određenu stvar, ne možete da mu uskratite to pravo, jer imamo upravo ove nenormalne situacije, gde državni organ ne želi da sprovede odluku suda i sve čini da osujeti sprovođenje odluke suda. Kao što ste videli, ne ulazim u to da li je odluka suda ispravna, da li je odluka guvernera Narodne banke ispravna. Samo govorim o onome što stoji u našim propisima, a što mora da obavezuje i guvernera i Vrhovni sud i sve nas obavezuje u krajnjem smislu da moramo da poštujemo odluku suda.

 Ukoliko ne može da se usvoji naš amandman zato što je sveobuhvatan, onda ovaj amandman, mislim da je identičan sa amandmanom SPS-a, to su ista rešenja, morao bi da se usvoji. Ako Vlada neće da usvoji, a verovatno da neće, onda pozivam poslanike i kažem da ste dužni da poštujete Ustav Republike Srbije, a da bih vas ubedio šta znači poštovanje Ustava Republike Srbije moram da vam kažem da prva definicija, prva rečenica koja se primenjuje kada je u pitanju upravni spor jeste da sud vrši ocenu zakonitosti konačnih upravnih akata.
Ako je rešenje guvernera NBS povodom nekog pitanja, aspekta, zakonitosti rada i poslovanja, osnivanja rada i poslovanja neke banke, konačni upravni akt, onda zakonitost ceni Vrhovni sud Srbije. Na ovaj način vi ste zabranili Vrhovnom sudu Srbije da ceni zakonitost konačnog upravnog akta.
Da budem precizniji, samo ste dali jedan aspekt ocene da se sud eventualno u svojoj presudi izjašnjava: tužba se usvaja, tužba se odbija.
Zakon o upravnim sporovima predviđa drugačiju mogućnost odlučivanja. Ako izuzmemo mogućnosti da rešenjem odlučuje, a tiče se pitanja postupka, sud ukoliko usvoji tužbu u upravnom sporu, pod uslovima propisanim Zakonom o upravnim sporovima, ovlašćen je da reši odgovarajuću upravnu stvar.
Šta iz oblasti bankarskog poslovanja može biti upravna stvar? To je centralno pitanje. Upravna stvar može biti da li su ispunjeni uslovi prilikom osnivanja, da li su ispunjeni uslovi za rad, da li su ispunjeni uslovi u pogledu poslovanja banke, ali upravna stvar ne može biti bonitet banke. Bonitet banke je jedan vrednosni kriterijum koji ne može da bude zakonska norma. O tome se radi.
NBS je ovlašćena da preduzima mere prema određenoj banci, pa ima onih preventivnih i ima onih represivnih mera koje se završavaju sa rešenjem kojim se nešto nalaže, oduzima dozvola, gasi banka itd. To jesu konačni upravni akti, ali ne možete vi ovim zakonom da zabranite sudu da vrši kontrolu zakonitosti konačnog upravnog akta. Vi to radite ovde da biste pokazali da niko ništa ne zna, sve po pitanju zakonitosti rada banaka je u nadležnosti guvernera, u nadležnosti ministra finansija, nema tu mesta za sudsku vlast.
Sudska vlast je ovlašćena da kontroliše zakonitost. To njeno pravo niko ne može da uskrati. Ne možete vi ovim zakonom ovo da uradite. Odmah ću da vam kažem, i da prođe ovaj član kako ste zamislili, svi koji rade u većima za upravne sporove Vrhovnog suda ima da primene Zakon o upravnom sporu i da rešavaju ove stvari. Sve sudije, sva veća, zato što njih obavezuje Zakon o upravnim sporovima, a ovaj zakon o bankama ih obavezuje samo u onom delu gde cene zakonitost rešenja guvernera.
Da li je guverner bio ovlašćen, da li je utvrdio da li su ispunjeni uslovi za primenu neke mere, da li je ispunio kontrolu u skladu sa zakonom o bankama. Ni oni neće da prihvate i primene član 9. u ovom delu koji ste vi opisali. Zašto? S puno prava ima da konstatuju, primenjuje se, prilikom donošenja odluka Vrhovnog suda u Veću za upravne sporove, odredba člana 9. Zakona o bankama stav 6.
Mislim da je to poslednji stav kojim pokušavate da zabranite sudu da odlučuje. Sami će da vas dezavuišu. Onda će opet neko pametan da se nađe u Narodnoj banci, pa će da kaže, sud je pogrešio, nije bio ovlašćen i nije imao u vidu stav 6. i vi se opet posle krijete iza Narodne skupštine i iza svoje većine ovde koja je izglasala nešto što ne može da stoji u zakonu. Eto, ne može, kao što Narodna skupština ne može da donese odluku da je zemljina kugla četvrtasta, tako ni ovo ne može da se ubaci, što je napisano u stavu 6.
Sada, da li ste legalisti ili niste legalisti, da li ste patriote, da li ste izdajnici, da li ste ovakvi, da li ste onakvi, razmislite, ovaj amandman usvojite, da bi ovo što se danas predlaže kao zakon, makar na nešto ličilo i bilo usaglašeno sa pravnim poretkom. Utuvite jedanput u glavu, rešenja koja su sadržana u Zakonu o upravnim sporovima su na nivou načela, opšteprihvaćenih načela koja važe za upravne sporove.
Menjajte ustav, radite šta god hoćete, verovatno 99% rešenja iz Zakona o upravnim sporovima nećete smeti da menjate. Ne može da se menja. Vi sada pokušavate na mala vrata drugim zakonom da izmenite, da dezavuišete Zakon o upravnim sporovima. Uhvatili ste se ćoravog posla. To je nemoguće da se uradi.

U obrazloženju ovog amandmana na član 13. da malo prokomentarišem nešto iz člana 12. obzirom da ovi članovi 12, 13. i 14. čine jednu celinu.
U poslednjem stavu člana 12. dakle navedeno je da NBS može propisati bliže uslove i način obezbeđenja sredstava. Radi se o osnivačkom kapitalu. Tako nešto ne bi smelo da stoji u zakonu, već ovaj zakon sve to treba da reguliše. On doduše u članu 12, u jednom od ovih stavova, reguliše novčani deo ili taj tzv. minimalni novčani deo osnovnog kapitala u dinarskoj protivvrednosti od 10 miliona evra.
Vidite, ova nepravilnost iz poslednjeg stava člana 12. se širi i na ostale članove, mada se član 13. odnosi na osnivački akt. Ovde ima nekoliko stvari koje ne bi smele da stoje, da budu napisane ovako kako ste ih vi predložili.
Počeli ste sa rečenicom da osnivački akt banke sadrži, pa onda poslovno ime i tako dalje. To je zbog prevoda greška. Tu ste morali, ako ste hteli ovo da regulišete, da navedete da se osnivačkim aktom uređuje, pa onda poslovno ime, to je neki ugovor o osnivanju između lica koja pretenduju da budu osnivači, pa kaže - pretenduju, zato što po članovima koji slede, a videćete kakav je taj postupak, ima dve faze. Da ne ređam sve ove stvari koje treba da budu regulisane osnivačkim aktom, uređene, ugovorene, da budem precizniji, pa ste u tački 8. naveli način pokrića gubitka banke. Zaboravili ste onaj deo koji se odnosi na način raspodele dobiti banke.
Zašto to kažem?
Zato što, pored toga što u nekim kasnijim odredbama se definiše način pokrivanja gubitka i obaveze koje moraju da se poštuju pre nego što se napravi plan raspodele dobiti ukoliko se pojavi na kraju poslovne godine, sve ovo takođe mora da makar u obrisima kao rezultat sporazuma osnivača bude navedeno u tom osnivačkom aktu.
Dalje, tačka 10), naveli ste da će u osnivačkom aktu oni da, kako vi kažete, sadrži, odnosno da ugovore ili urede, dakle, tačka 10) prava osnivača u slučaju statusnih promena banke. Ovo meni ukazuje samo da možemo da zaključimo da oni ljudi koji su radili ovaj predlog zakona malo su gledali u Zakon o privrednim društvima.
Ne znam kako bi oni mogli da urede neke buduće statusne promene banke kada se u okviru statusnih promena podrazumeva pripajanje, spajanje, podela, tako da praktično vi ste ovde nešto ubacili samo radi reda, jer oni ovo ne mogu da ugovore. Šta god da ugovore, ne bi moglo da važi, jer se na ovu oblast konkretno primenjuju ostale odredbe Zakona o bankama i Zakona o privrednim društvima.
Na samom kraju da konstatujem još i ovaj poslednji stav - NBS može propisati da osnivački akt sadrži i druge obavezne elemente, odnosno podatke. Vrlo ste loše upotrebi ove dve reči i elemente i podatke, jer nisu to podaci. Osnivački akt svakog akcionarskog društva sadrži jasne izjave volja strana ugovornica, sa tačno propisanim pravilima i obavezama, te prava i obaveze ne mogu da se devalviraju na taj način da one predstavljaju elemente ili podatke.
A pogotovo je slična primedba kao što sam malopre izneo, a tiče se člana 12. i to je poslednji stav - NBS ne može da dobije to ovlašćenje, jer ako guverner NBS dobije ovlašćenje, odnosno da on nekim svojim aktom dalje propisuje nešto, onda možemo doći do situacije da se tim odlukama, metodologijom, preporukama i drugim instrumentima iz nadležnosti guvernera NBS dezavuiše ceo zakon.
Šta može da se desi? Može da se desi da oni koji žele da osnuju banku i koji smatraju da treba da ispune samo ove uslove od tačke 1) do 12), da te uslove treba da sadrži njihov osnivački akt, i to pripreme, jave se Narodnoj banci, i ona kaže, moraćete još ovo i još ono, zato što je guverner Narodne banke zaključio da nije dovoljno to što je propisano zakonom.
Pravilo je da se uslovi i način za ostvarivanje nekog prava propisuju zakonom. Podzakonskim aktom mogu da se urede samo neka tehnička pitanja, a da se ne naruši materijalna odredba i materijalna sadržina i suština nekog prava koja je uređena zakonom. Videćete kasnije, skoro u svakom članu u poslednjem stavu stoji da Narodna banka može da propiše, pa šta, uslove i način - baš ono što mora da se propiše zakonom.
I ove primedbe treba da imate u vidu prilikom odlučivanja o ovom amandmanu i uopšte o ovom predlogu zakona, jer se osnivački akt ovde tretira kao upravni akt, a ne akt koji izražava saglasnost volja onih koji žele da osnuju banku, da budu osnivači, akcionari i da se bave bankarskim poslovima, što samo ukazuje da je u pitanju loš prevod nekog zakona iz bliže i dalje okoline, a ne Predlog zakona koji bi se naslanjao na osnovni zakon za materiju privrednih društava, a to je zakon koji je prošle godine donet u ovoj skupštini, gde su ove stvari propisane.
I naročito ova primedba kako oni mogu da ugovaraju statusne promene pre nego što je banka i osnovana. Uvek kada se radi o nekim statusnim promenama, uvek se neposredno primenjuje zakon, sa svojim odredbama koje regulišu kako se vrši pripajanje, spajanje dve banke u novu banku, eventualno podela i zato je praksa da se u ovakvim propisima daju minimalni uslovi koji treba da se ispune da bi neko ostvario neko pravo.
Ovde očigledno imamo problem sa zakonom kojim se prevazilaze čak i moguća ovlašćenja koja Narodna skupština može dati jednom regulatornom i kontrolnom organu, kakav je u bankarskom poslovanju Narodna banka Srbije.

Zamolio bih vas da pogledate šta je sve navedeno u članu 14. Predloga zakona. To je član kojim se reguliše statut banke. Da bi onima koji nisu čitali Predlog zakona, a nalaze se u ovoj sali, moram da kažem da je ovde vrlo komplikovana procedura donošenja statuta. Mi ćemo tek kasnije da dođemo kod člana 19. gde se na Skupštini donosi statut.
Prvo ide nešto što je nacrt, predlog u ovom postupku koji u prvoj fazi postupka iz člana 15, pa tek onda dolazimo do Skupštine, koja praktično mora da usvoji ono na šta je dobila saglasnost, ali o tome kada dođe član 15. na dnevni red.
Ovde ste isto naveli da statut banke sadrži i u suštini ništa ne sadrži. Najvažnije što sadrži nalazi se u tački 9) druge elemente, odnosno podatke, a ovaj sledeći stav možete slobodno da pripišete ovoj tački 9), da Narodna banka Srbije može propisati da statut banke sadrži i druge obavezne elemente, odnosno podatke.
S obzirom da se Narodna banka pita oko kadrova, oko imovine, oko organizacije, oko usaglašenosti ovoga, onoga itd, bukvalno rečeno, nama onda ovakav zakon nije ni potreban. Ako mi ozbiljnost ovog zakona treba da cenimo na tome što predstavnik Vlade kaže - verujte mi, neće biti tako, onda nama samo ostaje da konstatujemo da će se sigurno desiti nešto što je suprotno od toga. Hajde da krenemo redom. Godine 2000. je rečeno 6,5 milijardi je na granici, a čim padne režim odmah prelazi to preko granice i biće u funkciji. Nije to samo gospodin Dinkić pričao, to su svi pričali. Nema ništa od 6,5 milijardi.
Zatim je dalje rečeno - sve će se razvijati na tržišnim principima, sve će da bude kako treba. Naravno, od toga ništa se nije desilo. Jutros smo čuli da su one žene koje su radile u Beobanci na šalteru bile babaroge, neljubazne, zbog kojih je morala banka da se ugasi. Onda smo čuli da su tolike bile dubioze da su banke morale da se ugase i nama je odmah procvetalo.
Onda smo čuli da je građanima vraćena jedna milijarda na ime stare devizne štednje, ali sada zato imamo u deviznoj štednji dve milijarde. To me više podseća na ono, dao banku da uđe u kolo, a dve banke da izađe iz kola. Nikada nije rekao kakva je struktura. Čak je ovde ministar sa ovog mesta malopre rekao - a što ne objavite ko to ima para na štednji. Što ministar ne objavi to. Odakle poslanicima ti podaci? Odakle građanima podaci ko koliko ima para? Ako nešto nije u redu, vlast je tu, neka ona to završi, neka obavesti.
Mi znamo, mali broj ljudi ima pare na štednji, zato što mali broj ljudi može da ima pozitivan ishod svog života i poslovanja u ovom periodu. Dalje, ponosim se bankarskim sistemom. Molim vas, mi nismo Švajcarska. Neko ko prvi put gleda ovu skupštinu i kada čuje našeg ministra, on će da pomisli da Srbija nije Srbija nego Švajcarska. Zašto? Bankarski sistem idealno posluje, a privreda u haosu. To ne ide jedno sa drugim.
Vi ste na taj način rekli, ministre, da ove banke dobro posluju zato što peru pare iz inostranstva, neke kriminalne pare, pa ste rekli da sada u bankarskom sektoru ima više zaposlenih nego 2001. godine. Koliko ima zaposlenih u industriji? Da bi se uravnotežile te javne finansije, i sami znate, na jednog penzionera treba da imate optimalno 2,5 zaposlenih koji stvaraju neku novu vrednost, da li u domenu proizvodnje, da li u domenu usluga. Ovde se sve izbrkalo. Srbija nije Švajcarska.
Odakle toliko interesovanje banaka za naše tržište? Da mi nismo postali za te banke ona egzotična ostrva? Država ima potrebe za devizama, kako vi sada kažete investicijama, u investicijama je spas. Spas se po vama svodi na to da ljudi gube posao u proizvodnji. Nešto zapošljavate u tim bankama, sve na lizing ide, od kravate do šta god hoćete, pa čak i lokomotive na lizing, sve ide. Vaša priča i stvarnost su dva odvojena sveta.
Ako smatrate da možete ta dva sveta da spojite u jednu realnost, da naša svakodnevica bude ono što vi pričate u smislu blagostanja, nisam siguran da ovaj poslednji stav može to da doprinese. Narodna banka može svojim propisima bliže da propiše i uslove, i način i obavezni sadržaj i sve ovo drugo itd.
Vi, pored toga što stvarate monopol u bankarskom sistemu, ali čak ni taj monopol ne stvarate po svojoj želji, jer izvan granica postoji konkurencija, pa se javlja više zainteresovanih grupacija, preko sina brodovlasnika do ne znam koga. Vi njima dajete ovo tržište i vi njih amnestirate. To je poenta. Iz svega toga, iz te koprodukcije ništa ne kapne ni kao suza da ostane ovde. To je problem.
Vi želite to stanje sada da fundirate. Čime? Upravo ovim zakonom, a mi pokušavamo da vas sprečimo, pa podnosimo amandmane.
Za vas su oni besmisleni, za vas oni ne dotiču sadržinu konkretnog člana, sve mi to shvatamo što vi pričate. Vi slobodno to pričajte. Možete da nas napadate, da osporavate itd, ali vi snosite odgovornost za stvarnost. Samo ste to zaboravili. Ovde guverner Narodne banke dobija veća ovlašćenja nego ova dva predsednika u kohabitaciji.

 To je praktično član kojim počinje Odeljak dva, koji reguliše prvu i drugu fazu postupka osnivanja banke.
Pošto znam da većina poslanika nije čitala Predlog zakona, ovde je cela faza osnivanja osmišljena po sistemu: može, ukoliko prihvati guverner Narodne banke; ukoliko guverner Narodne banke ima kijavicu, onda ništa ne može.
Kako je do sada bilo i kako postoji još u mnogim zemljama, nezavisno od ovih direktiva i ovoga iz Bazela što dolazi. Do sada je bilo da, ako neko želi da se bavi privrednom delatnošću, treba da ispuni zakonom propisane uslove i da se registruje i krene sa tom delatnošću. Tako se vrši konstituisanje privrednog društva kao pravnog lica. Izuzetak su bile neke delatnosti, gde bi već registrovano pravno lice moglo da obavlja tu delatnost ukoliko dobije dozvolu za rad od nadležnog državnog organa.
Kako je to urađeno kod banaka? Ovde kod banaka ne postoji pravno lice, ono nastaje tek kada se dobije dozvola za rad, a u preliminarnom postupku istupaju oni koji mole praktično guvernera da im dozvoli da budu pravno lice. Znači, ovde nije postupak u smislu da li ću da dobijem dozvolu da obavljam neku delatnost, nego je postupak: molim vas omogućite nam da napravimo pravno lice.
Ne sporim da takvih primera ima u uporednoj praksi, ali ne postoji nijedan primer da je celokupni postupak, koji vi nazivate prva i druga faza, u takvoj zavisnosti od zdravstvenog stanja, emocija i volje guvernera Narodne banke. Kako to predlagači pokušavaju da kamufliraju? Tako što je u članu 15. propisano šta sve treba osnivači banke da podnesu NBS da bi dobili preliminarno odobrenje za osnivanje banke.
Ako prihvatimo kao polazište vašu koncepciju i držimo se materije te vaše koncepcije, onda neke stvari ovde nisu jasne. Ako osnivači podnesu ovo što je od tačke 1) do tačke 9) i ispune sve ove preliminarne uslove, NBS onda donosi, prema ovome što je napisano, preliminarno odobrenje, ali vi u ovom članu nemate sadržinu tog preliminarnog odobrenja.
Šta tim preliminarnim odobrenjem rešavate, pošto ga donosite u formi rešenja. Šta sve podnosite? Podatke o osnivačima banke, osnivački akt i predlog statuta, izjava da će novčani iznos osnovnog kapitala da se uplati, podaci o svim licima koji će imati učešće u banci, kadrovi, procedura za upravljanje rizicima, dokaz o ispunjenosti uslova iz člana 94. stav 3. ovog zakona.
NBS može zahtevati da joj osnivači banke dostave i druga dokumenta. Znači, sve što ste napisali u zakonu važi i ne važi, ali ako guverner kaže moraćete još, pa snimak. Onda kaže - o tom zahtevu se odlučuje u roku od 90 dana od prijema urednog zahteva.
Tu bi trebalo da bude tačka za član 15, pa da ide nov član, pa preliminarno odobrenje sadrži, pa onda da se odobrava taj postupak, koje obaveze se daju tim potencijalnim osnivačima, u kojim rokovima.
Toga nema. Onda ovo što ide trebalo bi da bude poseban član. Znači, posle 60 dana od dana dobijanja preliminarnog odobrenja Narodnoj banci podnesu zahtev za izdavanje dozvole za rad i to sve da se navede.
Opet nemam odgovor na pitanje, a zašto se preliminarno odobrenje ne objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije". Vi ste kasnije kod rešenja o dozvoli za rad propisali da se to objavljuje. Zašto se ovo preliminarno odobrenje ne objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije"? Tim pre što sledi novi rok od 60 dana da se podnese zahtev za izdavanje dozvole za rad.
Zašto? Nije vam bitna javnost. Bitna je sam volja guvernera NBS. Ceo ovaj zakon da prepravite u dva člana: banke će raditi onako kako to propiše guverner NBS i drugi član ovaj zakon je stupio na snagu juče. Eto, vi ćete za to da glasate. Nije uputno da se stavi ime i prezime guvernera u jedan zakon, ali i to možete da stavite, jer je kod vas sve moguće.
Vidite, ako pođemo od koncepcijskih razloga akta o osnivanju i načina osnivanja, ovde se ne radi samo o kontroli i da li će da se da dozvola za jednu delatnost nego dozvola za postojanje pravnog lica. Ovaj zakon je apsolutno neustavan. Mi radikali nemamo potrebe da komuniciramo sa vašim predsednikom Ustavnog suda. Ima toliko predloga koje smo pokrenuli, pa i za ovih godinu dana verovatno je pedesetak zakona moglo da se ospori pred Ustavnim sudom, odnosno da se pokrene postupak, a oni tamo, znate kakvi su, te ovaj interes, te onaj interes.
Ako se krećete u vašem sistemu, dve faze do osnivanja itd, i tu ste napravili grešku. Znači, neko ne može da bude pravno lice, jer to zavisi od volje guvernera NBS. Mnogo više od njegove volje nego od uslova koji se propisuju zakonom. Ljudi, to je neprihvatljivo, tu nema pravne sigurnosti, tu samo postoji neizvesnost, voluntarizam, ovo je izvor mita i korupcije, nemojte, molim vas, u ponedeljak na dnevni red da stavite antikorupcijsku odluku, evo vam korupcija. Država stimuliše korupciju.
Onda se čudite kako mu je vila, kako ovo, ono, da li 300 ili ovoliko ili onoliko. Dok je bio u Mađarskoj nije imalo kuče za šta da ga ujede, pa je došao ovde i ovde se obogatio kao neki bivši stipendista i talenat za neke stvari.

Dobro kada je vreme.

U članu 16. oni propisuju odbijanje zahteva za izdavanje preliminarnog odobrenja za osnivanje banke, pa sada kaže, ako osnivački akt i predloženi statut, to je predlog statuta, nisu u skladu sa zakonom i drugim propisima (ne znam koji bi to drugi propis mogao da bude), predloženi član upravnog ili izvršnog odbora banke nema odgovarajuće kvalifikacije ili iskustvo, odnosno dobru poslovnu reputaciju. Znači, za tog i tog bankara nećete da date saglasnost, jer smatrate da ne ispunjava te uslove, ne sviđa se guverneru Narodne banke.
Ne sviđa mi se taj čovek, evo neću da vam dam preliminarno odobrenje za osnivanje banke, a ne zbog toga što je sklon kriminalu, korupciji, osuđivan, bio u upravnom odboru neke banke koja je propala, učestvovao u pranju novca itd. Ne, ne sviđa se guverneru, kritikovao ga je na sastanku Udruženja bankara ili je dao neku izjavu, recimo Ćulibrku, pa je to objavljeno, ili na RTS komentarisao bankarski sistem, ne možeš, ne sviđaš mi se, zini, ne može. Kada kritikuješ guvernera ne možeš da budeš u kadrovskoj strukturi nijedne banke. To ste napisali.
Lice koje bi steklo učešće u banci ne ispunjava uslove za to sticanje. Verovatno misli se na uticaj po osnovu vrednosti kapitala. Predloženi program aktivnosti banke i plan poslovne politike za upravljanje nisu odgovarajuće. Kako možete to da napišete? Tamo ste obavezali za tri godine unapred da naprave plan. Ljudi napravili plan. Idemo sa stimulisanjem potrošačkih kredita jer smatramo da tu postoji nešto.
Guverner Narodne banke u međuvremenu je doneo odluku i sad kaže da ćemo odlukom o obaveznim plasmanima i stimulacijom da usmeravamo sredstva ka toj delatnosti i tim oblastima, smanjićemo potrošačke kredite ili smanjićemo nešto drugo, ili ćemo toliko napraviti rigorozne uslove da po osnovu toga moraju da se povećavaju rezerve ili je banka obavezna da kupi državne hartije od vrednosti itd. To može da se promeni preko noći, a da čovek ne zna da se promenilo, jer postupak traje 90 dana.
Imali smo sad situaciju, dok nije došla ova činovnička komisija MMF, bili su neki uslovi na bankarskom tržištu, stimulisali su se potrošački krediti, lizing itd. Završio je MMF svoj boravak u Srbiji, postrojio celo državno rukovodstvo Republike Srbije, a sutradan promena uslova, moraćemo da vidimo, neće biti učešće 10% nego ćemo verovatno da dignemo na 30%. Kamatna stopa mora da se menja, ovo mora da se menja i onoga koji je u fazi prijema, preliminarnog odobrenja za osnivanje, jednostavno doviđenja, ne možeš i ne uklapaš se. Ne mogu da se uklopim jer nisam ni znao kakva će biti politika. Sve zavisi od guvernera.
Dalje kaže, vlasnička i upravljačka struktura banke ne omogućava efektivnu kontrolu, to je dibidus proizvoljno. Vlasnička i upravljačka struktura banke, a banka još ne postoji. Postoji samo osnivački akt i on je zaključio da vlasnička i svojinska struktura ne omogućava kontrolu, jer navodno taj osnivač, pa sada kada se vidi gde je on rasprostranjen i gde je sve sakrio svoj kapital, to oni sada znaju. Pogrešno. Sve je pogrešno.
Kaže, struktura bankarske grupe, a to je sada jedna posebna kategorija, čiji bi član postala banka nije transparentna. Nije transparentna? Nađite mi jedan zakonski kriterijum, nešto što je poznato zakonodavstvu da se koristi kao uslov. Nema ga. Sve je neizvesnost, bukvalno rečeno, ispred kancelarije guvernera NBS postaviće se pet kilograma kukuruza i ko želi da dobije ovo odobrenje mora da klekne na onaj kukuruz, ko izdrži dobiće, a ko ne izdrži nemoj da dolazi.
Možda ova kesa što cirkuliše ovde. I ti si nosio kesu sinoć. Ne znam ljudi, šta vas je nagonilo da gazite pravno-politički sistem, gazite sve. Zapamtite, u ovoj zemlji, hvala bogu, još ima živih ljudi. Šta radite ovo ljudi? Ne može kiseonik u ovoj zemlji da zavisi od Jelašića i od Dinkića, ne može, nespojivo je.
Vi mrtvi hladni čitate novine, tumačite ove dalekosežne vizionarske misli Mlađana Dinkića, sa čarapom i bez čarapa. Nemojte ljudi to da radite. Ako nam treba propis, dajte propis koji se zasniva na nečemu, koji se zasniva pre svega na Ustavu, na nekim poznatim veličinama.
Nisam siguran da u ovom direktivama na koje se pozivate baš stoji ovo ovako. Da ne kažem da sam čitao baš neke, pa sam video šta piše tamo. Ne piše ovo ovako, ne piše ovakva kontrola. Ovo nije kontrola, ovo je samovolja. Zbog toga što idete sa ovom samovoljom, moraćete što pre da padnete vlasti, jer je ovo postalo neizdržljivo. Vi sada vređate dostojanstvo, hajde poslanika, njih i ne tretirate, vi vređate zdravorazumsko dostojanstvo ljudi. Da li je moguće da sve može da zavisi od Jelašića i Dinkića?
Upozoravam vas, ovaj zakon u ovakvom tekstu ne sme da se donese. Ako vam to odgovara, naređujem vam da ne smete da glasate za ovaj zakon. Razumete? Dobro. Vodite računa da ne napravite grešku. Možda vas namerno podstičem da napravite grešku da bi to bilo toliko ogoljeno da svako vidi šta radite, idete ka detaljnom uništavanju svega i svačega u Republici Srbiji. Da li se zovete legalisti, da li ste reformisti, za demokratiju, za planetarno jedinstvo, da li ste internacionalisti, nije bitno, ali vi uništavate. Otkad se pojavila demokratija, nastupilo vreme bede, beda u Srbiji gde god se okrenete. Beda u duši krenula.
To je beda duše da mora neko da moli Jelašića da mu da preliminarno odobrenje da osnuje banku?
Ko će u Srbiji da mu se javi sa zahtevom? Niko, a zašto? Sve ste isparcelisali, sve ste dali strancima. Lakše je da se nabroji šta je ostalo još da niste dali strancima nego da se nabraja šta je sve ostalo strancima i pitanje je da li su to stranci, dakle, da li su to stranci sa onih ostrva ili su naši sa drugim imenom i prezimenom, kao što je ovaj Karićev.
Nećemo da vam damo podršku za ovo, već ćemo da vas kritikujemo i uporno ćemo predsedniče povodom svakog amandmana da izlazimo i da ponavljamo, da utuvimo svima, prvo ovima u Skupštini, pa onda i javnosti da vide gde vodi Mlađan Dinkić, Miroljub Labus, G17 plus, Jelašić i oni koji podržavaju ovu vladu i ovog ministra.