Gospodine predsedavajući, izašao sam da kritikujem Vas. Vi imate Poslovnik, postoji član 100. i pre njega postoje neki članovi i molim Vas da upozorite predlagača ove odluke da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, da ne pravi ovde šalu sa nekim autobusima, nekim prostorima, matematikom kako da se smesti više u manje itd. To nije na dnevnom redu. I, da usmerite ovu raspravu na odredbe Poslovnika koje se menjaju, jer ovde imamo jednu papazjaniju. Pošlo se od toga kolika je popularnost Narodne skupštine.
Naravno da je popularnost Narodne skupštine na niskom nivou kada se falsifikuju zakoni u samoj Narodnoj skupštini. Naravno da je popularnost Skupštine na niskom nivou kada umesto u 10,00 ona kreće u 11,00, 12,00, a neki put i ne krene onog dana kada je zakazana. Naravno, kada se odbori zakazuju telefonom i predsednici odbora ne dolaze na sednice odbora, naravno da je na niskom stepenu popularnost Narodne skupštine.
Drugo, Narodna skupština je izgubila na svom značaju onog momenta kada nije postalo glavna tema u Srbiji ono što se priča u Narodnoj skupštini, nego ono što se priča u kuloarima, u hodnicima, gde natrče novinari da uzmu neku izjavu povodom nekog događaja koji blage veze nema sa onim što se dešava u Narodnoj skupštini.
Naravno da sve ozbiljne političke stranke insistiraju na tome da Poslovnik liči na nešto, da obezbedi normalan rad zakonodavnog organa i da se politika svuče u ovoj prostoriji, a ne po B-92, u stavovima nevladinih organizacija i one Nataše Kandić koja još nije uhapšena, ali biće, ili na nekim drugim mestima.
To je zadatak, a predlagač je promašio temu. On je upravo išao u susret nevladinim organizacijama, koje žele da razvodne rad Narodne skupštine, da Narodna skupština postaje marginalac, da se sve i svašta dešava.
Dalje, niko nam nije rekao šta je to efikasnost rada Narodne skupštine. Da li je efikasnost rada Narodne skupštine ako Vlada za godinu i po dana četiri puta menja svoj zakon? Pogledajte dnevni red sutrašnje sednice: polovina zakona su oni koje smo prošle godine doneli, gde vlast nije prihvatila primedbe opozicije, a sada menja svoje zakone koje je donela prošle godine.
O kojoj efikasnosti mi pričamo? Neka predlagač izađe i neka objasni šta je to efikasan rad Narodne skupštine koji ne ugrožava prava narodnih poslanika da diskutuju i da predstavljaju građane u Narodnoj skupštini. Mi to nismo čuli od predlagača, već čujemo neke hiperbole, neka upoređenja ovde, nešto što bi trebalo da zabavi publiku koja prati ovaj TV prenos.
Zato vas molim da ubuduće predstavnika predlagača upozorite. On, kao predsednik Narodne skupštine i kao poslanik koji je predložio ove izmene, mora da zna Poslovnik i mora da zastupa ono što stoji u Poslovniku.

Kao što smo i prilikom prošlog viđenja u ovoj skupštini povodom ove tačke dnevnog reda najavili da mora da se menja, naravno, došlo je vreme da se ponovo menja novi koncept Zakona o akcizama.
Samo da vas podsetim, u 2004. godini tri puta je menjan ovaj zakon. Mi smo tada izneli neke primedbe i sudeći prema ovome što je sada predloženo, neke primedbe su načelno uzete u obzir, ali nisu do kraja sprovedene i ja ću kritikovati, pre svega, tu nedoslednost u akciznoj politici.
Moram na početku da istaknem da se, vidite i sami, obrazloženje ovog predloga zakona i ovo što je predstavnik Vlade povodom ove tačke dnevnog reda u uvodu istakao bitno razlikuje od vladine kampanje koja je tekla protekla dva meseca, a ticala se maloprodajne cene derivata nafte. Pošto je taj razlog otpao, nećemo da se vraćamo na maloprodajnu cenu nafte. To Vlada zna kako će da reši. Prokomentarisaću ova tri razloga zbog kojih je Vlada odlučila da menja Zakon o akcizama.
Kao prvi razlog je navedeno da cena sirove nafte na tržištu varira. Mislim da je sada negde oko 50 dolara po barelu za laku naftu, a to je nekada bilo 20 i nešto dolara, pa čak i niže od toga. Sigurno da to utiče na fabričku ili preradnu cenu. Ukoliko se akcize, porezi i sve drugo odredi u nekom procentu, onda to ima neku svoju logiku i daje neku cifru koja pogađa maloprodajnu cenu.
Moram da kažem da taj raspon i tu situaciju kada kretanje na tržištu diktira maloprodajnu cenu Vlada treba da reši nekim drugim sredstvima. Pre svega, to je politika cena. Vi ste ovde rekli da je ovo korak ka nekoj fleksibilnoj akciznoj politici. Mislim da akcizna politika ne sme biti fleksibilna, iz prostog razloga što ona mora da ima sigurnost, mora da ima garanciju svakome ko ulazi u određeni posao, da on unapred zna koje su to veličine, koje su njegove obaveze.
Ali, vi pravdate fleksibilnu politiku time što kažete – promenićemo član Zakona po kome će Vlada da određuje iznos akcize, naravno, u slučaju promene cene sirove nafte, i to one promene koja utiče na makroekonomsku politiku zemlje. Tu su sada dva neizvesna faktora: promena cene na tržištu, njen uticaj na makroekonomsku politiku, pronalazak Vlade da je 20% u minusu ili u plusu i onda Vlada stiče pravo da promeni sve ono što smo mi ovde odlučili o iznosima akciza. Takvo ovlašćenje mi ne smemo da damo Vladi Republike Srbije.
Ako bismo takvo ovlašćenje dali Vladi Republike Srbije, ma koliko pisalo ovde da je to izuzetak, onda, praktično, mi treba da donesemo samo jedan član i da kažemo – Vlada Republike Srbije je ovlašćena da utvrđuje iznose akciza za, pa da navedemo samo spisak akciznih proizvoda i kraj priče. Onda bi ona stvarno imala jednu fleksibilnu politiku akciza, bila bi slobodna, daleko od Skupštine, daleko od svega.
Neću da komentarišem konkretan član na koji se odnosi ova moja primedba, podneli smo amandman, pa ćemo tu malo i matematiku da uključimo u obrazlaganje ovog našeg stava zašto ovaj koncept fleksibilne akcizne politike ne smemo da prihvatimo. Mi ne smemo da prihvatimo, jer nam Ustav ne daje to ovlašćenje. Vrlo prosto i jednostavno.
Drugo, naveli ste da uvodite novu akcizu za nešto novo, nije benzin, nije dizel, nego nešto novo. To su neki derivati.
Moram da vas upozorim samo na jednu stvar: suština problema koji je vas naterao da intervenišete ovom novom akcizom od, meni se čini, 32 dinara, nije u ovome što je ministar rekao; suština se nalazi u monopolu koji je formiran kod naše Petrohemije, kod naše Rafinerije nafte u Pančevu.
Tu postoje samo dva kupca koji kupuju petrolej i oni trguju petrolejem. Oni omogućavaju nekome da meša goriva, a kao izgovor koriste rečenicu – taj petrolej im je potreban za razređivače za bitumen, i da ne pričam dalje, to je čitava skala tih proizvoda koji ne mogu bez neke frakcije primarnog benzina. O tome se radi.
Monopol se nalazi u rafineriji i monopol se nalazi u komisiji koja postoji u Ministarstvu za energetiku. Onda imate situaciju da ljudi koji žele neki posao da obavljaju ne mogu da dobiju saglasnost za uvoz, već ih upućuju na rafineriju. Kad dođu u rafineriju, oni kažu – ne, molim vas, mi sve količine dajemo ovoj dvojici strateških partnera. Apsolutno sam siguran da neko nesvesno podstiče monopol. Ne želim da komentarišem, postoje i drugi derivati i druge frakcije koje takođe ulaze u ovu priču. Ne smemo da pravimo monopole.
Monopol je napravljen Uredbom o prometu derivata nafte. Iz tog monopola treba da se izađe nekako. Sada vam je idealna prilika. Imate strane investitore zainteresovane za privatizaciju, imate veliki broj investitora iz inostranstva koji su napravili značajan broj benzinskih pumpi. I tu idete sa nekim uslovljavanjem. Razbijte monopole.
Siguran sam da je neko prevario Vladu oko ovoga. Delovaće vam malo čudno, monopol koji je formiran tamo stvorio je jednu priču kod Vlade, priču da svi oni kojima se da dozvola da uvezu primarni benzin, petrolej itd. to zloupotrebljavaju, koriste za mešanje, za ilegalni promet itd. To nije tačno. Pogledajte monopol u NIS-u. Napravite spisak ko kupuje petrolej, ko kupuje ove druge stvari, a ko neće da kupi mazut u trenutku kada mazuta ima više nego što treba. Tu je rešenje.
Drugo, akciza od 32 dinara za ove derivate, ove frakcije, neprimereno je visoka u odnosu na benzin i dizel. Videli ste da smo mi podneli jedan amandman. Ako Vlada kaže da treba da se snizi maloprodajna cena derivata nafte na našim pumpama, onda smanjite fiksni iznos akcize za benzin i za dizel. Vratite na ono što je bilo pre godinu dana. To je smanjenje, a ne da Vlada uzme ovlašćenje da kada nastupe one izvesne okolnosti, a uvek može da predstavi da su nastupile, onda Vlada vodi akciznu politiku bez Narodne skupštine.
Želim da vas vratim u ono što je ustavnost i zakonitost, jer ako bi se prihvatio vaš koncept fleksibilne akcizne politike, onda bi, bukvalno rečeno, Zakon o akcizama imao tri člana: prvi član – ovim zakonom se propisuje akciza na te i te proizvode; drugi član – ovlašćuje se uvoz Vlada da određuje iznose akciza; treći član – ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana donošenja. Niti Vlada ima to ovlašćenje, niti imamo mi pravo da to predamo Vladi. Nemamo, kao što nemamo ni kod poreza pravo da predamo Vladi da ona sve to sama reguliše. Krećem se u okviru onog prvog razloga koji ste naveli, da je problem oko ovoga.
Dalje, nisam video taj amandman, ali sam shvatio na šta mislite kada ste rekli refakcija kada je u pitanju promet derivata prema teritoriji Kosova i Metohije. Rekli ste da to postoji kod nas kada je u pitanju nafta, ali se tiče poljoprivrednih proizvođača. Zadržite ga u tom nivou. Na celoj našoj teritoriji kod poljoprivrednih proizvođača zadržite refakciju. Ali, ako 1244 koristite kao neki izgovor da kažete da sve što ide prema Kosovu i Metohiji dobija refakciju, a nije za poljoprivrednu proizvodnju, onda je izvoz. Nema treće varijante. Znači, ili je izvoz ili je poljoprivredna proizvodnja, treće ne postoji. Kosovo i Metohija ne može u tom smislu da bude izuzetak, kada je u pitanju ovaj propis.

Znači, ako želimo da zadržimo principijelno refakciju kada su u pitanju poljoprivredni proizvođači, sva količina nafte koja se koristi za poljoprivrednu proizvodnju, da prihvatimo i ono što ste rekli - registrovani poljoprivredni proizvođači, gurate taj koncept, mi smo vas upozoravali, sada neću da se vraćam na to, neka ide kako ste zamislili, ali onda zadržite taj princip na celoj teritoriji Republike Srbije. Ne sme da bude ovakav izuzetak, jer znate i sami da smo imali blokadu puteva, da vas ne podsećam, prošle godine u septembru ili oktobru. Nemojte sada ponovo nešto...
Znam da interes Republike Srbije jeste da se na Kosovu i Metohiji prodaju samo naši proizvodi. To je normalno. To valjda svako u ovoj skupštini zahteva od Vlade, ali ako to hoćete da sprovedete, onda sprovedite na drugi način, da ne ispadne da je to izvoz. Ovako kako ste ga vi napisali, doduše ja nisam video, ali kako ste ga vi obrazložili, ispada da je to izvoz i refakcija po osnovu izvoza. To ne može biti razlog.
Dalje, pričali ste o nekom novom konceptu fri-šopova. Nemojte to da radite. Sve vlade koje su radile sa varijantama fri-šopova, da li je to drumski, železnički, aerodromski, pa je bilo izuzetaka i oko aerodroma, da se ne vraćamo u veliku istoriju, to su bile institucije, mesta gde su se prali papiri i ulazila roba u zemlju nekontrolisano.
Na svim međunarodnim aerodromima postoje ti fri-šopovi, ali nije taj promet kao nekada, kao što je bilo pre 20 ili pre 10 godina. Danas je kod nas tržište toliko liberalizovano da možete da kupite svaki proizvod koji se prodaje u fri-šopu u nekoj od naših prodavnica. Vi imate već i strane proizvođače kod nas.
Imate, recimo, strane proizvođače cigareta, najmanje dva u našoj zemlji, a pretežno se njihova lepeza proizvoda i prodaje na fri-šopovima. Onda ne vidim koja je svrha, ali veća je opasnost od moguće zloupotrebe i svaki izuzetak ima prirodnu tendenciju da postane pravilo.
Šta je bilo na Horgošu? Jedna mala kućica, fri-šop, tamo nešto i kada pogledate njihov promet, da vam ne pričam šta se dešavalo. To će da vam se desi, jer to ne možete da zaustavite. Pre će oni da nađu saučesnike za taj prljavi posao, nego što ćete vi da obezbedite kvalitetnu kontrolu, inspekcijski nadzor itd. Onda će da vas prozivaju i opet će da boli glava.
Dalje, mi smo podneli jedan amandman koji se tiče, kako ste vi rekli, minimalnog iznosa akciza. Neću to da obrazlažem, ali samo želim da vam skrenem pažnju na član 12. Predloga zakona. Znate, nekada se indeksacija vršila na tri meseca, pa smo prošle godine to promenili na šest meseci i onda se javio jedan vakuum od tri meseca. Sada ta tri meseca želite da vratite praktično na devet meseci, jer to što je trebalo da se uradi za period oktobar, novembar i decembar, kada vam je bila ona cena i igra sa maloprodajnim cenama, onda ste zaključili da nećemo da vršimo indeksaciju, pa je bilo novog zakona i javio se jedan vakuum.
Sada to želite da legalizujete na ovaj način. Mislim da je to loše rešenje, pogotovo u kombinaciji sa onim članom gde Vlada traži pravo da vodi akciznu politiku kada se desi ono što sam rekao malopre, ukoliko se desi. Mislim da ćete da unesete još veću nestabilnost na tržištu, jer, praktično, proizvođači i oni koji učestvuju u prometu ne znaju kada će da se menja akciza, zašto se menja akciza i kakva je akcizna politika.
Svi elementi fleksibilne, kako vi to kažete, akcizne politike moraju da budu zakonske norme, a ukoliko se daje ovlašćenje Vladi da nešto radi onda mora da se navedu tačno uslovi, razlozi kada to Vlada može da koristi.
Šta hoću da kažem? Znači, ovlašćenje Vlade mora biti restriktivno postavljeno kao zakonska norma, jer ukoliko nije restriktivno postavljeno, ukoliko je preširoko postavljeno, onda je to samovolja. Kada je u pitanju samovolja ili dispozicija Vlade, onda niko ne može da kontroliše i onda je to stvar slobodne procene. Kada Vlada kaže da se poziva na taj i taj član, a u članu se kaže da može Vlada da odluči, onda ne možete da je kritikujete. Onda Vlada može da kuka na svoju makroekonomsku politiku, da ima probleme, a kretala se u granicama svog ovlašćenja, a onda mora na drugom mestu da se javi neki problem.
Mi smo svesni problema sa cenama derivata nafte. Gorivo ima veliki uticaj na cene svih proizvoda i direktno utiče na rast cena na malo, troškova života i svega što se prati u makroekonomskim sagledavanjima pri utvrđivanju ekonomskih pozicija države.
Ali, tu politiku cena kod nafte morate da vodite vi u Vladi, s tim da ono što je zakonska norma, a tiče se poreza i akcize, ne dirate, da ostavite da to bude u zakonu, da to bude sidro te vaše politike, da to bude ograničenje vaše politike, a onaj raspon koji vam ostaje koristite da biste ispeglali i dobili cenu na nivou koji je podnošljiv građanima.
Ovo vam je vrlo loše. Vi ste dva meseca vodili kampanju, maloprodajna cena derivata goriva neće da se menja do onog momenta kada Narodna skupština usvoji Zakon o akcizama itd. i vezivali ste sve za ovu sednicu i za ovu tačku dnevnog reda, a ništa ne zavisi od ove tačke dnevnog reda. Sve zavisi od Vlade, apsolutno sve.
Borite se protiv monopola, ne plašite se ako to ide po nekoj širini, jer ta širina treba da omogući konkurenciju. Inspekcijska kontrola je u vašim rukama i možete da obezbedite sve ovo da bude uredno i da funkcioniše. Vodite računa da vam neko ne stvara nove monopole stvarajući priču o stanju u nekoj oblasti. Ako vam je neko, recimo, kod ove vaše treće kategorije derivata stvorio tu priču, onda uzmite podatke koliko to košta kada se uveze iz inostranstva, pa vidite ko uvozi iz inostranstva, vidite koja se razlika pojavljuje u ceni i videćete tačno lobi koji završava taj posao sa derivatima nafte. Jak lobi, povezan sa članovima Komisije u Ministarstvu za energetiku, sa Naftnom industrijom Srbije i sa onima koji imaju pare i koji su u mogućnosti da diktiraju uslove. Neko vas je tu prevario.
Vi na ovaj način, da li svesno ili nesvesno, a kada znam da radite svesno ja vas kritikujem, sada nemam taj podatak, ali vam kažem da možda i nesvesno pravite nov monopol i novi lobi. Ako vam je to želja, onda kažite, a ako vam to nije želja, onda ste pogrešili u članu kojim ste propisali ove stvari koje se tiču treće kategorije derivata nafte. Pogrešili ste, jer ćete da stvorite novi monopol, da očuvate ovima koji već sada imaju monopol.
Razmislite i sami kako je moguće da petrolej kupuju samo dve, eventualno tri firme, one kupuju i uvoze petrolej. Kupuju iz domaće proizvodnje i imaju ekskluzivno pravo da uvoze iz inostranstva, a drugi kada se pojave, oni kažu – idite u Naftnu industriju Srbije. Oni odu do Naftne industrije Srbije i kažu im – mi nemamo količine za vas. Oni se jave za uvoz, a oni kažu – ne možemo da dozvolimo uvoz, jer to su tako velike količine koje nisu potrebne našoj zemlji.
Vidite kako se stvori priča. Sve je u redu, a samo neko sit i neko ne može da obavlja svoju delatnost. Uzmite firme koje su velika sredstva uložile da naprave neki kapacitet za taj deo proizvodnje – ne mogu da rade. Zašto? Monopol postoji, kod drugih je monopol. Ako je to Vlada htela, da napravi novi monopol, kažite. Ako vas je neko prevario, priznajte.

Gospodine predsedavajući, sada imamo mali problem. Siguran sam da bi ovaj amandman mogao da se prihvati da je tu predstavnik Vlade, ali sada nemamo predstavnika Vlade ovde.
Član 1. Predloga zakona odnosi se na član 8. Zakona. Vlada je predložila da se u stavu 2. izbace neke reči, a da se stavovi 3. i 4. brišu. Srpska radikalna stranka ide malo dalje i traži da se izvrši odgovarajuća promena i u stavu 1. člana 8, tako što bi taj stav 1. glasio: "Osnovica za obračun akcize utvrđuje se na osnovu količina, prema jedinici mere i vrednosti proizvoda i", pa onda ostaje ovaj tekst koji ste izvorno stavili u stav 1. ove izmene koju dajete.
Zbog čega smatramo da je važna ova izmena? U članu 8. se određuje šta je akciza u stvari. Propisuje se i kako se ona utvrđuje. Šta je osnovica za obračun akcize i osnovica za obračun akcize zavisi od tri parametra. Ona zavisi od, kao što ste videli ovde, količine, jedinice mere i vrednosti određenog proizvoda.
Ako pre godinu dana niste prihvatili ovaj amandman, a mi ga ponavljamo već treći put, da skrenemo pažnju Vladi da u prvom stavu treba da definiše ono što je predmet tog člana, sada postoji razlog da ga prihvatite, tim pre što je ono što menjate u stavu 2, pa i ono što brišete u stavovima 3. i 4, upravo ovo što je u osnovi intervencije koju predlažemo, a tiče se stava 1.
Vi ste u stavu 2. izbacili cigarete, cigarilose itd, a ostavili ste samo nešto što se odnosi na kafu, a stavove 3. i 4. ste izbacili, pošto se odnose na neke druge akcizne proizvode.
Znači, sada postoji razlog da prihvatite ovaj amandman, jer biste, praktično, u stavu 1. imali definiciju šta je osnovica za obračun akcize, i to bez obzira na to o kom predmetu oporezivanja se radi, da li su u pitanju cigarete, derivati nafte, alkohol itd.
Zato kažem – da je kojim slučajem predstavnik Vlade ovde, verovatno bi shvatio da je ovo potpuno u funkciji onoga što ste menjali u članu 8, ali ovo na jedan kompletniji način definiše čitavu ovu materiju, tako da i ubuduće, ako menjate Zakon o akcizama, nećete imati potrebe da menjate ovo što mi predlažemo, a što bi verovatno moralo da se usvoji, jer prati nešto što je elementarna stvar kada je u pitanju propis o akcizama.

Zamolio bih poslanike da obrate pažnju na ovaj amandman. Gospodin Arsić nije tu, pa moram ja da obrazložim o čemu se radi. Član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama odnosi se na član 9. izvornog teksta Zakona, koji reguliše akcizu povodom derivata nafte.
Vlada predlaže da se u stavu 1. doda nova tačka 3). To su ostali derivati nafte koji se dobijaju od frakcija nafte koje imaju raspon destilacije do 380 stepeni Celzijusovih i određuje se iznos od 32 dinara po kilogramu. To je nešto novo. Ako Vlada želi da vodi akciznu politiku u ovom trenutku i da smanji te akcize, a da ne dovodi u pitanje koncepciju akcizne politike, onda je mnogo bolje da se uradi ono što smo mi predložili, a to je da se u stavu 1. tačka 1) promeni, tako da se iznos ″27,50″ dinara zameni iznosom ″23,15″, a da se u tački 2) iznos ″16,66″ zameni iznosom ″13,00″ dinara.
Praktično, to je vraćanje akciza za dizel-gorivo i za benzin na ono što je bilo pre 7-8 meseci. Znači, vraćanje iznosa akcize kada su u pitanju dizel-goriva i benzin na ono što je bilo nekada. Ako biste to prihvatili, onda nema potrebe da postoji stav 2, a on glasi: "Ministar nadležan za poslove finansija i ministar nadležan za poslove rudarstva i energetike objavljuju listu derivata nafte iz stava 1. tačka 3) ovog člana".
Nema potrebe da dva ministra objavljuju tu listu. Ta lista postoji u našim propisima i nema potrebe da se ministar finansija upušta u te stručne stvari. Ta lista se primenjuje kada se reguliše uvoz derivata nafte. Ona je regulisana i onom uredbom kojom je propisan način uvoza nafte i nema potrebe da se ministar finansija sada uključuje u ovo i da dva ministra donose zajednički akt, pa da li je to spisak ili drugačije da se zove, kada je sve to regulisano.
Ako želite da vodite akciznu politiku onda smanjite iznos akciza za benzin, za naftu i uklopite u cenu za koju smatrate da je prihvatljiva maloprodajna cena, koja ne ugrožava makroekonomsku politiku Vlade. Ovako se vi reklamirate kako od ovoga sve zavisi, a ne snižavate akcize, već u jednom drugom članu, o kojem ćemo posebno da pričamo, izvlačite za sebe pravo da do 20% vršite neke korekcije iznosa akciza.
To što ste naumili nije u skladu sa Ustavom i sa zakonom, jer su svi dužni da plaćaju poreze i akcize u skladu sa zakonom i na osnovu zakona, a ne u skladu sa uredbom Vlade i na osnovu stava Vlade. To je ta osnovna primedba na ovu koncepciju akcizne politike gde ono što je zakonodavna nadležnost prelazi u ruke Vlade.
Ako želite da skinete te cene prihvatite ovaj amandman. Onda nećete imati potrebe da primenjujete ono ovlašćenje za koje smatrate da vam pripada, da možete da vršite neku korekciju minus 20% od postojećeg iznosa. Ovo je potpuno drugačiji pristup akciznoj politici u odnosu na ono što je Vlada zamislila. Vlada je zamislila – propišimo to neka bude maksimalno, a onda ćemo da izigravamo Deda Mraza. Ne može tako. Bolje propišite manji iznos akciza, pa onda koristite pravo koje imate po članu 17, a tiče se indeksacije, gde se vrednost akcize ne gubi, već se usaglašava sa rastom cena na malo i kretanjima na tržištu.

Ovo je član koj se odnosi na ono što je ministar reklamirao, a to je minimalna akciza. Podneli smo amandman kojim smo tražili da se u stavu 4. u tačkama 2) i 3) izvrši izmena, da se 100% zamenjuje sa 80% i tražili smo da se izvrši korekcija u svim stavovima i umesto reči "najpopularnija cena" da se koristi pojam "sa najvećim obimom prometa u Republici Srbiji", jer stvarno to što je u engleskom jeziku nešto napisano i ima neko svoje značenje ne mora da znači da kod nas može da se koristi.
Šta je to najpopularnija cena nekog proizvoda, neke grupe cigareta? Ako to potiče od reči "populus", znači najnarodnija ili najviše reklamirana cena, tako da se u ekonomiji ne koriste ti termini. Malopre sam shvatio iz odgovora predstavnika Vlade da je jedini razlog što nije prihvatio amandman upravo to što smatra da treba engleski pojmovno da instališemo u naš jezik.
Postoji još jedna mnogo veća opasnost. Nismo hteli da idemo dublje u intervenciji kada je u pitanju ovaj princip minimalne akcize. U obrazloženju ovog predloga zakona naveli ste da na ovaj način onemogućavate da se kod nas na tržištu plasiraju cigarete lošeg kvaliteta. Povećanjem akcize, koja ne bi zavisila od cene proizvoda, već bi imala taj fiksni iznos, praktično se povećavaju cene najnižih kategorija cigareta i na taj način utiče da proizvođači ovde plasiraju što kvalitetnije cigarete, a da ovo što ne valja, navodno, ne dolazi na naše tržište.
Na ovaj način to ne možete da sprečite. Na ovaj način možete da povećate, donekle, prihode budžeta. Moram da vam kažem da ste zaboravili na jednu stvar. Zaboravili ste da je u paketu, kada je Demokratska stranka prodavala našu duvansku industriju bila definisana, a imate vi prava da negodujete, akcizna politika za pet godina unapred. Mislim da su to oni članovi 40a, b, v itd. Na ovaj način te monopoliste činite još većim monopolistima, jer šaljete poruku uvoznicima cigareta da ne uvoze neke cigarete, jer će one biti opterećene enormnim iznosom akcize, da nema nekog bogzna kakvog interesa za taj uvoz i na taj način potvrđujete stav DS-a da je onima koji su privatizovali našu duvansku industriju ovo tržište na izvol′te.
Ta vaša briga za zdravlje me posebno brine, jer ne postoje cigarete koje manje truju ili više truju, sve truju, to je valjda svima jasno.
Vi to uvijete u tu oblandu, pa vodite brigu o naciji, pa povećavate akcize i za najlošiji, navodno, kvalitet, pa na taj način sprečavate sivu ekonomiju u toj oblasti i povećavate prihode i posredno utičete na neki bolji kvalitet cigareta. Sve je pogrešno, sve je uvrnuto.
Taj koncept minimalne akcize, videćete i sami, napraviće još veći monopol ovim proizvođačima koji su kod nas. Moram da vam skrenem pažnju, ti koji su privatizovali naše fabrike duvana nisu voljni da otkupljuju duvan od našeg seljaka, nego uvoze duvan. Pa, što ih tu niste malo pritisnuli? Valjda se otkupom našeg duvana stimuliše naša proizvodnja i naši proizvođači.
Ovako ste udarili samo krajnjeg korisnika, potrošača i zaštitili monopol proizvođača cigareta, ali tu su izgubili naši seljaci i oni koji gaje duvan i koji imaju količine za otkup, jer naše duvanske industrije nisu nešto voljne i raspoložene, jer ako uvezu tamo iz neke države iz Afrike, mogu malo i da operu dokumentaciju, pa da ovde ostane malo, da malo ostane tamo, to je opasno.
Znači, ovim amandmanom nismo hteli da idemo protiv vašeg koncepta minimalne akcize, ali vam kažemo – on je pogrešan. Hteli smo amandmanima da intervenišemo, jer ne biste ih prihvatili, kao što nećete da prihvatite ni ovaj, koji je minimalan i u skladu sa vašom koncepcijom, jer ovde postoji čisto patologija neprihvatanja. Vidite i sami, prođe nekoliko meseci i dođete upravo u onu situaciju o kojoj vam unapred govorimo šta će biti i gde će doći.
Nije dobro što ste predali kompletno naše tržište i što ste sve dali ovima koji su otkupili naše fabrike za proizvodnju cigareta, a pogotovo nije dobro što ovom intervencijom činite još jedan benefit tim ljudima, tim grupacijama, jer na taj način dokazujete da ste verniji od DS-a ovima koji su kupili naša preduzeća.

Član 4. se odnosi na član 17. teksta Zakona koji je na snazi i, moram da vas podsetim, taj član ima naslov – indeksacija. Stav 1, koji Vlada naravno ne menja, glasi: ″Dinarski iznosi akciza iz čl. 9. do 13. ovog zakona usklađuju se polugodišnje stopom rasta cena na malo, prema podacima organa nadležnog za poslove statistike.″ Taj prvi stav garantuje da se fiksni iznos akcize u zakonu menja putem te indeksacije, odnosno usklađivanja, i na taj način se čuva supstanca, vrednost te akcize u svakom trenutku, jer prati promene na tržištu.
Međutim, ono što Vlada sada pokušava da ubaci novim stavovima, a to je upravo ono što je ministar Dinkić malopre potencirao kao najveći uspeh ove vlade, gde usled promene cena derivata nafte, odnosno sirove nafte na tržištu, a radi očuvanja makroekonomske stabilnosti, do 20% od iznosa akciza može da smanji Vlada, to ovlašćenje mi ne smemo da predamo Vladi. Nismo ovlašćeni na to.
Ako bi Vlada trebalo da se ovlasti kako da primeni određenu zakonsku normu, onda i uslove i način moramo da propišemo zakonom vrlo precizno i jednostavno, da bi onda to Vlada mogla da primeni. Ovom formulacijom ne dajemo ni uslove, ni postupak, ni način, nego Vladi predajemo ovlašćenje koje mi imamo. To ne smemo da radimo.
Naravno, tražili smo da se član 4. Predloga zakona briše. On se praktično tiče promena stavova 2, 3. i 4. postojećeg člana 17, znači nešto se briše, ubacuje se ovo gde Vlada može da do 20% smanji iznos akcize, a ukoliko dođe do pada cena sirove nafte da može i da vrati na onaj iznos koji je propisan zakonom.
Ako mislite da to može biti instrument kojim se utiče na maloprodajnu cenu derivata nafte, moram da vam skrenem pažnju na zakašnjenje u datumima kada se ovo radi. Onaj ko zna kako se trguje sirovom naftom zna da ćete ako danas naručite naftu tek za nekoliko meseci dobiti tu naftu, jer ta nafta treba da se kupi, da se obezbedi bankarskim garancijama, da se odgovarajućim prevoznim sredstvom prebaci, da se preradi, pa ko zna kada da dođe na tržište. U tom periodu na svetskom tržištu dolazi do različitih pomeranja, jer je nafta berzanski proizvod.
Ako ste mislili da na ovaj način garantujete stabilnost maloprodajne cene derivata nafte i da regulišete ovaj gaf koji postoji prema maloprodajnicima nafte, a pre svega vlasnicima benzinskih pumpi, onda moram da vam kažem da ste ušli u pitanje koje se zove – marže. Pitanje marže rešavajte vi vašom uredbom, na to ste ovlašćeni, uredbom o cenama derivata nafte, i utvrdite strukturu maloprodajne cene i benzina, i dizela i svih derivata, ali nemojte da se mešate u akciznu politiku na ovakav način gde preuzimate neko ovlašćenje, a veliku odgovornost ćete da preuzmete, potpuno nepotrebno, neustavno i nezakonito.
Šta će da se desi kada cena sirove nafte drastično padne, a ona je mesecima neprirodno visoka; pa, verovatno je visoka jer neko treba da plati rat u Iraku. To i sami znate. Zašto bi građani Srbije plaćali rat u Iraku? Zašto? Mislim da vrlo olako idete kod ovih promena, jer nemate nijednu stručnu analizu, ne samo procenu šta će biti na tržištu, nego uopšte nemate procenu šta se dešava sa strukturom maloprodajne cene derivata nafte. Samo da vas podsetim, sve je u monopolu, pa ako je sve u monopolu, kako onda ne možete da imate kontrolu.
Upozoravam poslanike, ukoliko se prihvati ovakav član 4. Predloga zakona, svesno kršimo Ustav i propise, jer ovlašćujemo Vladu da nešto radi što je naše ovlašćenje. Zapamtite, građani su dužni da plaćaju porez i akcize, u skladu sa zakonom i na osnovu zakona, ne na osnovu uredbe, u skladu sa uredbom, voljom ili ćefom Vlade.

Gospodine predsedavajući, verovatno u tom vašem papiru ne piše, ali mislim da je napravljena velika greška. Vlada može da podnosi amandmane samo ukoliko se u raspravi o pojedinostima usvoji neki od amandmana narodnih poslanika. Ovde imamo amandmane koji su podneti nekoliko dana pošto je zakon ušao u proceduru, odnosno imamo amandmane koje je Vlada podnela na svoj predlog zakona, kada nisu još ni postojali amandmani narodnih poslanika.
Znam, imate većinu, to nećete da prihvatite, ali znate i sami da smo imali nekoliko puta ovde situaciju gde postoji opšta saglasnost oko izgleda nekog člana i da treba Vlada da interveniše amandmanom, pa ste davali tumačenja kako Vlada nije u mogućnosti u ovom trenutku da podnosi amandman. Ako tada Vlada nije bila u mogućnosti da podnosi amandman, onda sada ovde nikako nije mogla da podnese amandman.
Član 5 – uopšte nam nije jasno zašto ste menjali tekst člana 20b stav 2. gde ste reč "agencije" zamenili rečju ″organizacije″. Vidite, tri godine u ovoj sali slušamo kanonadu i epopeje o tome kako sve treba da budu agencije; agencija za ovo, agencija za ono. Mi kritikujemo – ne može, ljudi, to ne odgovara organizaciji državne vlasti, da ste uzeli, recimo, zavode, direkcije i neke druge nazive da opišete organe uprave, odnosno organizacije koje vrše neka upravna ovlašćenja. Ne, to pada sve u vodu. Progurali ste Agenciju za duvan.
Sada se u Zakonu o akcizama menja, pa to neće više biti Agencija za duvan, nego organizacija za duvan. Kome može da bude jasno? Verovatno ćete i ove druge propise da promenite, pa ćemo imati organizaciju, u zakonu verovatno nekom, organizaciju za privredne registre, a onda ćete, kaže – da, ali ona je agencija na bazi Zakona o javnim agencijama. Nemojte, ljudi, to više da radite. Ovo vam nije bila neophodna promena, ali ste samo skrenuli pažnju na to kakav je karakter vlasti i kako ova vlast u kontinuitetu razmišlja o tome kako treba da budu organizovani i pod kojim nazivom treba da posluju organi državne uprave i upravne organizacije.
Ovaj smo amandman podneli samo da vam skrenemo pažnju, ako ste dosledni, onda budite dosledni, ali nemojte da menjate. Godinama ste nas ubeđivali u opravdanost izraza – agencija, agencija, agencija, e sada ste se nešto dosetili, ne treba taj izraz, nego daj da ga nazovemo kao organizacija, a u Zakonu o duvanu verovatno će biti i dalje agencija. Ako vam je ovo fleksibilna akcizna politika, onda neka bude.

Ovaj član Predloga zakona ima dva velika problema. Prvi problem je taj što je refakcija kao oblik povraćaja jedno materijalno pravo, i ako je neko pravo koje je garantovano, onda se to pravo koristi, ostvaruje i uživa u skladu sa Ustavom i zakonom. Ako dođemo na tu temu, onda moram da vam kažem da način i postupak ostvarivanja nekog prava treba da se uredi i može da se uredi zakonom. Dakle, način i postupak ostvarivanja nekog prava uređuje se zakonom.
Ako uđemo u ovo što ste vi ovde napisali u stavu 2 – bliže uslove, način i postupak za ostvarivanje prava na refakciju akcize propisaće ministar finansija, on to nikako ne bi smeo i ne bi mogao po zakonu da radi, već Vlada Republike Srbije. Ona je ovlašćena da propiše uslove, način i postupak kako se ostvaruje pravo na refakciju. To je prvi problem i to je više problem u Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo, jer, očigledno, sistem koji gradite u pravnom smislu je toliko razređen da nema tog jedinstva. Naravno, nikome ne pada na pamet da pokreće postupke pred Ustavnim sudom Republike Srbije, zato što i tamo važe neka druga pravila.
Drugi veliki problem u primeni ovog člana biće ono što ste naveli u stavu 1. Ovde kažete – lice koje derivate nafte iz člana 9. stav 1. tačka 3)... A da vas podsetim da se to odnosi na one ostale derivate, gde je akciza propisana u iznosu od 32 dinara, nisu klasični benzini, niti dizel-gorivo. Vidite, kaže – koristi za industrijske svrhe. Da li neko zna šta znači korišćenje tih derivata za industrijske svrhe?
Da vam objasnim kako to može da izgleda vrlo problematično. Korišćenje u industrijske svrhe može da bude da je taj derivat polufabrikat, da je sirovina, može da bude i repromaterijal u krajnjem slučaju. Uzeću primer industrije ulja, gde se koristi specijalna vrsta derivata, a ona se zove heksan; ona se ne ugrađuje u proizvod, već se putem tog heksana ljušti suncokret. Šta je onda tu industrijska svrha? Da li je to sirovina? Evo da vam kažem, što se tiče razređivača za bitumen, petrolej se koristi kao 60 ili 70% sastava. To nije proizvod, ali se koristi u industrijske svrhe da bi se napravio proizvod.
Kako definisati šta je to za industrijske svrhe kako ste vi ovde napisali? Vi ćete u praksi imati navalu, svaki proizvođač koji to koristi u procesu proizvodnje će vam se obratiti sa zahtevom da mu protumačite na šta se odnosi industrijska svrha koju ste naveli u ovom članu. Mnogo je opasno kada neko piše zakon, a ne zna materiju koja treba da se reguliše zakonom. Ako vam je neko suflirao povodom ovoga, ja vam tvrdim, to je neznalica.
Sada dovodite u neprijatnu situaciju parlamentarnu većinu da moraju da glasaju za nešto, a posle nekoliko meseci opet će ministar da izađe ovde i da slegne ramenima i da kaže – pa jeste, radikali su bili u pravu pre pola godine kada su nas upozoravali da to ne valja.
Nije svrha amandmana opstrukcija, već je svrha amandmana da se nešto popravi, poboljša, da se sredi. Ako ne možete da prepoznate da se amandmanom nešto poboljšava, pitajte, jer imate jedan odbor, drugi ili treći odbor – šta ste mislili i zašto ste ovo podneli. Neću da vam navodim konkretne primere, dakle, nekoliko industrijskih grana koje se bave ovim stvarima koriste ove proizvode, doći će u situaciju da bi ostvarili pravo na refakciju, moraće da traže tumačenje kako da se primeni ovaj član.
Imaćete jedno tumačenje Ministarstva za nauku i tehnologiju, imaćete drugo tumačenje Ministarstva za energetiku, imaćete treće tumačenje nekog poreskog organa. I, na šta se sve svede? Svede se na volju nekoga kako će šta da protumači, da li se sa zahtevom obratio ovaj ili onaj, da li je u toj firmi direktor iz moje stranke ili iz one druge stranke.
Vlada može da bude ovlašćena, Ministarstvo finansija ne može da bude ovlašćeno. Ovo je greška u kontinuitetu i ja vas podsećam da je slična greška napravljena kada se donosio Zakon o PDV-u.
Dakle, ovo je slična greška. Vi iz Ministarstva finansija morate malo da stišate stvari, jer da biste kontrolisali sve finansijske tokove prihvatate sve drugo, i neke stvari koje nemaju veze sa finansijama. Ulazite u tehnologiju, u metodologiju rada, u bilanse, u sve ulazite, to ne može da se kontroliše. Ako vi imate ovakav koncept Ministarstva finansija, šta treba da kontroliše, ako je ovo sve, onda vam druga ministarstva nisu potrebna.

Amandman gospodina Cvetanovića odnosi se na član 43. Zakona, to je član 10. Predloga zakona, i sa prethodnim amandmanom ipak čini jednu celinu. Radi se o kaznenim odredbama. U članu 41. propisane su prekršajne kazne za pravna lica, a u članu 43. za fizička lica i preduzetnike.
Ovo što je Vlada predložila kao promenu tiče se onoga što je u prethodnim članovima promenila, a ono što nije amandmanom obuhvaćeno odnosi se praktično na naš amandman na član 7, jer ne prihvatamo promenu u članu 40v, odnosno da se brišu stavovi 3, 4. i 5.
Zbog toga je nastala potreba da se podnesu amandmani na član 9. i član 10, zato što sa amandmanom na član 7. čine jednu celinu.
To je sasvim dovoljno što se tiče ovog amandmana, ali mislim da je povodom ovih amandmana važno i ovo što ste naveli u sledećem članu 11. Rekli ste: ″Izuzetno od člana 3. ovog zakona, Vlada Republike Srbije″, pa sada nešto oko propisivanja i objavljivanja cena.
Ova odredba člana 11. će već nakon dva dana od objavljivanja zakona biti istorijska odredba. Kada se radi o istorijskim odredbama koje imaju karakter prelaznih odredaba, onda nema potrebe da govorite da je nešto izuzetno od nečega što je propisano zakonom. Nemate potrebe, tim pre što ovo možete stalno da radite, a ovo se tiče i ovih amandmana koji su podneti.
S obzirom na to da se bližimo kraju, predsednik neće da mi zameri, prokomentarisao bih i ovo što ste naveli u članu 12, gde smo podneli amandman; ovo fazno ili zakasnelo usklađivanje, polugodišnje, sasvim je nepotrebno. Podneli smo i taj amandman na član 12, jer tu stoji jedan problem, kao povodom prve tačke dnevnog reda, gde se pričalo o Ustavnoj povelji i Zakonu za sprovođenje Ustavne povelje.
Čekali ste poslednji trenutak, istekao je rok koji je zakonom propisan, pa nekoliko meseci posle toga ste stavili prst na čelo da razmislite, pa ste se onda dosetili da treba nešto da se promeni, pa onda predlažete promenu i kada dođe na dnevni red usvaja se ta promena i onda vidite da je od zakonom propisanog termina ili roka proteklo šest, sedam osam i ko zna koliko meseci.
Sada nas terate da nezakonito stanje u ovom periodu pokrivamo. To nikada ne može da se pokrije. Morate da shvatite, da imate ovde 249, većinu, opet ne možete da pokrijete nezakonito stanje koje je postojalo. Ne znam odakle taj manir, prosto se utrkuju. Demokrate su to izmislile, doduše i u Saveznoj skupštini je bilo takvih situacija, naročito 1993. i 1994. godine. To mora da se izbegne. Na taj način se pokazuje da Skupština ne poštuje svoje propise, Vlada ne poštuje propise, ne poštuje svoje obaveze.
Potpuno identična situacija – ako ste videli i osetili da neće biti neposrednih izbora, pet meseci pre toga promenite Ustavnu povelju, vodite postupak. Ako ste osetili da bi, zbog promene zakona i prelaska na polugodišnje usklađivanje, indeksacija, koja bi se izvršila za oktobar, novembar i decembar, prouzrokovala da u januaru, februaru, martu i aprilu bude nenormalno visoka cena derivata nafte zbog rasta cena sirove nafte, onda odmah menjajte Zakon o akcizama, ako ste se opredelili da to rešite putem akciza. Vi ne, sada kažete – ono što je bila naša obaveza 1. januara ispunićemo 1. jula, pa još u kombinaciji sa minus 20%.
Znate, devalvira se struka, vređa se Skupština, vređa se Ustav, gazi se Ustav, gazi se zakon. Stalno se postavlja pitanje – zašto donosimo zakon, ako nikoga ne obavezuje? Ili, toliko ga obavezuje da kada ga prekrši dođe u Skupštinu i većina izglasa i on nije odgovoran, većina je završila posao. Onda praktično nema krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja. Zašto? Sve pokriva Skupština i skupštinska većina. Jednostavno, mora da se promeni logika prema ustavnosti i zakonitosti. Nije dovoljno da se kaže – za zakon sam i modra pluća i gotovo. Delima pokažite to.

Na početku moram građane Srbije da obavestim da u prepodnevnoj raspravi svi učesnici su bili u pravu. Da, vi koji se čudite, zar je to moguće, jeste, svi su u pravu. Sve ste vi iz DSS-a u pravu što ste pričali o DS-u, i oni su u pravu povodom onoga što su pričali o vama, i svi ste međusobno u pravu što ste pričali o G17 plus, i dobro je što ste napokon privremeno... dobro, sada ćete da čujete da sam i ja u pravu.

 Samo o temi i pričam i potvrđujem sve navode koje smo jutros imali prilike da čujemo, a vi ste bili opravdano odsutni pa niste čuli, pa ne možete da se uklopite u raspravu.
Da sada samo podsetim da je u pitanju objedinjena rasprava o dve tačke dnevnog reda. Tiču se amandmana na Ustavnu povelju i ustavnog zakona za sprovođenje amandmana na Ustavnu povelju državne zajednice. Moram da vam skrenem pažnju da u stvari mi pričamo o potpuno drugoj tački dnevnog reda.
Ona je mogla da ima i naziv "Hronologija destrukcije SFRJ", "Hronologija destrukcije SRJ" ili možemo da pričamo o kontinuitetu destrukcije koji se dešava na teritoriji koju danas obuhvata državna zajednica. Moram da vas podsetim da iz jednog grubog kršenja Ustava SRJ mi nismo mogli ni da očekujemo drugo nego kontinuitet tog kršenja i kao kontinuitet tog kršenja javila se i Ustavna povelja.
Samo da podsetimo, u vreme dok je bio na snazi Ustav Savezne Republike Jugoslavije rečeno je da pojedine njegove odredbe predstavljaju faktor nestabilnosti, da moderna federacija ne može da zaživi i onda smo imali taj 5. oktobar, a pre 5. oktobra imali smo izbornu kampanju.
Kao svedok nekih događaja na teritoriji Republike Crne Gore DOS je imao vrlo dobru kampanju, njihov kandidat Vojislav Koštunica je bio zastupljen u medijima, tada nije bila nikakva smetnja što se tiče tog nenarodnog režima DPS-a.
Šta se desilo posle 5. oktobra? Posle 5. oktobra se desilo da se napravila neka nova koalicija između DOS-a i onog dela socijalista iz Crne Gore. Da li je to bilo iskreno? Pa naravno da nije bilo iskreno. Neki su podržavali taj SNP, a drugi takođe u Vladi zajedničkoj, SNP-a i DOS-a, podržavali su DPS. Kao rezultat toga imali ste izopštavanje DPS-a iz savezne vlasti i kao rezultat toga imali ste Ustavnu povelju Boška Ristića i kompanije, koja u stvari ne predstavlja ništa.
Ovde ste svi u pravu kada kažete da niko ne zna šta je Ustavna povelja, da li je to ustavni akt, da li je to konstitutivni akt, da li je u pitanju državna zajednica, da li je u pitanju unija, da li je u pitanju federacija, konfederacija. Moram da vam stvarno objasnim, u pitanju je ništa. To ništa je napravljeno tako što je vladajuća nomenklatura u Crnoj Gori formirala jednu posebnu ustavnu komisiju na nekom paritetnom osnovu, koja je uradila tu Ustavnu povelju. Ta Ustavna povelja je na mišiće izgurana u svim ovim mogućim skupštinama i kao rezultat toga smo imali ovo što se danas menja.
Imali smo situaciju da su prvi ti navodni izbori, koji treba da predstavljaju kontinuitet SRJ, bili po posrednom izbornom sistemu, gde su Narodna skupština Republike Srbije i Skupština Crne Gore delegirale svoje poslanike u Skupštinu Srbije i Crne Gore. Ta Skupština Srbije i Crne Gore je nekako zaživela, ali nijedna druga institucija nije zaživela, ne samo u roku koji je propisan ustavnim zakonom za sprovođenje Ustavne povelje, nego i u odlagajućim rokovima koji bi možda mogli na neki način da se tolerišu.
Mi imamo situaciju da je u startu nešto što je zamišljeno nefunkcionalno i ne postoji. Nastalo je na bazi jednog sporazuma, a podsećam vas da su se dva potpisnika tog sporazuma, Miroljub Labus i Zoran Đinđić, odmah posle potpisivanja prekrstili i rekli su - ne znamo šta smo potpisali.
I ovi koji kažu da su za približavanje i neku zajedničku državu, svi ste vi neiskreni. Vama nije stalo do zajedničke države i to je činjenica. Možete vi ovde deklarativno da se ubijate, da dokazujete ko je veći, ko je manji patriota, ko više misli o nekoj zajedničkoj državi. Vama nije stalo do zajedničke države.
Vama je stalo da tamo u institucije, kako to sada zovete državne zajednice, ubacite ove izanđale kadrove, koji vam smetaju na republičkom nivou, te je tako otišao i Vuk Drašković.
Neću njegove izjave da komentarišem, ali ste saučesnici u tim njegovim izjavama, jer nikada niste podržali našu inicijativu da se ukloni sa te funkcije čovek koji poništava međunarodno-pravni subjektivitet naroda koji živi na teritoriji ovoga što vi zovete Srbija i Crna Gora. To je istina, to građani Srbije lepo znaju.
Sada da se vratim na ove amandmane. Pre nekoliko meseci, kada je istekao rok za održavanje neposrednih izbora na teritoriji Srbije i Crne Gore, došao je Havijer Solana, nije hteo da se sastane sa ljudima, pošto nisu postigli svoj dogovor, ali je kao zamena za njegovo razočarenje izašla vest kako Srbija i Crna Gora ne sarađuju sa Haškim tribunalom.
Znači, reči Haški tribunal se zloupotrebljavaju uvek i na svakom mestu kada vladajuće oligarhije nisu sposobne da primene ono u šta su se zaklele, a zaklele su se u Ustavnu povelju. Da li je oni zvali mala povelja ili velika povelja, velika priznanja iz inostranstva, sve je to prazno, u to ne možete da ubedite ni jednog građanina na teritoriji Republike Srbije.
Ovo je jedna neuspela ekskurzija, kako eksperti pokušavaju da budu vidoviti, kako oni žele da pametuju, a u stvari uništavaju. I vi ste na tom tragu, to je vaš put uništavanja svega onoga što bi bilo zajednička država koja bi obuhvatila teritoriju Srbije i Crne Gore, a pri tom kunete se svi u Kosovo i Metohiju. Baš vas briga za Kosovo i Metohiju.
Da ste brinuli o Kosovu i Metohiji, onda bi verovatno od 2000. godine i češće bili tamo, a ne kao što smo imali neke situacije da DS ne može da održi svoj sastanak, pa Tadić kuka na nekoj administrativnoj granici, kako ga nije KFOR pustio da održi sastanak tamo negde prema Kosovskoj Mitrovici.
To je istina, to građani Srbije vrlo lepo znaju. Vi ste ucenjeni i kao rezultat te ucene javio se prvo veliki Solana, a sada i mali Solana u vidu amandmana na Ustavnu povelju. Mogu da shvatim da Solana ne zna naš jezik, ali ne mogu da shvatim da ovaj nelegitimni predlagač amandmana ne razume normalnu komunikaciju i normalne reči koje se koriste u Republici Srbiji.
Kako ste mogli u prvom amandmanu na Ustavnu povelju, recimo, da upišete reči "republički parlament", jer tako nešto ne postoji u zakonodavstvu Crne Gore niti u zakonodavstvu Republike Srbije. Ako se odražava i treba da se označi najviši zakonodavni i ustavotvorni organ jedne države, onda se kaže za Srbiju - Narodna skupština Republike Srbije, a za Crnu Goru se kaže - Skupština Crne Gore.
Republički parlament ne postoji, to jeste politička kvalifikacija, ali pravna nije. Međutim, to stoji u prvom amandmanu, u kome se navodi da će neposredni izbori biti održani odvojeno u obe države članice kada se održavaju izbori za republičke parlamente.
Vi na taj način nešto, što bi moralo da se konstituiše istog dana, dakle da ima isti sadržaj i iz Crne Gore i iz Srbije, odvajate, jer vezujete konstituisanje Skupštine Srbije i Crne Gore od datuma kada se održavaju izbori odvojeno u državama članicama.
To je nedopustivo za organ kakav bi trebalo da bude Skupština Srbije i Crne Gore. To što ste naveli u prvom amandmanu na Ustavnu povelju razrađujete dosledno u članu 1. Ustavnog zakona, pa precizirate kada će predsednik Srbije i Crne Gore da raspiše izbore, te neposredne izbore, pa onda se kaže, dan pošto se raspišu izbori u državi članici.
Vi tu pravite jednu veliku grešku, jer smo mi to slično imali u postojećoj Ustavnoj povelji i nije bilo te sile koja je mogla da natera Svetozara Marovića da raspiše izbore. On je vrlo vešto koristio situaciju da u Crnoj Gori ne postoji poseban zakon o izboru poslanika, neposrednom izboru poslanika za Skupštinu Srbije i Crne Gore.
Vi na ovaj način amnestirate jedno stanje koje je stvoreno, a nedavno smo imali prilike da saznamo da neposredni izbori nisu odgovarali samo Crnoj Gori, nego i režimu u Srbiji. Zašto? Uplašili su se zato što je došlo do promenjene izborne volje u Republici Srbiji. Odbacite pola od ovih istraživanja, neka bude na vašu štetu, ali opet vama ne odgovara, jer vladajuća koalicija, kada sabere sve te ankete, ne može da dođe, što bi rekao gospodin Albijanić, ni do kolena onoj stranci koja ima najviše. To je vaš problem i vi ste svi na tragu kako da se spreči SRS da osvoji vlast.
Odmah da vam kažem, na pogrešnom ste tragu, radi vašeg saznanja, vi ste otpisani. Dakle, vi ste otpisani, prvo od građana Republike Srbije, a drugo, što svi međunarodni faktori sve više saznaju da problemi u Srbiji i Crnoj Gori zavise od oligarhija u Srbiji i Crnoj Gori.
Druga stvar gde se pravi velika greška jeste amandman II na Ustavnu povelju, gde govorite o demokratskim standardima u kojima treba da se održi referendum. To je jedna obična floskula, jedno zamajavanje, da upotrebim izraz Milana Markovića, zamajavanje kome su skloni ovi pripadnici demokratske opcije ili stranke demokratskog bloka, jer ta politička konstatacija u Ustavnoj povelji ništa ne znači, jer nije dignuta na nivo pravne norme.
Ako pričamo o demokratskim standardima za održavanje referenduma, moram da vas podsetim da tako nešto ne postoji u Evropskoj uniji. Sutra će u Holandiji da se održi prvi referendum u istoriji te države i oni nemaju nikakav standard povodom referenduma.
Ako pričamo o zapadnoj Evropi, doduše pričamo o državi koja nije članica Evropske unije, a to je Švajcarska, oni gotovo svake nedelje održavaju poneki referendum.
Jer njihov konfederalni status i pravo lokalnog samoupravljanja podrazumeva, između ostalog, da se o bitnim pitanjima za život i rad građana na teritoriji nekog grada, nekog zaseoka, svi građani izjašnjavaju na referendumu i tu postoje potpuno drugi standardi.
Ono što je problem u funkcionisanju ove državne zajednice, kada je u pitanju referendumsko pitanje oko nezavisnosti i otcepljenja jedne od republika članica državne zajednice, jeste pitanje da li je u Republici Crnoj Gori moguća zloupotreba referenduma. A ona jeste moguća i ova ustavna povelja to ne razrađuje i ne sprečava. Zašto?
Moguća je, počev od referendumskog pitanja, u zavisnosti od toga da li se postavlja u pozitivnim ili negativnom kontekstu, mogući su različiti odgovori i različito tumačenje volje na referendumu birača u Republici Crnoj Gori. A zatim, da vas ne ubeđujem, postoje i druge mogućnosti vezane za tehniku sprovođenja referenduma, gde je vlast u mogućnosti da okrene izbornu volju, odnosno referendumsku volju građana.
To se u Republici Crnoj Gori demonstrira na svim izborima, i u Nikšiću, i pre nekoliko dana u Budvi. U Nikšiću se to demonstriralo na taj način što su građani, koji su na vreme bili obavešteni kako treba da glasaju, dobili glasačke listiće sa specijalnom tačkom, sa mobilnim telefonima da se snimi njihov glas, i tako je režim Mila Đukanovića obezbedio da vlada i na lokalnom nivou.
Moram da vam kažem, ova državna zajednica u suštini ne zavisi niti od Srbije niti od Crne Gore, a verujte mi mnogo manje i od Solane, a mnogo više od državnog tužioca u Napulju i Bariju. Zašto? Onog momenta kada se objavi članak da državni tužilac razmatra kakve su mogućnosti da se uskrati imunitet predsedniku Vlade Crne Gore, njegova sestra advokat sa jednom torbom punom para odlazi da potkupi italijanske medije i italijanske zvaničnike, kako bi se za šest meseci sprečila ta priča, a onda naravno on preko Brisela i svojih drugih glasnogovornika to digne na nivo državotvornog problema.
A onda u Srbiji imamo podeljenu vlast, gde je demokratski blok pojačan sa G17 plus. A usput da kažem to je stranka koja je protiv državne zajednice i protiv približavanja. Ali, zbog toga da bi bili i dalje u prilici da manipulišu i kontrolišu sve finansijske tokove u Srbiji, oni su spremni da progutaju knedlu i da kažu Čedi Antiću, smiri se malo, viši državni interesi kažu da moramo da budemo za ove ustavne promene, jer ukoliko nismo za ustavne promene, moramo da izađemo iz Vlade, a ako izađemo iz Vlade onda je otišla carina, otišle su banke, otišli su svi izvori sredstava. Jer, uostalom, ova stranka, čiji je poslednji predsednik poslaničke grupe, gospodin Albijanić, i postoji zbog toga da bi što više vršili kontrolu finansijskih tokova u Republici Srbiji.
Tu su demokrate u pravu kada napadaju G17 plus, jer nije dosledna. Naravno, Čeda Antić će da se smiri, daće mu se 100 evra za neku emisiju i biće sve u redu. Slična je situacija i što se tiče DS-a. Njih ne interesuje državna zajednica, jer da ih je interesovala državna zajednica, oni nikada ne bi dali saglasnost da Davinić bude taj koji će da zakopa Vojsku Srbije i Crne Gore, već bi se verovatno potrudili da uzmu nekoga koji bi manje zakopao, nekog doslednog naslednika Borisa Tadića, jer je i on zakopavao tu vojsku.
Znate, ako se svađate na levici, ako se svađate unutar demokratskog bloka, imate toliko medija, idite tamo i svađajte se, ovde se priča o nečemu što je državni interes.
Pošto često čujemo od predstavnika DS-a da su oni državotvorna stranka, ne znam koju su oni državu napravili, ali znam jednu koju su uništili. Ta jedna koju su uništili zove se SRJ, a što se tiče Republike Srbije, tu ćemo da vas sprečimo.
Tu ćemo da vas sprečimo i tu neće da vam pomogne ni Kasa, ni ovaj vaš Bogoljub Karić. Dakle, neće ni Bogoljub Karić da vam pomogne, i to što ste međusobno u nekoj koprodukciji oko ekstraprofita i oko vraćanja kamate, to je posebna priča, o tome smo raspravljali i zbog toga je pukao onaj vaš Živković.
Ali, vodite računa, jer kada izađete za ovu govornicu, mi ne znamo koja frakcija priča. Da li frakcija porodice Tadić, ili frakcija Bogdanović, ili frakcija Šutanovac ili ko zna koja frakcija. Zato idite vi na Studio B, dogovorite se tamo u okviru emisije "VIN" da zauzmete jedinstveni stav, a ako vam je potreban medijator, ja sam stečajni upravnik i vrlo rado ću da završim svoj posao. Da vam kažem pošteno, posao mi vrlo dobro ide i za to moram da vam ukažem zahvalnost, olakšali ste mi posao, jer se raspadate na svim nivoima. Ove statistike pustite.
Znači, SRS ne može da podrži ovo zato što je ovo u funkciji rastakanja države. Još jedna stvar: Vlada Republike Srbije nije ovlašćeni predlagač ove tačke dnevnog reda i ovog predloga. O tome mora da se vodi računa, kao što poslanici moraju da vode računa o članu 45. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, gde Ustavni odbor nije ovlašćen da razmatra i napiše ono što je napisao u izveštaju. Tu je došlo do grubog prekoračenja ovlašćenja Ustavnog odbora.
Da je malo pravde i pravičnosti i da je malo više poštovanja Ustava Republike Srbije, pa i vaše Ustavne povelje i našeg Poslovnika, ova tačka dnevnog reda se danas ne bi našla na dnevnom redu, a ukoliko bi se i našla na dnevnom redu, onda bi poslanici mogli da podnose amandmane na predloženi tekst, pa tek nakon te rasprave da vidimo šta je volja Republike Srbije, pa sa tom voljom da idete da se usaglašavate sa voljom kojom dolazi iz Republike Crne Gore.
Ovako su ovo uradila dva neovlašćena organa, pod pritiskom Havijera Solane. Samo ste zaboravili jednu stvar, zadnji događaji pokazuju da i Havijer Solana nije svemoguć. Vidite i sami, publika i građani i u Evropi vrlo su često skloni da kritikuju Solanu, ne prihvataju njegove predloge. Čućete i sutra kada Holanđani završe. Neću da prejudiciram neke stvari, ali obratite pažnju, ni Holanđane više ne mogu da prevare, ni neki drugi neće moći da se prevare više, jer je osujećena podvala globalizma koja negira elementarne interese svih evropskih naroda. O tome vodite računa.
Ako želite stvarno da vodite politiku, onda dajte neke ustavne amandmane i zakon za sprovođenje tih amandmana, koji bi bio ozbiljan, pre svega kao pravni akt, a zatim akt koji bi izražavao političku volju građana Republike Srbije i građana Republike Crne Gore. Ovo što se ponudili nije volja građana Republike Srbije i Republike Crne Gore, nego volja Havijera Solane na zalasku karijere i poslednji potezi ili trzaji republičkih oligarhija kako da spreče nove izbore, kako da zaustave novu izbornu volju građana i da sebi omoguće da zloupotrebe ove pozicije na kojima se nalaze.
Dokaz za tu zloupotrebu je i sama činjenica da ste pre nekoliko dana odbili da raspravljate o Vladi i da formirate anketni odbor povodom afere "Erikson".

Gospodine Anđelkoviću, vi ste čuli šta je gospodin Nikolić prigovorio, ali vi niste mogli da pretpostavite šta ću ja da prigovorim.
(Predsedavajući: Zato pitam.)
Znam da je vidovitost karakteristika nekih drugih, a ne predsedavajućeg.
Dozvolite mi da kažem da je prekršen član 100. Poslovnika i da ste bili dužni da upozorite gospodina Albijanića. On ima stvarno potrebu, kao poslednji predsednik poslaničke grupe G17 plus, da izađe ovde, ali nema potrebe da nas ovde omalovažava.
Gospodine Albijaniću, vi treba da protumačite reči koje se čuju sa ove govornice. To što vi imate politički stav, to je dobro. Još bolje je kada o tome obavestite građane, ali nemojte da menjate teze. Vi pričate o nečemu što ne stoji u predlogu za promenu Ustava.
Vi izlazite i ovde osporavate narodnim poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije pravo da, kao reprezent volje građana Republike Srbije, utiču na formiranje zajedničkog predloga za promenu Ustava i Ustavne povelje. To je zabranjeno.
Ne smete više da kažete da ste za demokratiju. Kako vi možete da kažete da ste za demokratiju? Vi ste za dogovor partijskih oligarhija, koje pukom slučajnošću još uvek vladaju, zato što se ovde nije prelomilo, a odavno treba da se prelomi, odavno mora da se prelomi.
Mi imamo situaciju da su neki ljudi greškom na vlasti. Greška se desila. Sada, mi vam ovde sa razlogom objašnjavamo, to što se vi pozivate i potencirate kao neku vašu prednost, neko vaše opredeljenje, to je magla. Mi upravo građanima Republike Srbije, kao što smo to rekli i pre tri, četiri i pet godina, kažemo da je to podvala, kao što je Ustavna povelja bila podvala.
I tada smo vas kritikovali i rekli - dajte, ako želite da napravite državnu zajednicu, da liči na državu, da Ustavna povelja bude ustav, najviši pravni akt, dajte neposredne izbore, pa da imaju neke svoje autonomne rokove u kojima se obavljaju, u zavisnosti od mandata Skupštine Srbije i Crne Gore. Ne, vi ne želite izbornu volju građana. Vi omalovažavate građane.
Ali, niste vi iz G17 plus u tome jedini. Tu su i ove demokrate. Kod njih je cela matematika u medijima. Nema njih u stranci.
Nema njih u Skupštini. Oni se nalaze u "Blicu", B92, Narodnoj kancelariji. Koja je to institucija Narodna kancelarija?
Nemojte, molim vas, nas da kritikujete da smo mi protiv. Vi ste protiv državne zajednice. Vi ste protiv bilo kakve pomisli o federaciji ili nekom drugom obliku, gde bi se formirala država koja bi obuhvatila Srbiju i Crnu Goru.
Vaš politički stav i politički stav Demokratske stranke jeste nezavisno Kosovo i to jasno kažite. Nemojte, skrivajući se preko Čede Antića, Čede Jovanovića, Zorana Živkovića, Gorana Svilanovića, "ide maca oko tebe", kažite jasno i glasno.
Vi ste protiv ove države. Vi ste pozivali bombardovanje. Vi ste prvi rekli kolika je ratna šteta, a niste ni znali da li je rat počeo.

Pa, nažalost, ovo je prilika da preko ukazivanja na povrede Poslovnika, ukažemo građanima Srbije šta se dešava u Narodnoj skupštini.
Da ne bih dobio opomenu, pozvaću se na član 199. za koji su prethodni govornici tačno rekli kako treba da se tumači, šta je tu navedeno, a pozvao bih se i na član 157. i član 86, i to 5. stav.
U odredbama koje sam naveo nedvosmisleno je navedeno da Narodna skupština mora da poštuje Ustavom propisano pravo manjine. Ustav Republike Srbije u članu 93. ima garantovano pravo manjine u Narodnoj skupštini i Ustav je sam propisao koji su to otežavajući uslovi da bi manjina mogla da ostvari to svoje pravo. A, pravo koje koristi manjina od 20 poslanika jeste da traži raspravu i odlučivanje o predlogu da se izglasa nepoverenje vladi.
To je jedan oblik kontrole izvršne vlasti. Ovde se u kontinuitetu pravi greška, što se ova tačka dnevnog reda stavlja na glasanje. Druga greška koja se ovde pravi ogleda se u tome što se, po nekom tumačenju stručne službe, traži da tu stoji još i naznaka - hitan postupak. Za ovo ne treba hitan postupak. Za ovo je Ustav propisao automatizam, s tim što je rekao da rasprava ne može da počne pre isteka roka od tri dana, a u kom roku mora da se završi - nije propisano.
Ono što stoji u Poslovniku, kao rok od 3 do 15 dana, ima samo cilj da ubrza uvršćivanje u dnevni red i raspravu o tome, a ne da daje pravo nekome da skida sa dnevnog reda ovu tačku dnevnog reda. Ova tačka dnevnog reda je ono što štiti manjinu u Narodnoj skupštini. Manjina u Narodnoj skupštini je iskoristila svoje Ustavno pravo, obezbedila odgovarajući broj potpisa, dala je predlog. Taj predlog je na dnevnom redu i tu nema glasanja.
Jer, ako ovako tumačite, onda bi predsednik Narodne skupštine trebalo da ide u zatvor jer sednicu nije održao u roku, između 3 i 15 dana. Naravno, niko ga nije oterao u zatvor. Kao što treba ozbiljno da se zamislimo, kakva je ta situacija kada 200 poslanika čeka predsednika u hodniku, jer on blokira rad državnog organa. On nije samo narodni poslanik nego, videćete i sami, pod nekim uslovima, i v.d. predsednik Republike i u svakom slučaju najodgovornija osoba, i ne može Narodna skupština da zavisi od njegove volje - da li će on sebi da dozvoli da uđe ili ne.
Ne ulazimo u to s kojim brojem glasova ćete dobiti ili izgubiti u ovoj raspravi, ali o raspravi se ne odlučuje. Nju Ustav garantuje i zato ste učinili povredu Poslovnika, a da vas upozorim - ukoliko na isti način skinete sve tačke dnevnog reda, onda nemamo ni dan za glasanje. Razmislite kako je to smišljeno.

Danas na dnevnom redu imamo jednu tačku koja treba da zadovolji nekoliko potreba Vlade Republike Srbije, pa da krenemo redom.
Prva potreba koja treba da se zadovolji, to je, da se opravda zašto su tri ministarstva u jednom ministarstvu. Vi se sećate, pre godinu i po dana ovde je bilo govora o tome, spajamo tri ministarstva u jedno da ne bude problema sa projektnom dokumentacijom, kako bi što efikasniji bili u izgradnji puteva u ukupnom razvoju, kapitalnim investicijama i tako dalje.
Druga potreba koja treba da se zadovolji, to je, da se Vlada na neki način "zadiči" nečim pred sednicu na kojoj bi trebalo da se uvrsti u dnevni red pitanje poverenja Vladi.
Treća stvar, koja treba da se zadovolji, kada je u pitanju Vlada, a to je, da se dezavuišu oni poslanici koji su istovremeno i predsednici opština, koje su na neki način u nekoj geografskoj prirodnoj vezi sa ovim koridorima koji su predmet koncesija. Naravno, ovde se i problem postavlja upravo na način kako je malopre jedan poslanik vladajuće koalicije to izneo, neko imaginarno jedinstvo, razvoj, nacionalni interesi i tako dalje.
Sada kada se pogledaju ova dokumenta, jer ovo drugačije ne može da se nazove, što su predstavnici Vlade podneli, onda prvo mora da se otklone neke nepreciznosti koje stoje u stenogramu. Prvo, Vlada nije donela odluku povodom ovog dokumenta koji je kod nas, nego je Vlada lepo rekla, ovde, da ona nama dostavlja Predlog za davanje koncesija za izgradnju, korišćenje i održavanje autoputa jednog i autoputa drugog. Znači, nema odluke Vlade, jer po Zakonu o koncesijama u ovoj fazi odluka se i ne donosi. Ali, da vidimo šta je obaveza i šta je nadležnost Republičke skupštine.
Narodna skupština, kao što stoji u ovom predlogu zaključka, treba da odluči, odnosno da rešava na osnovu člana 7. stavovi 6. i 7. Zakona o koncesiji. Ja ću da vam pročitam kako glase ti stavovi: stav 6. – "Ako je predmet koncesije izgradnja, održavanje i korišćenje objekata iz člana 5. stav", pa se navodi ovo što se odnosi na put, između ostalog... "ovog zakona koji imaju strateški značaj za Republiku ili međunarodni značaj, predlog za davanje koncesije Vlada dostavlja Narodnoj skupštini Republike Srbije"; stav 7. –" O stavu povodom predloga za davanje koncesije iz stava 6. ovog člana, Narodna skupština Republike Srbije obaveštava Vladu najkasnije u roku od tri meseca od dana prijema predloga, o čemu Vlada obaveštava podnosioca predloga".
Sada ako uzmete i pogledate kada smo mi u Skupštini to dobili, 31. januar 2005. i videćete 10. februar 2005, kada uzmete današnji datum, videćete da je najkasniji rok u kome smo mi dužni da obavestimo Vladu, istekao. Ovo pričam zbog toga što se ovde stalno čuje neki poziv na to kako mi poštujemo Vladu, u zakon se kunemo – za dlaku se ne mrda. Znači, moramo da konstatujemo da postoji jedna povreda. Ako Vlada smatra da ona nije kriva za ovo, onda optužuje parlamentarnu skupštinsku većinu.
Nemojte da to spočitavate poslanicima SRS, jer od nas ne zavisi kako će da teče rasprava u ovoj skupštini, a pogotovo kako će da se formira dnevni red! Krenimo dalje. Znači, mi danas treba da usvojimo nešto što je stav.
Kakva je pravna priroda tog stava? Taj stav uopšte ne obavezuje Vladu Republike Srbije. Taj stav nije obavezujući, odnosno sadržina tog stava nije obavezujuća.
Znači, ako mi danas kažemo ovde - Narodna skupština je zauzela stav da "ovo ništa ne valja", Vlada može dalje da nastavi. Ako mi kažemo da je ovo "najbolje što može da postoji", Vlada može da zastane i da ne ide dalje sa koncesijom, ali je Vlada prebacila lopticu preko ovih čudnih kamera da publika koja gleda ovo smatra da se ovde odlučuje, da su poslanici ti koji puštaju vodu i od njih zavisi da li će biti koncesije ili neće!
Ako smo to raspravili i saglasili se da od nas ne zavisi ovo i da ne treba da se plaše ovi predsednici opština kako će da glasaju, jer je njih neko prozvao ovde, a neko je čak i požurio da se oni potpisuju kako da se produži do Užica tamo, da li će preko Priboja, levo, desno ili ovamo, onamo, javnost mora da shvati da je to obična politička manipulacija onih koji su na vlasti, jer žele i poslanike opozicije da uvuku u nešto što je ekskluzivno pravo samo Vlade i nadležnog ministra Ministarstva.
U ovom zakonu stoji da kada mi zauzmemo stav povodom ovog pitanja, onda se to dostavlja Vladi, a Vlada obaveštava predlagača, tako će Vlada Vojislava Koštunice da obavesti Ministarstvo za kapitalne investicije. Ali, gle ironije veće, predstavnik Vlade po ovoj tački dnevnog reda, ministar za kapitalne investicije; potpuno isto kao kada se Nataša Mićić sa sobom dopisivala, dok je bila v.d. predsednik Srbije i predsednik Narodne skupštine. To je u čitavom nizu ovih medijskih obmana koje se koriste.
A onda, ako se pročita ovo što nosi naslov - Predlog za davanje koncesija za izgradnju, korišćenje i održavanje i tako dalje, onda ja moram jednog poslanika vladajuće koalicije koji je malopre izašao ovde i koji nam je održao predavanje kako je najbolje to ako se koncesija daje po ovom sistemu, pa je ovde rekao šta on to obuhvata, ja moram da vam kažem da je to takođe definisano zakonom i taj sistem obuhvata "izgradi-koristi-predaj".
Mi ovde imamo "izgradi-koristi-održavaj", ali nigde "predaj". U oba vaša predloga nema nigde "predaj". Ovde ovo već ukazuje da je bila prisutna velika brzina kada se sastavljao ovaj predlog, nešto je bilo gusto! Moralo je hitno nešto da se uradi. Ako uzmemo ovu za vas najznačajniju koncesiju, koja ide od Horgoša do Požege, onda moram da kažem da u tekstu vašeg Predloga za davanje ove koncesije na prvoj strani, pri kraju, jasno se sugeriše da je u pitanju koncesija, koja će se dati nekom strancu.
Takođe, prilikom utvrđivanja predmeta koncesije imao se u vidu interes Republike Srbije za izgradnju autoputa i tako dalje, s jedne strane, kao i ekonomska opravdanost, a u prethodnom kaže - izgradnja autoputa putem koncesija ima tu prednost što omogućava priliv inostranog kapitala. Molim vas, u ovoj fazi ovog koncesionog postupka niko nema prava da odredi, sugeriše, definiše ili asocira kakav će to biti kapital. Zašto? Zato što mu zabranjuje Zakon o koncesijama. Zakon o koncesijama kaže da je ravnopravno učešće svih, tako da mogu i domaća lica.
Da vas podsetim, mora da se čita zakon. Meni se ne sviđa ovaj Zakon o koncesijama, da vam kažem iskreno, ali ova konkretna odredba koja reguliše šta je strano lice je prihvatljiva, pa kaže da – strano lice, u smislu ovog zakona, jeste strano pravno lice sa sedištem u inostranstvu, strano fizičko lice, državljanin državne zajednice Srbija i Crna Gora sa prebivalištem, odnosno boravištem u inostranstvu (tu već može da se prepozna nešto) dužim od godinu dana.
Neke zemlje praktikuju to da rezidenta i nerezidenta određuju prema danima koliko boravi u kojoj državi. Već ovo ukazuje da ima nekih razgovora, ima i neke pripreme, ali Zakon o koncesijama govori da predlog može da podnese nadležno ministarstvo. Nadležnom ministarstvo može da se obrati sa inicijativom svako zainteresovano lice. Mi ovde nemamo saznanja da li se obratilo neko zainteresovano lice, niti je napisano ovde, niti je predstavnik Vlade u uvodnom izlaganju rekao ko se to posebno nešto interesuje za te koncesije.
Pre nego što pređemo na ovo da otklonimo još jedan nedostatak, nepreciznost, pa možda čak i neznanje. Da li će neka država da da neku koncesiju? Verujte, možda i najmanje zavisi od ekonomskog stanja u toj državi. I najbogatije države sa najvećim budžetima daju koncesije za izgradnju. Ekonomsko stanje u državi nije jedino i opredeljujuće kao faktor koji odlučuje šta će i kako će da se radi. Verovatno naša država nema pristup međunarodnim investicionim fondovima, da se kao država zaduži.
Verovatno je, i napokon, Jelašić u pravu posle dve godine upozoravanja. On je pre neki dan jasno priznao da nama preti dužnička kriza, opasna, pogubna, koja će verovatno da razori budžet naše države i da sredstva treba tražiti na drugi način, ne preko države, već preko konzorcijuma domaćih lica, domaćih i stranih lica i stranih investitora.
Ali, nas neko treba to da ubedi da bismo mi doneli takav stav. O tome nema ni reči u ovoj dokumentaciji, niko nas ovde nije ubeđivao, pa i neki grafikon da nam da, da nam kaže, situacija, akumulacijom u zemlji je takva i takva, investicija iz domaćih izvora ne mogu, zbog toga i toga, itd.
Da bih vas malo probudio, pošto smo radili jutros do kasno, odnosno do rano, na nekoliko stotina kilometara autoputa, onaj ko dobije neko ekskluzivno pravo da radi, neka ukrade samo jedan santimetar u debljini autoputa. On je verovatno sa tim što je ukrao rešio sve regionalne puteve u jednom okrugu.
Ovo poređenje vam predstavljam samo da biste shvatili veličinu iznosa sredstava koji su u igri i zašto postoji baš interes da se sada prilikom skorog pada Vlade donose strateške odluke, odnosno prejudiciraju strateške odluke.
Znači, obratite pažnju i na to, jer kada se sabere debljina asfalta, dužina asfalta, pa širina asfalta, dobija se kubikaža, kada se kubikaža pomnoži sa nečim, pa se vidi koliko bi to puta išlo u kilometar autoputa, dobiće se vrlo impozantan podatak o desetinama miliona evra koji papirološki prolaze, i tu su.
Dalje, mislim da je u ovoj fazi razmišljanja o koncesiji, jer je to ta faza, nama bilo potrebno da bismo zauzeli stav o tome da li je Vlada krenula dobrim putem da nam dostavi neke podatke, ne treba projekti, jer nas koji se bavimo politikom, ne interesuje, ali, recimo, kod ovih, neke stvari su u samom tekstu Predloga nelogične.
Molim vas, pričam o ovom Horgoš-Požega, kaže se ovako: "Naime, deonicu autoputa od Beograda do Požege, karakterišu izuzetno visoki investicioni troškovi. Pod pretpostavkom da se ukupni prihodi formiraju samo od naplate putarine čak i sa maksimalnim mogućim rokom koncesije od 30 godina i minimalnom koncesionom naknadom Republici," (a to je 2% od ukupnog prihoda) "interna stopa povraćaja sredstava – IRR ne bi bila prihvatljiva za potencijalnog investitora-koncesionara". Znači, unapred se zna ako se nekome da pravo da koristi 30 godina, naplaćuje, a mala koncesiona naknada državi, on opet ne bi mogao da izvuče svoju investiciju?! Naivan čovek poveruje da je to možda tako, ali onda okrene stranu tri pa vidi – Okvirni rok trajanja kocesije, gde se kaže: "Predmetna koncesija u skladu sa Zakonom, može se dati najduže na rok do 30 godina. Predlaže se da rok trajanja koncesije bude 20 godina"
Znači, ovamo u uvodu nam se kaže, iako bi se dalo na 30 godina, (ne bi to bilo interesantno za nekoga) a ovde se predlaže na 20 godina.
Vidite, u međuvremenu se javlja jedna rupa koja se krije, pokriva. Vidite sada kako su to smislili ovi koji su uhvatili ovaj posao da rade, s tim u vezi predlaže se da se u predmet koncesije uvrsti i deonica autoputa sa koje bi koncesionar počeo odmah po otpočinjanju trajanja roka koncesije da ubira prihode od putarine. To znači da se praktično daje na tacnu nešto što je ipak ova država napravila, zaduživanjem u inostranstvu kreditima, pa zašto ne reći i budžetima iz prethodnih godina.
To je možda najkarakterističnije kada se pogleda šta je predmet koncesije. Vidite, ovde je data jedna širina predmeta koncesije, od lota do lota, od deonice do deonice.
Pogledajte, LOT 1 – kaže: finansiranje, projektovanje, izgradnja, korišćenje i održavanje leve trake; pa onda kaže: korišćenje i održavanje postojeće desne trake. Nema finansiranja iz grada, ne postoji, tu će da se ubira odmah naknada u startu. Praktično će, ako stranac uđe u ovaj posao, imati karakter stranog ulaganja. Kada su u pitanju strana ulaganja, on zadržava ona prava u pogledu u kojem garantuje zakon u vreme zaključenja ugovora, te ima pravo da transferiše sredstva, da reinvestira i verovatno po osnovu reinvestiranja on će sam sebi nastaviti sa investicijom. Mi ne znamo koliko će to da traje, jer u ovoj fazi postupka to se ne zna, jer se ne zna ni gde ide trasa.
Dalje, LOT 2 – kaže: finansiranje, projektovanje i izgradnja, korišćenje i održavanje; a ovaj drugi, samo – korišćenje i održavanje.
Dalje, LOT 3 – kaže: korišćenje do kraja 2008. godine; korišćenje i održavanje od 2009. godine. Znači, do kraja 2008. godine koncesionar samo ubira prihode.
Da vidimo, ko je kupio neka preduzeća ovde koja bi mogla da glume taj deo domaće privrede koji je uključen u koncesiju, navodno, stranog lica.
Vidite, mi imamo sada situaciju, sa jednim se slikam, a sarađujem sa drugim. Javnosti šaljem sliku o jednom, a tajno sa drugim. To je poznat manir. Ranije taj tajni dok se to nije provalilo, bio je Čume. Vi znate i sami, Čume malo-malo pa kaže (kao onaj zaštićeni svedok), molim vas, vodite me na moja gradilišta i onda obezbeđenje kreće, svi idu, prate ga tamo da on kontroliše i da vidi da li mu to ide.
Znate za onu poslovicu vezano za zmiju i guštera, a nisam ja spreman da dignem ruku za ovakav neki predlog da građani ne bi shvatili da smo isti. Meni niko nije dao garancije da će ovo da bude sve korektno, pošteno, iskreno, a ja nemam razloga da verujem da će to biti tako, jer iskustvo nam je potpuno drugačije.
Naravno da poslanici SRS moraju da iskažu svoj stav koji nije da u ovoj zemlji ne smeju da budu koncesije. Naš stav nije da nam ne trebaju putevi, ne, naš stav jeste – i trebaju nam putevi, i trebaju nam koncesije, ali da se to lepo promisli, da se vidi šta je to najinteresantnije i za onog koji ulaže svoja sredstva i koje su to garancije tom investitoru i nama.
Slična je situacija i sa autoputem od Trupala do Proseka, gde se takođe koncesionaru daje na tacnu nešto što postoji. Tamo treba oko četiri kilometra da se završi, do tog Proseka.
Dalje, kod mnogih trasa, deonica ovih autoputeva biće realno problem da se napravi presek, a zbog čega? Neke stvari je radila država, a na nekim deonicama postojala je neka koncesija nekog drugog lica ili možda drugih lica, pa i to treba da se raspravi.
Da malo relaksiram poslanike, bilo kako vi da glasate, vi ne snosite nikakvu odgovornost povodom koncesije koja će da se radi. Znači, tu vas potpuno oslobađam bilo kakve odgovornosti, jer i Vlahović kada je pisao ovaj zakon, on je ovu odredbu o tome da se pita Narodna skupština samo proforme ubacio. Dakle, da Skupština daje stav, ali stav Narodne skupštine nije obavezujući stav, to je samo informacija, šta grad, a narodni poslanici kao predstavnici građana šta misle o ideji, kako će ta ideja da se završi. Možda u ovoj državi 2, 3 ili više ljudi zna. Drugi niko ne zna. Zašto niko ne zna? Jer se ne znaju prave deonice, prave lokacije, ne zna se kakav će biti koncesioni akt.
Ne zna se koliko će to da košta, ne zna se gde bi mogli da se nađu izvori sredstava. Ne zna se, ako se više njih prijavi i bude neki prigovor, jer je i to predviđeno zakonom o koncesijama. Znači, puno stvari se ne zna. Pošto se mnogo stvari ne zna, onda poslanici ne snose nikakvu odgovornost za krajnji efekat ideje zvane koncesija za izgradnju autoputa.
S obzirom da poslanička većina računa da će ovo da prođe, preporučio bih vam, da umnožite zakon o koncesijama, da imate u ruci, jer ako nešto loše krene, onda ćemo mi iz opozicije da vas prozivamo kao direktne saučesnike u ovome. Zašto? Zato što smo vas na vreme upozorili šta sve može da se desi sa ovakvim koncesijama.
Da vam kažem jednu stvar, nije građanima Srbije sasvim svejedno da li naša reprezentacija u fudbalu učestvuje na svetskom prvenstvu. Naravno da mi želimo da naša reprezentacija učestvuje na fudbalskom prvenstvu, ali građani Srbije mogu da prigovaraju kakav je sastav reprezentacije, zašto igra ovaj igrač, a ne igra onaj bolji igrač. Mislim da je kod ove koncesije najveći problem u sastavu reprezentacije. Povedite računa o sastavu reprezentacije, jer malo - malo, afera za aferom, novine su podigle tiraže preko "Knjaza Miloša", "Eriksona", onih ostrva. Moguće je da se ovde zavrte i one pare sa onih ostrva. Moguće je da novi gazda preduzeća za puteve, koji otkupljuje širom Srbije, bude ne samo izvođač radova nego i pravi i stvarni investitor, da bi prestigao svog smrtnog konkurenta.
Neka se tajkuni svađaju, to je njihov posao, mi u to ne ulazimo, ali poštujmo zakon. Nemojte da koristite ovakve tačke dnevnog reda za neuspelu promociju. Sudeći po ovom zakonu i činjenici da je proteklo tri meseca, mi nemamo potrebe da dajemo stav, mi i nemamo pravo da dajemo stav.