Samo bih kratko intervenisao u svojstvu predsednika Odbora za pravosuđe i državnu upravu na izlaganje uvaženog kolege Markovića oko nekih stvari koje po mom skromnom sudu jednostavno ne stoje. Odbor za pravosuđe može da radi, i nikako drugačije ne može da radi, osim u okvirima koje mu daje zakon. Verujem da svi dobro znate i oni koji su bolje i lošije pazili na ovoj skupštini da u odnosu na prethodni stari način izbora javnih tužilaca su nastupile značajne promene. Sada je isključiva i samo isključiva nadležnost za davanje predloga za izbor javnih tužilaca na Visokom savetu pravosuđa. Jedino što Skupština može da uradi to je da ih izabere ili da ih ne izabere.
Činjenica je čak da naš Poslovnik, danas već zastareo, u svom članu 49. koji reguliše nadležnost Odbora za pravosuđe i upravu govori o formiranju predloga za izbor sudskih ili javnotužilačkih funkcija i tako dalje, davanju mišljenja na predloge za izbor tužilaca koje donosi Republički javni tužilac. To su sve zastarele odredbe koje se odnose na prethodne stare zakone koji su regulisali ovu materiju. Po prirodi stvari, ovo je praktično bilo prvi put da Odbor za pravosuđe na ovaj način odlučuje o predlozima koje je uputio, ponavljam, Visoki savet pravosuđa. Oni uopšte nisu došli iz politike. To je, inače, značajan napredak u odnosu na prethodnu i staru situaciju iz 2003. godine, kreirano onim promenama zakona o tužiocima, a verujem da se svi dobro sećate, kada je Vlada postavljala tužioce. Podvlačim, Vlada, čak ne ni Republički tužilac nego Vlada.
Mi smo učinili jedan vrlo značajan, rekao bih, demokratski iskorak, a to je da formirano, uslovno rečeno, stručno telo, kao što je Visoki savet pravosuđa u kom je pokušan da se stvori balans između političkih zahteva, ali i stručnih zahteva u postavljanju i kreiranju predloga za funkciju javnih tužilaca u kojem bi prevagu u tom balansu imala stručna funkcija na uštrb političke. Vrlo je malo predstavnika politike u tom Visokom savetu pravosuđa, samo ministar, a ostalo su sve ljudi iz struke.
Na isti način, tim predlogom zakona u određenoj meri je smanjena uloga Narodne skupštine, time što ona isključivo može da izabere ili ne izabere određeni predlog za javnog tužioca. To je značajan napredak u odnosu na prethodno rešenje. Spram takvog zakonskog rešenja, Odbor isključivo i samo može da radi.
Sasvim je prirodno da je u nekim starim sazivima Odbor za pravosuđe dobijao kompletne biografije tužioca, kada je Odbor i formirao predlog. Odbor se inicijalno izjašnjavao o ljudima koji su se prijavljivali na konkurs za tužioce i normalno je da dobije čitavu njegovu biografiju, dobije sve podatke o njemu. Sada predlog formira Visoki savet pravosuđa i svi ti kriterijumi se sagledavaju na tom telu.
Kaže uvaženi kolega Marković da ovoliki broj primedaba govori da je Visoki savet pravosuđa radio loše. Ja bih rekao ­, toliki broj primedaba koji se pojavljuje u Skupštini govori obrnuto, Visoki savet pravosuđa je radio dobro. Radio je bez političkog upliva, baš zato što u njemu političkog upliva nema, zato su svi oni koji bi želeli da ostvare određeni politički upliv koristili još jedino preostalo mesto koje imaju, a to je ova skupština. Zato sada pokušavaju i reaguju u ovoj skupštini, pokušavajući da naruše taj određeni balans. Zakon dozvoljava narušavanje tog balansa. Znači, mi u Skupštini imamo to i verujem da niko ne osporava da izabere ili...

Završiću. Ono što želim da kažem, nije tačno da je na ovom odboru bilo ko krio bilo kakve papire i da je neko krio bilo čije biografije i da se na ovom odboru pokušao bilo ko da zaustavi ili ne zaustavi, progura ko ne zaslužuje da bude tužilac. Spram izuzetno redukovane uloge Odbora za pravosuđe u odnosu na prethodne funkcije, ostala je njegova izuzetno mala uloga, a to je da neko mišljenje da u pogledu predloga koji je neko drugi, sasvim drugo telo formirao i ništa više od toga. To je daleko manje od onoga što je nekada, ranije, radio Odbor kada je formirao predloge, ali opet je više od onoga što je bilo 2003. godine kada je Vlada postavljala tužioce. Možete misliti po kakvim kriterijumima su ti tužioci postavljani 2003. godine kada ih je samo Vlada postavljala. Hvala.

Uvaženi kolega, gospodine Markoviću, želeo bih samo da uporedim vreme kada ste imali priliku da kreirate prilike u pravosuđu, recimo 2003. godine: za Republičkog tužioca ste postavili čoveka koji nije ispunjavao ni elementarni uslov da ima dovoljan broj godina radnog iskustva.
Pa, posle ste menjali zakon da uskladite to sa njegovim godinama; za predsednika Vrhovnog suda ste postavili gospođu Brkić, koja u životu nije ni dan sudila u okružnom sudu, a postala je predsednik okružnog suda iako je bila jedna od osrednjih sudija u Opštinskom sudu u Novom Sadu. Bila je više na bolovanju nego što je sudila. I, onda, hop za predsednika okružnog suda, pa hop za predsednika Vrhovnog suda Srbije.
Pa valjda prvo mora da bude izabrana za sudiju Vrhovnog suda Srbije da bi bila predsednik. To je stanje iz vremena kada ste imali priliku da utičete i da kreirate prilike u pravosuđu.
Stanje koje imamo sada jeste da se ti ljudi ne biraju na taj način. Ako ništa, a ono bar ispunjavaju elementarne uslove, a ono bar dolaze iz struke. Za Republičkog tužioca postavljen je čovek koji nije bio tužilac, bio je policajac. Znači, poredim ovo vreme i to prethodno vreme. Sadašnji način rada u pravosuđu je izuzetan napredak u odnosu na to. Nije idealno. Za 10 godina će verovatno biti bolje, ali je sigurno značajan napredak u odnosu na ono što ste uspeli da kreirate. Moje pitanje je – ako vi za ovom govornicom kažete da nije bilo dobro, što niste 2003. rekli da nije bilo dobro, zašto sada?

Samo kratka replika uvaženoj koleginici. Ono što je zanimljivo to je da bih mogao ovde da istupim i po Poslovniku, da reklamiram povredu Poslovnika, a to je da je uvažena koleginica povredila dostojanstvo ove skupštine tako što je uvredila mene, tako što je izrekla jednu neistinu za ovom govornicom.
Odbor za pravosuđe i upravu prvo je bio zakazan u petak, a zatim je na predlog većine članova odložen za ponedeljak, a između ostalog i članova iz Demokratske stranke, odnosno iz vašeg poslaničkog kluba i na licu mesta je na tom Odboru dogovoreno kada će i za koliko sati biti pomeren Odbor, pa smo se sa 18,00, sa 17,00, sa 16,00, sa 15,00, sa 14,00 časova na kraju dogovorili za 13,00 časova i Odbor je zaista i počeo u 13,15 u ponedeljak, sa 15 minuta akademskog zakašnjenja, da se da svakome ko eventualno kasni i radio je sve do 16,30 časova.
Onaj ko je želeo da dođe mogao je, svi su bili uredno obavešteni. Od tri člana Odbora koji predstavljaju poslanički klub Demokratske stranke dvojica u petak nisu došla. Verovatno je to način da nam kažu šta u stvari misle o radu Odbora, o samom Odboru, a možda i o radu ove Skupštine kada se na tako važnu sednicu uopšte ne pojave. Ja u tone ulazim. Odbor je otvoren za svakog, čak i za one koji nisu članovi Odbora, svako može da dođe. Transparentan je, kako se to kaže, otvoren, javan i svako može da dođe, da radi, da kaže šta ima.
Znači, ovde najoštrije odbijam takvu ideju da je vreme zakazivanja Odbora bilo tajno, da je bilo ko koga prevario u vezi sa tim. Odbor je zajednički, na predlog većine članove, odlučio da se sa petka pomeri na ponedeljak i na licu mesta odredio vreme. Sekretar nije zvao nikog posebno da obaveštava o tom vremenu. Svi su bili na licu mesta obavešteni o vremenu. Samo oni koji nisu bili tamo bili su pozvani.

Ovaj put vas neću štedeti kao prošli. Izlazim da reklamiram povredu Poslovnika. Ne obraća se koleginica sa dužnim poštovanjem prema meni kao poslaniku ovde, ali i kao članu odbora. Laže, nije tačno - u jedan je gospodin Marković bio obavešten uredno o sednici, a zašto u ponedeljak nije došao, ne znam!
Sedeli smo svi zajedno, odlagali smo za šest, za pet, za četiri, za tri, za dva i na kraju smo se složili da u 13,00 časova možemo da odložimo sednicu u ponedeljak. Zašto vi pričate da ga je neko lažno obavestio da je sednica u četiri, ja ne znam.

Rasprava je uredno vođena u petak, svi smo sedeli na Odboru. Ja sam prvo predložio šest sati po podne da bi bilo dovoljno vremena, jedan je rekao da ne može jer ima Odbor za bezbednost, drugi ima ovaj odbor, smanjivali smo sa pet, četiri, tri, dva i na kraju smo se našli na jedan. To je sve trajalo pola minute. Hoćete sada – neću, hoćete u pet – neću, hoćete u četiri – neću, na kraju u jedan. Nisam vama ništa prigovorio. Prigovorio sam koleginici Lakićević-Stojačić koja je malopre rekla da ne zna okolnosti, nego prepričava ono što je drugi rekao. I ne zna šta se dešavalo. Zato sam za nju rekao da govori neistinu, ne za vas.

Danas je Odbor za pravosuđe na tapetu, pa u svojstvu predsednika moram da repliciram opet. Sednica Odbora za pravosuđe zakazana je odmah nakon što nam je stigao materijal. Znači, materijal je stigao u četvrtak, četvrtak pre podne se štampao i zakazana je odmah za sutradan, za petak. Ne vidim šta može da bude od toga brže. Jedino da smo zakazali četvrtak-petak na noć, pa da ljudi dobiju materijal što pre u ruke.
Po prirodi stvari, malo je vremena da se neko od četvrtka do petka upozna sa materijalom i po prirodi stvari je normalno bilo da će neko predložiti odlaganje i sa tim je zakazana sednica u petak da će vrlo verovatno neko odlaganje predložiti, ali bar smo se u petak videli i uzeli materijal u ruke. A da je sednica bila zakazana kojim slučajem u ponedeljak, onda bi se neko u ponedeljak setio da kuka kako mu pošta nije dostavila na vreme materijal i sl. Sednica je bila zakazana baš zato da Odbor bude siguran da su svi materijal dobili u ruke.
Što se tiče toga koja je skupština bila bolja, ona prva višestranačka ili ova, a tada su isključivo političke partije postavljale tužioce, a danas telo u kom prevagu i maksimalan upliv ima struka. Ne znam šta je kvalitet, da li tada kada su partije delile tužilačka mesta, uvaženi gospodine, ili danas kada to predlaže skoro isključivo i u nadležnosti jednog stručnog tela.
Treće, što se tiče tih dopisa kojima mašete ovde, mene živo interesuje zašto nisu upućeni ovoj skupštini, Odboru za pravosuđe, nego su upućeni vama i onda ih vi donosite za ovu govornicu. Da li ima neka tajna veza između tog gospodina Šešlije i vas ili tog gospodina iz Advokatske komore Vojvodine i vas kada samo vi imate te dopise, a mi svi ovde nemamo i ne možemo da raspravljamo o njima. Zaista ne mogu o tome da se izjašnjavam, kada taj papir niti sam video, niti sam ga dobio, niti u svojstvu poslanika, niti u svojstvu člana Odbora za pravosuđe. To su neka tajna dokumenta i tajni papiri. Hvala.

Želeo bih da reklamiram jednu povredu Poslovnika.

Pa šta ako su tražili kvorum. Šta me briga, ima nas dovoljno.

Ne, ne, prvo ću da govorim, zato što ovde u ovoj sali sebi uzimaju za pravo da govore narodni poslanici koji nisu prisutni. To je vrhunac bezbobrazluka. Gospođa Mićić neće da daje kvorum ovde, izvadi karticu, a traži sebi pravo da izlazi za ovu govornicu. To je bezobrazluk. Kartica vam nije ubačena. Otišao sam i proverio sam, i to je bezobrazluk. Sada ste je ubacili. Nemate pravo za ovu govornicu ni da izađete dok niste prisutni.

Povreda Poslovnika. Član 100, uvažena koleginica gospođa Mićić laže. Obišao sam salu i pogledao sam na njeno mesto, kartica je bila izvađena i zato sam izašao ovde da reagujem. Vi lažete.
(Nataša Mićić, sa mesta: Može da se proveri.)

Zamolio bih kolegu da se drži rasprave o temi, a da se ne bavi predizbornom kampanjom.
Korektno je i kako je dogovoreno bilo u startu da predsednički kandidati ne koriste ovu govornicu, a vidim da se toga svi pridržavaju, ali bi trebalo i mi da se pridržavamo toga nepisanog pravila i da ne koristimo i ne zloupotrebljavamo govornicu u svrhu predizborne kampanje, ovo je jedna fina konstruktivna rasprava o amandmanima na ovaj predlog zakona i stvarno bih vas molio, držite se toga, nemojte sada o izborima. Hvala.

Molim da se kvorum utvrdi prebrojavanjem narodnih poslanika.

Samo kratka replika uvaženom kolegi Stanimiroviću. Ako je tačno to što vi tvrdite, da kvoruma nije bilo u momentu kad sam izašao, vi ste isto tvrdili da kvoruma nema, što znači da u vreme kad ste vi izašli kvoruma nije bilo. Vi ste tvrdili da ga nema, izrazili ste sumnju.
Još jedna stvar, elementarno nepoznavanje rada po Poslovniku ovde pokazujete. Ne izjašnjava se Administrativni odbor nego ova skupština u danu za glasanje. Vi uopšte niste prisutni ovde, nemate pojma da je to osporena odredba iz stare odredbe ovog poslovnika.

Replika uvaženom kolegi Stanimiroviću. Kada bi on imao elementarnog vaspitanja, onda bi prilikom utvrđivanja kvoruma, koji je sam tražio, barem držao svoju karticu u sistemu. To bi trebalo da radite kad utrvrđujete kvorum.
Inače, ako tvrdite da neko svoju karticu nije ubacio, onda se uverite u ime, kao što sam ja danas utvrdio da uvažena koleginica gospođa Mićić svoju karticu nije držala, ali je držala vakelu za ovom govornicom. I lepo sam joj rekao, kad je došla da kaže da je njena kartica bila u sistemu, da laže i to sam joj dva puta ponovio. Ako tvrdite da nečija kartica nije u sistemu, uverite se imenom i prezimenom, kao što sam ja danas uradio.