Dame i gospodo, pred nama je Predlog zakona o javnim agencijama, koji treba da reguliše osnivanje i rad javnih agencija, koje, u suštini, treba da zamene rad organa državne uprave i izvršne vlasti. Ako krenemo od člana 1. ovog predloga zakona, kojim se reguliše pojam javne agencije, gde se daje definicija šta je to javna agencija i koje vrste poslova vrši, videćemo da ona vrše tri vrste poslova: razvojne, stručne i regulatorne poslove.
U stavu 2. prvog člana već se derogira prvi stav i tu se kaže: "Posebnim zakonom mogu se, shodno svrsi javne agencije, pojedina pitanja položaja javne agencije urediti drugačije nego ovim zakonom." Prosto je neverovatno da se već u prvom članu obesmišljava ceo zakon. U prvom stavu se daje definicija poslova koje će vršiti javne agencije, da bi već u drugom stavu to derogirali i prepustili posebnim zakonima koji će urediti na drugačiji način rad agencije.
U članu 2. su regulisani uslovi za osnivanje javne agencije: "Javna agencija osniva se ako razvojni, stručni i regulatorni poslovi ne zahtevaju stalan i neposredan politički nadzor...". Prosto je neverovatno da Vlada nema apsolutno nikakav politički uticaj na rad tih agencija koje osniva. Postavlja se pitanje – ko će imati uticaj, ko će onda vršiti politički uticaj i politički nadzor nad radom tih agencija ako neće osnivač?
Poslovi koje će vršiti te javne agencije pre svega zadiru u nadležnost državne uprave, i nejasno je potpuno koje će poslove vršiti državna uprava a koje javna agencija.
U članu 3. je predviđeno da se javnoj agenciji mogu posebnim zakonom poveriti sledeći poslovi državne uprave: donošenje propisa za izvršavanje zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine i Vlade. Ustavom Republike Srbije predviđeno je da podzakonska akta, akta kojima se reguliše primena zakona, mogu da donose samo Vlada i upravni organi. Ovde se nadležnost za donošenje podzakonskih akata, koja je bila u nadležnosti Vlade, koja je propisana Ustavom Srbije, prenosi na agencije.
Pod tačkom 2. i 3: rešavanje u prvom stepenu u upravnim stvarima i izdavanje javnih isprava i vođenje evidencija. To je bila isključiva nadležnost uprave i ne znam zbog čega bi se to poveravalo javnim agencijama i duplirao ceo posao.
U članu 4. predviđena je samostalnost javne agencije, gde se kaže da Vlada ne može usmeravati rad javne agencije, niti ga usklađivati sa radom organa državne uprave. Prosto je neverovatno da jedna takva odredba stoji u Predlogu zakona, da ne postoji usklađenost između rada organa državne uprave i javnih agencija, nego da se ostavlja agencijama da one samostalno rade, ne znam na osnovu čega i kako. U članu 8. se predviđa da pravo osnivača u ime Republike Srbije vrši Vlada.
Normalno bi bilo, i svuda u svetu je to normalno, da onaj ko je osnivač mora da usklađuje rad i vodi politiku onih organa koje i osniva.
U članu 6. je predviđeno finansiranje javnih agencija. Javna agencija se finansira iz cene koju plaćaju korisnici usluga, poklona, priloga pokrovitelja (sponzorstava), budžeta Republike Srbije i drugih priloga i prihoda.
Neverovatno je da jedan organ koji osniva Vlada može da se finansira iz donacija i sponzorstva. Koji su motivi donatora i sponzora da ulažu u agencije? Mogu samo da budu lični interesi pojedinaca ili pravnih lica koja bi ulagala u agencije. Nema drugog motiva, nego samo lični interes koji bi postojao iza toga.
Jedini logičan izvor finansiranja agencije bi mogao da bude iz budžeta Republike Srbije, ali je problem u tome što će se povećati troškovi države i duplirati funkcije, a samim tim što se dupliraju funkcije između državne uprave i javnih agencija automatski moraju da porastu i troškovi države.
Što se tiče organa koje ovaj zakon predviđa, on deklarativno predviđa postojanje dva organa, upravnog odbora i direktora. Međutim, uopšte ne postoji nadzor, ne postoji organ koji bi vršio nadzor nad radom agencija, a u stavu 2. se opet predviđa mogućnost da mogu da se posebnim zakonom odrede i drugi organi agencija.
Znači, sve može i ovako i onako, ostavljeno je da se posebnim zakonima uvode i drugi organi agencije. I, nejasno je zašto se ne primenjuju norme koje su predviđene osnovnim zakonom o formiranju javnih agencija. Zašto se dozvoljava da se posebnim zakonima derogiraju odredbe ovog zakona.
Načelo još iz rimskog prava – da specijalni zakon derogira poseban, ovde ne bi moglo da se primeni. To načelo može da se primeni u onim društvenim odnosima u kojima postoji autonomija volje, gde postoji odnos između pravnih subjekata i učesnika u određenim društvenim odnosima, gde ti društveni odnosi zavise od autonomije volje.
Ovde bi morale da postoje imperativne norme koje bi tačno utvrdile načine finansiranja, organe koje bi morale da imaju agencije, organizacionu strukturu, poslove koje bi vršile te agencije i ne bi smelo da se dozvoli da se posebnim zakonima određuju drugačiji organi agencije, jer bi došlo do šarenolikog formiranja raznoraznih agencija koje bi ličile na sve i svašta.
Na kraju, ovim zakonom se htelo da se izbegne mogućnost formiranja agencija preko uredbi, čega je bilo u ranijem periodu vladavine DOS-a, i prešlo se na zakonsku regulativu, da zakon bude taj kojim će se regulisati formiranje javnih agencija. Međutim, suština nije u formi u kojoj će se osnivati agencije, nego u tome ko će biti osnivač tih agencija.
Mnogo je bolja varijanta da Skupština bude osnivač tih agencija i da Skupština bude ta koja će vršiti kontrolu i nadzor nad radom agencija, a ne Vlada, pogotovu što se Vlada unapred, preko ovog zakona, odriče svog političkog uticaja i kontrole nad radom tih agencija.
Što se tiče približavanja Evropi samo sa pravnom regulativom i usklađivanjem pravnih propisa sa propisima EU i prihvatanjem standarda EU, ne ide baš to tako lako. Podsetio bih vas na to da je 1993. godine održan samit u Kopenhagenu, gde su definisane grupe uslova koji su potrebni da bi neko postao član EU. To su grupe uslova koje se tiču pravnih, političkih i ekonomskih uslova koje jedna zemlja treba da ispuni.
Pravni uslovi se relativno lako mogu ispuniti. To je usklađivanje pravnih propisa. Što se tiče političkih uslova, to su uslovi koji se tiču nacionalnih manjina, ljudskih prava. Treća grupa uslova, koje ćemo vrlo teško ispuniti, jesu uslovi koji se tiču ekonomije i to ne može da se uradi u jednom kratkom vremenskom periodu, kako vi hoćete da predstavite ovom narodu i da kažete da ćete za par godina ispuniti uslove za ulazak u EU. Mnogo je dugačak put do EU, baš zbog ovih ekonomskih uslova, koje mi, nažalost, za dugi niz godina nećemo uspeti da ispunimo.