Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, ukazujem na povredu člana 100. našeg poslovnika. Ne bi bilo zgoreg da se on i pročita. Odmah da kažem, izazvan sam da ukažem na povredu ovog člana Poslovnika zbog načina na koji je vođena sednica kada je predsedavala gospođa Čomić, a direktni povod je to što je izrekla, po mom mišljenju neopravdanu, disciplinsku meru poslaniku SRS gospodinu Martinoviću.
Ovaj član koji stalno ponavljamo, iz dana u dan, član 100. u poslednjem stavu kaže: "Ako i posle objašnjenja predsednika Narodne skupštine narodni poslanik ostane pri tvrdnji da je Poslovnik povređen, Narodna skupština će bez pretresa odlučivati o tom pitanju u danu za glasanje".
I ranije sam ukazao na to da gospođa Čomić autoritarno vodi ovaj parlament. Ona se izdiže iznad parlamenta i arbitrira. Iza svake naše reklamacije povrede Poslovnika donese sud i kaže – nije povređen Poslovnik. Da li je ikada zapitala da li je narodni poslanik zadovoljan odgovorom? Nisam čuo. Da li je ikada primenila poslednji stav odredbe člana 107? Iz dana u dan prisustvujemo flagrantnom kršenju povrede Poslovnika u članu 100, sa kojim uvek počinje, već sada, jednu ustaljenu frazu gospođa Čomić. Gospođa Čomić govori u formulama i u stereotipima. Naravno, kaže: "uvidom u stenogram", u koji ona apsolutno nije mogla da stekne uvid, jer sa mesta govori o stenogramu koji se u tom trenutku tek vodi.
Prema tome, molim da se konačno prekine ovo što se događa, da se poštuje Poslovnik. Gospođa Kolundžija izađe i kaže: "Suština demokratije je u proceduri"; nova definicija, ali ako je tako, poštujte proceduru do kraja, na način kako je Poslovnikom zacrtano.
To je jedna intervencija na koju bih ukazao. Inače, ovo što Demokratska stranka radi sa Administrativnim odborom, sa čitavim cirkusom i sa ovim merama koje hoće da nametne, ako govorimo o proceduri, to je procedura gašenja demokratije, utihnuća opozicije u parlamentu.
Zašto gospođa Kolundžija kada je ovde iznosila razloge za donošenje novih mera nije navela kako je u američkom kongresu, kako je u britanskom parlamentu, kako je u nemačkom parlamentu, kako je u Francuskoj, da vidimo? Hoćete u Evropu, pa kažite kako se tamo donose zakoni i kako se tamo poštuje opozicija.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, prinuđen sam da ponovo reklamiram povredu člana 100. našeg poslovnika. Ponovo čitam poslednja dva stava. Naravno, to mi ne ulazi u vreme. "Predsednik Narodne skupštine je dužan da nakon toga da objašnjenje". Znači, nakon onoga što iznese poslanik kao povredu. Završni stav: "Ako i posle objašnjenja predsednika Narodne skupštine narodni poslanik ostane pri tvrdnji da je Poslovnik povređen, Narodna skupština će, bez pretresa, odlučiti o tom pitanju u danu za glasanje".
Gospođo Čomić, nijednog trenutka niste postupili po članu 100. Poslovnika, a uvek započnete davanje reči nekom poslaniku citirajući ovaj član. Vi permanentno kršite Poslovnik Narodne skupštine. U čemu se ogleda to vaše kršenje? Prvo, sednice vodite na autoritaran način. To je vaš problem. Gospodin Novaković, koji je predsedavao, tolerantan je čovek, koji to sebi nikada ne dozvoljava, niti da analizira šta je ko mislio, niti da nas deli prema tome da li imamo pravnog umeća ili znanja, pa na osnovu toga da možemo da imamo više ili manje prava.
Gospođo Čomić, mi smo ovde svi jednaki, ali vi sebi dozvoljavate nešto što je u parlamentu i u demokratiji nedozvoljeno. Vi arbitrirate. Vi kažete "nema povrede Poslovnika" i stvar je završena. Vi ne poštujete poslednji stav člana 100, gde se ne daje vama pravo da presudite. Vi ste svoje uradili, dali ste tumačenje. Ko presuđuje? Svi poslanici. Vi nemate autoritet parlamenta u tom trenutku i ne možete ga nositi. Na stranu što i ne zaslužujete, na stranu što ste niz ovih kazni izrekli danas, i gospodinu Martinoviću, neopravdano. Čovek je pokušao da upotrebi član 27. i da dobije neophodnu informaciju za dalje postupanje. Samo je to čovek pokušao. Plediram na član 27: "Stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine".
Čuli smo i kako je citiran stenogram. Vi redovno kažete: "uvidom u stenogram može se zaključiti", ali stenogram se tek pravi, vi nemate uvid u taj stenogram. Vi toliko daleko idete, pa nam i leksička predavanja držite. Gospođo Čomić, nisam ja kriv što srpski jezik nema 450.000, kao u Vebsteru. Jezik je nešto što je živa stvar i promenljivo.
Kad neko kaže "reklamiram Poslovnik", može da kaže, i to nije u suprotnosti sa srpskim jezikom. Drugo je pravopis. Pravopisna pravila su nešto drugo i to treba poštovati.
Molim vas da odgovorite meni zašto vi ne poštujete zadnji stav člana 100. i za to date objašnjenje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, žao mi je što ne mogu da vas gledam u oči dok ovo govorim, ali nema veze. Reklamiram član 104. Vi se, naravno, nećete složiti i znam vaš odgovor, da on nije povređen, ali gledajte šta se dogodilo posle mog izlaganja.
Ponovo čitam poslednji stav člana 100. Poslovnika: "Ako i posle objašnjenja predsednika Narodne skupštine narodni poslanik ostane pri tvrdnji da je Poslovnik povređen, Narodna skupština će, bez pretresa, odlučiti o tom pitanju u danu za glasanje." Vi uopšte mene niste pitali da li se ja slažem sa vašim obrazloženjem, da li ja ostajem pri svom ili ne. Onda ja ustajem, kamera (nije to iz zle namere kamermana) prikazuje kako ja intervenišem i hoću da izrazim da nisam zadovoljan vašim objašnjenjem i vi onda prenosite moj govor i moje reči tumačite, da je to nepristojno ponašanje.
Oprostite, molim vas, vi kršite Poslovnik, ne pitate nijednog poslanika da li je zadovoljan i da li traži da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika, i onda hoćete da od mene napravite huligana. Znate, ja ima 62 godine, neki ljudi me znaju, neki ne znaju, teško će vam to uspeti. To ste isto pokušali sa gospodinom Martinovićem, pristojnim čovekom, da napravite huligana.
Gospođo predsedavajuća, svi predstavnici svih opozicionih stranaka vam iste stvari govore već danima. Vi ste na granici da budete proglašeni za neprijatelja opozicije. Upozoravam vas na drugu činjenicu: nijedan drugi predsedavajući ne čini to što vi činite. Da li ste vi toga svesni? Razumem ja vas, vi ste se prihvatili jednog zadatka i vi istrajavate u tome, ali, verujte, kad je istina i pravda u pitanju mi ćemo istrajavati daleko više. Ne damo to što ste nam ukrali i nećemo popustiti. Sve ove vaše verbalne egzibicije, sve ove konstrukcije, neću da ulazim u njih i neću time da se bavim, neću da analiziram, bile bi i te kako interesantne i za analizu, ali shvatite, razumem ja vas, morate vi da branite: SRS - 78 poslanika. Laž. To stoji na vašem sajtu. Vi ste odgovorni za to. To je neistina. Nas ovde nema 78. Onaj deo tamo se drugačije zove. Ako vi smatrate da mi kršimo Poslovnik kada upozoravamo, ne, mi upravo branimo ugled ovog parlamenta, zalažemo se za istinu.
Naravno da vama nije do istine kad onaj ekspert izađe pa kaže da je Beograd najjeftiniji grad u ovom delu Evrope. Naravno, kad ministar zdravlja u "Politici" kaže – neverovatno zvuči da bi neka rešenja iz srpskog zdravstva sada pomogla zdravstvenom sistemu u Americi, i kaže – solidarnost koja je ovde viđena sada će da se primenjuje u Americi. Bizmark je autor toga.
Vi ste upregnuti u nešto što je nemoguće. Narod će vama, na kraju krajeva, presuditi na narednim izborima. Molim vas, nemojte da pravite od nas ni huligane, ni nepristojne ljude, držite se Poslovnika. Objasnite mi na koji način ja da kažem - nisam zadovoljan vašim objašnjenjem i tražim glasanje, sem da ustanem ovde. Mnogo je govornika iza mene. Ako se javim ponovo po Poslovniku, to će biti neblagovremeno. Samo toliko.

Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na članove 225. i 226. Poslovnika. Moje pitanje je upućeno predsedniku Narodne skupštine. Ponavljam to pitanje koje sam postavio i ranije i ono glasi – ko je odgovoran za širenje neistinitih informacija zloupotrebom informativnog sistema Skupštine Republike Srbije? Pokazao sam list na kome se lepo vidi da SRS u spisku stranaka broji 78 članova. Ovo nije tačno, ovo je neistina. Ovo ne može da stoji, ovo se mora menjati. Tražim pismeni odgovor od predsednika Skupštine ko je odgovoran za širenje neistina.
Mi smo, doduše, u obraćanju gospodina Nikolića čuli jednu priču i objašnjenje. Šta je gospodin Nikolić pokušao da nam objasni? Evo, da uprostim do kraja: fudbalski tim SRS u kvalifikacijama uđe u prvu ligu, igra i osvoji drugo mesto i desi se pobuna u timu. Grupa igrača odluči da promene kapitena, da promene trenera i da promene sistem igre, da ne igraju ofanzivno nego defanzivno. Traže skupštinu fudbalskog kluba. Skupština fudbalskog kluba se ne sastane, upravni odbor donese odluku da nema potrebe da se ide na takve radikalne promene.
Šta urade ovi nezadovoljnici? Napuste fudbalski tim SRS, a napuštanjem tima osnuju novi tim, recimo da se zove SNS, i sada kažu – mi smo osvojili plasman u kup UEFA, bili smo drugi, mi učestvujemo u kupu UEFA. Ne možete u UEFA, vi niste SRS, vi više niste ono što ste bili, vi ste nešto drugo.
Sada gospodin Tomislav Nikolić, koji se ovde izuvao da nam pokaže svoje cipele... Sticajem okolnosti, imam cipele devet godina stare, može neko i da pogleda i da vidi; imam i boljih i skupljih, naravno, ali mislim da to nije nivo za ovu skupštinu.
Vidite, gospodin Tomislav Nikolić stvarno ima četiri velika problema. Izuzetno sam cenio gospodina Nikolića i smatrao ga za jednog od vodećih političara na srpskoj sceni. Faustovski problem – prodaš dušu đavolu; zna se ko je đavo. Evolucioni problem – kada se staviš u službu interesa suprotnih onima kojima si ranije služio, onda ti rok trajanja brzo ističe. Možeš da budeš jednokratno upotrebljen. Treći problem – mesija nadolazeći na srpskoj političkoj sceni, koji će silom ili milom zameniti gospodina Nikolića, a ime mu znate. Četvrti problem – problem digniteta, ne znam da li danas kad pogledam gospodina Tomislava Nikolića za ovom govornicom vidim četničkog vojvodu ili vidim nekog sasvim drugog čoveka.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, pozivam se na čl. 225. i 226. i biću, prema vašoj želji, nadam se, dosta precizan. Upućujem, naime, dva pitanja, direktna i jasna, predsedniku Skupštine. Mogao bih možda i gospodinu Mićunoviću, ali dovoljno je samo i predsedniku Skupštine.
Prvo moje pitanje je: ko je i na osnovu čega dezinformisao nadležne u Savetu Evrope da je Tomislav Nikolić član SRS? Dokaz na koji se pozivam je dokument 11792 Saveta Evrope, to je izveštaj predsednika, gde tačno pod srpskom delegacijom stoji da je mr Tomislav Nikolić Serbian radical party.
Molim pismeni odgovor i zato sam postavio pitanje ko je i zašto... Možda se radi o običnoj aljkavosti, možda o neažurnosti, možda neznanju, a možda se radi i o nameri, pa bih želeo da saznam kako je do toga došlo.
Dalje, ko i na osnovu čega širi alarmantne i lažne informacije da su pripadnici novoosnovane SNS članovi SRS? Ovo je sada skinuto sa sajta Narodne skupštine, da vas ubedim, gospođo Čomić, vi volite preciznost i jasnost: izvesni gospodin Babić Zoran, piše - stranka SRS, njegova slika, i sam čovek je u čudu otkud je on član SRS. Evo, malo i uvećano, vidite bedž koji nosimo mi srpski radikali. Da vide i narodni poslanici, vidite izraz čuđenja i zblanutosti čoveka koji se našao u čudu.
Ko je nadležan za to? Možda su stručne službe pogrešile, greše, ali ipak ste vi koji rukovodite Skupštinom dužni da na ovo reagujete. Molim pismene odgovore, jasne, na ova moja pitanja.
Vi, gospođo Čomić, imate običaj da nam naširoko obrazlažete naša izlaganja, želite da nas informišete, da nas poučite često, pa naravno možete i vi, ukoliko smatrate da možete da odgovorite na ova pitanja, da nam pomognete. Jasno je, gospođo Čomić, da ćete ostati upamćeni kao prvi predsedavajući koji je masovno kaznio 13 poslanika SRS, poslužio se odmazdom, a ja sam juče pokušao da vam kažem da vam to što ste sebi uzeli za pravo da budete sudija nije ni po Poslovniku dozvoljeno ni po nekim ljudskim merilima nije u redu.
Završavam time, znam da ću prekoračiti neku sekundu, vama se svojom čašću kunem da Lidija Dimitrijević, koju ste kaznili, nije lupala dok ste vi njoj izricali tu kaznu i pre nego što ste tu kaznu izricali. Vi kažete da vi sve vidite. Ne vidite vi kada poslanik sa ove strane psuje majku Krasiću i dodatno kada nešto govori. Ne vidite vi kada neko čupa. Znači, niste svemogući. Niste vi taj sudija koji treba sve da presuđuje. Hvala. Izvinite što sam bio dug.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, ukazujem na povredu člana 104. Naravno, nećemo se složiti, to je sasvim sigurno, oko svega toga.
Vidite, ova rasprava koja se danas vodi nije slučajna, ima dobrih razloga da se vodi. Izvesni cinici će kazati da politička korektnost predstavlja licemerje. Mogu to da usvojim i da se s tim, možda, i složim, međutim, o čemu mi pričamo?
Vi ste juče kaznili 13 poslanika SRS-a. Ono što je mene pogodilo prilikom tog masovnog čina kažnjavanja, jeste, da vas podsetim, da ste vi prvi i jedini to primenili. Budite svesni te činjenice. Niti je predsednik Skupštine to uradio, niti su vaše kolege potpredsednici, od kojih neki i vode povremeno ovu sednicu, to sebi dozvolili, pa se zapitajte kako da se to desi samo vama i zbog čega se to dešava.
Nije bitno to meni, ne smeta mi ni autoritaran način na koji vodite ove naše seanse, smatram da je to stvar i ličnog stava, da je to sasvim u redu i da je dozvoljeno, međutim, ima jedna druga stvar. Jeste da je predsednik Parlamenta, a vi sigurno sada, u ovom trenutku, obavljate dužnost i predsednika, u punom ste kapacitetu, prvi među nama, ali je on jednak.
Neko vam je već malopre rekao, vi se kunete u zapadnu demokratiju. Svi mi kažemo da je Engleska kolevka parlamentarizma, a tamo se osoba koja sedi na vašem mestu, ne slučajno, pošto se, vidim, i lingvistikom dosta bavite, zove spiker. Međutim, kako vodite Parlament i raspravu, čovek bi rekao da ste vi judge (džadž). Vi nemate pravo da presuđujete, a redovno presuđujete i donosite stav da li je neko pogrešio, da li je u pravu. Gde je onda sloboda mišljenja, gde je onda raznolikost? Zašto ja nemam pravo i da pogrešim, i da ne budem u pravu?
Nemojte da budete sudija, molim vas, to nikako ne priliči nekom ko vodi ovaj parlament.
Molim vas, kažete da smo mi uvredili Parlament lupanjem, zbog ometanja govornika, a vi vređate Parlament. Ovde stoji, i dan-danas vam pokazujemo, da je neki Antić, neki Arsić, neki Bečić, ne potcenjujem ljude, član SRS-a. To je uvreda, to je širenje lažnih informacija, a vi ste protagonista toga i vi nama sad zamerate da vređamo Parlament.
Prekinite da vređate Parlament i srpske radikale i građane Srbije i skinite ovo sa sajta, napišite kako jeste – Srpska napredna stranka, kako se već zovu.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, reklamiram član 104. Sigurno se nećemo složiti da li je on povređen ili nije, ali i pored toga hoću da kažem dve-tri stvari. Biću vrlo kratak.
Prvo, nesumnjiva je velika politička šteta koja je naneta državi Srbiji i ovom parlamentu neodlaskom naše parlamentarne delegacije na sastanak koji je u toku. Da obrazlažem ne treba, to je više nego jasno.
Ono što je notorna činjenica koju hoću vama da prikažem jeste da je centralnoevropska inicijativa jedna od evropskih institucija gde ima 18 zemalja članica i Parlamentarna skupština te centralne evropske inicijative je održana 18. novembra prošle godine. Budući da sam član naše delegacije, a bio sam i u prošlom sazivu, u ovom zasedanju 18. novembra učestvovala su dva predstavnika ovog parlamenta, našim predstavnicima nije bio uskraćen odlazak na Parlamentarnu skupštinu evropskih zemalja, i mi smo tamo našu zemlju predstavljali, nas dvojica.
Vođa delegacije je bio gospodin Ivan Jovanović, to je mlad čovek, poslanik DS, koji je predstavljao i vodio našu delegaciju na jedan način na koji može da nam imponuje.
Na tom zasedanju naša delegacija je imala i te kako šta da kaže i bila je jako zapažena. Učestvovali smo i u Odboru za ekonomske odnose i u Odboru za političke odnose.
Nametnuli smo narednu temu, koja će biti raspravljana na narednoj seansi ove asocijacije, a bilo je veoma zapaženo i izlaganje našeg šefa delegacije koji je imao i susrete sa drugim delegacijama, recimo, sa italijanskom, koja je glavna u ovoj inicijativi.
Prema tome, ona vaša objašnjenja ne stoje, one zamene teza koje vi činite da bi opravdali nešto što se opravdati ne može, nisu nam potrebne.
Gospođo predsedavajuća, znam da vašom krivicom nije došlo do tog nesporazuma, poslanici SRS neće vam dozvoliti da ovde neko izađe, pa da paušalno kaže da su srpski radikali zbog toga krivi. Oni su se uvek odazvali svom zadatku i učestvovali u svim delegacijama i na jedan primeren način zastupali interese i naše države i ovog parlamenta.
Samo da vam kažem jednu stvar. Kad neke stvari koje su trošne i koje su neodržive hoćete silom da zadržite, možete još veću štetu samo da nanesete. Kome? Neću da obrazlažem. Vi sami razmislite o tome.
Prema tome, mislim da je dovoljno elemenata, da je sasvim jasno da ne stoje ovi razlozi koje ste navodili, dva postojeća člana iz prošlog saziva predstavljali su krajem prošle godine našu zemlju, a centralna evropska inicijativa, da li znate ili ne znate, jeste zabavište ili predvorje EU i glavni cilj svih zemalja je da se sve zemlje što pre priključe EU.
Hvala vam. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, trebalo bi da započnemo tu drugu vanrednu sednicu koja ima za tačku dnevnog reda usvajanje Poslovnika Državne revizorske institucije.
Ako pogledate materijale koji su nam dostupni, vidite da je Poslovnik u ovaj dom upućen 24. decembra 2007. godine. Zašto je to tako, svima je jasno, otprilike - nismo imali kontrolu i reviziju budžeta, a krajnji rezultat je, nepovoljan po državu, naravno, cvetajuća korupcija, koja se uvukla u sve pore društvenog života. Evo, sad vidite, i na televiziji je otvorena velika tema korupcije u zdravstvu, i svi smo svedoci da je to rak-rana srpskog društva i da se o tome mnogo priča.
Danas je 22. januar 2009. godine i mi raspravljamo o nečemu što nam je pre godinu dana upućeno da o tome raspravljamo, pa ćemo se složiti da se i suviše dugo čeka da se u ovoj skupštini o nečemu raspravlja.
Gledajte šta se nama danas događa. Imamo aktuelnu političku scenu na kojoj se ubrzavaju događaji koji našu državu i naš narod dovode u vrlo nepovoljnu situaciju. Ovde praktično mislim na tri činjenice o kojima je do sada dosta govoreno, a to je suđenje u Hagu, gde Haški tribunal pokušava da sada, nemajući šta drugo, pokrene postupak protiv Vojislava Šešelja za nepoštovanje suda, fabrikujući i izmišljajući neke činjenice koje ne stoje i, naravno, imamo ono što se događa na Sandžaku (ili u raškoj oblasti, kako kome već više prija) i ovo što se događa na KiM.
Ako gledate kako se ponaša aktuelna vlast, oličena recimo u predsedniku države Borisu Tadiću, onda vidite da on zaseda sa komisijom za infrastrukturu (to je verovatno najvažnije, da se zaseda tada), Vlada upućuje neka nemušta upozorenja i neslaganja, a bogami, republički tužilac za ratne zločine takođe ne reaguje na događanja u Hagu.
Doduše, u tom tužilaštvu se nalazi i jedan predmet koji je ovde već više puta elaboriran, gde je dokazana pljačka i kriminal u Sremskoj Kamenici, u jednoj zdravstvenoj ustanovi, i sada vi vidite čemu služi taj Haški tribunal.
(Predsedavajući Nikola Novaković: Vreme, gospodine Momčilov.)
Elem, ako ćemo mi o aktuelnim problemima raspravljati iduće godine, kao što o ovom poslovniku raspravljamo sada, posle godinu dana, nama biti dobro neće. Prema tome, predlog je srpskih radikala da se danas raspravlja o gorućim i najvažnijim problemima države Srbije. Rezolucije koje smo u ovom parlamentu doneli obavezuju nas da se oglasimo protiv događanja na Kosovu.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, ispred SRS uložio sam amandman na član 17. zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama.
Predložio sam, kao i sve ostale moje stranačke kolege, da se ovaj član briše. Obrazloženje našeg ovlašćenog predstavnika, gospođice Lidije Jocić, vam je već dobro poznato, da smo uložili istovetne amandmane na sve članove ovog zakona, smatrajući da on apsolutno nije dobar i da ga ne treba usvajati u celini.
Zašto mi to smatramo tako? Pokušaću da vas ubedim, sve ovde, pa da pođemo prvo od Srbije, naše zemlje u kojoj živimo. Srbija je zemlja od oko 7,7 miliona stanovnika po nekim najnovijim statističkim podacima. Od toga, opet prema zvaničnim državnim podacima, 2,5 miliona je zaposlenih, od toga 1,4 miliona kod poslodavaca u državnoj službi i privatnim kompanijama, 570 hiljada su preduzetnici, a 500 hiljada je poljoprivrednika. Znate u kakvim okolnostima danas žive i rade naši poljoprivrednici.
Imamo, po zvaničnim državnim podacima, oko 733 hiljade nezaposlenih. To je najnovija nomenklatura koja je usklađena sa evropskim propisima. Po nekim drugim pokazateljima brojke bi možda bile i drugačije.
Imamo 1,6 miliona penzionera. Ako pogledamo sa koliko materijalnih sredstava raspolažu naši građani i ako uzmemo prosečni lični dohodak, vidimo da on danas iznosi oko 30 hiljada. Znate kakve su cene, znate kako se s tim može živeti, a s druge strane, ako vidimo koliko iznosi prosečna penzija, onda znamo da je ona oko 15 hiljada i onda opet isto tako možemo da znamo kako se s tim sredstvima danas može solidno, loše ili dobro živeti.
Ono što su poslanici SRS, kada smo imali raspravu o budžetu, ukazivali, treba valjda ponoviti još jednom. Pre nego što skrenem na one stvari koje su dobro poznate i koje, mislim, treba uvek ponavljati da bi potpuno bile jasne, ne sme da se taj teret popunjavanja budžetskih praznina prenese samo na leđa naših građana.
Smatramo da u nastupajućoj teškoj ekonomskoj krizi koja će nas zadesiti, ta raspodela mora biti pravedna i upravo zbog toga smatramo da takse ne treba povišavati.
Jasno nam je da država mora imati svoje izvorne prihode, da administrativne takse to sigurno predstavljaju i smatramo da u ovom momentu one cifre koje su do sada morale da se izdvajaju mogu da ostanu, ali nikako nema prostora da se one povećavaju.
Govorili smo da je neravnomerna ta raspodela opterećenja u našoj državi. Videli smo da smo mi tako u Skupštini bili, tim budžetom, na neki način štedljivi, pa smo manja sredstva opredelili budžetom za poslove Skupštine, ali Vlada, izvršna vlast nije.
To je jedna od najskupljih i najvećih vlada, to je jedna vlada koja ima 26 ministara, koja ima preko 150 državnih sekretara i to je bruka i sramota. Bila je prvo cifra 100, pa kad su prebrojali došli su i do 150. Gospodin ministar, koji je u Vladi, ne zna ni koliko ima državnih ministara, ali to nije čudno.
Vi se ponašate kao feudi, vaša ministarstva. Blage veze nemate šta jedno ministarstvo čini, šta drugo smišlja, a šta treće radi. Evo jednog primera iz zdravstva, da vas ubedim, jer vidim da ste nepoverljivi.
Ministarstvo prosvete izda, pravim digresiju, ali vi ste me ponukali na to, dozvolu privatnom medicinskom fakultetu i on počne da radi, radi normalno. Međutim, Ministarstvo zdravlja ne da da se na četvrtoj godini studentima omogući da praktično vežbaju u zdravstvenim ustanovama u Beogradu.
Takva ste vi Vlada. Jedno ministarstvo daje dozvole, drugo ne daje i ko trpi? Trpe deca, budući medicinari, kojima vi vašim ovakvim feudalnim načinom organizaciji ministarstava, Vlade, onemogućujete egzistenciju i normalnu profesionalnu karijeru. Takva ste vi Vlada, što se toga tiče.
Kada smo gledali troškove predsednika države videli smo da su oni uvećani. Videli smo koliko troše potpredsednici, o to je već pozamašna suma, da ne ponavljam. Dva, šest miliona evra odlazi na kabinete potpredsednika, gospodine državni savetniče, a vi to proverite, pa kažite da nije tačno. Da ne govorimo da će kabinet predsednika Vlade malo više para dobiti nego prošle godine.
Kako onda možemo da govorimo da će svi da štede? Ako će svi da štede onda svi treba manje iznose suma iz budžeta da dobiju u narednoj godini, za koju procenjujemo da će biti jako teška. Ne. Za nekoga će biti stezanja kaiša, a za nekoga neće. Građani će sigurno to imati preko vaših akciza i predloga tih akciza, i preko povećanja taksi. To je sasvim nesporno.
Naravno, zamerali smo vam što sredstva niste usmerili pravilno, ka poljoprivredi koju je trebalo subvencionirati u ovako teškim prilikama. Da opet ne objašnjavam zašto, a onda posebno insistiranje na štetnoj i ekonomski potpuno dubioznoj teoriji da treba sprovoditi sporazum o trgovini sa EU.
Izračunati su gubici od 300 miliona evra i to je ono što nas sigurno čeka. Kada već na tako loš način projektujete jedan budžet, onda ćete se poslužiti bogami i taksama da te rupe pokušate da zapušite.
Nećete uspeti. Čeka vas rebalans budžeta i to je sasvim jasno. Videćemo šta će se sve događati.
Jasno je nama da situacija nije laka, da nije ni Vladi lako, razumemo to. Jasno nam je da svetske neprilike će se i nas dotaći teško, i kada vas neprincipijelno kritikujemo vođeni smo samo jednom idejom, da pokušamo da u ovako datoj situaciji ipak ukažemo na neke nepravilnosti koje bi se mogle ispraviti, a da s druge strane opet kažemo i načine na koje se ta situacija može popraviti.
Da ne bi to bila samo kritika paušalna, ovo ne valja, pa ovo neće biti, pa ovo niste dobro uradili, šta bi mi uradili, koji su naši predlozi, uhvatiću se samo jednog problema, za koji smatram da je važan, a to je eliminacija korupcije u državi Srbiji.
To je bila vodeća parola svih stranaka u predizbornoj kampanji. To je bio jedan od glavnih zadataka mandatara Vlade, premijera kada je pred nas izašao i obrazlagao nam kako je borba protiv korupcije glavni vaš zadatak.
Na kraju krajeva, ako gledamo stranke i stranka DS, vaš predsednik, Boris Tadić je rekao da treba voditi borbu protiv mangupa u vašim redovima, misleći na korumpirane članove vaše stranke, a čuli smo i od gospodina Dinkića da i kod njega postoje slični mangupi.
Korupcija je rak-rana svakog društva, to je nesporno i ono što je bitno je da je kod nas ta sistemska korupcija i ona je generisana od političkog vrha. To ću vam i dokazati na jednom primeru, da ne bude dileme. Sve ovo što ću pričati pričam na osnovu zvaničnih papira, do kojih su došli zvanični organi države Srbije, finansijska inspekcija.
Gde se mi nalazimo po toj korupciji, to je opet jedna interesantna priča. Ako hoćemo da verujemo Agenciji "Transparency International", onda smo mi na nekom 85. mestu, od 180 zemalja u svetu, sa nekim brojem poena od 3,5, a najbolji je rezultat imati 10. Daleko smo mi od 10, ali smo na tom mestu.
Ako hoćemo narodu da kažemo kakva je situacija, Savet Evrope ima GREKO, tim koji je imenovan da prati korupciju u zemljama u tranziciji i zemljama Saveta Evrope. Oni su dva puta vršili nadzor u Srbiji i dali su nam 25 preporuka koje treba da sprovodite i u zadnjem izveštaju kažu da ni polovinu toga ne sprovodite.
Prema tome, vi tzv. Evropljani bogami se nepristojno šalite i igrate sa tom Evropom. Vi prenebregavate što vam gospodin Kos, koji je na čelu te organizacije, kaže, da ukoliko ovako nastavite da ćete dobiti sankcije od Saveta Evrope.
Ako hoćemo da svedemo stvar na prosto da bi nas građani razumeli, šta to građanina košta korupcija u Srbiji, otprilike 25% budžeta ode na korupciju.
Hajde da kažemo još jednostavnijim rečima šta to znači. To znači da naši građani otprilike sve što plaćaju u ovoj zemlji plaćaju 20% više nego što bi morali da nema korupcije. Evo jednoj vladi, koja se zaklela da će se boriti protiv korupcije, načina da popuni i ove budžetske praznine, samo ukoliko želi i ukoliko može i zna.
Da samo kažem par primera, meni je zdravstvo najbliže, neću dalje od toga ići. Daću vam jasne primere da je korupcija uzela maha, da je ona sistemska i da je ona najviše vezana za javne nabavke.
Javne nabavke u Srbiji su oko 250.000. Negde oko 177 milijardi je prijavljeno para, koje su dobijene javnim nabavkama, a pola nije prijavljeno. One su ostale neprijavljene. Po tome ispada da je 45 milijardi otišlo, pojedeno korupcijom, ako dodamo i drugih 50, to je blizu 100 milijardi pojela korupcija u prošloj godini samo na javnim nabavkama. Neću vam čitati šta vam je rekla Evropa, imam i to ovde, zašto se ne sprovodi ovo. Kakva je tu situacija.
Pročitaću vam otprilike ovo, kaže, ništa nije urađeno na razvoju i primeni polaznih osnova strategije za razvoj sistema javnih nabavki u Srbiji, koje su pripremljene 2006. godine. Usvojeno je 2006. godine, ali ništa nije primenjeno, izveštaj iz 2008. godine. Ništa nije urađeno.
Znate šta su vam kazali? Ne treba promeniti, nego primeniti, da je to osnovni problem Srbije. Čak i ova zakonska regulativa, a šta vi radite? Vi se šegačite. Vi promenite zakon koji ne možete da sprovodite, kao što ste i Zakon o sudstvu doneli nepotreban, da bi kazali da radite na suzbijanju korupcije i onda ste doveli naše sudstvo u vrlo neprijatnu poziciju. Vrlo mi je neprijatno da s vama vodim dijalog iz klupe. Voleo bih kada biste izašli, pa javnosti to kazali, kako nisam u pravu, pa da mogu da vam odgovori i to je civilizovan i normalan parlamentarni dijalog.
Elem, evo samo jedan primer, pošto nemam puno vremena, a možda ću izaći kasnije. Sremska Kamenica, oprema za sterilizaciju koja košta 56.000 evra, plaćena je 350.000. Policija je uradila posao, tužilaštvo je uradilo posao, sudija Alimpić je dobio nalog i pokrenuo proces. Oteto je od sudije Alimpića i vraćeno.
Za skupštinskom govornicom sam naveo taj primer, ministar pravde Malović je tražila od mene podatke, dao sam, tražila je pismeno obaveštenje i predmet je povučen u Beograd. Zašto? Zato što je funkcioner stranke DS, u Novom Sadu, na svečanosti u Kamenici rekao da nema od toga ništa. To su pare koje su otišle u kasu DS.
Od tih para vi finansirate i svoje kampanje, vi delite pakete, a koliko sklizne u privatni džep, mi to ne znamo. Rešite ovaj problem, o tome je pisao i list "Alo", članak je ovde, izvolite izađite pa kažite da nisam u pravu.
Vi ste član Vlade, evo neko kaže, pa nisi, a naravno kaže ko, jedan član Demokratske stranke. Šteta, možda bi trebalo tužiti i list "Alo" koji je sve ovo izneo, a evo da tužite i mene, jer imam isto krivični predmet koji je sudija imao u svojim rukama i koji je vraćen. To je jedan primer.
Kada bi išli dalje šta se radi po domovima zdravlja kod javnih nabavki (Predsednik: Vreme.) kada bi išli dalje, šta se radi u samom Ministarstvu zdravlja, u Fondu za osiguranje, jako bi daleko stigli.
Možda ću izaći i o tome da govorim po nekom drugom amandmanu, ali ovo što vi radite je jedna stvarno bruka i sramota, i ovo vi sprečite, korupciju, pa ćemo imati daleko bolju budžetsku situaciju.

Dame i gospodo narodni poslanici, nerado učestvujem u ovakvim raspravama, a pogotovo da izlazim na replike. Međutim, dve stvari koje su upućene ka poslaničkoj grupi SRS zaslužuju bilo kakav odgovor da se da.
Prvo je pitanje zašto mi istrajavamo u raspravi o budžetu? Prosto, mi smatramo da je nedozvoljeno voditi jednu restriktivnu raspravu o najvažnijem dokumentu koji ovaj parlament donosi. S druge strane, ekonomska kriza koja je već u svetu zavladala i cunami koji se očekuje da će zahvatiti i nas nalaže sveobuhvatnu raspravu.
Treće, zakonski rok koji je predviđen, a to je prvi novembar, sigurno to uvažava i ostavlja dovoljno prostora da bi se moglo u jednoj kvalitetnoj i nerestriktivnoj raspravi detaljno pretresti ovaj predlog i da se dođe do nečega što je najbolje za građane Srbije.
Još jedan razlog, koji sada navodim, to je što predlog budžeta koji je pred nama nije primeren prilikama koje nas čekaju u narednoj godini. Naravno, da li će se gospođa ministarka složiti i članovi Vlade, to i ne očekujem da će, ali potkrepiću to sa par dokaza.
Prvo, nema ravnomerno raspoređene štednje u budžetu. Skupština je štedela. Mi smo smanjili sredstva Skupštine. Međutim, ko ne štedi? Ne štedi ni predsednik države, ne štedi ni grupacija koja je okupljena u Vladi. Ako gledate potpredsednike Vlade, preko dva i po miliona evra će da potroše iduće godine, ako sve to lepo saberete. Nije teško sabrati.
S druge strane, ako hoćete da govorimo istinu, ni sredstva budžeta nisu usmerena u prave prioritete. Čitajte šta govore eksperti ekonomski i drugi. Lepo vam se govori da u poljoprivredu treba ulagati. To vam je i gospođa Borka Vučić, u "Politici", jasno poručila, sa još i drugim ekonomistima koji nisu iste političke provenijencije.
Dalje, ono što je suludo, po nama u SRS, jeste insistiranje na odricanju od carinskih prihoda prihvatanjem jednostrane primene trgovinskog sporazuma sa EU. Sve su to razlozi zbog kojih mi smatramo da ovde ima smisla voditi jednu kvalitetnu raspravu.
Tačno je i to da se nama ovde zamera da se mi ne pridržavamo dnevnog reda i da način i argumenti koje prostiremo ovde pred vama nisu primereni. Ali, nemojte zaboraviti, te primere kojima se mi služimo ne možete da nađete ni u dnevnoj štampi, ne možete naći ni u elektronskim medijima, oni se kriju zbog blokade svojevrsne. Sa druge strane, što je nama najvažnije, jeste da nam to dostavljaju građani Srbije i najčešće ne oni koji glasaju za nas. Sve su to razlozi, za pametnog čoveka mislim da je dovoljno, zašto mi istrajavamo u ovoj raspravi. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsedavajuća ...

Ne, nisam uvređen, ali sam prozvan. Rečeno je, citiram, možete da pogledate stenogram, da ima onih koji su ovde pametni i koji ne treba ovde da sede, pa sam se slučajno tu prepoznao.
(Predsednik: Dobro.)
Slažem se da vi imate možda drugo mišljenje.

Molim vas, vratite mi vreme onda.
Ovde očigledno postoji nesporazum koji danima traje. Samo ću da pođem od činjenica, pa da pokušam da kažem moje viđenje toga, a to je i viđenje poslaničke grupe SRS.
Dana 11. maja 2008. godine smo imali izbore na kojima je učestvovala SRS. SRS je osvojila 78 poslaničkih mandata, što je nesporno. Član 102. Ustava Republike Srbije poslaniku omogućuje da može neopozivo poveriti mandat stranci kojoj pripada, što su svi kandidati za poslanike SRS i uradili, što je nesporno.
Deo poslanika SRS napušta stranku, deo je napustio, deo je isključen i osniva novu stranku Srpsku naprednu stranku, što je takođe nesporno.
U ovom sazivu parlamenta ne mogu sedeti poslanici Srpske napredne stranke pošto ta stranka nije učestvovala na izborima. Imate primer da je u Gradskoj skupštini postupljeno drugačije. Ljudi su vratili mandate i obrazlagali su da je to jedino zakonski ispravno, pa i moralno, i tamo nismo imali problema.
Šta imamo danas? U parlamentu vladajuća većina toleriše nelegalno i nelegitimno egzistiranje poslaničke grupe Srpske napredne stranke u okviru SRS. Ako pogledate sajt Skupštine, videćete da je to pripadništvo narodnih poslanika u spisku ovako predstavljeno.
Evo, čitam - Antić Zoran, pa to je spisak narodnih poslanika jutros skinut. Onda se kaže - poslanička grupa Napred Srbijo i kaže se stranka SRS.
Molim vas, ne može, oni više nisu SRS. Šta mi protestujemo i zbog čega smo mi iritirani? Mi kažemo da je ovo neistinito predstavljanje faktičke situacije. To je nelogično.
Skinite onda ovo sa sajta, pa neka stoji samo - poslanička grupa, ili neka stoji - Srpska napredna stranka. Znate da to ne možete, jer takva stranka nije učestvovala na izborima. Vi generišete permanentni sukob ovde.
Doduše, imaju tu još dve-tri stvari, možda. Vrlo su proste. U SRS se dogodilo nešto što se događalo i drugim poslaničkim strankama i čovek bi mogao najprostije to da svede na tri stvari. Jednostavno, izvesne ljudske sujete nekih ljudi nisu izdržale da budu možda drugi. Ne vrednujem i neću da kažem da nisu u pravu možda, jednostavno se to dogodilo.
Onda, šta se dogodilo? Pokušali su prevratom da preuzmu SRS, zna se to, sazivanjem vanrednog kongresa. Nije uspelo. Dobro, osnovali su stranku i onda da bi opravdali možda i malo neprijatnu istinu, odstupili su pomalo od ideologije. Da ne nabrajam šta.
Konačno, u tom poduhvatu nisu bili sami. Društvo su im pravili tajkuni, strani ambasadori i novi koalicioni partner. To je ono što je realno. To je ono što iritira nas. Zbog toga mi lupamo i lupaćemo dogod ova nenormalna situacija postoji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko, mi smo vam rekli da vas kritikujemo najviše kod ovog budžeta zbog privrede, poljoprivrede, načina na koji je vi tretirate. Vidite, vi globalisti često volite da kažete da treba misliti globalno, a postupati lokalno, i, evo, sada vam damo neke podatke zbog kojih mi mislimo da je neobično važno da se više odvoji za poljoprivredu.
Gospođa Borka Vučić kaže, u svom autorskom članku - Pogledi do 20. decembra - posebno, ako ne i najvažnije, treba da se povećaju ulaganja u srpsku poljoprivredu, koja je veliki i neiskorišćeni potencijal i šansa za povećanje, pre svega izvozne proizvodnje. Februara 27. 2008. godine, na berzi u Čikagu je pšenica, to je bušel, to je oko 27 kg. dostigla rekordnu cenu od 12,70 dolara; 2002. godine, do te godina je bila cena dva dolara po bušelu. To je taj vratolomni skok cene. Pitanje je da li će biti zaustavljen.
Ono što sigurno svi dobro znamo, žitarice se koriste u ishrani ljudi i stoke, ali imamo jednu novu stvar - alternativna goriva i etanol se, takođe, mogu dobiti iz ovih sirovina.
Nadalje, 2007. godine je za 60% povećan otkup žitarica u svetu i upravo zbog biogoriva, otkupa u Kini i Indiji i korišćenju za ishranu stoke. Ako pogledate i kukuruz, šta se sa njim događa, vidite da se u SAD 2007. godine 16% ukupne proizvodnje koristilo za biodizel, a ove godine 30%. U EU imamo situaciju koja je nešto lošija, ali nije to bitno. Molim vas, prošlo je vreme jeftine hrane, to zna čitav svet.
Drugo, vi ako pšenicu sejete, treba vam 60 radnih dana, jedne godine uložite sredstva, a već iduće godine povlačite dobit. Poljoprivreda je sasvim jasan resurs koji treba koristiti. Još dva podatka za vas, koji globalno mislite, a delujete lokalno, koja su veoma važna. Prema predviđanjima italijanskog udruženja poljoprivrednika, u narednih deset godina dogodiće se porast svetske potrošnje za 25% žitarica, 70% mleka i 75% mesa. FAO, UN imaju organizaciju za poljoprivredu i razvoj, kaže ovako - da će zemlje, koje napreduju i koje su u razvoju, uložiti 25% više žitarica, a 16% više soje i kukuruza, a 100% više govedine, 70% mleka u prahu u narednih deset godina.
Zašto ste vi toliko bili kratkovidi kada ste već dozvolili primenu Trgovinskog sporazuma, koji će drakonski oštetiti naše seljake? Neće ih oštetiti zato što su oni slabiji u proizvodnji. Oni se mogu takmičiti sa svim seljacima sveta, ali ne mogu da izdrže subvencije razvijenih zemalja tim seljacima. Zašto ste vi onda smanjili te subvencije? To je pitanje koje traži odgovor.
Kakvo je stanje u kome se nalazi naš seljak, ne treba govoriti? Seljak je u velikim problemima danas. Seljak je opljačkan, može se slobodno kazati - vodila se pogrešna agrarna politika, rečeno je - nemojte sejati pšenicu, sejte industrijsko bilje. Dao sam vam podatke, to su podaci koje možete naći, sa malo dobre volje, u domaćim stručnim časopisima, da vidite kakva je tu situacija. Da ne govorimo o dodeli kredita, gde su oni koji su dodeljivali te kredite, uzimali sami sebi. O tome smo pričali u ovoj skupštini.
Pitam vas, da li mislite o budućnosti ove zemlje? Ne mislimo samo o seljacima. Ovo vam je svetski trend, ovo je nauka. Kako vi promišljate kada donosite ovakve instrumente kao što je budžet? Vas ne interesuje šta se u svetu događa. Vi ste slepi za te trendove. Stvarno, ova vlada je krajnje loša, budžet je krajnje loš i zbog toga smo mi insistirali na diskusiji.
Što je rekao jedan poslanik ovde, vrlo mala smo sredstva predvideli za poljoprivredu, jer to nije ništa. Sada vidite, kumulativnim, u nekoliko navrata, sredstvima i te kako smo mi predvideli da u taj budžet punimo poljoprivredni budžet, a da uzimamo državnoj administraciji, koja se i te kako raširila i koja je, u ovom budžetu, sebi dozvolila da ima više sredstava nego što je imala prošle godine. Prema tome, gospođo ministar, ne valja vam budžet, ali ne mogu da verujem da vam misli nisu dobre i dobronamerne. Sa ovakvim poljoprivrednim budžetom vi radite protiv države Srbije i protiv građana Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, građani Srbije, pa evo jedan prethodni govornik je ovde pozvao građane Srbije da vidi kako se ponaša poslanička grupa SRS i takođe želim da građanima Srbije opet razjasnim jednu prostu činjenicu.
Možda poslaniku SRS i ne priliči da odgovara na ovakav način, ali to stvarno moram. Stvar je vrlo prosta, jednostavno ne dozvoljavamo ...