Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsedavajuća, pozivam se na član 226. Poslovnika, po kojem narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine, i pozivam se na članove 27. i 31. koji opisuju delokrug vašeg rada.
Vi ste već čuli iz izlaganja prethodnika da je ulica ispred parlamenta zakrčena. Nekoliko stotina studenata, uglavnom sa Fakulteta političkih nauka, protestuje i demonstrira upravo protiv zakonskih rešenja i amandmana koje donosi ovaj parlament.
Znači, moje konkretno pitanje vama je šta ste vi preduzeli da izađete u susret mladim građanima? Mi ovde predstavljamo građane, mi smo predstavničko telo koje sigurno treba da interesuju i ovi problemi. To je moje pitanje vama.
Samo ću da objasnim dodatno da mladi studenti protestuju upravo protiv amandmana predloženih iz redova pozicije.
Razmatrali smo Predlog zakona, bio je pretres u načelu, koji je trebalo da popravi Zakon o visokom školstvu, jer se pokazalo da Bolonja ne funkcioniše, da daje izuzetno nisku prohodnost studenata. Znamo da je Bolonja dala 30% prohodnosti na našim fakultetima i da su se onda studenti bunili, jer nisu samo studenti krivi, nego i neusklađeni programi, a o tome smo pričali u načelnoj raspravi.
Onda je ministar našao solomonsko rešenje da napravi onakav zakon kakve vi pravite. Upravo ono što vam je govorila Vjerica Radeta – napravite zakon koji ne može da se primenjuje i onda pravite, tobož, nov zakon kojim hoćete na neki način da ispravite svoje greške. Međutim, ni ta rešenja vam često nisu svrsishodna.
Ministar je studentima obećao da će sniziti kvotu bodova potrebnih za prelazak u narednu godinu. Mi smo ovde u načelu svi to prihvatili i onda se opet iz pozicije neko doseti da amandmanima uskraćuje pravo studentima. To je ono što hoću da vam kažem. Hoću da apelujem na sve poslanike Skupštine Srbije, a i na vas nadležne, da vidite šta oni hoće, da im se izađe u susret ukoliko je to moguće, u granicama zakona i propisa.
Mi treba ozbiljno da se odnosimo prema problemima naših građana, a ne da ovakvim nemuštim odnosom prema raspravi o zakonima i amandmanima omogućujemo da imamo mnogo ovakvih zakona, a onda i velikih problema koji mogu da rezultuju socijalnim neredima i drugim izgredima na našim ulicama. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, već sam izlazio za ovu govornicu i pozvao sam se na član 226. Ponovo se pozivam na njega. Vi ste mi dali u prvom trenutku zadovoljavajući odgovor, međutim, videli ste da je nakon onoga što ste vi nama saopštili usledila reakcija ostalih poslaničkih grupa. Mislim da vi sada morate detaljnije da nam pružite informacije zbog toga što postoji opravdano uznemirenje jednog dobrog dela naše studentske mladeži, koja nije zadovoljna rešenjima koja mi upravo kreiramo u skupštinskoj sali. Hoću da vas upozorim da smo mi iz SRS, gospodin Mirović, gospođica Dimitrijević, prvi stupili u kontakt sa studentima na ulici, čuli smo njihove opravdane zahteve i iza njih apsolutno stojimo.
Sama priča, koju ne bih ponavljao, ali dobro je da pričam ovu priču pred ministarkom pravde, jasno dokazuje da u Srbiji pravde nema i da Srbija nije pravna država. Donose se falš zakoni, loši zakoni koji dovode u nezgodnu situaciju veliki broj studentske omladine. Donose se potom od strane Vlade, ovako skrojene Vlade, ova koalicija je jedna neprirodna koalicija... Ministar pod pritiskom studenata navodno donese nov zakon, ali zato odmah koalicioni partner ponudi amandman koji će da anulira ono što je obećao studentima da će uraditi.
To je suština o kojoj mi danas treba otvoreno da govorimo. To je moralna slika pozicije, koja zajednički deluje: ministar iz SPS-a, pod pritiskom studenata, da jedan zakon koji će olakšati mnogim studentima situaciju, a odmah potom se javlja neko iz koalicije, iz suprotne stranke, koji anulira ono što je postignuto. Nemojte da se igrate sa studentima, nemojte da se igrate sa pravdom i pravom.
A da nema pravde apsolutno možete da vidite i iz ovih presuda opštinskog suda u Beogradu. Gospođo ministarka, kako vas nije sramota da sedite na čelu resora pravde i da dozvoljavate ovakav kriminal?
Isti Okružni sud donosi potpuno dve različite presude, na Vračaru jednu, a na Novom Beogradu drugu. Vi mirno sedite ovde i ne reagujete na sve to.
To je krajnja bruka i sramota. Vi time vređate i parlamentarni sistem, vi ga omalovažavate, a o izvršnoj vlasti nećemo ni da govorimo. Vi sami ste dovoljno slika sebi.
Ovde izađe izvesni građanin, mi živimo u čudnom vremenu...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, za govornicu Narodne skupštine nije izašao nijedan građanin, nijedna građanka. Reč dobijaju narodni poslanici. Većina narodnih poslanika dobija reč bez osnova, kao što ste i vi dobili reč bez osnova, jer ne govorite o povredi Poslovnika, nego zloupotrebljavate Poslovnik.)
Prekinuli ste me pre vremena.
(Predsedavajuća: Prekinula sam u tri minuta i 15 sekundi.)
Ne, dva minuta i 50 sekundi.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, reklamiram član 104. Poslovnika Skupštine Republike Srbije, koji govori da se mora čuvati dostojanstvo.
Naime, gospođo predsedavajuća, ja mislim da vi uveliko kršite Poslovnik i da se stavljate iznad poslanika, a da na to nikako nemate prava time što imate mogućnost da predsedavate. Vi ste dozvolili sebi da me prekinete kada sam upotrebio termin "građanin". Molim vas, šta "građanin" znači? Da li je to uvreda? Koga sam ja uvredio? Znate li vi da je građansko društvo tekovina Evrope? Doduše, sad se to malo menja u terminologiji pa govorimo o civilnom društvu. Znate li vi da je postojala građanska stranka u staroj Jugoslaviji? Znate li da je postojao građanski savez? Znači, građanski savez je, po vama, gomila nečasnih ljudi. I, kada neko za nekoga kaže da je građanin... Ja sam građanin, ne znam da li vi sebe smatrate građaninom, možda ste igrom slučaja rođeni negde drugde, a vi ste mene samo zbog toga prekinuli.
Šta vi radite? Slobodan sam da kažem, čini mi se da prekoračujete svoja ovlašćenja i koristite Poslovnik za disciplinovanje i uterivanje u nekakav vaš hermetički red, kakav vi zamišljate da treba da postoji u ovom parlamentu.
Molim vas, ja nisam nikog vređao kad sam rekao - građanin. "Građanin" je opšti termin i mogao bi onaj filozof da izađe pa da objasni kategorije, on bi to lepo objasnio, ja ne umem na tako lep način da kažem, ali mislim da je to vama potrebno.
U čemu je problem? Problem je u moralu...
Izvinjavam se, možda sam bio preglasan kad sam govorio i kada sam apelovao na gospođu ministarku da bi bio red, ako sedi u Ministarstvu i ako je čelnik tog ministarstva, da reaguje kad sud u prestonici donosi suprotnu presudu u dva istovetna slučaja, jer nešto nije u redu sa tom pravdom. Možda to nije u redu, možda moj ton nije bio odgovarajući, evo, ja se izvinjavam gospođi ministarki, ali i dalje smatram da to nije u redu i da bi svaki ozbiljan ministar preduzeo hitne mere, a u nekim ozbiljnim zemljama, evropskim, civilizovanim, to bi bila možda i stvar za eventualnu ostavku.
Znači, vi meni ne dajete pravo da ja slobodno govorim. U ovoj zemlji imamo, naravno, lažnog cara Šćepana malog, pa zašto i Administrativni odbor ne bi imao lažnog predsednika Tomislava Nikolića, nekada velikog, sada malog.
Znači, i to je stvar morala. To je kršenje pravde i zakona i mi na to ukazujemo i ništa više. Neću da koristim i dalje ovo vreme, mislim da ste prekršili Poslovnik, da ste grubo zloupotrebili svoja ovlašćenja i tražim da se poslanici o tome izjasne u danu za glasanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, danas opet imamo jedan od tipičnih DOS-ovskih zakona na dnevnom redu, skoro ga nismo imali, pa tek da se ne zaboravi da je to jedna od bitnih odlika DOS-ovske vlasti. Naime, to je zakon koji može slobodno da se nazove reparativnim zakonom. Taj zakon ima samo tri člana. Šta on ima za zadatak? Ima za zadatak da ispravi nebulozu jednog prethodnog DOS-ovskog zakona.
Ako gledamo zakonsku regulativu koja je regulisala visoko školstvo, setićemo se da je bio jedan zakon u 98. godine, koji je zamenjen za vreme DOS-ovske vlasti 2002. godine, a onda je došao i ovaj koji je trebalo da bude kruna, koji je trebalo da bude zakon nad zakonima, u avgustu 2005. godine.
Šta je bila odlika tog zakona, šta je on uključio kao novinu? Uključio nas je u sistem Bolonje. S druge strane, uveo je i sistem akreditacije, koji je trebalo da zaživi na ovim prostorima, uveo je i Nacionalni savet visokog školstva, koji je trebalo da bude jedno operativno telo koje treba da reguliše mnoge probleme u složenom sistemu visokog obrazovanja. Neću govoriti o značaju visokog obrazovanja, mi to dobro znamo.
Mi smo 2006. godine imali preko 229.000 studenata koji su se upisali. Bilo je 56% ženskih studenata tada i 48% je bilo na budžetu, a 52% naših studenata je te godine moralo da plaća da bi se moglo školovati.
Kako izgleda finansijska strana problema, kada pogledamo primanja građana naše zemlje, ne treba da nam sada to rastumačujem, sasvim vam je jasno, i onda se vidi sa kojim se prvim problemom suočavaju mladi građani ukoliko žele da steknu visoko obrazovanje.
Mi smo 2007. godine odvojili iz budžeta 10 milijardi za visoko školstvo, kolko znam, to je jedna šestina ukupnih sredstava za sva obrazovanja. To dođe oko 0,7% bruto nacionalnog dohotka. Da li je to opet dovoljno ili nije, cenićete sami. U to ne bih ulazio, jer nije to ni problem.
Ovde je neko izašao i rekao kako smo mi od međunarodne zajednice bili visoko ocenjeni. Da krenemo redom. Mi smo u Berlinu 2003. godine pristali da prihvatimo Bolonju kao sistem i da ga ugradimo u naše zakonodavstvo.
Na konferenciji u Bernu 2005. godine ocena je bila 2,2. Te godine nismo još bili doneli zakon, nismo ugradili ono što se od nas tražilo. Iza nas su bili samo BiH i Andora. Dve godine kasnije, u Londonu, Savet Evrope je dao ocenu oko 4, koliko se sećam.
Pitam vas sada, naredne godine u aprilu, kada budete opet dobijali ocenu, koju ćete ocenu dobiti? Prognoziram 2,5 u vrh glave, a uspeću valjda da vam objasnim zbog čega mislim da će se tako nešto dogoditi.
Ono što je poražavajuće za sistem i što je bitno za materiju o kojoj danas raspravljamo, mi imamo jedan neefikasan sistem. Zašto neefikasan? Zato što od svih onih koji se upišu, pod broj jedan, 45% nikada ne završi i odustane od studija. To je brojka koja je za razmišljanje i koja zahteva jasne odgovore.
S druge strane, ako gledate kako studenti obnavljaju godinu, prvu godinu obnovi 26,7 studenata, drugu godinu 45,8% studenata, treću godinu 40,5 i četvrtu 10,8% studenata. Vidite kakva je prohodnost po godinama.
Zašto je to tako? Ministar je sam u uvodnom izlaganju rekao da nas na ove izmene zakona upravo tera ta niska prohodnost koja ide do 30% i koja je neprihvatljiva. Međutim, da li će se samo ovakvim kozmetičkim izmenama i snižavanjem broja poena uspevati da sistem dovede u red?
Apsolutno neće i daleko bi bilo bolje da je Ministarstvo poseglo za složenijim instrumentima i aparatima kojima bi želelo da izleči očigledno obolelo visoko školstvo. Šta je glavni problem koji se sigurno nameće, ne treba ni biti neki stručnjak poseban, ne treba biti univerzitetski radnik, a mi smo čuli ovde nekoliko ljudi koji rade na univerzitetu, pa da se vidi gde su problemi.
Ako vi uporedite samo broj nastavnika, oko 7.700 je njih, na ovaj broj od oko 250 hiljada studenata, vi imate da 18 studenata imaju jednog nastavnika.
Da li mislite da može kvalitetno nastava da se izvede. Da navedem jedan, ovako koji će biti dosta blizak i gospodinu ministru, privatni fakultet, na kom on slučajno radi, 20 i nešto hiljada studenata i osamdesetak nastavnika. Šta mislite, kakav je to kvalitet nastave? Da li je to Evropa? Da li je to Bolonja i da li to tako može da opstane? Nije lično pitanje vama upućeno, to su vrlo tačni podaci, vi ćete kazati tačne, a ja ću dati izvor odakle sam ovo i dobio. đ
Osnovni problem je očigledno da su studenti preopterećeni. Neko je već rekao ovde od prethodnika da na našim fakultetima Bolonja živi formalno i da su navodno novi programi doneti, ali sadržaji su ostali potpuno isto i obim koji se traži od studenata. Studenti ovo ne mogu da izdrže, a vi naduvavate jedan balon samo i balon mora da pukne.
Šteta je samo što štetu trpe jedino studenti. Oni koji su odgovorni za to, na čelu sa Ministarstvom i sa izvršiocima, nastavnicima, oni ne trpe nikakve sankcije. Toga kod vas, u ovim vašim zakonskim rešenjima, nema, da popravi nešto u mašineriji koja nije dobro sklopljena i da onda dobijemo bolje rezultate, na radost kako studenata, tako i onih koji su im posvećeni profesionalno, nastavnika i saradnika.
Da završim ovo svoje izlaganje. Apsolutno moramo biti za prihvatanje ovoga, apsolutno ne možemo dozvoliti iživljavanje na fakultetima putem programa koji su neadekvatni i ima tu još gomila drugih problema, o udžbenicima nećemo pričati, nećemo pričati kako nastavnici na predavanjima bukvalno čitaju od reči do reči udžbenik.
Nećemo govoriti kako je na Farmaceutskom fakultetu prosek studiranja 9 godina i to kažemo da je jedan moderan, savremeni fakultet danas, i vi ćutite, mirite se sa tim. Postoje dve stvari koje hoću da poručim, zašto mislim da vi sledeće godine dobijate dvojku, možda dva i po ocenu.
Bili ste dužni da primenite Bolonju, primenili ste. Počeli ste sa akreditacijom. Akreditaciju morate da završite do 2010. ili 2011. godine, ne znam tačno. Dali ste prvo višim školama da krenu u akreditaciju, 50% vam nije ušlo visokoškolskih ustanova u akreditaciju. Kada će?
Od ovih koji su ušli u akreditaciju, skoro 50%, prema meni znanim podacima, nisu dobili akreditaciju. Kada će? Zašto nisu dobili? Kako ćete dobiti prelaznu ocenu od toga? To je prvi problem.
Gori problem je još, vi ste dužni kada ste pristali u Berlinu 2003. godine da idete u Bolonju da takođe pristupite izradi nečega što se zove nacionalni okvir kvalifikacija. Gde vam je nacionalni okvir kvalifikacije? Pitam vas: šta je nacionalni okvir kvalifikacija?
On sadrži ko će studirati, koliko, zbog čega, zašto, šta kaže tražite rada, šta kažu društvene potrebe. Koliko je potrebno studenata? Da ste vi to doneli, a vi ste dužni bili da prvo donesete pre svih taj dokument, onda bi mi imali zdraviju situaciju, onda naša deca ne bi bila izložena ovakvom maltretmanu kakvom su sada izložena.
Ko je to trebalo da donese? Imamo nacionalno telo. Šta radi nacionalno telo? Šta radi Nacionalna konferencija fakulteta? Svađaju se i iživljavaju centri na tim konferencijama. Kada pristupite nekom takvom sastanku i kada čujete šta se tamo sve kaže, onda i Skupština nema razloga da se oseća da je nešto gora od visokoakademskih foruma na kojima treba ovakve stvari da se raspravljaju.
Ništa niste uradili na nacionalnom okviru, a bili ste dužni. Zbog toga ćete dobiti dvojku, najviše dvojku i po.
Ta dvojka i po će biti, trudite se zbog Bolonje, ide vam slabo. Evo, akreditaciju ste počeli, ne ide vam dobro, ali ipak se trudite i imate prelaznu ocenu.
Samo toliko i poslanici SRS apsolutno će podržati usvajanje ovog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 104. Poslovnika, pozivam na dostojanstvo. Gospodin Nikolić izgleda da je izašao, ali zamolio bih ga da ne spominje Vojislava Šešelja iz prostog razloga: čovek nije u stanju da može da mu odgovori.
Ako čovek hoće da prozre u definiciju šta je to čojstvo, postoji i junaštvo, ne mora čovek biti junak, ali čojstvo je da odbraniš sebe od drugog. Od kog drugog? Uglavnom onog koji je nemoćan, koji ne može da ti odgovori.
Gospodin Nikolić bi trebalo bar malo da ima morala, da ne koristi, da ne koristi i ne zloupotrebljava ime gospodina Vojislava Šešelja iz moralnih razloga. Jasno je da moral ima i emotivnu, i kognitivnu, i konatativnu snagu, o tome neću pričati, to psiholozi dobro znaju i moći će dobro da istumače ovakve reakcije, koje se već graniče sa nečim što je psihopatologija.
Rekao je gospodin Nikolić da je ovde bez smisla vršena opstrukcija. Nešto da kažem gospodinu Nikoliću, da ponovim što sam već rekao, ne postoji zlatna sredina u politici između pozicije i opozicije.
Rekao sam i ono što je u osamnaestom veku londonski parlament već utvrdio kao dobro pravilo za opoziciju – "nothing supposed, everything opposed". To je tako, gospodine veterinaru, to nećete u vašem okruženju moći da čujete, nećete ni da primenite, možda ćete pokušati, sada ću vam prevesti – nikada ne predlaži, uvek budi protiv. Evo, za vas srpski rečeno, što je parlament u sedamnaestom veku, engleski, utvrdio i dan-danas se toga drži.
Karel Čapek je napisao jedno delo koje svi znate - Dobri vojnik Švejk, tamo se govori o jednoj stranci umerenog progresa – pita gospodin iz klupe ko je Čapek, daću vam da pročitate delo i delo je vrlo poučno, teško da znate – i tamo je upravo o toj stranci reč SNS, koju vi uporno ovde promovišete, predsedniče parlamenta, i dozvoljavate da se tako potpisuje; znači, takva je stranka.
Zašto vi imate potrebu da im to dozvoljavate, ne znam. Rekao sam sinoć, možda se rimuje sa SPS, SNS, vrlo blizu.
Isto sam rekao da ću možda razmisliti da mene televizija potpisuje ubuduće Paja Momčilov...
(Predsednik: Gospodine doktore prošlo je tri minuta.)
Jeste, prošlo je tri minuta. Samo ću vam dodati jednu rečenicu.
Kada je gospodin Nikolić prekjuče ovde izašao za govornicu da održi EPP program o dugačkim redovima ispred Ljubine, govorio je četiri minuta i 24 sekunde, 31% duže nego što je trebalo. Hipnotisano ste slušali, niste ga prekinuli. Nemojte to da radite, a u svakom slučaju ću završiti i hvala vam što ste me prekinuli.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, ovde se razvila jedna interesantna diskusija i rasprava o izvesnoj grupi građana koja zahteva od predsednika Skupštine da nosi potpis SNS. Ako bi ja nekom slučajnošću skrenuo s pameti, pa zatražio od predsednika Skupštine da me oslovljava i da mi titl stoji –Paja Momčilov lord, kako bi uvaženi predsednik Skupštine postupio? Baš me to interesuje. Mada, sa pravničke tačke gledišta možda bih imao više prava da tako nešto zatražim, samo što sa medicinske tačke gledišta to baš ne bi bilo u redu.
Kada se neko potpiše SNS, mi smo u zabludi, kao ljudi, o čemu se stvarno radi? Nije to samo prazno isticanje nečega, tek, priče radi. Rimuje se sa SPS, SNS i vidim da možda naš predsednik Skupštine ima emotivan odnos prema tome, pa joj nekako godi to SNS. Opet mi sa ove desne strane pomislimo, da nije to srpska nacionalna sramota.
Ne mislim sramota u nacionalnom interesu, nego u etničkom pogledu, kad se govori o krađi, o raskolništvu i o nekim sličnim problemima.
No, da se ostavimo tih stvari, mi sada raspravljamo o važnim zakonima, o setu zakona. Četiri su dokumenta pred nama o kojima danas treba da pričamo pred ministrom Kalanović. Čovek mora da kaže, nažalost, Albijaniću, momče sa planine, ovo je Skupština. Kad hoćete da govorite, da vam dam savet, tražite reč, dođite, pa govorite koliko hoćete, a ne morate ni da budete toliko glasni, svi mi čujemo, gluvi nismo, a nismo ni svi sa planine, pa uvažite i to.
Molim vas, da mi odbijete to od vremena, taj razgovor sa uvaženim poslanikom, gospodinom Albijanićem.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, mogu samo da opomenem vas i gospodina Albijanića, što neću, tako da nema potrebe da vam odbijam od vremena. Vaše vreme je na raspolaganju vaše poslaničke grupe. Molim vas da ne vodite dijalog. Izvinite za prekid i izvolite.)
Molio bih vas da vi kolegama koji dobacuju kažete da nije u redu da dobacuju, a ne meni da držite predavanje.
Možemo da nastavimo. Dosov režim od 2005. godine nakon prestanka sankcija, nakon onih ratnih razaranja koje smo imali, nažalost, preživljava na osnovu dve stvari, na osnovu donacija kojih je bilo pa ih više nema toliko, na osnovu prodaje svega što imamo, što vredi, pa nažalost, danas i naših resursa, prirodnih bogatstava, prodaje se i voda strancima, prodavaće se i zemlja u Vojvodini strancima. Treća stavka na osnovu kojih se održava u životu su inostrani krediti.
Sad već govore da smo mi na granici da spadamo u zemlje koje su prezadužene. Govori se da je cifra od 29 milijardi evra u pitanju, neko kaže da je to manje, da se ne bavimo tim ciframa, ali u svakom slučaju i te kako dobro smo opterećeni i tim kreditima.
Ono što je sigurno, jedna teška ekonomska situacija koja u društvu vlada, vidimo da imamo pad vrednosti dinara, imamo pad vrednosti akcija.
Imamo i olaka obećanja iz prošlog izbornog ciklusa, gde je penzionerima obećano štošta, a sad već ove ekonomske prilike srozavaju obećanje i penzioneri bolje živeti neće. To je žalosno, ali to je naša realnost.
Imamo četiri dokumenta, stanovi za raseljena lica treba da se kreditiraju – u redu. Treba ''Elektroprivredi'' pomoći – u redu. Imamo dva ugovora koja su pre godinu dana potpisana, a nisu realizovana – to je vaš način rada, da nešto potpišete pa onda ne realizujete i onda dođete u Skupštinu posle godinu dana i tražite da vam poslanici ratifikuju ove ugovore.
Da li je to samo kritika radi kritike? Ne. Jednim od ovih kredita vi ćete rekonstruisati Gazelu.
U momentu kada je rađena konstrukcija rekonstrukcije, to je bilo 33 miliona evra. Danas je to 10 miliona više, zato što je čelik poskupeo za 80%, tako kažu stručnjaci. To je način kako vi raspolažete parama i kako vi to radite.
Još ću vam navesti drastičnije primere vašeg gazdovanja novcem koji uzimate olako, a koji će narod Srbije, u ovako teškim vremenima, i te kako morati uz velike muke da vraća. Smeje se Kalanovićka, nju to pogoditi neće. Zna se da se ona udomila u dobru firmu i to nju uopšte ne tangira.
Ta Gazela – 160.000 automobila prođe dnevno, vidite kakve su gužve danas, trajaće rekonstrukcija dve godine, biće samo kratko vreme zatvorena jedna strana.
Zamislite kakve će gužve Beograd imati? Da bi krenula Gazela, moralo je da bude završeno ono što je potez ''Ostružnica - Orlovača'', a vidimo da kasni. ''Planum'' kaže – nisu nam platili! A iz izvršne vlasti ljudi zaduženi za to kažu – plaćeno je! Ko tu laže, gde je tu istina i da li će stvarno 15. oktobra, kada je rok, biti pušteno ovo parče da funkcioniše, to ćemo videti.
E, to ćemo mi videti. Mi tu imamo tri poteza, Batajnicu- Dobanovci, Bubanj potok-Železnik, Beograd-Bubanj potok-Surčin, 47 km koji će da koštaju 500 miliona evra. To je ono što mi treba za 47 km da platimo.
E sad, kako to otprilike izgleda u svetu? Evo jedan primer iz okruženja. Hrvati su napravili autoput Zagreb-Split, 380 km za tri godine. Na koji način? Mogli su da idu na koncesije, mogli su da idu na kredite. Rešili da idu na kredite, da 60% (2,3 milijarde eura je to koštalo) nabave sa 15 inostranih kredita, a ovo drugo da nadoknade iz putarina koje imaju i uzeli su od benzina 0,07 evra po litri da bi platili ovo i da izgrade.
To je koštalo 2,3 milijarde evra, ovih 47 km će koštati 500 miliona evra. Znate kakav je teren od Splita do Hrvatske i šta je sad tu u pitanju. Vidite kako se to može izgraditi.
MMF je bio strašno protiv toga kada su oni krenuli, jer to je bilo 2% bruto nacionalnog dohotka Hrvatske. Kazali su: nemojte to da radite, a posle su im oni dali kredit da speru sa sebe sramotu jer su oni eksperti dali pogrešno procenu i onda da spasu stvar, na kraju su i oni učestvovali u toj kreditnoj liniji.
Tako se radi, vidite, kada se gazduje na pravi način sa resursima. Putarina na tom drumu, neko je govorio o putarini kad kreneš od Subotice moraš do Niša da platiš 35 evra, a tamo moraš da platiš 21 evro. To su realnosti.
Prema tome, da ja završim, ima i mojih kolega, još će da govore, žalosna je ova zemlja, žalosna je ova koalicija koja isto preživljava na račun ove krvi, a sada vidimo još novije krvi.
Potrebno je da bi se preživelo da zanovite tu krv onima koji su na sredini puta, oni koji će da povezuju, a mi Srpski radikali, eto kakvi smo takvi smo, mi ostajemo na principima engleskog parlamentarizma negde iz 17, 18. veka gde se kaže: Nothing supposed, everything opposed. E, to je tako i zbog toga mi ne možemo ni da glasamo ni za ove zakone. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo i poštovani građani Srbije, evo mi danas već dosta dugo raspravljamo o jednom sporazumu koji treba da se ratifikuje u ovom parlamentu, za koji mi iz SRS smatramo da je apsolutno nesporan i da ne treba trošiti toliko vremena i ubeđivati se da bi se on ovde prihvatio.
Kao što je rečeno, poslanici SRS će glasati za ovaj sporazum iz dva razloga. Prvi razlog je i najvažniji, on je ekonomske prirode. Drugi razlog jeste, priznaću i to, emotivne prirode, jer radujemo se da danas šesta ekonomija sveta, Rusija, dolazi ovde i u ovu našu zemlju, da konačno stupimo u bliže ekonomske odnose, prvenstveno u korist naših građana.
Mi smatramo da se ovim sporazumom učvršćuje geopolitički značaj ovog regiona Srbije. On je dugo bio sporan i činilo nam se da možemo, i prećeno nam je tako često puta iz EU, da ćemo postati slepo crevo Evrope, a bogami i naznaka je bilo upućenih i sa drugih strana da nam se to stvarno može i dogoditi.
Naravno, mi smatramo da ovim sporazumom se i pojačava i ekonomski značaj naše zemlje. Vidite, ako gledamo strateški šta je za jednu državu i za jednu naciju neophodno da opstane, potrebno je u današnjem svetu hrana, pitka voda i naravno energenti. Hranu imamo, vodu imamo, nažalost vidimo da se i ona danas privatizacijom mondijalističkom već otima od nas.
Gledajte ko je vlasnik "Rose", Multinacionalna kompanija "Koka-kola", gledajte kako se za "Knjaza Miloša" otimaju velike multinacionalne kompanije, pa će vam biti jasno o čemu se radi.
Ono što je nesporno je to da se ovim gasovodom koji će proći sada Srbijom učvršćuje i geopolitički značaj Srbije. Nama niko ne može oduzeti 600 kilometara Dunava, koji je plovni pravac koji povezuje kanalom Rajna-Majna-Dunav najveću zemlju EU, a to je Nemačka sa, kad gledamo konačno, Crnim morem, pa onda Dnjepar, Volga i Rusijom i azijskim kontinentom.
S druge strane, videli ste i sami da se vode polemike da li će koridor 10, Vardarsko-Moravska dolina, proći Srbijom, tj. autoput i da se poveže Evropa sa Grčkom i sa egejskom regijom ili će možda koridorom E-8, Budimpešta-Bukurešt-Sofija putem, biti zaobiđena Srbije. Ovim gasovodom koji će sada proći nesporno Srbija postaje jedna značajna transverzala kojom se gas prenosi i Evropi.
Mi imamo u tom Južnom toku dva kraka. Imamo onaj za koji se zalažu SAD i to je jasno zašto, Novorusijsk-Burgas-Skadar, gde ide do Albanije gasovod, da bi nastavio dalje za Italiju, a imamo i ovaj novorusijski, Konstanca i Srbija, tzv. pravoslavni.
Rusija se u gradnji svojih koridora gasovoda i naftovoda opredeljuje na osnovu dva principa. Prvi je princip nesmetana eksploatacija mora da bude obezbeđena, a drugi je kontrola tog transporta. Upravo kontrola se ovde daleko bezbednije obezbeđuje kada gasovod ide preko Srbije, kada neće zavisiti od drugih zemalja, koje možda u nekom trenutku i neće biti prijateljski naklonjene prema Rusiji.
E sad, mi smo ovde od naših tzv. mondijalista i ljubitelja atlantskih integracija građanske provenijencije čuli masu kritika zašto ne treba prihvatiti ovaj sporazum. Tu je pričano sve i svašta, pa smo čuli, je l' tako, smetao im je procenat 51, svima sveta 51%. Dame i gospodo, hajde da pogledamo kako to izgleda u okruženju. Vi znate za INU, naftna industrija Hrvatske ima tu firmu koja je moćna. Kako izgleda vlasništvo u INI. Danas u toj INI 44,83 akcija poseduje država. Ponavljam, 44,83.
Da čitate redovno štampu vi iz građanske provenijencije, koji nama spočitavate često i primitivizam, u jučerašnjim novinama, doduše hrvatskim, vi biste videli da je MOL ponudio da otkupi akcije u vrednosti od 30%. MOL u ovom trenutku poseduje 25% akcija i želi da otkupi još 30%. Šta ih motiviše? Šta kažu zbog čega žele da budu tako veliki većinski vlasnik?
''Povećavanjem svog vlasništva u INI, MOL će biti u stanju da preuzme aktivniju ulogu u razvoju INE, fokusirajući se na rast, učinkovitost i poslovnu izvrsnost'', navode u MOL-u i dodaju da će nastaviti modernizaciju rafinerije INA i projekte istraživanja u proizvodnji nafte i gasa.
Niko neće da ulaže ozbiljno i da razvija nešto ozbiljno ukoliko nije većinski vlasnik, i to je potpuno jasno i to ekonomisti znaju. Međutim, jasno je to verovatno i za decu. Bilo je pričano o Severnom toku. Rekao je tu neko, objašnjavao je gospodin Popović šta je Severni tok. Severni tok je podvodni gasovod koji ide ispod Baltičkog mora od Rusije ka Nemačkoj.
Molim vas, ako gledate kako izgleda struktura i koliko ko ulaže u preduzeće koje se zove Norstrim a.g, Gasprom ulaže 51% vrednosti, nemački Bas 20%, Eon 20% i postoji još jedna holandska firma Gasuni 9%. Šta vama smeta evropejci 51%, kad jedna Nemačka, jedna moćna zemlja, u izgradnji gasovoda pristaje na 51 da da Gaspromu, a zadovoljava se svojim učešćem nemačkim od 40%? To su činjenice.
Mene čudi da ovlašćeni predstavnici Vlade neće, bojim se da se i oni stide da iznose ovakve podatke. Ekonomisti bi morali znati za ovo, a ljudi koji prate običnu dnevnu štampu, ne žutu štampu, takođe mogu sa ovim da se upoznaju, kao što sam se i ja upoznao.
E sad, ima jedna interesantna stvar, mnogo je govoreno ovde, i ono što je najcrnje, neistina o projektu Nabuko, o gasovodu Nabuko. Mi smo potpisali, molim vas, pre dva dana da ste čitali "Politiku" vi bi pročitali, projekat gasovoda Nabuko sinoć je dobio šestog partnera, pošto se konzorcijumu energetskih koncerna, iz Austrije OMV, Rumunije Transgas, Mađarske MOL, Bugarske Bulgargas i Turske Botas, priključio i nemački PWE.
Molim vas, ko je ovde potpisao bilo šta? Neću vam kazati gde, ministar austrijski bio domaćin, gde se potpisivalo uz prisustvo ministara ovih zemalja, oni su potpisali ovde. Ovde nema nas potpisnika. Ako neko pogleda trasu vidi da ovde nema nigde puta za Srbiju.
Ako pogleda i malo dalje, ako hoće da bude ljubitelj istine, a ne ljubitelj poluistina i kvalifikovanih namernih laži, onda će videti da ako ovaj gasovod bude zaživeo, on treba da obezbedi u prvom kraku 31 milijardu kubnih godišnje, a ta je kubikaža potpuno raspodeljena na zemlje kroz koje prolazi ovaj gasovod. Tu nema prostora jednostavno za nas. Zašto nas neko zamajava da smo mi potpisnici ovoga i da mi imamo ovde nešto da očekujemo?
Ali, ima jedna druga izjava, šef rumunskog Rom petrola, Dinu Petriciju, rekao je ranije da je Južni tok smrtni udarac projektu Nabuko. I oni koji danas zdušno ovde osporavaju Južni tok, pozivajući se na procente, pozivajući se na nisku cenu koja je dobijena, upravo su drugovi i drugari iz ove priče, oni brane interese Nabukoa, oni brane interese OMV-a.
Koliko pumpi OMV-a vi imate po Srbiji? To su isti oni koji ispričaju pa pobegnu, ispričaju gomilu neistina. Ovo je istina. Meni je žao što nisu ovde, pa da kažu da ovo nije istina, a da oni govore istinu.
Ono što bih bio slobodan samo da na samom kraju kažem, s kim smo mi to potpisali taj gasni sporazum? Ko je ta firma kojom su sad ovde mnogi pokušavali da nas plaše da ćemo biti pojedeni i da ćemo biti iskorišćeni?
U kojim to mi vremenima živimo? Mislim da treba kazati da kompanija s kojom ćemo mi potpisati ovaj ugovor i te kako je već pružila pipke i na američko i na afričko tržište. Nigerija je ponudila da gradi transsaharski gasovod i naftovod, koji će da vodi do Alžira, pa do EU, i da kompletna proizvodnja nafte i gasa bude predata Rusima.
Gadafi je pristao da proda gas i naftu kompletno Rusiji, a pregovori su u toku sa Iranom. Iran želi da, zbog krizne situacije u regionu i pretnji vojnom intervencijom, takođe svoje izvore da na eksploataciju Rusima.
Ovo je firma Gasprom, koja je u prošloj godini imala 91 milijardu dolara profita, gospodo. To je firma koja ima 432.000 zaposlenih, a koja je stavila sebi u zadatak, sada je na trećem mestu, da 2014. godine pređe po vrednosti Ekson. To je firma s kojom mi treba da stupimo u poslovne odnose i to je firma sa kojom nam se preti. Ta firma u naredne dve godine trostruko će više ulagati sredstava u investicione projekte i razvoj. Od 14 milijardi dolara prošle godine, idu na 45 milijardi u narednom vremenskom periodu.
Gospodo, ono što je nama ovde osporavano i što su se neki upecali, pa izlazili da tobože polemišu, nije spojivo sa elementarnom logikom ni sa poštenjem. Gospoda koja su na ovako sraman način osporavali jedan dobar i za jednu malu zemlju krajnje dobar sporazum, koji će nam obezbediti energetsku sigurnost, a da ne govorim i o drugim benefitima, mnogi su govorili o njima, šta bi bilo - ajde mi ti to ne potpišemo.
Šta je perspektiva da mi to ne potpišemo? Pazite, Gasprom danas dnevne isporuke gasa i nafte ima već od Saudijske Arabije. Nalazišta oko kojih se sporimo, koja su i nova, neću o njima govoriti, rezerve koje poseduju oni su nesporne.
Mi imamo ovakav kakav imamo NIS, devastiran posle bombardovanja, morali bismo da nabavljamo sirovinu iz druge ili treće ruke, a sad ćemo imati sirovinu iz prve ruke nabavljenu i imaćemo sigurno i prateću industriju koja će moći sve to da prati.
Šta je žalosno? Žalosno je što smo ovoliko čekali, što gubimo vreme kao da živimo u izobilju, umesto da smo odavno ovo potpisali i da krenu projekti i istraživanja. Da, bilo je i to, socijalni program.
Pazite, LDP se brine za socijalni program, gospodin Čeda koga nekoliko džipova svaki dan vozi i par telohranitelja. Ono što se zna, ne znam, tu su predstavnici Vlade, trebalo bi oni da kažu.
Pregovori se vode i koliko znam, Rusi su kazali - mi se zalažemo za prekvalifikaciju, da na taj način rešimo prvenstveno probleme viška radne snage. Kao da je došao Rus ovde da nas očerupa i ništa drugo.
Moji partijski drugovi i kolege će sigurno govoriti na sličan način o ovome, a mi pozdravljamo prihvatanje ovog sporazuma, a onima koji neće, uz onu argumentaciju koju su dali, građani će lako moći da nađu mesto.
Pazite, Čeda Jovanović kaže, prvo su državni, pa onda nacionalni interesi, on koji kaže da Kosovo nije u Srbiji. Pa, ne možete to farisejstvo i te akrobatike da izvodite ovde. Budite dosledni, bar kada izlazite za skupštinsku govornicu. Prema tome, srpski radikali glasaju svim srcem za ovaj predlog sporazuma.
Zameramo samo možda zašto nije bio ovde u prilogu i ovaj memorandum, protokol. Trebalo je i on da bude deo materijala kad je već u Moskvi potpisan, a potpisali su ga znamo ko, nije opozicija nego pozicija, na čelu sa predsednikom ove države. Hvala vam.

Pokušao sam da se javim za repliku. Ako je to moguće, voleo bih da to ipak bude replika.
Čuli smo izlaganje gospodina Saše Milenića, filozofa po obrazovanju. Nije prvi put da ga slušamo ovde i slobodan sam da kažem da je moja prethodnica rekla da ne bi trebalo da se bavimo onim ljudima koji izlaze ovde za govornicu i govore. Neću se ja baviti njime, baviću se onim što je on rekao i što je ipak malo zaparalo uši meni, kao poslaniku opozicione SRS.
Doduše, sva izlaganja gospodina Milenića mene podsećaju na ona izlaganja gospodina Ružičića, imate ga kod Sterije – to su visokoparna izlaganja koja običan svet ne može da razume. Ja sebe računam u prosečno inteligentnog čoveka i stvarno nisam mogao da shvatim sve šta je uvaženi kolega želeo da kaže, ali sam shvatio da postoji papagajski govor. Verovatno taj papagajski govor, to papagajisanje o nekim profanim stvarima pripada nama opozicionarima i ne verujem da se odnosi i na levi deo ove sale.
Dobro sam pazio i zapisao sam da se po nekim odnosima mi nalazimo u neolitu i dobro sam shvatio da uvaženi gospodin govori, tri puta je ponovio: diskontinuitet, diskontinuitet, diskontinuitet, pozivajući se opet na Miloša koji je ljubio skute sultanu kada je odlazio u Stambol i koji je nosio fes na glavi čitavog života.
Gospodine, ako ste za diskontinuitet, to znači da ste revolucionar. Poštujem i to opredeljenje. Revolucija se najviše vezuje za crveni deo i tamo je dala najveće produkte. Nemam ništa protiv toga, ali kažite da ste revolucionar. Zna se šta je kontinualni razvoj, evolucija, zna se šta je diskontinualni i šta je revolucija. To se zna.
Ali, da ne polemišem s vama, da vam dam dva citata. Postoji jedno delo nobelovca Tomasa Eliota, zove se "Četiri kvarteta" i počinje otprilike ovako: Vreme sadašnje sadržano je u vremenu prošlom, a vreme prošlo u vremenu budućem. Gde je tu vaš diskontinuitet?
Vi ste filozof i trebalo bi da razmišljate o opštijim kategorijama, a ne na ovako prizeman način.
Ima jedna druga stvar, Vinston Čerčil je lepo kazao: Ukoliko se više okreneš unazad, moći ćeš daleko više da sagledaš u budućnost. To isto nešto znači nekome ko će da promisli i ko nema mali mozak, kao što ste vi kazali, i ne znam kome ste to namenili.
Ali, najžešće nezadovoljstvo kod mene je izazvalo vaše divljenje izlaganju gospodina ministra. Gospodin ministar je sluga neoliberalista, multinacionalnih kompanija, neću vam govoriti koje su one.
Čitajte Noama Čomskog, čitajte druge nobelovce, recimo Štiglica, da vam ne nabrajam koga sve da čitate. Ako ste raspoloženi, čitajte i feministkinje, pa ćete videti šta one govore o toj globalizaciji čiji je sluga, lakej, gospodin Đelić.
Ali, ako je neko lakej, onda mu ne odgovara da se služi vašarskim metodama - vikom, lupom, drekom. Iza onog izlaganja falio je samo još vatromet, konfete, da skočimo, da se izljubimo, zagrlimo i – u Evropu.
A šta smo očekivali od gospodina Đelića? Znamo već za priče o tetkinom kauču, o žutom kabrioletu iz ''Zastave'' (ne viđamo ga da se vozi njime), znamo za te marifetluke. Ovo mu je vrhunac marifetluka, to je vašarenje, šibicarenje, mešetarenje. To nije ekspoze jednog srpskog ministra.
Da budem slobodan da završim. Šta smo od vas očekivali­? Ekonomsku analizu, da jasno kažete šta nas čeka, koja odricanja. Vi ste dobili, kažete u vašim lažnim anketama, 60% poverenja naroda da se uđe u EU. Ali, da li ste tražili od naroda da istrpi ono što nas čeka, a neće biti lak taj put.
Očekivali smo da nam kažete projekcije, kako sad stoji ekonomska situacija. Bili ste na Ekonomskom forumu u Petersburgu. Je l' tamo sklopljeno 16,4 milijardi dolara biznisa i posla, jeste li tamo tražili specijalne uslove od Rusa i kredite, je l' vam tamo rekao jedan ministar...?
(Predsednik: Vreme.)
Ako bi mene pitao preduzetnik i mudar čovek šta da radi u budućnosti, rekao bih mu: sarađuj sa Rusima. To vi treba da kažete nama ovde, da nam date analize, koliko će to koštati.
Zašto je Švajcarska odbila da uđe u EU i zašto jedna bogata zemlja kaže: ne isplati se građanima Švajcarske da uđu u EU? Zato što je bogata.
Zašto vi nas terate u tu asocijaciju gde građani neće da glasaju za ustav te asocijacije, kada je to toliko dobro?
Da ne ulazimo u dalju polemiku, ono što je bio ekspoze, čime ste vi prezadovoljni, to je žalosno, a još je žalosnije što nam ovakvi ministri ovakve ekspozee drže. Hvala.

Reklamiram član 101. Poslovnika gde se govori da ukoliko neko nije dobro shvaćen, može da se pozove i na repliku.
Gospodin Milenić je, eto, možda okarakterisao ono šta ja verujem da je konzervativno i da nije napredno, savremeno – da izazovi ovog našeg novog vremena zahtevaju drugačije maksime kojih treba da se držimo. Nemam ja ništa protiv. Evo, rizikujem sada da možda budem i politički nihilista, da budem evroskeptik, da budem bogzna šta, ali da ne bih bio konzervativan, prihvatam odmah na svoja pleća dve karakteristike iza kojih stojim. Prvo, ja sam rusofil, da se odmah razume. Pod dva, pošto je bilo priča onih dušebrižnika da postoje struje u SRS , ja sam i ''šešeljevac''. Znači, ne treba da se oko toga preganjamo.
Ne znam da li je tu gospodin Milenić. Pazite ovako: diskontinuitet. Zajedničko evropsko tržište je nešto što je proisteklo od Hitlerove ideologije. Hitler se zalagao za zajedničko tržište i nadnacionalnu vladu. Doduše, Napoleon se pre njega zalagao za nadnacionalnu vladu. To treba da bude jasno i to nije nešto novo izmišljeno, to je kontinuitet.
Družina Bilderberg je 1954. godine (ne znam da li gospodin ministar ima neke kontakte s tom družinom, možda ima, možda i nema) osnovana od princa Bernarda, pripadnika SS trupa, koji je i te kako dao veliki doprinos osnivanju zajedničkog evropskog tržišta.
Ako je gospodin Buš proklamovao novi svetski poredak i globalizaciju, ona se temelji na onom što nama običnim ljudima pričaju: sloboda protoka robe, kapitala, ideja ljudi, i mnoge nadnacionalne organizacije su u službi te ideje, naravno i Evropska unija, tu nema spora, bilo bi interesantno videti neke od bitnih karakteristika neoliberalizma – mi radikali smo za liberalnu privredu, ali, da se razumemo, nismo neoliberali i nismo globalisti – vladavina tržišta, da treba državu uništiti.
Zato mi imamo državu gde su u Vladi danas četiri moje kolege ministri, od kojih se samo jedan bavi zdravstvom, da ne govorim o kvalifikacijama drugih, neću da govorim uvredljivo o ljudima, gde nam je ministar spoljnih poslova mlad čovek, pun iskustva, koji je završio fiziku i koji je dresiran, školovan na jednogodišnjem kursu u Americi, da bi bio ministar u jednoj banana-državi, da ne govorim dalje.
Smanjenje javnih izdataka, deregulacija, ne sme se ugroziti profit, privatizacija. Gledajte šta se događa u privatizaciji. Tu se lepo koncentriše bogatstvo kod jednog malog broja ljudi. Imate u Srbiji neku gospodu koja su gospodari već mnogo čega. Vi iz takozvane opozicije, pa onda pozicije, G17 plus, napadali ste jednog vrhovnika koji izgleda i te kako uspeva da kumuliše sva ta dobra. To je neoliberalizam dao.
Multinacionalne kompanije, nadnacionalne kompanije, 500 njih u svetu danas poseduje 42% svetskog bogatstva.
Ako izuzmemo devet najrazvijenijih država sveta, onda 200 najvećih korporacija ima veće bogatstvo nego sve ostale države sveta. ''Šel'', koji se i ovde muva (treba istisnuti Ruse), ima 40% površina hrvatske zemlje u vlasništvu, najvažnije grane industrije, ako gledate televiziju, avio industrija, pet firmi u svakoj grani poseduje preko 40% bogatstva u toj oblasti.
E, to je ono čemu služi Evropska unija, to je ono čemu služe sluge i lakeji globalizma – uvođenju nas u ovakve integracije. Srpski radikali apsolutno nisu za to.
Zašto postoji sukob Sever-Jug? Zašto se na velikim demonstracijama, na svim skupovima najbogatijih zemalja i eksploatatora, oličenih u neoliberalistima i globalistima, događaju masovne demonstracije, gde se i puca? Sigurno ne džabe. O tome mi treba da pričamo.
Nema gospodina filozofa. U tome se mi razlikujemo. Ne govori gospodin istinu. Kontinuitet onoga što Evropska unija čini, nedemokratska Evropska unija, ona više ne poštuje odluke donete na referendumu, ona parlamente sluša, a parlamenti treba da budu produžena vladina ruka i sluga, to se i od ovog parlamenta 'oće.
To neće srpski radikali. I ne radimo opstrukciju, nego se borimo za istinsku slobodu, borimo se za bogatstvo većine ljudi, a ne malog broja. Naravno, svim dopustivim sredstvima. Tu je razlika između kragujevačkog filozofa lokalnog značaja i nas, srpskih radikala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, evo nas, posle duge pauze, ponovo u skupštinskim klupama, nakon optužbi pozicije i vlasti da mi iz opozicije opstruišemo rad Parlamenta. Naravno, svim građanima Srbije je potpuno jasno da se radi o neistini i da se ovde ne radi ni o kakvoj opstrukciji od strane nas iz opozicije, nego da se razlozi za nezadovoljavajući rad ovog parlamentarnog doma pre mogu naći u jednom neveštom vođenju ovog parlamenta.
Ne volim da na početku mandata i bilo čijeg rada upućujem neke velike kritike bilo kome. Međutim, fakat je da se predsedavajuća ovog parlamenta, koji bi trebalo da bude zastupnik svih nas, ljudi koji su u poziciji i narodnih poslanika koji su u opoziciji, nije u prvim danima svog mandata baš najbolje snašla.
Ono što zameram našem predsedniku Parlamenta je da nema dovoljno sluha za opozicione poslanike, za njihova mišljenja i da nema kapacitet za saradnju i komunikaciju sa ljudima.
Vidite, i u prošlom mandatu je ovaj parlament radio i donosio zakone, postojao je jedan privid da postoji zavidna doza tolerancije između pozicije i opozicije. Sigurno je da uvek od onoga jačeg, od onog brojnijeg zavisi harmonija i sloga u jednom parlamentu.
No, da se ostavim toga. Mi ovde već par sati ukazujemo na neke stvari preko kojih ne možemo, kao ljudi, da pređemo, a to je da tražimo odgovornost za smrt nedužnog učesnika protesta koji je organizovala SRS, 27. jula 2008. godine, a povodom sramnog hapšenja Radovana Karadžića. Znate, u tom sramnom činu su se istakli jedan poturica iz Sarajeva, koji je, nažalost, predsednik ove države, i jedan drugi poturica iz Podgorice, koji ima funkciju javnog tužioca. Tu se dosta mešao, što je dosta začuđujuće, i ministar vojni, tako da je njegova uloga u svemu ovome nejasna, dok je sa sebe svu odgovornost spirao i negirao aktuelni ministar policije, što je, opet, vrlo čudno.
Vidite, mi ne možemo, jednostavno, kao ljudi, da pređemo preko smrti nedužnog Ranka Panića, koji je ubijen na svirep način. Slobodan sam da kažem da je on ubijen na svirep način. Neko je rekao da se ne treba baviti nekrofilijom. Ne sumnjam da ta osoba zna šta znači reč nekrofilija i da je on hteo metaforički da se ovde izražava. Ako smo mi, koji hoćemo da znamo ko je kriv i odgovoran za ubistvo nedužnog građanina, koji nije upotrebljavao silu protiv organa reda i vlasti, neko koga možete nazvati nekrofilom, onda sam ja slobodan da vas nazivam hanibalima, a vi cenite da li je gore hanibalstvo ili nekrofilija. Mislim da je ovo drugo daleko gore.
Ono što hoću da kažem jeste zašto je sve u Srbiji danas moguće. Današnja sednica i današnje naše istupanje nije opstrukcija. Ovo naše današnje istupanje je borba za elementarna ljudska prava.
Mi ovde dižemo glas za slobodu sakupljanja, za slobodu govora. Ako ćemo mi zbog govora, zbog nastupa na mitingu, da budemo na ovakav način tretirani od režima, marionetskog, kvislinškog, neću da obrazlažem zašto i kako, ima vremena i za to, onda u ovoj zemlji nema više demokratije, onda mi živimo u jednom totalitarnom sistemu gde teror policije treba da ućutka svaku opozicionu i slobodarsku misao.
Vidite, završiću jednom malom analizom. Jedan engleski ekonom je, zove se Etkinson, možda nam ime ne znači mnogo, ukazao na jedan interesantan fenomen. Krajem 20. veka se dogodio jedan čudan fenomen u politici. Desne stranke su prešle naglo ulevo, a leve su prešle udesno.
Šta ih je nateralo da to urade? One su našle zajednički jezik u fašističkim oblicima društvene i ekonomske manipulacije. Zašto? Upravo, iz antagonizma koji treba da omoguće i uspostave između vladajuće oligarhije tajkuna i političara i ostatka naroda. Naravno, politička borba u takvim uslovima, a gledajte da li vam Srbija, možda, liči na to, svodi se na borbu za novu podelu moći, vlasti i para. Onda i ne čudi jedna ovakva koalicija kakva je napravljena kod nas. Sasvim je to izvesno.
Da li su fašistički oblici prepoznatljivi, evo, u slučaju prebijanja ovog čoveka, koji je morao smrću da plati, svojom glavom, čovek koji je ratovao i koji je izbeglica, koji je doživeo da ga u matičnoj zemlji, nedužnog, liši života pripadnik vlasti?
Šta odlikuje fašiste? Odlikuje ih odmazda. Znači, ako ti nešto uradiš što se ne dopada nekome, on enormnom kaznom hoće da te kažnjava. To su fašisti radili. Znate, u Srbiji, ubiješ za jednog Nemca 100 Srba. Čovek koji je učestvovao u demonstracijama, koji se nije tukao sa policijom, dobio je teške batine i nije jedini. Ovde su navodili moji poslanički drugovi koliko je drugih bilo.
Pokušaj ubistva poslanika Pelevića. Pokušaj je ubistva pucati u glavu metkom; da je taj metak otišao u oko, fatalno bi završio poslanik Pelević. Sa nekoliko metara pucati nekome u glavu, to je teško ugrožavanje života. Drugim rečima, narod bi rekao – to je ordinarno divljaštvo. Ko je to divljaštvo naložio?
Mi tražimo da se sazna ko su izvršioci ovih zlikovačkih dela. Tražimo, tim više što sasvim dobro, iz pouzdanih izvora, znamo da su ubačeni provokatori koji su izazvali sukob u Makedonskoj ulici, da bi onda policijom bili potisnuti u masu demonstranata, nedužnih, koje je kasnije policija brutalno razgonila i tukla. To je ono što mi tražimo i, naravno, dok ne dobijemo adekvatne odgovore, nećemo se smiriti.
Vidite, u Haškom tribunalu danas Vojislavu Šešelju hoće da nametnu silom advokata. Država Srbija ćuti, ministar pravde, kakav je to ministar, to ne znam, nema nikakvo saopštenje, da se oglasi bar o tim pitanjima međunarodnog prava.
Ima jedna hercegovačka poslovica, kaže, otprilike, ovako: "Možeš kako hoćeš, ali ne možeš dokle hoćeš". Shvatite to i uzmite se u pamet.

Neko mi dobacuje da se registrujem. Pogledajte da li sam registrovan. Prvo treba videti, pa onda reći. Nemojte molim vas ovo da mi uračunavate u vreme.
Naime, reklamiram čl. 103. i 104. ovog poslovnika. Mnogi su to uradili pre mene i čovek bi rekao da možda nema potrebe. Međutim, mi ovde čitave nedelje, evo petak je, kraj nedelje, ne uspevamo da počnemo da radimo po tačkama dnevnog reda. Bogami, radimo u atmosferi koja podseća na vašarsku. Upravo zbog toga reklamiram povredu Poslovnika i zahtevam da se ovaj parlament ipak, na određeni način, upristoji i da može da počne da radi normalno kako bi valjalo.
Mi smo, vidite, svedoci danas da se optužuje opozicija kako vrši opstrukciju u ovom parlamentu. To apsolutno nije tačno. Prvo, ovde se opstruiše parlament od strane većine parlamentarne koja nema kvorum, nego se poštapa na LDP da bi obezbedila kvorum u situaciji kada je to neophodno, a stalno vam je ove nedelje to neophodno.
Pod dva, reklamirano je od strane poslanika SRS, od gospodina Tomislava Nikolića, da nije naša legalna rezolucija, koja je ponuđena ovom parlamentu za raspravu, stavljena na dnevni red i to je bio razlog zbog čega nismo mogli da otpočnemo sa normalnim radom.
Dalje, izašao je gospodin Todorović i ovde vam iščitao drastično kršenje zakonskih propisa kod pokušaja formiranja, je l' tako, gradske skupštine u Beogradu. Neko je rekao - nije mesto ovde. Gospodine kolega, ovo je najviše zakonodavno telo. Ako se ovde neće štititi zakon, ne znam gde će drugde.
Možda mislite da će u onom oktroisanom sudu Ustavnom, koji odbacuje jednu predstavku SRS, navodno - kasno stiglo, a što je zakon time prekršen i što se dalje krši, bože moj, nikom ništa. E u takvoj situaciji mi živimo i živimo sa problemima - što srpski radikali upravo žele da zaštite parlamentarnu demokratiju.
Nećemo da nam parlament i sudska vlast budu samo legitimacija odluka Vlade. Nećemo da marionetska Vlada, znamo zašto je marionetska, tajkuni su je u Šilerovoj zajedno sa stranim ambasadorima formirali, ovde demonstrira ovo što demonstrira. Nećemo da imamo nemuštog predsednika Vlade, koji je marioneta u rukama Borisa Tadića.
Ukazujemo da se na jedan pomukao način parlamentarna demokratija uvodi u predsednički sistem, ali u totalitarni, za šta je dokaz i ono što je kolega iz ovih klupa rekao - da je taj gospodin predsednik, koji je predsednik partije, sebi dozvolio da bude predsednik Saveta za infrastrukturu, što je bruka i sramota.
Prema tome, završavam i izvinjavam se što sam prekršio dužinom izlaganja delom Poslovnik, srpski radikali brane parlamentarnu demokratiju kada izlaze i govore.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, građani Srbije, politički bonton i osnovna uljudnost bi nalagali čoveku da jednoj novoj vladi poželi uspeha. Evo, želim da iskoristim priliku da mandataru poželim uspeha da ostvari neke svoje ciljeve.
Međutim, ima jedna druga stvar. Kad pogledate okolnosti u kojima je nastala ova vlada i kada pogledate malo sastav te vlade, onda se nalazite u nekim nedoumicama i morate da prekršite zlatno pravilo - da ne treba o jednoj vladi apriori suditi, nego im treba ostaviti bar 100 dana, da bi mogli da iskažu ono što znaju i umeju i što žele, pa nakon toga, eventualno kritikovati.
Budući da se radi o vladi recikliranog DOS-a, koji je u momentima svog rasula pokušao jednom svežom transfuzijom da ponovo ojača, znamo ko tu transfuziju čini, mi imamo, praktično, nastavak neke situacije koja je počela 2000. godine. S druge strane, imamo jednu poprilično veliku vladu, imamo dosta nefunkcionalnu vladu. Ta vlada je, nažalost, izgleda u funkciji ostvarivanja totalitarnog režima koji se želi uspostaviti u Srbiji. Naime, jedna autoritarna ličnost, oličena u Borisu Tadiću, pokušava da to upravo postane.
Vidite, Boris Tadić kontroliše svoju stranku, kada treba on zna i da zapreti - ukoliko neko bude protiv saradnje sa socijalistima, imaće posla sa mnom. Ako treba da se kontroliše parlament, i to lepo uspeva, naravno nagodbama. Neki i socijalisti, a neki i demokrate misle da su to možda i neprincipijelne pogodbe i nagodbe. Većina, nadam se, ipak misli da to nije tako.
Kad treba kontrolisati samu vladu, čemu pribegava? Opet nagodbama, neću da kažem trgovini, namerno, ali biranjem ličnosti za mandatara koja nema veliku specifičnu političku težinu. Ne želim da vređam mandatara, ne sumnjam u njegove stručne sposobnosti, ali notorna je činjenica da gospodin Cvetković nema veliku specifičnu težinu na političkoj sceni Srbije. Ne znam da li ima u DS, možda je drugačije.
U suštini, vlada se čini marionetskom. Kada čujete Mantera, kada čujete ono što se događalo u Šekspirovoj i kada čujete da je nastala zahvaljujući volji tajkuna, da ne govorim sada imena, nisu bitna, poznata su, onda može se verovati da se stvarno radi o marionetskoj vladi. Samo se bojim da ne pređe ta vlada i u kvislinšku vladu, jer insistiranjem na saradnji sa NATO, insistiranjem da se, eventualno, uđe u NATO pakt, ova vlada bi zaista sebe svrstala i u kvislinšku vladu.
Vidite, posle sankcija, posle bombardovanja, kada su bombardovani svi naši mostovi, sve naše fabrike, zbog humanitarne katastrofe na Kosovu, da ne spominjem ljudske žrtve, minimum samopoštovanja i dostojanstva koje moramo imati je da budemo neutralni. Mi nemamo šta da tražimo u NATO paktu.
Videli smo i ekspoze mandatara. Naravno, svi su to okarakterisali skupom lepih želja, to jeste to, i dobrih namera. Međutim, kada pogledate predlog ministara koji nam je ovde dostavljen, vi ćete videti da smo ovde dobili ministre opšte prakse. To su ministri koji mogu biti za sve. Svaki od njih pojedinačno može biti za sve.
Gledajte, ministar spoljnih poslova je završio teoretsku fiziku; Šutanović, ministar, tobož, odbrane - mašinski fakultet; Snežana Samardžić-Marković, ministar omladine i sporta - filološki fakultet, doduše, bavila se i odbranom naveliko, čak strateškim stvarima u Ministarstvu odbrane.
Dalje kad pogledate, ministar telekomunikacije i informatičkog društva je inženjer građevine. Još je lepše kad pogledate obrazloženje koji su to kvaliteti opredelili našeg mandatara da se upravo za nju odredi. Vidite: vladanje veštinama prezentiranja javnog izlaganja, pregovaranja, kao i upravljanje organizacijama i procesima.
Imate dalje mog kolegu lekara, ministar životne sredine i prostornog planiranja, gospodin Dulić, pa onda ministar za NIP tehnološko-metalurški fakultet.
Mogao bih da brojim i dalje, neću, nema potrebe. Ono što mene kao lekara raduje, vidim da vlada ima četiri lekara, ali pogrešno raspoređeni, sem jednog.
Niste dobro raspodelili, gospodine ministre, ove vaše kadrove. Nadam se da to neće biti velika prepreka da kako-tako radite. Međutim, da se manemo mi toga. Dve zamerke hoću da uputim tokom svog izlaganja.
Prvo, gospodine ministre, uopšte niste spomenulizdravlje u vašem ekspozeu. Vi ste ga se dotakli nemušto u jednoj rečenici, kaže - u takvom društvu će besplatno visoko obrazovanje biti dostupno svim marljivim učenicima i studentima, besplatna zdravstvena zaštita garantovana svim siromašnim građanima, a svi građani Srbije će biti zaštićeni od ekonomskog siromaštva. Tu ste malo ovlaš pomenuli zdravstvo. Vi ćete reći, ti si subjektivan, lekar si, a pokušaću da vas ubedim da vam je greška što se niste malo pozabavili i srpskim zdravstvom. Zdravlje je opštedruštvena vrednost, od posebnog značaja kod svih naroda i kultura, pa i evropskih.
Pretpostavljam da težite Evropi. Najvažniji cilj razvoja jednog društva, demokratskog je vodostanje građana, nije ulazak u EU, ne smeta ništa Norvežanima i Švajcarcima što nisu u EU, ali njihovi građani sigurno ostvarili su u dobroj meri to blagostanje.
Mera blagostanja je kvalitet života. Kod kvaliteta života je najvažnije zdravlje. Kaže naš narod, nije zdravlje sve u životu, ali bez zdravlja mnoge stvari su ništa u životu. Zdravlje građana je osnovni preduslov uspešnog razvoja jednog društva. Vi kažete - održivog razvoja, nemam ništa protiv. Ulaganje u zdravlje je ulaganje u održiv razvoj, a ne potrošnja, kako verovatno vi, kao ekonomista, mislite i zbog toga možda niste hteli ni da govorite o zdravlju.
Mi izdvajamo 10% bruto nacionalnog dohotka, što je negde oko tri milijarde evra, možda se nećete složiti, imam podatke jasne da je to toliko. Ako je to tako, onda je verovatno to i faktor značajne javne potrošnje, pa bogami i makroekonomske ravnoteže. Čudi me da vas, kao ekonomistu onda nije zaintrigiralo, bar da se zbog toga bavite zdravljem, ako ne i iz drugih razloga.
Ono što moramo reći, kakvo je zdravstveno stanje našeg naroda. Loše i pogoršava se od 2000. godine naovamo. Zašto? Više obolevamo i više umiremo. Nije za uštrb ni taj negativan trend.
Mi smo biološki ugrožena nacija. Mi nestajemo sa ovih prostora. Svake godine nas je 30 hiljada manje i za vašu vladu to nije problem. Dva razloga su ključna koja do toga dovode, bela kuga, znači natalitet nizak, i pod broj dva, opšta visoka smrtnost. U toj opštoj visokoj smrtnosti, 80% čine bolesti, nezarazne, hronične, koje se mogu sprečiti. Za vas to nije problem, za državu Srbiju. Prosto sam začuđen.
Drugi razlog zbog koga sam jako iznenađen, i to vama ide na dušu, četvrti mandat dajete gospodinu Tomici Milosavljeviću da vodi ovo zdravstvo, koji nije uspeo ništa da zaustavi od ovih negativnih zdravstvenih trendova.
Samo da vam kažem, da je uspeo za dva posto da smanji efikasnim, kost-benefitnim, evropskim, svetskim merama kontrole kardiovaskularnih bolesti, mogli bismo za pet godina da zaustavimo ovakvo umiranje i osipanje naše nacije od 30.000 ljudi godišnje. To nije učinjeno. Mere postoje, znaju se, o njima sada ne bih govorio.
Vi ste prepustili četvrti mandat čoveku, koji je omogućio da je nedostupna zdravstvena zaštita najsiromašnijim građanima. Uzmite Rome, izbeglice i uzmite ostalu sirotinju u Srbiji. Po nekim studijima, 45% se ne javi iz tih kategorija da bi koristilo zdravstvenu uslugu, jer nemaju para. To su istraživanja UNICEF-a, ne moja lično.
Srbija nije usvojila program zdravstvene politike sa jasnim ciljevima, sa vremenskim oročavanjem i sa kvantitativnim pokazateljima uspeha, a morala je. Evropske zemlje osam godina primenjuju strategiju zdravlja za sve do 2020. godine, kod nas se i ne govori o tome. Evropske zemlje tri godine sprovode strategiju prevencije i kontrole hroničnih nezaraznih bolesti. Kod nas je ona tek ovog leta data na javnu raspravu.
Sada, šta je osnovna falinka ovog gospodina, koji je inače izvanredan lekar i cenjeni stručnjak u svojoj struci. Nije uopšte reformisao sistem zdravstvene zaštite, a morao je, u ovoj zemlji. Šta je trebalo uraditi? Trebalo je da stavi u centar zdravstvenog sistema primarnu zdravstvenu zaštitu, dati joj najveći prioritet i važnost. Zašto? Da bi jeftinim kost-benefit merama sprečio ovo naše obolevanje i umiranje. To je mogao. A on je pare trošio i usmeravao u skupu sofisticiranu medicinu, u skenere i tu smo gde jesmo. Jasno je i zašto.
Trebalo mu je šest godina da donese pet zakona, od kojih dva sistemska - zakon o zdravstvenoj zaštiti i osiguranju, koji su prepisani zakoni okolnih zemalja, loše sklopljeni i, ono što je još teže, koruptivni. Listama čekanja i vanstandardnim uslugama otvorena su vrata sistemskoj korupciji preko ovih zakona.
Nije usvojen osnovni paket nacionalnih zdravstvenih usluga, tvrdi ministar da ima, čime bi se omogućile jednakosti i jednaka dostupnost svih građana našoj zdravstvenoj službi. Netransparentni su projekti koji se rade pod kapom Ministarstva zdravlja. Znači, 30 projekata je završeno, a u toku je 75 projekata. Mi ne znamo ni izvršioce, a silne pare se troše. Uzimaju se krediti da bi se to uradilo.
Kada smo tražili podatke, dobijamo lakonske odgovore da odemo na sajt Ministarstva zdravlja, gde nema ničega, sem naslova projekta, a ako te interesuje, kaže, dođite kod nas, obimna je građa i ne možemo da stavimo to na sajt.
Da spomenem transfuziju krvi, straćeno je već sedam miliona evra, pa ide drugi projekat transfuzije krvi. U tom projektu su kupovani aparati parama donacija i u isto vreme isti aparati iz budžeta nelegalno, uz pomoć Božidara Đelića, takođe su kupovani, što je najobičniji kriminal.
Imamo neintegrisan privatni sektor, a na privatni sektor odlazi 25% potrošnje. Kod nas se privatni sektor sveo na rad produžni lekara državnih. Apsolutno samo može da generiše konflikt interesa i ništa dobro. Naši pacijenti ne mogu da biraju lekara za svoje pare koje im se uzimaju i koje idu u Fond zdravstvenog osiguranja.
Potpuno je nereformisano zdravstveno osiguranje. Građani nemaju apsolutno nikakvog uticaja na raspodelu zdravstvenog dinara koji iz njihovog džepa ide. Ono što je realnost, ovaj ministar, zajedno sa ministrom, neću ga imenovati, finansija bivšim, vašim kolega, da ga imenujem, da ne bune zabune, da se ne nađete uvređeni, to je onaj Dinkić, nigde u svetu, ni u Evropi nema neko tolikog uticaja na potrošnju zdravstvenog dinara. Ministarstvo zdravlja kontroliše sve tendere, raspisuje ih i odlučuje ko će dobiti, a često nabavlja kompletno što je potrebno za zdravstvo, od aparature i od potrošnog materijala i preko ugovaranja, bez tendera, direktnim pogađanjem. Tu su zloupotrebe moguće i čitava javnost bruji o pljački i krađi koja se obavlja upravo na ovaj način.
Vi ste takvog jednog čoveka, gospodine ministre, izabrali da vam vodi zdravstvo. Ne tražim da vi date objašnjenje, niste vi krivi, znamo mi kako to ide i kako je to vama dobačeno da vi to prihvatite, progutate. Vi se tu apsolutno ništa i ne pitate.
Ovakvo loše zdravstveno stanje, po svim pokazateljima zdravstvenim, ne može da se pravda. Od 2003, sa 65 milijardi dinara u budžetu Fonda za zdravstveno osiguranje, došli smo do 2008. gde imamo 163 miliona, plus se troše pare iz budžeta Ministarstva za kapitalne investicije, plus iz lokalne samouprave i iz inostranih kredita, za 25% je skočila potrošnja u ovom budžetu. Kakvi su rezultati - nikakvi.
Gospodine ministre, pogrešili ste, ili ovi koji su vam to napisali, da ne spomenete zdravstvo uopšte, to je bruka i sramota, jer ova zemlja je bolesna, ljudi umiru i mi nestajemo sa ovih prostora upravo zahvaljujući lošoj zdravstvenoj situaciji, da ne govorim o beloj kugi koju ste jedva, ovlaš samo, spomenuli. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, građani Srbije, reklamiram članove 104. i 113. Ponavlja se ista situacija. Gospođo predsedavajuća,  vi treba da reagujete  na dobacivanja iz klupe. Ponavlja se to dobacivanje i vi ne reagujete. Zašto ne reagujete, vrlo je interesantno.
Mnoge moje kolege ovde su govorile da mi danas prisustvujemo urušavanju parlamentarnog života u Srbiji, da parlamentarna demokratija hoće da bude zamenjena predsedničkom. Upravo takvo ponašanje pojedinih budućih ministara to i potvrđuje. Ne smeta nama ni broj prisutnih ovde, koji nikada nije kompletan, koji govori dobro o odnosu buduće izvršne vlasti prema zakonodavnoj.
Da kažem tim budućim ministrima, u sistemu parlamentarne demokratije, ukoliko će on važiti i dalje, postoji podela vlasti i ta vlast se deli na zakonodavnu, koja je direktno nosilac suverena. Mi smo direktno izabrani od naroda. Gospodo, vi se birate od Skupštine i toga treba da budete svesni. Vi ste sluge naroda, ako jeste pravi ministri, ako shvatate svoju dužnost i vi treba u skladu sa tim i da se ponašate.
Znači, elementarno kućno vaspitanje i shvatanje parlamentarne demokratije vam nedostaje u ovom trenutku. Gospodine mandatare, vi ovo stado ne možete da okupite ni na samom početku, to jeste problem, nećete sigurno moći ni ubuduće, ali bar vas molimo da im skrenete pažnju na te dve stvari: na sistem parlamentarne demokratije i na elementarno kućno vaspitanje. Vi meni i sada dobacujete, a to je vrlo nepristojno i bezobrazluk.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ispred poslaničkog kluba SRS podneo sam amandman na član 17. Cilj tog amandmana je, u suštini, samo da se preciziraju i pojasne neke nedorečenosti u Predlogu zakona. Taj član 17. se odnosi na Ministarstvo zdravlja i logično je da ja kao lekar upućujem ovaj amandman.
Danas je 4. juli i čak bih mogao da počnem ovo izlaganje čestitanjem Dana nezavisnosti američkom narodu, ali američki vlastodršci ne dozvoljavaju mojoj zemlji da i ona uživa nezavisnost i to je tužna realnost. Četvrti juli je, a iz Ljiga nam pacijenti telefonom javljaju u poslanički klub kako ne mogu da dobiju lekove zato što nema recepata zbog nekih bar-kodova koji nisu doštampani već drugi dan. Četvrti juli je, a u najvećim porodilištima u Beogradu, u Višegradskoj ulici i u Narodnom frontu, trudnice nemaju nijedan analgetik. Porađaju se kao u srednjem veku već drugi i treći mesec, otkako traje nestašica leka "dolantina" koji se navodno preregistruje.
To je naša realnost sa kojom se mi suočavamo kad govorimo o zdravstvu. Rasprava u načelu o ovom zakonu o ministarstvima je možda pokazala nekoliko stvari koje su interesantne i kojih bi se ja dotakao na početku svog izlaganja.
Sve to bi se moglo najbolje iskazati stihovima Jove Jovanovića Zmaja koji je jednom kazao: "Nužda zakon menja, to je istina živa, ali bi bilo bolje da obratno biva". Tako je, izgleda, i sa ovim zakonom, njega nužda menja. Naime, šta ga menja? Moraju se zadovoljiti apetiti jedne pozamašne grupacije ljudi koji su željni da budu ministri.
Imali smo i racionalne predloge; čudno je da je kolega Batić povukao jedan racionalan predlog kako treba napraviti jeftinu vladu sa malim brojem ministarstava, ne znam šta bi bio motiv. Godine 2004. smo imali 17 ministarstava, pa smo 2007. imali 22 ministarstva, a sada 24. To je ono što je naša realnost. Realnost ovih izbora jeste da imamo reciklirani DOS, gde vodeća grupacija, mi njih u žargonu zovemo "žuti"... Izgleda da se "žuti" leče transfuzijom SPS-a, a njima je boja crvena. Upravo ovakva transfuzija treba da oživi tog mastodonta koji traje od 2000. godine. Videćemo, možda će i uspeti. Naravno, ako čovek sagleda šta je cilj održavanja ovoga u životu, u stvari, to je pokušaj da se uspostavi jedan totalitarni režim, jedna marionetska vlada. Ne bih obrazlagao zašto i kako.
Sada da pređem na sam član 17, da vas mnogo ne zamaram. Šta smo mi predložili? Ako se pogleda član 17, to je član 21. sadašnjeg zakona, on je u celosti prepisan. Od 2002. godine taj član se prepisuje, ne dodaje se ni zapeta ni crta i sada bi neko mislio - šta tu ima da se priča, zašto radikali zakeraju? Upravo zbog principa da moraju iskazi i pravne norme da budu jasne i precizne.
Vidite, pobraja se ovde na više od pola stranice šta sve spada u nadležnost Ministarstva zdravlja, pa se kaže da će učestvovati u pripremi i sprovođenju međunarodnih sporazuma o obaveznom socijalnom osiguranju. Mi kažemo da tu treba dodati: "u delu koji se odnosi na zdravstveno osiguranje", jer je jasno da je Ministarstvo nadležno za to. Mi predlažemo da se to precizira.
Dalje, kaže se u drugom delu da Ministarstvo brine o stručnom usavršavanju i specijalizaciji zdravstvenih radnika. Mi dodajemo: "i drugih radnika", ne samo zdravstvenih. Zašto? Medicina je danas multidisciplinarna nauka; danas imate i biologe koji tesno sarađuju sa nama lekarima, imate nuklearne fizičare; ako hoćete, imate i nešto što se zove zdravstveni menandžment, gde i te kako može ekonomista da nađe svoje mesto.
Prema tome, postoje programi u evropskim zemljama, da ne kažem i u drugim razvijenim zemljama sveta, gde postoje specijalizacije koje mogu uključivati i druge profile, a ne samo zdravstvene radnike. Mi dobronamerno predlažemo zakonopiscu da ne bude tvrdoglav, da bude evropski širok i da otvori mogućnost da Ministarstvo zdravlja, što čini i danas, bude i zakonom ovlašćeno da pravi specijalizacije i za druge profile, naravno, kada se tiče zdravstva.
Kada je u pitanju naša treća primedba, u Predlogu zakona kaže se da Ministarstvo zdravlja vrši redovnu kontrolu nad objektima, sanitarni nadzor na državnoj granici i druge poslove određene zakonom. Kada se govori o sanitarnom nadzoru, mi samo kažemo da treba precizirati i dodati: "nad prekograničnim prelaskom ljudi, prometom hrane i predmeta opšte upotrebe". Zašto bi ovo bilo potrebno? Ako kažete "sanitarni nadzor", nedovoljno je određeno.
Zašto mi insistiramo da se taksativno navede da vrši sanitarni nadzor prekograničnog prelaska ljudi, prometa hrane i predmeta opšte upotrebe? Zbog toga što je već pokušano da se zakonima uzme nadležnost Ministarstvu zdravlja upravo u kontroli hrane na granici, da se ta nadležnost da veterinarskoj službi, što do sada nikada nije bilo u zemlji Srbiji i što mi smatramo lošim rešenjem, ali nije mesto da sada obrazlažemo zbog čega je to loše.
Vidite, to su naši predlozi koje smo mi uputili ne zato da bismo opstruisali rad, ne zato da bismo pametovali, nego da bismo samo upotpunili ovaj zakonski predlog. Priprema se nova vlada, hvala Bogu, treba što pre da je dobijemo, ali što se tiče zdravstva čovek bi rekao - na zapadu ništa novo, imaćemo novog - starog ministra, i to je realnost.
Neću govoriti o situaciji kada je u pitanju zdravlje stanovništva u Srbiji; ona nije dobra, nije zadovoljavajuća. Zašto? Osnovni problem je što je biološki integritet nacije ugrožen; 30.000 građana nestaje sa tla zemlje Srbije svake godine, 30.000 ljudi više umre nego što se rodi. Mi biološki nestajemo. Da ne ulazim u analize, nije mesto i prilika za to, ali je u velikoj meri razlog što mi nemamo dobru preventivnu službu kojom bi trebalo da sprečimo glavni razlog ovog našeg odumiranja, a to su hronične nezarazne bolesti, na čelu sa kardiovaskularnim bolestima i rakom. Neću ulaziti sada u tu priču, nije prilika, mogao bi predsedavajući da me opomene da se držim tačke dnevnog reda. Ovo jeste, praktično, to.
Hoću da završim samo sa još par reči. Mi u Srpskoj radikalnoj stranci nismo zlopamtila. Kada me neko hvali onda prvo pomislim da se on šali, a ako mi uputi i neke reči kritike uvek se upitam da li je to baš tako i pokušavam da pronađem gde je u pravu. Mi poštujemo svačije mišljenje. Tako sam bio na sajtu jedne stranke, ne znam da li je opoziciona, da li je poziciona, ona je kameleonski nastrojena kada je u pitanju podrška budućoj vladi, radi se o LDP-u; tamo postoji blog te stranke, izvesni građanin Petar Luković je dao poduži članak, vrlo interesantan, koji sam smatrao da je možda vrlo koristan. Ne čujem da oni koriste to, mada su istakli to na svom sajtu.
Dao bih samo jedan citat. Zašto? Vrlo je poučan, jer nama često zameraju da smo mi okrenuti ka prošlosti i treba da gledamo u budućnost. Naša budućnost je ponedeljak, nova vlada.
Evo jednog citata koji je jako interesantan, možda je i upozoravajući. Naravno, tiče se Ministarstva zdravlja, zato i čitam. Ne idem van teme, nemojte da mislite da sam zalutao. "Svaka vlada u kojoj su Mlađan Dinkić i Tomica Milosavljević, a nema te vlade u poslednjih sedam godina u kojoj oni nisu bili, ima večiti problem sa ovom dvojicom žitkolikih gmizavaca sposobnih da sarađuju sa Đinđićem, malo sa Živkovićem, do jaja sa Koštunicom, a danas sa Tadićem i Dačićem. Kul, nema frke, sa svima može G17, mafijaški organizam koji se, kao u onim virusnim science fiction romanima, uselio u svako telo nesrećnog pacijenta koji je poverovao Mlađanu Dinkiću da ima samo jedan stan i neku siću od evra u banci. Suočeni sa metafizičkim problemom, ili će ostati u vlasti ili će se zaglaviti u zatvoru, sredine nema, Dinkić i njegov sluga Milosavljević bez problema su progutali Dačića, Mrkonjića, Obradovića, ministra prosveta Petra Škundrića...", onda ide jedan glagol koji ne bih citirao, samo bih rekao prvo slovo, "j... se Dinkiću za nauku i prosvetu, pod svojim skutom drži skijališta, šume, telekomunikacije, banke, zdravstvo, možemo da nabrajamo do sutra, prekosutra ili do iduće godine".
Time bih završio. Vidite, mi ne strančarimo, želimo da afirmišemo i mišljenje drugih, pogotovo kada bismo se možda mogli sa njima i složiti. Time završavam ovo svoje izlaganje. Ako postoji minimum dobre volje, predlažem da ipak usvojite ovo što predlažemo amandmanom.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se samo da bih potkrepio razloge da usvojite ovaj amandman. Ovde se kaže da u nadležnost ovog ministarstva spada zaštita spomenika i spomen-obeležja oslobodilačkih ratova Srbije, vojnih grobalja i grobalja boraca.
Molim vas, ratovi se grubo mogu podeliti na osvajačke, oslobodilačke i odbrambene. Pravite razliku između odbrambenog i oslobodilačkog. Vi to ne pravite.
Mi vam upravo ovim amandmanom skrećemo pažnju i zahtevamo od vas da samo dodate: "otadžbinskih ratova i NATO agresije".
Zašto posebno ističemo NATO agresiju? Iz prostog razloga što je to jedna od najsramnijih agresija, koju je izvršilo 19 najrazvijenijih zemalja sveta protiv jedne suverene države, nećemo ulaziti da li je to bilo zasnovano na pravnim osnovama ili ne, gde je povod bila humanitarna katastrofa na Kosovu, a lupali su se mostovi i sve fabrike u Vojvodini i čitavoj Srbiji. Da se toga okanemo.
Molim vas, ovo je sada upućeno ovima koji imaju poseban sistem vrednosti za koji se zalažu, kulturni i civilizacijski nivo jednog društva uglavnom se ceni prema dvema stvarima: prva je odnos prema mrtvima, a druga je odnos prema slabima i nemoćnima. Molim vas, u etičkom sistemu vrednosti najveća vrednost pripada žrtvovanju za nekog drugog, a najveća žrtva je položiti život na oltar otadžbine.
Nama će opet neko kazati da smo mi radikali lažne patriote. Molim vas, zašto smo mi patriote? Ako nemaš državu, onda si horda, onda nisi narod. Ako nemaš svoj jezik, a Skiti su otišli i prošli su, ako nemaš svoju zemlju koju obrađuješ i na kojoj živiš stalno nastanjen, onda nisi narod. Prema tome, sramno je što ste ovo odbacili olako. Ili niste čitali ili ima druga stvar, da ste stvarno protiv svog naroda i da ne cenite najveće žrtve koje se mogu položiti u čitavom svetu, pa i u ovoj zemlji. Molim vas, dajte nešto uradite i poboljšajte ovo. Ovo vam ne služi na čast.