Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženo predsedništvo, gospodin Vita Plužarević je ispred SRS dao jedan konstruktivan predlog da vi lepo brišete kako član 38, tako i nadnaslov. Ono što je govorila moja koleginica, potpredsednica Skupštine gospođica Nataša Jovanović na liniji je ovoga što je govorio i gospodin Plužarević. Naime, smatramo da je neodgovorno od države da se, uz opšti smeh i zadovoljstvo nekih, na ovakav način arče narodne pare u jednoj tranzicionoj, siromašnoj zemlji.
Bio bih slobodan da kažem, vi evropejci ste objavili nedavno jednu poveću knjigu; nosio je gospodin Đelić kod nalogodavaca iz inostranstva da se pohvali njom. Tamo postoji odeljak o zdravstvu. Tamo je lepo napisano kako će Ministarstvo primiti još stotinak novih službenika, a kako će Zavod za zdravstveno osiguranje primiti 300 novih službenika.
To je politika koju će ova nova vlada da vodi i to je ono što treba da se zna. Jedna neracionalna, štetočinska vlada koja upošljava svoje kadrove i obezbeđuje bolji život za jednu malu povlašćenu grupu partijskih članova.
Ono što su reklamirale kolege iz DSS-a takođe zaslužuje pažnju. Gospođo predsednice parlamenta, ovakva rasprava, uz ovakvu galamu kao na pijaci, u ovo doba noći, jeste urušavanje parlamentarne demokratije i vi to zdušno radite udruženim snagama. Jasno je, na izborima smo dobili reciklirani DOS, dobili smo jedan mastodontski organizam od 19 partija koje ga čine. Žuticu DS-a treba da izleči transfuzija sveže SPS krvi, PUPS-a i Jedinstvene Srbije, i nema tu nikakvih problema.
Međutim, zakoni koje ste nam dali da o njima raspravljamo, koji su smešni, način na koji ste ih obrazlagali, način na koji se vodi rasprava bez ovlašćenog predstavnika, gde nećete ni da čujete ni da reagujete na primedbe, to je bruka i sramota koja ovaj parlament danas karakteriše.
Prema tome, zavodi se totalitarni režim pod vođstvom gospodina Tadića, zavodi se marionetski režim, to je potpuno jasno. Na čast vam ovakav parlament i ovakvo vođenje parlamenta. Ali, znajte, srpski radikali, a verujem i ostala prava opozicija, ne kameleonska, čas jesmo, čas nismo, sprečiće vas u vašim namerama, a namera je izdaja vitalnih interesa srpskog naroda i države.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, uvaženi građani Srbije, reklamiram povredu Poslovnika, tačka 104. stav 1, gde se kaže da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. Kad ovo citiram, mislim na gospodina Boška Ristića.
Interesantno, kad čovek pogleda ovaj naš poslovnik, u narednoj izmeni ćemo verovatno morati da vršimo neke izmene i u članu 27, gde se lepo govori šta predsednik Skupštine mora da radi, pa se kaže: "stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine", a mi ćemo sada morati da dodamo i: "zakonski ispravnom radu ovih naših tela" jer vidite šta nam se događa.
Na brzinu novostvorena koalicija ili familija htela je na brz način da dođe do dva nova zakona. Evo, u roku od dva dana mi već imamo dve ispravke. Dobili ste juče ispravku koju je potpisao gospodin Vlatko Ratković. Tamo je stajalo da je predlagač zakona Vlada. Nije Vlada, nego 122 narodna poslanika. Mi smo dobili da nam je, kao predlog, ove zakone uputio gospodin Koštunica, što nije tačno. Pre par minuta smo dobili još jednu ispravku.
Šta je problem? Problem je što nam gospodin Ristić, koji je pravnik, stvarno na nestručan način tumači zakone. Čak je išao tako daleko da je pokušao i da zloupotrebi pravnu nauku, da kaže da je ona nelogična, neprincipijelna i da je nemoguće nešto što je sasvim moguće i što smo u niz ranijih slučajeva u ovom parlamentu mogli da donesemo, da ako dva različita predlagača imaju u istovetnom obliku date amandmane, njihovi amandmani budu usvojeni.
Još je strašnije što se ovde poslužio i neistinom, pa je rekao da je prvo bio amandman iz SPS, a prvo je bio amandman gospodina Delića na redu i morao je da bude razmatran.
Vrhunac svega je degutantna konstatacija da je kriva tehnička služba. To je nečasno, gospodine Ristiću. Može čovek i da pogreši i mi nikada ne bismo tražili sankcije protiv tehničke službe. Krivi ste isključivo vi, pošto ste svojim potpisom overili ono što je napisano. Potpis ne služi radi parade. Vi to znate bolje od mene. On potvrđuje da je ono što je izneto tačno ili da vi smatrate da je tačno.
Prema tome, budite častan čovek, preuzmite na sebe odgovornost, nemojte časne ljude iz tehničkih službi ovde pozivati u pomoć, okrivljavati ih i sankcionisati. Ne služi vam to na čast. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, ja sam, verujte, pomalo i zatečen i iznenađen ovakvom erupcijom mržnje koja je iskazana u rečima poslanice Vesne Pešić. Vi ste dve stvari ovde nama iz SRS bili slobodni da bacite u lice i da kažete da se mi ovde stalno promovišemo da smo prve patriote u zemlji i da od nas boljih patriota nema i da vi hoćete da mi vidimo koji su to kriterijumi. Vrlo su prosti, gospođo Pešić, vi ih verovatno dobro znate.

Reč patriotizam znači voleti svoju zemlju. Ako smo mi deca svoje zemlje, a ako je partija naša otadžbina Srbija, kakva bismo mi to bili deca ako bismo voleli invalidnu majku, a vi se slažete i vi hoćete da imate invalidnu Srbiju. Vama je Srbija bez Kosova u redu, i to je realnost i to treba priznati, ne treba o tome pričati. To je prvo što treba da vam kažem.

Druga stvar koju ste vi ovde kazali jeste da smo mi krivi za sve ono što se loše dogodilo srpskom narodu. Kakvo slepilo od jednog akademskog građanina! Da li vi bar znate, ako hoćete da govorite o krupnim istorijskim istinama, da postoji jedan vremenski period koji mora proći, vremenska distanca, da bi se o događajima iz skorašnje istorije moglo konačno i presuditi. Ne. Vi presuđujete. Ali, šta je motiv i šta je ono što vas nagoni da presuđujete? To je mržnja.

Gospođo Pešić, da je to istina, nekim slučajem, pa da li bi nas srpskih radikala ovde bilo daleko više nego vas koji ste jedna marginalna grupa koja se iz godine u godinu šlepa u ovaj parlament kroz različite koalicije kojima se priključujete? To je način na koji vi egzistirate, a nije da vas srpski narod hoće i na izborima izglasava kao svog legitimnog predstavnika koga želi da vidi u parlamentu.

Molim vas, vi ste ovde uvredili i gospodina Šešelja, našeg predsednika koji ne može da vam odgovori. Vi ste ovde uvredili čoveka koji intelektualno daleko nadmašuje i vas i vašu elitu.

Znate šta bih voleo, i zamolio vas, ukoliko je to moguće, da završim ovo izlaganje, pročitajte zapis Rastka Nemanjića koji je napravio na samrti Simeona, svoga oca. Tamo ćete da se nađete lepo i prepoznate. Vi ste oni koji kolaborišete sa neprijateljima srpskog naroda, sa onima koji su ubijali naš narod i to je ono što će vama istorija konačno da dodeli kao vašu najbitniju karakteristiku – kolaboracionisti sa neprijateljima srpskog naroda, to ste vi.

Poštovane dame i gospodo, poštovano predsedništvo, izašao sam samo da podržim ovo što je rekao poslanik SRS gospodin Bojan Mladenović. Naveo je sve relevantne razloge zbog kojih apsolutno nema mesta ovoj reči u ovom predlogu zakona.

Ja bih samo još podsetio na neke medicinske razloge koji nalažu da se ne upuštamo u ovu avanturu. Znate da imamo povećan broj obolelih od karcinoma u Srbiji, i to znatno povećan, od vremena NATO agresije. Znate da je na ovu zemlju bacan osiromašeni uranijum i verovatno je i to jedan od uzroka koji je doveo do povećanog obolevanja.

Takođe moram da vam skrenem pažnju i na to da znate šta se događa s ovakvim postrojenjima u okolnim zemljama. Skoro se desilo u Sloveniji da je procurilo nuklearno gorivo iz reaktora i da su bili ozračeni i izvesni ljudi. Znate da je u Bugarskoj bio takođe problem, da ne govorim o Černobilju.

Rekli smo da imamo hidroenergetske potencijale, da postoje velike naslage lignita na našem Kosovu i Metohiji, i to su energetski izvori, pored gasa koji, takođe, može poslužiti za proizvodnju elektroenergije, koji i te kako, u dovoljnoj meri, mogu da na ekonomski opravdan način zadovolje naše potrebe za električnom strujom.

Stvarno mi smeta što ovde niko od ovlašćenih predstavnika neće da izađe da brani ovaj stav koji je zapisao u zakonu, da nam ospori, da nam dokaže da nismo u pravu ili da jednostavno dođe pa kaže da se usvaja ova primedba.

Molim vas, naša zakonska regulativa u ovom momentu ne dozvoljava izgradnju elektrane. Naš pravni sistem mora da bude jedinstven, zašto kršite jedinstvenost našeg pravnog sistema? Da vam ne govorim o svim drugim problemima koji proističu iz ovog. Samo toliko.

Zakonodavac piše zakon i zakonske odredbe. On mora da bude precizan i jasan, to vi dobro znate, da ne bi dolazilo do zabune.

Nuklearna energetska postrojenja su ona koja proizvode energiju - ako pogledate definiciju, videćete da je to to - a postoje i nuklearni reaktori koji se mogu primenjivati u svrhu istraživanja. Znači, energetsko postrojenje nije reaktor koji služi u naučne svrhe. Morate biti potpuno precizni i jasni. Trebalo je da konsultujete stručnjake, da ne bi bilo dilema.

Znači, nuklearna postrojenja u istraživačke svrhe. Da vam ne govorim opet koji je sada problem sa Severnom Korejom, sa Iranom, gde oni tvrde da imaju reaktore koji se koriste u naučne svrhe, a spočitava im se da, u stvari, grade atomsku bombu. To je poseban problem.

Hoću da vas upozorim na to da mi u zemlji imamo jedan jedini nuklearni reaktor, u Vinči, koji služi u naučne svrhe, a nama sem tog reaktora, tih kapaciteta, apsolutno više i ne treba.

Mi smo imali donedavno atomsku bombu u centru Beograda i taj otpad je pre mesec dana izmešten u skladište u Vinči. Da vam kažem još jednu informaciju, da je došlo do oticanja radioaktivnog otpada u Vinči i da su zaposleni signalizirali javnosti da postoji opasnost.

Prema tome, apsolutno ne stoji da su nuklearna energetska postrojenja naučnoistraživački reaktori. Napišite ovde jasno, pa neće biti nikakvih problema.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, građani Srbije, nažalost, možete da vidite kako se guši parlamentarni život i parlamentarna demokratija u Srbiji.
Izašao sam da reklamiram 77. član Poslovnika i da zamolim predsedavajućeg da sasluša dobre sugestije koje su upućene iz poslaničke grupe SRS i da se ova situacija razreši na jedan civilizovan i parlamentu primeren način.
U članu 77. jasno se kaže u poslednjem stavu - obaveštenje o datumu i dnevnom redu sednice odbora dostavlja se svim narodnim poslanicima, poslaničkim grupama i Vladi. Znači, poenta je svima. Ako se vanredno zakaže, onda je normalno obavestiti sve ove učesnike u procesu rada.
Neko je pretvorio Plavi salon u čekaonicu. Mogli ste da služite i kabezu, neki program zabavni da pokrenete dok ste čekali. Da je to nemoguće u srpskom parlamentu, vi možete da vidite iz člana 86. Poslovnika, gde jasno kaže - kada su sednice parlamenta u pitanju, ukoliko predsednik na početku radnog dana konstatuje da u sali za sednice nije prisutna najmanje jedna trećina narodnih poslanika, sednica se odlaže za jedan sat. Nema beskonačnog čekanja, nema zamlaćivanja, nema cirkusa, nego se odlaže za jedan sat. Ali, onda se to dužni da kažete svim učesnicima sednice i da se oni pokupe i da dođu kroz jedan sat.
Zašto mi izlazimo? Opet će neki evropejci da kažu, evo, srpski radikali prave od skupštinske pozornice tribinu za opstrukciju rada.
Molim vas, zbog čega mi insistiramo na ovome? Odmah da vam kažem koji je logičan redosled stvari koji treba da uradite.
Vi treba ili da prekinete sednicu, da pozovete predstavnike poslaničkih grupa i da se dogovorite kako da se izađe iz ove situacije, to je vaša mogućnost, ili, što je najbolje rešenje, odmah naložite da se nova sednica regularna održi. Zašto?
Srpski parlament, kao i svi parlamenti u svetu, nosilac je najvećeg suvereniteta. Mi smo direktni nosioci narodnog suvereniteta ovde, za razliku od druge dve grane vlasti, sudske i izvršne. Mi smo laička ustanova, članovi ovog parlamenta su od seljaka, radnika do akademika, mi donosimo zakone i odluke razmenom suprotstavljenih stavova.
Znači, na jedan intelektualni način mi nismo obavezno i stručni, imamo stručne službe koje nam pomažu.
Suština demokratskog parlamentarizma je suprotstavljenost mišljenja. To je opozicija. Vi ste slučajno, ili nenamerno ili namerno, isključili opoziciju. Vi zavodite torturu većine i to je ono na šta mi vama ovde ukazujemo i vi ne razumete, a vi pričate da nas vi vodite u Evropu. Ne, nije to Evropa, ovo nije ni Azija, ovo nije ni Afrika, ovo je nešto sasvim novo, ovo je nešto što samo jedna kameleonska družina može da napravi.
Prema tome, molim vas da ovaj parlament više ne pretvarate u cirkus, molim vas da postupate u skladu sa normama demokratije parlamentarne i da izađemo iz ove situacije ili prekidom ove sednice ili poništavanjem ovoga što se zove tzv. sednica odbora i da se napravi regularna sednica. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, poštovani građani Srbije, javio sam se da podržim amandman kolege Slobodana Maraša. Znate kako glasi, on je čitan i ne treba da se time duže bavim.
Interesantno je samo možda da se osvrnem na par činjenica, koje su opet svima nama dobro znane, ali je to važno da bude sasvim jasno i građanima Srbije. Vidite, sada je 20,19 časova, mi raspravljamo o važnim izmenama zakona, ta rasprava je zakazana za 12,00 sati, sednica je počela tek u šest sati i sada se postavlja pitanje - zašto je to tako. Sigurno će kolege iz pozicije kazati da su krivi poslanici iz opozicije, mi mislimo obrnuto, da je bilo kršenja Poslovnika. Sad čujem već od svih prethodnika - da to stavljaju na dušu i predsedniku naše Skupštine.
Mislim da ne treba zamerati mnogo ni našem predsedniku, jer se on uhodava u radu, sekretar takođe, ipak su novi ljudi na novoj dužnosti, treba im ostaviti vremena i oni će vremenom moći da poprave, je li tako, svoj rad, ukoliko ga ocenjujemo da baš nije zadovoljavajući.
Ipak jednu stvar želim da kažem. Ne slažem se sa stavom koji je naš uvaženi predsednik Skupštine, moja koleginica Đukić, danas iznela kada je odbila da arbitrira između 12 poslanika opozicije i 13 poslanika pozicije.
Nažalost, gospođo predsednice, vi ćete morati da arbitrirate. Jer vidite, u članu 27, prvom koji opisuje vaše nadležnosti lepo se kaže - stara se o primeni Poslovnika Narodne skupštine, a odmah iza toga stoji da se stara o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine.
Naime, šta znači "uskladiti"? Kada vi treba nešto da usklađujete - kada je neskladno. Upravo to, kada imate ambivalentne situacije i suprotstavljene poslanike, vi ste dužni da uskladite taj red i ne da bežite od te odgovornosti, znači, uđite slobodno i u punom kapacitetu koristite to vaše pravo koje vam je dato Poslovnikom. No, da se vratim ovom samom amandmanu, da mnogo ne popujem.
Zašto se na ovakav način vrše izmene ovog zakona? Čovek bi, razuman i građanin Srbije, rekao - pa sigurno radi efikasnijeg rada Vlade. Međutim, nažalost, upravo ovim članom 2. mi ne možemo da uvidimo da postoji takva situacija. Naime, o čemu se radi? Moji prethodnici su već rekli.
Prvo, problem je ovde što nemamo ovlašćenog predlagača, gospodina Ristića, koji je na jedan stvarno neprofesionalan način, a on je pravnik, pokušao da nam obrazloži potrebu za ovakvim izmenama. Njega danas nema.
Šta to znači? To znači da poziciji uopšte nije stalo do sučeljavanja mišljenja, pozicija nema nameru da stupi u dijalog sa opozicijom, ona ignoriše opoziciju.
Šta ta ignoracija znači - superiornost, da je prepametna, da sve zna apriorno i da nema potrebe da odgovara ili, upravo obrnuto, da nema šta da kaže? Građani Srbije će najbolje proceniti iz ovih naših diskusija ko je u pravu, a ko u krivu.
Mi stičemo utisak, iz opozicije, i vidim sve kolege koje su prethodno govorile - da se ovde radi o jednoj političkoj trgovini koju inicira DS i, možemo slobodno da kažemo, oličena u liku njenog predsednika gospodina Borisa Tadića. Taj čovek apsolutno je jedna autoritarna ličnost, sa maksimom - država to sam ja - gde zastupa državu Srbiju bez konsultacije sa predsednikom Vlade i parlamentom.
Bio je slobodan da i drugu maksimu pusti u promet - partija to sam ja - on određuje, znači ima diskreciono pravo da određuje mandatara. Onda, kada je to tako, neko bi rekao - evo novi Luj HIV političke scene, pa i to istorija poznaje.
Međutim, da istina bude mnogo crnja, moram vas podsetiti da taj gospodin to što radi ne radi zato što se samo oseća Lujem HIV, nego je nažalost on marioneta koja izvršava naloge gospodina Mantera i drugih tajkuna koje sada ovde ne bih nabrajao. Dokaza za to imate dovoljno u medijima i štampi, kako žutoj, tako i ozbiljnoj.
Naravno, protivimo se kršenju Ustava, i mi svi ponavljamo i čitamo 125. član Ustava koji jasno određuje - ko može da čini jednu vladu. Evo, ja ću ponovo, po stoti put, ovde pročitati građanima Srbije - da Vladu čine predsednik Vlade, jedan ili više potpredsednika i ministri. Znači, to je potpuno jasna odredba.
Ono što je obrazloženje i ne stoji, i zato mi tražimo da se ovaj član briše, pogledajte kakva su obrazloženja nelogična. Kaže se - Razlozi za donošenje zakona. Kaže ovako: "Određena rešenja iz važećeg Zakona o Vladi neophodno je precizirati, i to rešenja o položaju potpredsednika Vlade..." Da li neko zna šta znači precizirati? Znači, ako nešto nije dovoljno jasno, već je nominovano, onda ga možeš objasniti dodatnim rečima. Ne, ovde se uvodi inovacija, ovde se govori o potpuno novom članu Vlade koji se zove prvi potpredsednik Vlade - zamenik predsednika Vlade.
Kada se govori o hitnosti, onda imate još apsurdnije tvrdnje i nesuvislosti, gde se kaže: "Donošenje ovog zakona po hitnom postupku od naročite je važnosti za funkcionisanje Republike Srbije i njenih institucija..." Nije Republika Srbija prćija 19 stranaka, pa ako oni ne mogu da se dogovore ili ne mogu da usklade svoj rad, da onda moraju da pribegavaju dodatnim poštapalicama. To apsolutno ne stoji.
Ono što je interesantno, takođe, ako pogledate s formalne strane kako je napisan sam predlog ovog člana, ovo je jedna sitnica, ali i sitnice su bitne. U stavu 2. se kaže: "Prvi potpredsednik Vlade - zamenik predsednika Vlade pomaže predsedniku Vlade u vođenju i usmeravanju Vlade". O kakvom vođenju i usmeravanju je reč?
Ustavopisac je jako precizan. Čovek koji je to pisao ima pravnog znanja i obrazovanja, zna nešto što je i srpski književni jezik, i onda on kaže ovako: "Usmerava rad Vlade". Znači, on ne usmerava Vladu. Šta znači usmeravati? To se može tumačiti na različite načine, ali jasno i precizno je napisano u Ustavu kako treba da stoji ova naznaka ovde. No, to je već rezultat nespretnosti, brzine, ne verujem ni potpuno pravnog analfebitizma nekoga ko je pisao ovako nešto.
Ako već uvodite sve ovo, mi vidimo dve funkcije ovog vašeg zamenika ili, kako ga vi zovete - prvi potpredsednik Vlade. Po logici, ako uvedete među četiri ili pet osoba da je neko prvi, onda ostali moraju biti nižeg ranga i onda su oni drugi, onda ih tako treba zvati i rangirati. Ne mogu da budem i riba i devojka. Ako sam prvi potpredsednik Vlade, više ne mogu da idem u onu drugu kategoriju ostalih potpredsednika Vlade. To je sasvim jasno. Onda je to trebalo jasno i kazati.
Druga funkcija ovog je da pomaže predsedniku Vlade. On ga zamenjuje kada je odsutan, a kada je prisutan, on pomaže. Sada je pitanje - ako Ustav jasno kaže da predsednik vodi i usmerava rad, stara se o ujednačenom političkom delovanju, znači, ako imate vođu, da vas pitam - da li ste videli vojsku sa dva vođe? Da li ste videli bicefalnog direktora? Ovde se nama nudi bicefalni predsednik Vlade? Mislim da to ne može da opstane, a da se logički brani.
Zašto živom prisutnom predsedniku da jedan odabrani, a ne ostali potpredsednici, pomaže? Šta će ona trojica - da odmažu, a ovaj će da pomaže? Zašto ova osoba ovom čoveku pomaže? Ako hoćete da ujednačujete nešto, da to može da uradi jedna ličnost daleko bolje nego dve koje uvek mogu imati dva mišljenja. Neko je ovde pričao o rašomonskoj istini. Setite se i toga, pa će vam opet to biti jasno.
Pitam se da li možda postoji sumnja da je sam predsednik u budućoj zamišljenoj vladi u glavi Borisa Tadića, Mantera i tajkuna, možda nesposoban, pa mu treba dodati staratelja i osobu koja će ga podržavati? Možda je to osoba koja će da klone, pa će ga ovaj pridržavati. Znači, dodaje mu se jedna štaka, jedno poštapalo, a zašto - nije jasno. To je trebalo nama objasniti i obrazložiti. Onaj gospodin Ristić je trebalo da nam objasni zašto će da bude potrebno da pomaže neko ovom čoveku.
Pitanje je ovo - da neko ne kompenzuje neko olako dato obećanje nekome na ovaj način? Meni se čini da se upravo o tome radi.
Neko je olako nekome obećao da će, recimo, biti premijer, pa pošto je to bila navlakuša, laž za narod, za medije patka, sada se vraćamo unazad, popravljamo situaciju jednim genijalnim rešenjem, koje nema veze ni sa mozgom ni sa političkom logikom, a bogami ni sa interesima srpskog naroda.
Ako, gospodo demokrate, ovlašćeni predlagači zakona, nećete sa nama da polemišete, nećete da nam kažete kako mi grešimo, a vi ste evropejci, vi ste za transparentnu raspravu i diskusiju, šta nam ostaje?
(Dobacivanje iz sale: Vreme.)
Nema vremena, imam 15 minuta, a vi ne vodite Skupštinu, uvaženi kolega. Pročitajte Poslovnik. Javio sam se po amandmanu gospodina Maraša.
Izgleda da je vaše vreme došlo u neku kritičnu situaciju. Možda je i zamor, ali nisam za to kriv, obratite se drugome ako ste umorni u ovim kasnim večernjim satima, ako ste čitav dan izmarani ovim mučenjem. To je problem koji mogu da razumem i da uvažim, ali to dobacivanje sa vašeg mesta ostavite kada vas budemo izabrali za predsednika, za potpredsednika i sa velikim poštovanjem i uvažavanjem ću usvojiti svaku vašu sugestiju, naravno, ukoliko je zasnovana na zdravoj logici, pameti i Poslovniku.
Sada, u petnaestom minutu ću i završiti. Ne volim da prekoračujem. Desi mi se, naravno, kao i svima, da prekoračim neki put, dozvoljavam i da me prekine predsedavajući.
Šta nam ostaje? Najbolje rešenje je da se manete ovoga i da ovu bruku i sramotu brišete ili da nam kažete u kojoj proevropskoj vladi tako nešto postoji, pošto ste vi evropejci, da nas ubedite snagom argumenata evropske političke prakse. Druga stvar, hajde da promenimo Ustav, jer jedno i drugo zajedno ne ide, sem u neprincipijelnim političkim koalicijama. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, poštovani građani Srbije, gospođa Vjerica Radeta spada u istaknute pravnike iz jedne palete pravnika koji se nalaze u našoj poslaničkoj grupi.
Gospodin Krasić, svi ga znate dobro, jedan je takođe vrsan pravnik, a gospodin Martinović je jedan akademski obrazovan čovek, koji stiče i jednu značajnu akademsku karijeru, a ovde potvrđuje svakodnevno svoje zaista veliko poznavanje pravne nauke.
Onda kad lekar dođe ovde da govori, je l' tako, možda je deplasirano da govori o pravnim normama i principima.
Međutim, ovaj član koji predlažemo da se briše, a koji takođe predlažu i naše kolege iz poslaničkog kluba Demokratske stranke Srbije, stvarno je toliko apsurdan da eto mora i jedan laik da uzme reč i da se sa par rečenica osvrne o svemu ovome.
Vidite, mi vodimo razgovor gluvih, nažalost. Nema gospodina Ristića, eno ga gostuje na televiziji. Čovek je jednostavno pobegao. Da li se radi o kukavičluku? Kukavičluk može da bude razlog, mislim da on nije kukavica, radi se jednostavno o tome da on nema šta da kaže i mi nažalost vodimo ovde razgovor gluvih.
Ono što hoću da kažem, molim vas, ne može nikako u 21. veku da se vraćamo u daleku prošlost, u doba aga, u doba monaha. Gospodin Krasić je ovde izrekao u jednoj rečenici suštinu problema. Ako govorimo o demokratiji, ona počiva na dva principa, da se poštuje volja većine, i kad je izbor i kad je odlučivanje u pitanju, jedan glas pripada jednom čoveku, nema zlatnog glasa.
To je razrešila Francuska revolucija 1789. godine, jeste uz pomoć giljotine, kada imamo tri maksime koje su bile – liberte, egalite, gospodo egalite, ostavimo fraternite, nije značajno za ovu raspravu – nemojte nas terati u doba kada se agama šetali opanci, a hoćete vi to čini mi se ako uđemo u NATO, ako se dozvoli NATO trupama da prolaze našom zemljom, gde ne odgovaraju našim sudovima za bilo koje učinjeno zlodelo ili krivično delo.
E sad, ima mnogo kritika na vođenje ove sednice, meni to smeta. Ne treba da budemo toliko kritični, uhodavanje je, ima vremena, ljudi će steći neku vrstu iskustva, ali kad vas pogledam, predsedništvo, i kad pogledam većinu vas iz nove familije, ličite mi na Nušićevu ožalošćenu porodicu, većina od vas. Muk, nema niko da ustane, ništa da kaže, eventualno neko onako, otme mu se, valjda neki očajan znak patnje, pa se uputi prema nama koji ovde izlazimo i govorimo.
Doduše, niste vi svi ožalošćeni, ima i veseljaka među vama u toj novoj familiji i kada otvorite štampu, novinu, vidite pijanu bratiju, koja proslavlja inauguraciju novog budućeg premijera, gospodina tog i tog.
Pošto sam jednom kolegi obećao da neću dužiti, daleko je interesantnije gledati gospodina Vojislava Šešelja u direktnom prenosu, a to je, nažalost, danas jedini čovek u Srbiji koji brani dostojanstvo srpskog naroda, koji brani interese srpske države. Nažalost, ni naš parlament, ni izvršna vlast ne čine ništa da bi mu pomogli. Gospodin Vojislav Šešelj izrugava ruglu Haški kazamat, izrugava ruglu sadašnji novi svetski poredak i u toj borbi će sigurno pobediti, na ovaj ili onaj način.
Time završavam i pozivam vas da stvarno bar odgovorite na neku od naših primedbi, da nam ukažete kako nismo u pravu, da se ponašate parlamentarno, da vodite raspravu, sukob mišljenja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, poštovani građani Srbije, sada je 19,00 sati a mi raspravljamo duže od 12 sati o prvom predlogu zakona koji je pred nama. Dragi poslanici i poslanice, stavite se u kožu mog stranačkog kolege Milana Veselinovića, koji je jutros u četiri sata krenuo iz Novog Pazara da bi prisustvovao ovoj sednici. Petnaesti je sat kako on sedi ovde i kako on treba da kvalifikovano učestvuje u raspravi o donošenju važnih zakona koji određuju sudbinu naše zemlje i treba da kvalitetno odgovori svom zadatku.
Predsednik Skupštine nije sada ovde, ona je lekar i najbolje može da razume zbog čega ovako počinjem svoje izlaganje. Sam predlog zakona je vrlo kratak i nije ga teško obrazlagati i osporavati, a moje kolege iz SRS su bile jasne i pružile su, zajedno sa ostalim kolegama iz opozicije, suviše argumenata koji teško mogu da se brane od strane pozicije. Da je sreće da postoji među nama uvažavanje i razum, logika, poštovanje Ustava i zakonitosti, predlagač bi već odavno povukao ovaj zakon i ne bismo imali ovu apsurdnu raspravu koja se i dalje vodi.
Samo bih upozorio na jednu činjenicu koja izgleda postaje pravilo u ovom novom sazivu. Vidite kako je sazvana prethodna sednica, kada smo imali nastavak konstitutivne sednice. Zvani smo SMS porukama od sekretarica sekretarica, bez naznačenog dnevnog reda i teme o kojoj se raspravlja, a materijal smo dobili neposredno pred početak sednice. Šta imamo danas? Imamo Treće vanredno zasedanje i mogli bismo tačno da kažemo – nastavak istog. Čega istog?
Vidite, mi imamo nepotrebno sazvan ovaj saziv po hitnom postupku. Gledajte kada se saziva – u petak uveče, kada ne postoji mogućnost da dođete do materijala.
Šta da kažemo kolegama iz unutrašnjosti koji su već bili u svojim domovima, koji apsolutno nisu imali uvid u ovaj materijal? Sednica se saziva za ponedeljak, koji nije Poslovnikom predviđen za normalan rad i raspravu narodnih poslanika. Narodni poslanici nisu robovi i zatočenici Borisa Tadića i grupacije koja sebe zove "Za evropsku Srbiju", oni imaju i druge obaveze prema svojim biračima u mestu i oni zakazuju svoje određene aktivnosti.
Međutim, ovde se pozivamo za dan koji nije Poslovnikom određen. Gledajte u koje vreme – u 12,00 časova. Po Poslovniku, trebalo bi da radimo od 10,00 časova. Zbog čega? Metod iscrpljivanja. Mi sada treba da raspravljamo u nedogled, dok traje ova rasprava; moj kolega Veselinović iz poslaničkog kluba će ovde trpeti ovu torturu.
Zašto se sve ovo radi? Naravno, vrlo je prozaičan razlog –neko hoće da se nekvalitetno raspravlja o ovim važnim problemima. Zašto? Neko hoće na brzinu da donese nešto što je sumnjive vrednosti, najverovatnije. Da je stvar čista, da su zakonski predlozi u redu, niko ne bi smandrljavao na ovakav način ovu sednicu.
E, sad, pita se čovek čemu ta histerična brzina. Ovo je već histerična brzina. Prvo smo mislili da je slučajnost, da su ljudi procenili da je to potrebno, možda i entuzijazam novouspostavljene koalicije, ali ovo je sada već histerična brzina. Sa ovog mesta sam već citirao jednu izreku: "što veća praznina, to veća brzina". Mislio sam da sam u pravu, ali mislim da nisam potpuno u pravu kada citiram ovu maksimu. Ima srpska poslovica koja je možda bolja: "Gvožđe se kuje dok je vruće" – daj da sklepamo ovo što pre, dok se ne posvađamo oko plena, jer već se kroz štampu, mi to vidimo, i te kako svađamo i uslovljavamo da bismo oformili našu novu vladu.
E sada, Luj XIV naše političke srpske scene, koji je već rekao da je on država, pa je rekao i – partija, to sam ja, doduše, dobio je ovlašćenja da može da odlučuje slobodno ko će da bude mandatar. Videli smo i to rešenje, izgleda da diktira i ovu pomamu i ovu histeriju kod zakazivanja naših sednica. Da preskočimo i to. Ne bi to možda bio veliki problem, ali kada se dohvatimo samog Predloga zakona, od praktično samo dva bitna člana, onda vidimo da je situacija, nažalost, daleko ozbiljnija.
Vidite, u medijima, u štampi, kažu, srpski radikali opstruišu rad Parlamenta. Ne! Gospodo u medijima, mi ne opstruišemo, mi se samo zalažemo za poštovanje Ustava, zakona i Poslovnika o radu. Zašto? Zato što je poštovanje procedure civilizacijska, pa može se slobodno kazati, i evropska tekovina.
Vi, gospodo evropejci, ne poštujete proceduru, pozitivnu proceduru, vi ne poštujete Ustav, ne poštujete Poslovnik, a onda zamenom teza nama spočitavate da mi imamo prljave primisli i da hoćemo da opstruišemo rad ovog parlamenta na štetu našeg naroda. Biće da je obrnuta situacija.
Poslanici SRS ne mogu da recituju apoteozu ovom bezvlašću koje nam predlažete i Predlogom ovog zakona, neko bi drugi rekao da mi ne možemo ovde da pevamo proslavu ludosti. To je preterivanje. Nemojte da me držite za reč, ne mislim tako.
Kada čujem obrazloženje od gospodina Ristića, koje je stvarno dato diletantski i na jedan provincijalni način koji niška pijaca ne bi prihvatila. Pijaca politička srpska i srpski parlament mora da trpi to zbog toga što imate 126 glasova kojim uspostavljate tiraniju u ovom parlamentu, onda je to u redu. Nije u redu, žalosno je ovo braniti na ovakav način.
U pitanju je i stvar logike, da pređem na sam meritum ovog predloga i ova dva člana gledaocima koji su pratili pažljivo prenos već su potpuno jasni.
Famozni član 2. ovog predloga, svi su već kazali da je neustavan. Možda bi bilo najbolje paralelno čitati njega i čitati Ustav, pa onda čovek može da vidi ko je u pravu, a ko nije. Naši gledaoci nemaju Ustav, ovde vam čitam i najbolje je čitati to in extenso. Kaže – prvi potpredsednik Vlade, zamenik predsednika Vlade.
Stvarno, opredelite se šta će to da bude. Ne može da bude i riba i devojka, vi biste i jedno i drugo i treće, možda, neko je ovde i treće išao, išlo je dalje. Nepotrebno je.
Uvodite neustavnu kategoriju, čitali su vam ljudi, a sada ponovo čitam član 125: "Vladu čine predsednik Vlade, jedan ili više potpredsednika i ministri". Nema ovoga što vi uvodite, a pogotovo nema u funkcionalnom smislu, jer time kršite ono što Ustav nalaže dalje. Kaže da, predsednik Vlade vodi i usmerava rad Vlade, stara se o ujednačenom političkom delovanju Vlade, usklađuje rad članova Vlade i predstavlja Vladu. Ujednačuje?! Jedan je prvi i zato ga vodi da je odgovoran i da ujednačuje, a ne da ima suprotstavljeno mišljenje. Vi uvodite bicefalnost. Zbog čega? Veliko je pitanje. Neko je i dao odgovor, možda ako krenete od primitivnih motiva, možda ćete biti najbliži istini.
Čitamo u štampi da je neki gospodin Manter, neki Amerikanac, igrom slučaja je i ambasador svoje zemlje u ovoj zemlji, sa izvesnom gospodom tajkunima, ovde rekao, biće premijer jedan čovek iz jedne manje stranke. Iza toga vidimo da ne može da bude, a onda šta? Daj da ipak nešto damo kao kompenzaciju.
Prema tome, ovo što vi predlažete, ovo je loša, falš kompenzacija. Ovo se kosi sa onim što piše u našem Ustavu.
Kada pogledate sledeću tačku, opet, "zlatni glas", ispada sada ovo, dobro, dali smo malo kompenzacije nekome kome nismo dali što smo prethodno obećali ili što smo razglasili u javnosti, daj sada da damo i kompenzaciju onome koga smo oštetili, pa će on imati "zlatan glas", eto, on će moći da presuđuje. Moglo bi to i tako da se gleda. Samo da pročitam ono šta ste u obrazloženju, na ovo malo stranica, napisali, zbog čega vi po hitnom postupku donosite ovaj zakon, a ovo vređa elementarnu logiku, neko je govorio o pravopisu, a ne vidim da ima velikih pravopisnih grešaka. Ovo su i sofizmi i neologizmi, ovo su magle, ovo nije obrazloženje, ovo je sramota.
To ću sve pročitati, pa da naši građani razumeju zašto ste vi ovako pohitali da brzo donosite ovakav zakon: "Donošenje ovog zakona po hitnom postupku od naročite je važnosti za funkcionisanje Republike Srbije i njenih institucija, što nije ostvarivo u situaciji kada je još na snazi postojeći Zakon u Vladi u neizmenjenoj verziji". Kakva laž, zamena teza i neistina. Kako neće funkcionisati institucije sistema ako nemamo ovakav zakon? Kako je do sada funkcionisao, pa vam nije smetao? Ovo je jednostavno krupna laž, ovo nemojte da pišete.
Naravno, druga rečenica, pazite sada: "Stoga je neophodno da se ovaj zakon donese po hitnom postupku i time spreče moguće i štetne posledice po rad državnih organa". Bruka i sramota! Laž, neistina, jedan neologizam, sofizam i to najnižeg političkog ranga!
Gospodo evropejci, vi koji kažete u Evropu ćete, što niste citirali neku evropsku zemlju, ozbiljnu, razvijenu, gde ovakvih zakona ima? Ovo nema ni na šabačkom vašaru, nema ni na vašaru na niškoj pijaci, pa ne treba da bude ni u srpskom parlamentu.
Poslanici SRS neće da glasaju zbog ovoga. Zašto? Zato što nije u interesu Srbije, nije u interesu srpskog naroda i građana. U čijem je interesu? U vašem ličnom interesu, vašim nagodbama i pogađanjima. Toliko. Hvala. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je svima jasna bila poruka predsednika poslaničke grupe SRS, gospodina Tomislava Nikolića, kada je rekao da mi nećemo opstruisati rad Narodne skupštine ukoliko ne bude drastičnog kršenja Poslovnika. Nažalost, gospodine predsedavajući, otišli ste predaleko u kršenju Poslovnika i u svom ponašanju.
Na stranu to što vam se otelo i dozvolili ste sebi da vodite lični dijalog sa jednim narodnim poslanikom, što nikako ne možete sa mesta na kom danas sedite. Na stranu što ste pokušali možda i da nekome pretite, mogu i to da razumem da ste ljudski odreagovali, emotivno pogođeni istinom koja vam je bačena u lice. Pošto uvek volim da se držim striktno Poslovnika, sada ponovo vama tačno kažem da sada reklamiram povredu Poslovnika u tački 100, 104. i 84.
Gospodine predsedavajući, molim vas, nemojte više da pravite ovo od Skupštini. Vi ste dužni, u članu 100. vam je jasno naloženo, da predsednik Narodne skupštine je dužan da nakon ukazivanja na povredu Poslovnika da objašnjenje.
Ponovo vam skrećem pažnju da vi morate i zbog povrede 84. člana Poslovnika gde se kaže da kada vi izuzetno sazovete Skupštinu u vremenu kraćem nego što je normalno, da ste dužni na početku sednice da obrazložite takav postupak.
Molim vas, možemo li mi vas urazumiti da nam dajete odgovore ili ne. Da li vi hoćete da kažete hvala i da nastavimo dalje, a mi vam tražimo prosto ljudski da odgovorite i ono što kaže poslovnike uradite. Ne vidim drugi način da do vas doprem, nego na ovakav jedan neuobičajen i direktan način da vam se obratim.
Verujte, ovo sada više stvarno prelazi sve granice pristojnosti. Vi se oglušujete na 10 zahteva poslanika Skupštine Republike Srbije, koji vas mole da dajete objašnjenja, a jasno vam argumentovano objašnjavaju zbog čega ste dužni to da radite, jer su i nacionalni interesi u ovom trenutku ovakvim izazivanjem ovakve sednice u ovo vreme ugroženi.
Molim vas, gospodine, znam da ste vi ova nova koalicija koja je stvorena, možda u žaru i poletu i oduševljenju krenula da i ovako radite. Kaže srpski narod - po jutru se dan poznaje. Kažu Crnogorci - što se grbo rodi, teško se da ispraviti. Znam da ćete i vi kazati da se prvi mačići u vodu bacaju, ali to je nešto što je jako ružno i verovatno se nećete time služiti.
Molim vas, gospodine predsedavajući, dajte nam odgovore i mi nećemo da vam dozvolimo stvarno da na ovakav način nas omalovažavate. Znači, psi laju karavani prolaze, gospodin Krkobabić je tu, mogu da pričaju narodni poslanici šta hoće, mogu da se pozivaju na tačke Poslovnika, neću osporavati ni da su u pravu, ni da nisu, idemo dalje. Gospodine Krkobabiću, tako ne može.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, evo mi već uveliko raspravljamo o predlogu koji je pred nama da profesor doktor Slavica Đukić-Dejanović, član SPS, bude izabrana za predsednika Skupštine Srbije. Vidite, imamo jednu čudnu sednicu gde nismo dobili ni odgovore neke prethodne, koji su bili i te kako interesantni za nas narodne poslanike. Naime, zbog čega je bilo neophodno da se u ovolikoj tajnosti saziva ova sednica. Dobili smo ovaj materijal neposredno pred sam početak sednice.
S druge strane, nismo dobili odgovor zbog čega je neophodna ovolika brzina. Dao sam jednu pretpostavku da verovatno novoformirana koalicija želi žurno da pohita da formira vladu, da se ovde stave na dnevni red zakoni, da penzije dostignu 70 posto ličnog dohotka, da imamo besplatno zdravstvo i da imamo besplatno školstvo, što je uslov SPS i PUPS-a da bi se sa nekim formirala vlada. Ne verujem više u to.
Da li je čista bahatost i osionost jedne novoformirane većine u pitanju ne mogu da kažem, ali čini mi se da ono što je rekao redan bečki književnik, koji je živeo pre više od dva veka, možda pogađa pravu istinu. Rekao je Berfel otprilike ovako - što više praznine, to više brzine. Mislim da to potpuno odgovara ovoj sadašnjoj situaciji.
Međutim, tokom rasprave imamo i treću stvar veoma ozbiljnu, koja je sada za mene potpuno izvesna. Mnogi poslanici su se ovde pitali zbog čega su povučene dve naše parlamentarne delegacije sa međunarodnih skupova važnih, na kojima su se raspravljali važni problemi koji dotiču državne i nacionalne interese države Srbije. Rečeno je čak da je to namerno. Niko nije demantovao. Prema tome, sklon sam da verujem da je i ovo deo đavolskog paklenog plana iz nekih mračnih krugova.
Imali smo predizbornu kampanju, videli ste, gospodin Todorović vam je dao dokumente i dokaze čime se deo političke elite naše evropejske služio, videli ste da je ovde rečeno da Srbija nažalost ima proevropsku većinu ostvarenu, pa je nama radikalima rečeno kako smo dobili manje glasova, gospođa Vesna Pešić je o tome govorila. Demantovano je, mi smo dobili isti broj glasova, čak i nešto više nego ranije, ali broj poslaničkih mesta zbog Dontovog sistema je uzrok da imamo 78 poslanika.
Međutim, imamo i novostvorenu koaliciju. Uopšte nisam sklon da zameram SPS-u što je stupio u ovakvu koaliciju. To je njihovo i legalno i legitimno pravo i nema nikakvog žala među nama srpskim radikalima što je to tako. Postoji, međutim, nešto što je sasvim izvesno i što, ako hoćete sa logičke tačke gledišta da malo govorimo i u ovom parlamentu, mada možda nije uputno to sasvim, pada uoči vrhunac kameleonskog ponašanja dosovske elite oličene u DS, koja sada govori o četiri principa koji ih naganjaju da stupi u koaliciju sa SPS i ostalim njenim učesnicima koalicije.
Vidite, kaže se socijalna pravda. O socijalnoj pravdi govori danas neko koji je do te nepravde doveo od 2000. godine žestoko, da ne nabrajamo kriminalne privatizacije i sve ostalo čega smo svi svesni. Ko je donosio nove zakone o radu? Ko je donosio nove penzione zakone? Ko je donosio novi zakon o zdravstvenom osiguranju? Biće, gospodo, da ste to ipak vi donosili i da ste zbog toga doveli dobar deo naših građana u tešku socijalnu situaciju, i ekonomsku.
Dalje, govori se o zaštiti državnih i nacionalnih interesa. Da, ali na jedan neobavezujući, blag način, jer vidite, ako neko čak i od vas, iz vaših redova uputi reči istine toj Evropi, onda dobije žestoke packe. Setite se kako je Dodik prošao, setite se Jeremić kako je prošao kada je u Zagrebu izjavio da je "Oluja" nešto što je genocid i nešto što nije dozvoljeno, i da vam ne nabrajam sve te primere.
Onda ono što vas navodno zbližava, a to je evropejstvo. Međutim, vaše epropejstvo je podaničko evropejstvo. Da je to tako, dokaz je onaj Manter i ovi tajkuni koji su, nije više Šilerova aktuelna, sad je Šekspirova aktuelna, skrojili ovu vladu i naterali vas da uđete u ovakvu, pomalo i za neke, čudnu koaliciju, legitimnu i legalnu. Da se razumemo, nema žala od srpskih radikala što ulazite. Da budem iskren, mnogima od nas je pao kamen sa srca kada ste vi ovo ovako uradili.
Govorite o istorijskom pomirenju. Nemojte da budete licemerni. Ako se mirite, logično bi bilo da se mirite sa najvećim delom vaših oponenata i ideoloških neistomišljenika. Nažalost, u ovoj situaciji su to srpski radikali, koje je 30 procenata biračkog tela ove zemlje biralo, a jedna ipak manjina ne može da bude reprezent mirenja, makar je i ona značajna, makar i to kada bi bio iskren korak, da iza toga ne stoji nešto drugo pragmatično, i to bi bilo za pohvalu i da se pozdravi.
Idemo na sam izbor i na predlog kandidata. Lekar sam i trebalo bi da budem na neki način hendikepiran kada govorim o ovom predlogu. Kazaću vam zašto po etičkim principima moje profesije morao bih da govorim samo sa uvažavanjem o svom kolegi. Naravno, tog ću se svog principa i držati.
Mi imamo ovde biografiju prof. dr Slavice Đukić-Dejanović, koju ne želi niko iz nove koalicije da podrži i istakne vrednosti kako čoveka, tako političara, tako i lekara. Što se tiče Slavice Đukić-Dejanović, ona je izvanredan lekar, izvanredan pedagog i to nije nikakva sumnja.
Ako bi čovek hteo da ide i dalje, da li takav čovek zaslužuje da bude predsednik Parlamenta? Da, nedvosmisleno. Međutim, imamo opet drugu interesantnu situaciju, lično profesorka Dejanović može da bude to i nije nikakav problem. Međutim, postoji veliki drugi problem logički ili trgovački, pa vidite ko će se opredeliti za koji ugao gledanja.
Logički, parlament Srbije bi trebalo da predstavlja verovatno neko ko je dobio najveću podršku ovog naroda. Ako je zakonodavna vlast nešto što je najbliže laičkoj vlasti, što je narod, što najviše izvire iz narodnog suvereniteta, valjada je logično da se poštuje volja naroda. Valjda je to demokratija, kada predstavnik grupacije kojoj je najviše građana naše zemlje dalo poverenje bude predsednik ovog parlamenta.
Da li je normalno da neko ko je dobio 5,8 može da bude legitiman predstavnik narodnog suvereniteta ovde? Može na dva načina. Prvi način je prljav način, kada nema nikakvih principa. Ne govorim o moralu, ovde moral ne postoji, vi ste moral izbacili. Vaš vođa je rekao - kome je do morala, u crkvu. Toga se držim i uopšte vama ne prigovaram moralnu stranu vašeg postupka i ponašanja.
Može na uredan, pošten i u redu način. Koji je? Ako sve poslaničke grupe osećaju tog čoveka iz manjinske grupe da je pogodan i da može da nas predstavlja. To ovde nije slučaj.
Vi se na evropejstvo pozivate. U evropskom parlamentu postoji takva situacija da manjina ima glavne položaje u državi ili nema. Taj sindrom nas prati od 2000. godine, pa smo trpeli Svilanovića, pa smo trpeli onog Dinkića i trpimo ga još dan-danas. Trpimo marginalizovane manjine, okupljene interesne grupe koje su podržane, mali su podržani od velikih. Kojih velikih? "Solane i kompanije". E, to je naš usud.
Kešaju se mali, beznačajni u neprincipijelne koalicije, nema DS čoveka da isturi, ako nećete radikala, ne morate, mi smo opozicija. Kakva ste vi to partija kada nemate da iznedrite čoveka da predložite da vas ovde predstavlja.
Znači, vi nemate kvalitetne ljude. Kad vam se kaže žuto preduzeće, vi ste stvarno žuto preduzeće, vi niste politički osmišljen organizam, koji je i svestan svoje vrednosti i koji ceni sebe. To je vaš problem.
Prema tome, da ne dužim dalje, da ne bih uzimao vreme mojim partijskim drugovima. Zbog toga poslanici SRS ne mogu da glasaju i za, lično smatram, izvanrednog i dobrog kandidata Slavicu Đukić-Dejanović.
Još jedna na kraju opaska. Mojoj koleginici su podvalili oni koji su je predložili. Ovo nije biografija za izbor predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Ovo je za izbor u nastavničko zvanje ili za neko članstvo u nekoj akademskoj instituciji.
Ovo što je sve ovde napisano, ko ima mere i malo ukusa, napisao bi u dve rečenice. Radi se o vrhunskom medicinskom stručnjaku, psihijatru i vrhunskom nastavniku Medicinskog fakulteta u Kragujevcu. Ako bi hteo da ide i dalje, mogao bi da kažem vodećem stručnjaku i to bi bilo dovoljno.
Kada ovde neko napiše da se cenjena koleginica, kaže ovako, kao docent Medicinskog fakulteta i osnivač dnevne psihijatrijske bolnice, aktivno primenjivala savremene metode vanbolničkog lečenja po modelu razvijenih evropskih sredina. Taj model u medicini ne postoji. Medicina je nešto što je planetarno, što je svetski, a evropska medicina ne postoji.
Ili, kada kažete da je trenutno jedini redovni profesor i šef katedre za psihijatriju, kao i prodekan za međunarodnu saradnju Medicinskog fakulteta u Kragujevcu. Šta radite? Obezglavljujete Medicinski fakultet, kragujevačku psihijatriju i srpsku. Tako se ne radi, tako se ne predlaže, ovo je komedija, ovo je ruženje čoveka koga predlažete. Hvala vam i zbog toga nećemo glasati.

Dame i gospodo narodni poslanici, a u isto vreme i građani Srbije, ispred SRS evo izlazim i ja da ukažem na niz povreda Poslovnika. Konkretno ću da navodim ovde gde je povređen Poslovnik, a voleo bih da mi predsedavajući da odgovarajuće odgovore.
Naime, kao što su moje kolege iz poslaničkog kluba SRS ukazale, ovde imamo dva velika problema.
Prvo, imamo način sazivanja sednice SMS porukama preko sekretarica, tajno, noću, i imamo pokušaj jednog nečasnog utvrđivanja kvoruma, gde se želi nepostojeći kvorum namaći lažnim brojanjem glasova, kada u isto vreme znamo da imamo elektronski sistem, koji je potpuno u funkciji i koji je potpuno merodavan da se taj kvorum i utvrdi, a i da ga građani Srbije nedvosmisleno mogu videti.
Da pođemo od povreda Poslovnika. Gospodine predsedavajući, u članu 9. kaže se - kandidata za predsednika Narodne skupštine može da predloži najmanje 30 narodnih poslanika. Vi ste nama ovakvim načinom hajdučkim onemogućili da predložimo i kontrapredlog, koji bi bio takođe legitiman i legalan. Mi nismo ni znali ko je vaš budući kandidat, pa naravno nismo mogli ni da formiramo eventualno svoj predlog.
U članu 10. našeg Poslovnika, gospodine predsedavajući, kaže se: "Predlog kandidata za predsednika Narodne skupštine podnosi se predsedavajućem u pisanom obliku". U narednom redu stoji ovako: "Predsedavajući dostavlja narodnim poslanicima sve primljene predloge kandidata za predsednika Narodne skupštine".
Gospodine predsedavajući, vi nama niste dostavili, na regularan i transparentan način, pismeni predlog koji bismo mogli da proanaliziramo i o kojem bi mogli kvalitetno i kvalifikovano ovde da se izjasnimo. Moguće je da vi smatrate da to nije važno, moguće je da vi ovde uvodite hajdučiju iz nekih prethodnih vremena, gde naravno i prebrojavanje znamo kako je funkcionisalo i na koji način.
Dalje, želim da ukažem najviše zbog naših građana, ne zbog vas gospodine Krkobabiću, na član 84, gde - predsednik Narodne skupštine pisanim putem određuje dan i čas održavanja sednice Narodne skupštine, sa predlogom dnevnog reda najmanje sedam dana pre dana za koji se saziva sednica.
Naravno, ide sledeći red - izuzetno, obaveštenje o vremenu održavanja sednice i dnevnom redu može se dostaviti i u kraćem roku, pri čemu je predsednik Narodne skupštine dužan da na početku sednice obrazloži takav postupak.
Zašto vi, gospodine Krkogobabiću, niste obrazložili zbog čega ste ovako hajdučki, necivilizacijski, neevropski, netransparentan način zakazali ovu skupštinu? Molim da mi na to odgovorite. Koji su to motivi?
Možda, biću sklon, pošto sam lekar, da vaše godine budu opravdanje za vas, a možda će biti i neko vaše tumačenje da ste neuki u ovim poslovima, da bude za vas opravdanje. Međutim, kao pojedinac sumnjam u to kada sam pročitao kako ste vi tumačili pravnički – da vi ne možete da sazovete zasedanje ovog parlamenta kada je trebalo da se izjasnimo o Kosovu.
Da me ne biste opominjali i da bih rekao za pet minuta ono što imam da kažem, samo da vam kažem - nije evropejstvo pojaviti u Armanijevom odelu, gospodine Krkobabiću. (Aplauz.)
Poštovanje procedure je ono što je Evropa i što je demokratija, to zna i ovaj gospodin kojeg zovete patrijarh demokratije, a koji uživa u ovom haosu koji pravite ovde.
Takođe, hoću da vam kažem, prozvali su vas Robin Hud, uživeli ste se mnogo u ulogu Robina Huda i izgleda da ne možete da dočekate da stavite na red zakon, gde ćete 70% penzija dati penzionerima. Ipak, Robin Hud je bio hajduk, a vi molim vas nemojte da budete hajduk.
Završiću sledećim: ne sumnjam da ste vi častan čovek, ali ako nastavite na ovakav način da vodite ovu sednicu, više neću u to verovati i reći ću - gospodin Krkobabić je nečastan čovek. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, evo neka i meni bude dozvoljeno da čestitam građanima Srbije koji slave danas slavu Svetog Nikolu, taj značajan praznik. Naravno, žalim što moramo ovog dana da raspravljamo o ovom budžetu.
Ova rasprava teče na jedan određen način, čini mi se da je pomalo u senci drugih zbivanja koja nam se događaju na političkoj i društvenoj sceni. Tri su krupna događaja koja možda malo bacaju u senku i ovu našu raspravu o budžetu. To su zbivanja u vezi sa Kosovom; to je sigurno i brilijantna odbrana gospodina Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu kojom on uspostavlja pravu meru stvari i, naravno, raspisani izbori za predsednika Republike, gde se građanima Srbije pruža prilika da isprave neke stvari koje su krenule lošim putem.
Ispred Srpske radikalne stranke uložio sam amandman na član 11. Biću slobodan da pročitam i član 11. koji je vrlo kratak.
Kaže se u tom članu: "Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava koji koriste poslovni prostor u državnoj svojini korisnika budžeta i u celini ili delimično se finansiraju sredstvima budžeta i poslovni prostor u državnoj svojini korisnika sredstava budžeta autonomnih pokrajina, gradova i opština ne plaćaju zakup u 2008. godini."
Šta smo mi sada predložili amandmanom? Mi smatramo da treba dodati posle stava 1. novi stav 2, koji glasi: "Korišćenje poslovnog prostora u državnoj svojini iz stava 1. ovog člana vrši se prema godišnjem planu korišćenja koji Vlada Republike Srbije dostavlja Narodnoj skupštini Republike Srbije na usvajanje i on predstavlja sastavni deo Predloga zakona o budžetu Republike Srbije." Dali smo vrlo kratko obrazloženje – smatramo da je neophodno započeti racionalno korišćenje poslovnog prostora u državnoj svojini. Svi smo svedoci od 2000. godine naovamo, ako pratimo zbivanja, da je postojao čitav niz zloupotreba u vezi sa ovim poslovnim prostorom koji je u vlasništvu države. To ću kasnije obrazložiti na konkretnim primerima.
S druge strane, suočeni smo sada i sa već zabrinjavajućom pojavom uvećavanja administrativnog državnog aparata, uz priču da se racionalizuje služba, da se ide na jeftinu državu, što je floskula koja sigurno ne stoji. Šta imamo sada da se ova administracija počela agresivno širiti i zauzimati ove prostore? U kasnijem izlaganju navešću tipičan primer zdravstva.
Pre nego što pređem na detaljnije obrazloženje ovog našeg amandmana hteo bih da se osvrnem na dve stvari. Interesantno je što je ministar Cvetković ovde uredno prisutan, moramo da kažemo da prati sa dužnom pažnjom ovo što mi pričamo; s druge strane, vidljivo je da on ne daje odgovore na pitanja koja mu postavljamo, a koja su ključna.
U raspravi u načelu postavio sam dva ključna pitanja koja se tiču zdravstvene službe. Nisam dobio odgovor. Naime, zdravstvena situacija našeg naroda je teška, narod više oboljeva, narod više umire nego što je umirao do 2000. godine. Imamo belu kugu i biološki integritet nacije je uništen. Svake godine 30.000 se manje rodi, ili 30.000 više umre nego što se rodi. Mi biološki nestajemo sa ovih prostora.
Ova vlada kroz ovaj budžet demonstrira da ona ulaganje u zdravstvo smatra potrošnjom. Sve razvijene zemlje Evrope i sveta ulažu u zdravstvo minimum 8% bruto nacionalnog dohotka. Te brojke sam ovde izložio u raspravi u načelu. Razvijenije zemlje, Nemačka, Francuska - 10%, a Amerika 16,6%. U Americi se godišnje izdvaja 6.600 dolara po glavi stanovnika. Sada gledajte, cilj ove vlade je strateški - da smanji izdvajanje iz bruto nacionalnog dohotka za zdravstvo sa 6,4% na 5,9%. To je, verujte, nešto što apsolutno nije dopušteno. Molim komentar ministra.
Nije on komentarisao ni naše ukazivanje na direktno kršenje zakona kroz ove stavke koje su date u Ministarstvu za zdravlje, kroz različite projekte. Ponovo pitam, i želim da mi se odgovori, kako to mogu kapitalne donacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja da se dozvole ovim budžetom, a da se u obrazloženju kaže - izgradnja, investiciono ulaganje i tekuće održavanje zdravstvenih ustanova? Kako može donacija da se da osiguravajućem zavodu da bi on ulagao u tekuće investiciono održavanje i građevinske radove, kada je za to nadležan onaj ko je osnovao ustanovu? Zna se ko je to. To je država Srbija. Nemamo odgovore na ključna pitanja koja smo ovde postavljali.
Isto tako, ukazivali smo kako je moguće da se vrši zloupotreba, da se govori, recimo, o programu sprečavanja bolesti izazvanih konzumiranjem duvana; onda u tom programu lepo piše da se odvajaju sredstva za nabavku skenera u dečijoj klinici. Odgovorite, molim vas, kako možete to da stavite u ovaj budžet i da smatrate da je to u redu? To je nešto što sam morao prethodno da kažem.
Interesantno je da je kolega Dimitrijević iz poslaničke grupe SPS dosta govorio o zdravstvu. Sada bi čovek rekao, nije mesto, mi raspravljamo o budžetu. Zašto govori? Nemamo gde drugde da govorimo o mukama koje tište građane Srbije kada je zdravstvena politika u pitanju. U skupštinskom Odboru za zdravlje se o tome ne raspravlja. Skupštinski Odbor za zdravlje je postao manifestaciono polje gde se reklamira ministar i određena kategorija ljudi iz nevladinog sektora.
Na poslednjoj sednici skupštinskog odbora imali ste potpuni fijasko, tema je bila - zdravstvena politika i dečija zdravstvena zaštita.
Učešće je uzelo dvadesetak ljudi iz raznih institucija i organizacija, a usred rasprave, kada smo se prebrojali ko je prisutan od članova Odbora, imali smo tri, zamislite to - predsedavajući i dva člana iz SRS, koji inače ne učestvuju u radu. Potpun fijasko tog odbora! Ovo na šta smo ukazivali je razlog zašto ne učestvujemo u radu i nećemo učestvovati; taj odbor ne radi svoj posao, on štiti ministra zdravlja i on je postao jedna tribina gde treba samo da se glorifikuje njegov rad, a rad nije dobar.
No, da se vratim opet samoj temi, a tema je ovaj amandman. Zašto smo predložili da Vlada daje svake godine Skupštini predlog korišćenja poslovnog prostora? Poslovnim prostorom upravlja u državi Srbiji Republička direkcija za državnu imovinu. Kaže se da ta direkcija nema podatke o celokupnoj imovini u državnom vlasništvu. Ono što znamo, u Beogradu imate 250.000 m2 tog prostora. Interesantno je da nema nacionalizovane imovine u opisu tog prostora, ona je nacionalizovana pedesetih godina, nego imate samo ono što je izgrađeno i što je dobijeno posle toga. Interesantno je da od izdavanja tog poslovnog prostora godišnje samo u Beogradu imate 10 miliona evra, što se troši na tekuće troškove. Po novom Zakonu o lokalnoj samoupravi, to će se koristiti za investicije i za infrastrukturu. Nadam se da će to tako i biti. Ovde je 1450 zakupaca. Znači, značajna sredstva se ovde ostvaruju.
Samo ću da vas podsetim na nekoliko poznatih afera, koje nalažu da se treba odnositi prema tom prostoru na jedan bolji, domaćinski način. Gospodin Dinkić je 25. decembra 2001. godine Studiju B dao, ustupio 3.400 m2 prostora na Novom Beogradu. Kolika je bila zakupnina - 1.280.000, što znači mesečno 4,3 evra po m2, a na toj lokaciji prostor se izdaje, zna se, za daleko veća sredstva – od 20 do 30 evra po m2. Šta to znači? Država Srbija gubila je 70.000 evra mesečno, a na godišnjem nivou izgubljen je jedan milion. To je teška zloupotreba. Mi smo na to ukazivali. To nikoga ne interesuje.
Ako se samo podsetite prostorija ZOP-a, kako su deljene komercijalnim bankama, na jedan naturalan način, kažu - dobro, mi uzimamo prostorije i delimo te prostorije komercijalnim bankama koje su sada ovde uspostavljene, ali, evo, preuzeće se radnici tih banaka kao kontrausluga.
Da vas podsetim, setite se samo kriminalnih radnji u Subotici za koje su optuživali gospodina Kasu i gospodina Agoštona. Kaže se da je tamo 200 lokala jednostavno nestalo iz spisa. Da vas podsetim da je upućeno 20 krivičnih prijava. I "Otpor" je uputio krivičnu prijavu povodom nestanka ili izdavanja, od strane Kase, Prvoj preduzetničkoj banci prostorija državnih firmi, naravno firme "Magnohrom". To su poznate stvari. O tome je naširoko pisano.
Ako gledate kako je prodat "Jugoagent" za 151 milion dinara, onda ćete videti da je izostavljen poslovni prostor u Skoplju, Kopru, Rijeci, Zadru, Dubrovniku, jednostavno nije postojao, ali taj prostor je kasnije prodavan. Ko je uzeo pare, veliki je znak pitanja. Sada bih mogao da ređam u nedogled, čitav je niz ovih primera gde je zloupotreba vršena.
Da se vratim na teren zdravstva i na ono što je sporno. Država Srbija, i u Beogradu, ima 250.000 m2 poslovnog prostora. Da vas podsetim na zgrade SIV-a, SIV I, SIV II, SIV III, gde prostorije zvrje prazne, nemaju određenu namenu, niti se tamo događaju određeni sadržaji.
Mada imamo ove prostore koji su sasvim namenski građeni za upravu, saznajemo da se gradi nova zgrada zavoda za osiguranje, koji ima svoje prostorije. U nestašici kakvu mi sada imamo, kada zavod za osiguranje iskazuje gubitke, naravno ministar finansija kriv je za to, neće da odvoji dovoljno sredstava, navodno po tački 22) zakona, neće da uputi potreban novac i već je gubitku taj zavod, taj zavod sada gradi na lokaciji bolnice "Dragiša Mišović" potpuno novu upravnu zgradu. Ono što je još gore, taj zavod koji je imao 60 zaposlenih 2000. godine i obavljao normalno svoj posao, sada ima 200 zaposlenih i najavio je da prima ove godine još 300 novih administrativnih radnika. O čemu se radi? Gde su odgovori? Mi tražimo odgovore na sve to.
Šta smo dobili kao odgovor, time ću završiti, kaže ovako: "Amandman se ne prihvata iz razloga što se u članu 11. regulišu pitanja vezana za izvršenje budžeta, u smislu da korisnici budžetskih sredstava koji koriste poslovni prostor u državnoj svojini ne plaćaju zakupninu." To znamo, nismo idioti. Što prepričavate sadržinu člana 11? "Iz tog razloga se ne bi moglo prihvatiti da se ugradi odredba prema kojoj plan korišćenja poslovnog prostora utvrđuje Vlada i da kao takav bude sastavni deo zakona o budžetu." Uopšte ovo prvo ne proizilazi iz drugog, ovo drugo ne proizilazi iz prvog, to je elementarna logika. Onda ide ono što možda smatrate da je primarno: "Predložena odredba je u suprotnosti sa članom 10. Zakona o budžetskom sistemu kojim je utvrđen sadržaj zakona o budžetu."
Sada vam je lepo objasnio gospodin Martinović o čemu se radi. Opet, ako pogledate član 10... Ja sam citirao ovo u dva maha, pa to možete da mi odbijete i ja završavam. Ako pogledate član 10. na koji se pozivate... Evo, ministar je dobio poklone i vrlo je zadovoljan, verovatno je to važnije od ovoga što mi pričamo, ali nema veze. U tom članu 10. na koji se vi pozivate, ili ovi vaši saradnici, kaže se u jednom delu – poseban deo budžeta obuhvata finansijske planove direktnih korisnika budžetskih sredstava prema principu podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Mi mislimo da je ovo mogućnost da se i ovakav plan dostavi i da bude sastavni deo budžetskog sistema, a plus ono što vam je Martinović lepo objasnio, daleko je pravno jače i sadržajnije.
Prema tome, nećemo glasati za ovaj budžet, ali apelujemo na vas, uključite se malo i dajte neke suštinske odgovore. Ovaj budžet je, mogu slobodno da kažem, nenarodni budžet, jer on direktno atakuje na zdravlje naroda i građana Srbije.

Meni je jako žao što me je uvaženi kolega gospodin Pastor pogrešno razumeo. Gospodine Pastor, nikog nisam blatio. Niste slušali šta sam govorio, niste pažljivo slušali, moguće je i to.
Bio sam, nadam se, potpuno jasan. Bio sam protiv... Evo, i gospodin Batić je pre neki dan govorio o zloupotrebama poslovnog prostora. To je nešto što ovde realno postoji. Pozvao sam se, nabrajajući niz spornih primera i slučajeva, na ono što je u medijima bilo dostupno. Dobro sam proučio, lepo je pisalo da je "Otpor", znate koja je to organizacija, podneo krivičnu prijavu upravo protiv gospodina Kase i gospodina Agoštona, i dve firme su jasno naznačene: Prva preduzetnička banka i Magnohrom; oni su dobili državne prostorije, prisvojili to i sad koriste kao svoje prostorije.
Čitao sam i koje je bilo obrazloženje; obrazloženje je bilo - pa eto, dugo su u tim prostorijama, pa sad su stekli neko pravo da to i dobiju. Znači, poklonjeno im je na neki način, nije bilo demantija. Samo sam to prepričao, to su reči gospodina Kase i Agoštona, koji su dali obrazloženje na ovakav način.
Ne kažem da onih 20 krivičnih prijava koje su podnete stoje. To nisam tvrdio, ali moja intencija i razlog za podnošenje ovog amandmana je sprečavanje ovakvih pojava kao što su svi ti sporni nagomilani slučajevi, imamo gomilu mafija, da ih ne nabrajam sad... Zato je potrebno da i ovaj parlament ima nekog udela u raspolaganju tom državnom imovinom, naravno, preko Vlade države Srbije. Samo je to bilo u pitanju, nikako blaćenje, a ovo su citati iz medija, mogu da vam dam ako ne znate i nemate ih, i izjave gospodina Kase i Agoštona da su dali ovima u vlasništvo jer su smatrali da su ovi dugo tu pa mogu da budu i dalje. Samo je to. Nikakvog blaćenja nije bilo.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da ova rasprava o budžetu, a to je najvažniji zakonski akt koji jedan parlament može da donese, teče u senci dva daleko interesantnija politička događaja.
Prvi je događaj par ekselans, a to je briljantna odbrana gospodina Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu, gde su oni koji su pratili suđenje mogli da vide kako je do besmisla doveo Šešelj optužnicu Haškog tribunala. S druge strane, videlo se kako je takozvani ekspert tužilaštva doveden na svoju pravu meru, a njegova prava mera je belosvetski šarlatan. Videli ste da je to povremeno bilo tragikomično posmatrati onu osobu koja za sebe pledira da je naučni radnik.
Vratimo se mi našem budžetu i naravno, jasno je da ću da govorim o zdravstvenom delu ovog aspekta. Meni je jako žao što gospodin Cvetković, najverovatnije, neće moći da odgovori na moja postavljena pitanja, budući da sam siguran da on ovaj deo koji tretira zdravstvo nije ni kreirao.
Da pođemo o zdravstvenog stanja našeg naroda, to bi morali prvo da kažemo. Možda jedna prethodna isto napomena mora da se da, nažalost, ova vlada, i gospodin Cvetković sledi intenciju te Vlade, ne shvata da je ulaganje u zdravstvo prava investicija, nego smatra ulaganje u zdravstvo potrošnjom. Razvijene zemlje sveta danas su shvatile da je ulaganje u zdravstvo ne potrošnja nego ulaganje, kako vi volite da kažete, u održiv razvoj.
Dalje, naš narod izuzetno ceni zdravlje i smatra da je to jedna vrhunska vrednost koju valja imati u ovom našem životu. Šta je sa tim zdravljem danas? Nažalost, ugrožena je biološka egzistencija srpskog naroda. Kako je ugrožena?
Belom kugom, i ono što je daleko važnije, umiranjem od hroničnih nezaraznih bolesti, koje su preventabilne. Dve epidemije haraju Srbijom, epidemija kardiovaskularnih bolesti i malignih bolesti, kao što je jedan od prethodnika za ovom govornicom već isticao.
Naravno da veliku zaslugu ima i 19 najrazvijenijih zemalja sveta, koje su sa hiljadu aviona bacili 20.000 tona eksploziva, i to osiromašenog uranijuma, kasetnih bombi, na stanovništvo i na tlo naše zemlje. Sigurno da je posledica ovakvog stanja obolevanja uzrokovana i time. Ono što je poražavajuće, danas u Srbiji više umire nego pre 2000. godine i narod je bolesniji nego pre 2000. godine. Ono što moramo kazati, ko je za to zaslužan od 2000. godine do sada, to je upravo politika koju vodi DOS-ovska vlada, koja je personifikovana u liku i delu gospodina Milosavljevića, koji je i danas aktuelni ministar zdravlja.
Da se ostavimo i korupcije sistemske, koja je generisana zakonima, pređimo samo na ovo što ste vi nama ovde predložili. Prvo moram da intervenišem, i to najoštrije da intervenišem, zbog onoga što ste nam napisali u Memorandumu koji prati ova budžet koji ste nam predložili.
Naime, na strani 532, ne znam kako ste do toga došli, ali vi ste bili slobodni da napišete ovo i citiram, molim da mi ovo ne uđe u vreme: "Finansiranje funkcije zdravstva iz javnih izvora u periodu od 2002. do 2006. godine iznosilo je u proseku 6% BDP, a u 2007. godini je povećano na 6,4 BDP, što je visoko u odnosu na međunarodne standarde. Radi stvaranja fiskalno održivog sistema zdravstvene zaštite i blagog smanjenja udela izdataka za ove namene u bruto društvenom proizvodu sa 6,4 u 2007. godini na 5,9 u 2010. godini".
Molim vas, kako ste smeli ovako nešto da napišete, gospodine Cvetkoviću, i da stojite iza toga. Nije mi bilo teško i upotrebiću dosta vremena da vidite kako to u svetu izgleda. Uzeo sam podatke Svetske zdravstvene organizacije iz 2007. godine, da vidite koliko svet izdvaja od bruto nacionalnog dohotka za zdravstvo. Sad ću vam čitati čitavu grupu zemalja i da mi vi onda kažete gde tu vidite ovo što ste vi rekli, da treba smanjivati i doći na kriminalan nivo od 5,9%.
Svetska zdravstvena organizacija kaže da je minimum izdvajanja 5% i da to izdvajaju oni najsiromašniji. Evo vako: Albanija izdvaja 6,7; Argentina 9,6; Australija 9,6; Austrija 10,3; Belgija 9,7; Bosna i Hercegovina 8,3; Brazil 8,8; Bugarska 8, Kanada 9,8; Grčka 7,9; Nemačka 10,6; Francuska 10,5; oćete Amerika da čujete, 16% izdvaja od bruto nacionalnog dohotka. Gde ste našli uporište za ovako kriminalnu tvrdnju da mi izdvajamo mnogo i da moramo snižavati.
Sad vas sa ovog mesta optužujem da vi smišljeno i planski radite na potpirivanju onoga što sam naznačio da je glavni problem, a to je biološka ugroženost ove nacije.
Vi ovim stavovima, koje su vam izdiktirali mentori međunarodni koji sede u vašim kancelarijama, dodatno ugrožavate zdravlje i zdravstveno stanje stanovništva Srbije. To je vaš budžet. To je vaša slika. Ono što bi čovek sad mogao kazati o samim ovim stavkama, u načelu nemam mnogo nažalost vremena, skraćena je diskusija povodom ove tačke dnevnog reda, mi sve zakone donosimo na brzinu, ali proći ću malo kroz stavke za Ministarstvo zdravlja.
Lako se vidi, ukratko da vam kažem, da Ministarstvo zdravlja raspolaže sa oko 11 milijardi dinara iz budžeta za zdravstvenu politiku koju će voditi. Tu su redovna delatnost, gde imamo uređenje i nadzor, zastupljena sa 741 milionom dinara, za preventivnu zdravstvenu zaštitu je izdvojeno 2,4 milijarde, za unapređenje uslova lečenja 3,4 milijarde i za zdravstvenu zaštitu po članu 22. Zakona o osiguranju četiri milijarde dinara.
Ako pogledate ovu prvu stavku, uređenje i nadzor, znači ono što spada u redovan posao, ako gledate ciljeve koji su dati i ako gledate opis, videćete da je to krajnje laički i nestručno napisano. Evo šta se kaže u ciljevima, samo ću citirati: "Cilj ovog programa je da osigura uređenje, razvoj i nadzor sprovođenja zdravstvene politike".
E sad, uređenje, razvoj i zdravstvenu politiku ne možemo staviti u nadležnost ministarstva. To je elementarno neznanje, to je nadležnost zakonodavnog organa, potpuno pobrkani lončići. Opet, interesantno je, kaže, da su ciljevi ovde sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja, a onda kad vidite instrumente na koje se poziva, uopšte nije nigde naveden Zakon o zdravstvenom osiguranju.
Pogledajte šta je tu napisano. Tih 700 i nešto miliona dinara, koji će biti izdvojeni, koristiće 106 zaposlenih osoba, da bi kao krajnji rezultati dobili prednacrte tri zakona i dve strategije.
Ne bi to ni bilo strašno, ali ono što nije u redu sledi iza toga. U istoj stavci vi odjedanput vidite usluge po ugovoru i onda vidite da stručne usluge zahtevaju dodatnih 45 miliona dinara. Molim vas, 106 zaposlenih za ovu oblast, koja ima 700 i nešto miliona, a kao rezultat će dati tri zakonska predloga i dve strategije, mora još dodatno da plaća stručnjake. Zar ovih 106 nisu stručni?
Tako je u svim stavkama i to je vaše lice, to je katastrofa. Vi trošite i traćite novac naroda, koji ste pokupili drakonskim porezima, na nešto što nije u redu i što ne doprinosi boljem zdravlju našeg stanovništva. Neću prolaziti kroz sve stavke, nemam mnogo vremena, ali kroz dve moram. Unapređenje zdravlja stanovništva za bolesti od posebnog socijalnog i medicinskog značaja. Neodgovoran način raspolaganja sredstvima. Zašto?
Vi ovde imate niz projekata koji su navedeni, koji će da troše prilične novce, a sve su monoprojekti, svi se tiču jednog oboljenja.
Projekti za sprečavanje monooboljenja su osamdesetih godina napušteni. Danas se rade integrisani projekti i mi pre sankcija smo bili učesnici CINDI programa do 1993. godine, pa smo onda zbog sankcija isključeni iz programa. Zašto nismo posle 2000. godine ponovo učesnici CINDI programa? CINDI program je nešto što treba da usvojimo i na čemu treba da radimo.
Ono što je takođe jako smešno, u stavci učešće u finansiranju imamo program sprečavanja bolesti izazvanih konzumiranjem duvana. Da ne govorim kako je nakaradno definisano i šta je sve tu napisano, tu se troši 1,2 milijarde dinara, ali ono što se svodi ovde, znači program sprečavanja bolesti izazvanih konzumiranjem duvana, ovde imate jedan projekat koji kaže - unapređivanje zdravstvene zaštite obezbeđivanjem medicinske opreme za bolesti izazvane konzumiranjem duvana.
Kaže ovako: opremaće se operacione sale adekvatnom opremom, monitoring aparatima, aparatima za anesteziju i nabavkom magnetne rezonance. Onda navodi da će se nabavljati i magnetna rezonanca za dečiju univerzitetsku kliniku. U stavci - sprečavanje bolesti izazvanih konzumiranjem duvana kupuje se magnetna rezonanca Univerzitetske klinike u Beogradu. Da li ste vi normalni? Da li deca puše? To je lečenje, to nije prevencija.
Niz je takvih primera, nažalost, nemam vremena i ovo je skandalozno što radite. Vi, gospodine ministre, znam da niste krivi za to, podmetnuli su vam to. Kriv je gospodin Vojislav Koštunica što pušta da se izvesni laici, ima i teža reč koju neću upotrebiti, iživljavaju kroz ovako važne dokumente.
Još jedna stavka koju ne mogu da preskočim, koja je jako ozbiljna u celoj stvari. Odjedanput se pojavljuje nešto što se zove učešće u finansiranju izgradnje i opremanje zdravstvenih ustanova, opet 1,2 milijarde. Pazite jednu stavku - kapitalne donacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, izgradnja, ulaganje investicionih tekućih zdravstvenih ustanova.
Molim vas, ministre, to ste mogli da vidite, vi ste finansijer. Ne može po zakonu nikakve donacije da dobija fond, da bi davao za investiciona ulaganja, za proširivanja i opremanje zdravstvenih ustanova. Nadležan je onaj ko ih je osnovao. Da li vi to znate, gospodine Cvetkoviću? Ako znate, strašno je što ovo dozvoljavate, ako ne znate, ima i dela u ovome i vaše odgovornosti.
Kada čovek malo pročeprka onda shvati o čemu se radi. Tajno se mimo javnosti gradi nova zgrada Zavoda za zdravstveno osiguranje. Danas kada nemamo dovoljno sredstava da lečimo naše građane, na placu bolnice "Dragiša Mišović" u izgradnji je nova velelepna zgrada za administraciju. Taj fond je leglo korupcije i kriminala.
To je onaj fond koji je imao 2000. godine 60 zaposlenih i funkcionisao normalno, a danas ima 200 zaposlenih i u predlogu koji je dat naznačeno je da će u ovoj godini biti primljeno još 300 izvršilaca. Strašno. Građani nemaju da se leče, građanima se uskraćuju prava, a rasipa se na jednu glomaznu i neefikasnu, mogu slobodno da kažem, korumpiranu instituciju. Vi ste stali iza ovoga, gospodine ministre, i ne služi vam to na čast.
Mi znamo zašto 300 novih. Vi donosite zakone, ovo se odnosi i na poslanike sa leve strane, koji su nemogući da se izvrše. Do 2006. godine kada je donet Zakon o zdravstvenoj zaštiti trebalo je da overavanje zdravstvenih knjižica vrši fond, on to ne vrši. Vlada je našla solomonsko rešenje i do 1. januara ove godine nema uslova da vrši overavanje te zdravstvene knjižice fond, nego će vršiti organizacije gde rade ljudi.
Prošao je 1. januar, još se ništa nije dogodilo. Evo kako vi otprilike radite. Ovo što ovde stoji apsolutno je upereno protiv zdravlja naroda Srbije. Vi i vaši strani mentori, koji ste ovaj narod doveli u ovako tešku zdravstvenu situaciju, nastavljate na uništavanju biološkog integriteta ovog naroda i zbog toga SRS ne može da glasa, a otvoreno vam u lice kažemo – neka vas je sramota.