Moja želja je da ova skupština postigne konsenzus oko važnih zakona, koji su vezani za čitavo društvo, zbog toga je moja želja da i DS glasa za zakon o poreskoj amnestiji. Rekli ste da bi značajan iskorak bio u tome da pogledamo one koji su redovne platiše i da predložimo da se oni koji su redovne platiše, uvede pravilo da se njima PDV vraća u kraćem vremenskom periodu, znači za 15 dana.
Na njih se odnosila moja primedba vama. Ja se stvarno izvinjavam što nisam bila potpuno precizna. Znači, građani nemaju PDV, pa bi oni bili diskriminisani ovde kao redovne platiše, u odnosu na pravne subjekte kojima bismo ranije vraćali PDV.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedan važan zakon sa kojim počinjemo Šestu sednicu redovnog zasedanja Narodne skupštine. Radi se o zakonu koji je, tačnije o Predlogu zakona, a koji definiše izmene i dopune carinskog zakona koji je, da vas podsetim, usvojen 2010. godine. Znači, u periodu od 2010. godine do danas, došlo je do izmene određenih zakona i propisa i bilo je neophodno da u skladu sa izmenjenim okolnostima i zakonima i uslovima poslovanja dođe do izmena i dopuna ovog izuzetno važnog zakona.
Šta su osnovni ciljevi ovog zakona o izmenama i dopunama? Osnovni ciljevi su najpre efikasnije planiranje i upravljanje javnim finansijama i bolja kontrola trošenja novčanih sredstva, a već u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu koji je usvojen pre nešto više od mesec dana u Narodnoj skupštini.
Drugi cilj je, naravno, olakšavanje poslovanja privrednih subjekata na teritoriji Republike Srbije, kako sa stanovišta određenih promena u obračunavanju kamate za carinski dug, tako i u prilagođavanju standarda i propisima sa standardima EU.
Kada govorimo o novom carinskom zakonu o izmenama i dopunama postojećeg, tri su ključna razloga zbog čega predlažemo ove izmene.
Prvi je sigurno usaglašavanje sa odlukom Ustavnog suda kojim se uređuje odredba člana 3. stava 1. i ova odluka je vezana na obračun kamate za carinski dug koji nije plaćen u roku.
Da vas podsetim, radi se o obračunu kamate isto i na način kako je definisano Zakonom o poreskom postupku i administraciji, na isti način, na koji se plaćaju kamate, ako imamo dugovanja prema državi, vezana za neplaćene poreze i doprinose, na isti način koji imamo ako imamo međusobna dugovanja koja će biti detaljnije uređena zakonom u narednom periodu.
U sadašnjem Predlogu zakona, u Carinskom zakonu, do dana današnjeg, važio je način obračuna kamate komfornom metodom.
Ustavni zakon je doneo odluku da dođe do promene i nove izmene i dopune u skladu sa usaglašavanjem, u vezi sa ovom odlukom, promenile su odgovarajući član.
Drugi deo vezan je za usaglašavanje sa Zakonom o budžetskom sistemu koji predviđa da nema prihoda od strane uprave carina, da su svi prihodi vezani za Trezor Republike Srbije i određeni članovi koji su predviđali uplatu i naknade troškova koje su prihodi uprave carina, eliminišu takvu mogućnost i vezuju se za Trezor Republike Srbije.
Treća stvar koja je takođe važna jeste da izmene i dopune postojećeg zakona, usaglašavaju sa odredbama propisa EU u dve oblasti.
Jedan je da se smanjuju rokovi čuvanja carinskih i drugih isprava i rokovi za obaveštavanje dužnika o dugu sa pet na tri godine.
Na ovaj način obezbeđuje se veća pravna sigurnost privrednih subjekata. Privredni subjekti se oslobađaju obaveze dugotrajnog čuvanja podataka o komercijalnim transakcijama i pitanje je zašto je ovo važno.
S jedne strane, na jedan način, pospešuje se efikasnost rada uprave carina koja će svoje carinske kontrole umesto datih mogućnosti da to radi u pet godina, uraditi za tri godine, a sa druge strane, omogućava se veća pravna sigurnost i lagodnost u poslovanju i privrednih subjekata u pravcu podizanja poslovnog ambijenta i poboljšanja poslovne klime rada u Srbiji.
Na kraju, usaglašavanje sa propisima EU vezano je i za definisanje metoda za analizu i kontrolu uzoraka. U ovom trenutku postoje analize i kontrole, ali ne po tačno definisanoj metodologiji, a u narednom periodu sa podzakonskim aktima biće definisan način utvrđivanja kvaliteta proizvoda koji se utvrđuju, koji su prisutni u Republici Srbiji, a potiču van teritorije Republike Srbije, čija je proizvodnja van teritorije Republike Srbije. Definisaće se, sa jedne strane, kontrola kvaliteta, metodologija, a sa druge strane, utvrdiće se i koje su sve laboratorije u stanju da tu kontrolu vrše.
Na ovaj način, obezbeđuje se i predvidljivost u radu carinskih organa i zbog toga što, pored unapred zadatih nivoa kvaliteta proizvoda, znaće se i tačno na koji način će se te metode utvrđivati.
Mi smatramo da je ovaj zakon izuzetno važan, međutim, smatramo i da je donošenje ovakvog zakona bilo neophodno, zbog toga što u skladu sa pravnim sistemom Republike Srbije, usaglašavanje u različitim oblastima.
Zbog toga vas pozivam da u danu za glasanje ovaj predlog podržite. Hvala.

Dame i gospodo, neću analizirati vaše primedbe vezane za budžet, iako bi mnogo toga mogla da kažem. Međutim, nalazim se prozvanom da, kao bivši potpredsednik Vlade i današnji ministar u novoj Vladi, jesam ili nisam znala šta se dešavalo. Mnogo puta do sada i kao potpredsednik i kao ministar u prošloj Vladi sa svojom strankom sam isticala odsustvo timskog rada. Ovde sedi bivši premijer i član Vlade do izbora u maju. Godinu pre nego što je Vlada završila svoj mandat na Vladi sam tražila reviziju rada javnih preduzeća. Ovde je prisutan premijer neka kaže da li je to tačno.
Da li smo ikada stavili na sednicu Vlade rad Železnica i 11 plata u reformi u zadnjoj godini mandata? Da li je tačno da je Fiskalni savet pre nego što su se završili izbori i objavljeni rezultati upozorio tako glasno da je javni dug prešao 50%? Da li je to znao? Da li se danas iz računa u Ministarstvu finansija i drugim ministarstvima nalaze dugovi za koje niko od nas koji smo sedeli u Vladi, i danas sedi u Vladi, nije znao. Takođe, ni ja. Da li sam znala da su dugovi po programu građevinske industrije 33 milijarde dinara po zaključenim ugovorima? Ne, jer smo doneli odluku da budu 24.
Odsustvo timskog rada je bilo nešto što je karakterisalo prošlu Vladu. Neki ljudi su sa svojim stručnim, moralnim i drugim kapacitetima ostali isti. Sebe ubrajam u jednog od njih. Niti sam pametnija, ni gluplja od prošle Vlade, ali želim da radim kao deo tima koji danas zna, i ministar sporta i ministar kulture, kako se planira budžet. Šta se nalazi u budžetu? Da li se u budžetu nalaze svi prihodi ili se nalaze na diskrecionim troškovima ministarstava gde jedan ministar ne zna šta se troši iz drugog ministarstva?
Danas vidimo sve prihode bez obzira na to da li su budžetski prihodi, zajmovi ili donacije. Da nam se ne bi desilo da imamo dupliranje, tripliranje određenih projekata vezanih za teritoriju Srbije u kojoj žive naši građani. Da, kažem vam da nije bilo tog timskog rada. Da, kažem vam da nisam znala kako se troše sve pare iz budžeta. Ne zato što sam neobrazovana i glupa, nego zato što nismo imali timski rad koji nas je vezivao i na transparentan način prikazivao šta se radilo u javnim finansijama.

Ima puno primedbi na rebalans budžeta, izrečene su i od onih koji ih podnose ovoj Narodnoj skupštini, od poslanika. Poštovana gospodo, ne zaslužujemo ni mi koji ovde sedimo, a pre svega gledaoci naše Skupštine i građani, da iznosimo ovakve zloupotrebe na račun predloženog rebalansa.
Gospođo narodna poslanice govorite o fiskalnoj decentralizaciji, o 500 miliona evra, 50 milijardi dinara, tako ste vi rekli, ili u kojoj valuti ste se izrazili ne mogu da se setim. Govorite o tome da su to sredstva protiv kojih ste vi bili da se navodno vrate lokalnim samoupravama. Da vas podsetim, to su sredstva od poreza na plate zarađenih u tim opštinama koja na predlog URS ostaju na mestu gde su zarađena. Prominete malo ugao gledanja. Konsolidovani budžet ostaje isti. Biće manje 50 miliona evra u centralnoj kasi. Neće biti ni 50, gospodin Cvetković je preko puta vas i jako dobro zna da to nije 50 miliona evra nego nešto ispod 40 miliona evra ili 33,2 milijarde u ovoj godini koji se opredeljuju ka lokalnim samoupravama. Razmislite o tome – da li su lokalne samouprave mogle da funkcionišu bez ovih sredstava koje smo jednom administrativnom odlukom ukinuli pre nekoliko godina kada je centralna kasa počela da se prazni? Ne, nisu mogle da funkcionišu ni sa grejanjem, ni sa vodovodom, ni sa platama, ni sa bilo čim.
Sad govorite o tome da gospodin Dinkić želi da centralizuje njihove izvorne prihode. Ni to nije tačno. Svojim predlogom ministar Dinkić želi da ograniči takse prema privredi koja puni budžet i centralnih i lokalnih kasa. Na taj način što takse za preduzetnike i mala preduzeća briše. Te takse su opterećivale rad privrede. Govorite o velikom procentu nezaposlenih. Naravno, ako nametnemo takva opterećenja privredi jasno je da će i ono ljudi koji u ovom trenutku rade biti smanjeno. Govorite o tome da ministar Dinkić želi da bude gospodar finansija. Ne, on želi da kontroliše i upravlja javnim finansijama kao dobar ekonomista i to je uloga ministra finansija. Naravno da neće praviti budžetski deficit od 7%. Naravno da neće praviti javni dug od 55%. Upravljaće javnim finansijama. Po meni je to njegov osnovni zadatak za koji ima poverenje ove vlade.
Kada govorimo o činjenicama, hajde da govorimo o činjenicama, ali nemojmo da ih izvrćemo. Niti ko želi da uzme u budžet Republike Srbije takse iz lokalnih samouprava, niti bilo koje izvorne prihode lokalnih samouprava. Hvala.

Znam da je bilo jako zanimljivo sa njima da prate ovu razmenu mišljenja i dugo sam razmišljala da li da uopšte nastavim, ali zbog ozbiljnosti teme koja je pomenuta prosto moram da reagujem jer je to nešto što sam već nekoliko puta čula od opozicionih poslanika u ovoj skupštini.
Meni je drago da postoji bar jedan kohezioni faktor u DS, pa makar to bio i Mlađan Dinkić. Drago mi je zbog toga što želim da DS bude jaka jer svakoj ozbiljnoj Vladi je potrebna ozbiljna opoziciona stranka koja će je terati da radi što je moguće bolje i koja će je činjenicama kritikovati i tražiti najbolja moguća rešenja u svim oblastima. Takođe, navikla sam da ministar Dinkić bude više tema neko zakoni koje on predlaže i navikla sam da i danas bude više tema ministar Dinkić nego rebalans budžeta, samim tim što je u vreme dok smo se sa DS, po našem mišljenju najbolje slagali, on je osvanjavao svako jutro na naslovnim stranicama tabloida. Tako da meni nije ništa novo to što viđam danas u poslaničkom klubu DS.
Zašto sam se javila? Zbog toga što se ovde plasira teza da ja, koja sam aktuelni ministar u Vladi Republike Srbije i nadležna za lokalne samouprave i regionalni razvoj, ne ulažem dovoljno u AP Vojvodinu, jer to nisam radila ni kao ministar za NIP. Na tu stvar moram da reagujem i žao mi je što je moj bivši premijer izašao napolje, jer bi on mogao da potvrdi ovo o čemu ja danas govorim. U prvoj godini mandata 2008. godine zatekla sam budžet NIP-a i devet milijardi dinara, u mom mandatu je prebačeno iz NIP-a budžetu AP Vojvodine. Od ukupno 18,7 milijardi dinara, koje su te godine potrošene iz budžeta NIP-a, devet milijardi i 700 miliona za infrastrukturne projekte u nečemu što su zvali ostatak Srbije, Beograd i centralna Srbija, a devet milijardi za Vojvodinu. Sledeće 2009. godine iz budžeta NIP-a finansirano je prvih 20 kilometara auto-puta kroz Vojvodinu i zaista ne želim da slušam više ovde da je najviše novca uloženo u Trstenik iz koga jesam, ili iz Loznice iz koje nisam i u koju je uloženo u razvoj infrastrukture, ali nikako ne najviše.
Smatram da kao ministar moram da reagujem kad god se pomene favorizovanje bilo kog dela Srbije i moje orijentisanosti prema bilo kom delu Srbije sa većim simpatijama. Kao čovek i kao političar borim se za jednake šanse. U budžetu Republike Srbije boriću se za prioritete jednake šanse svih regiona i opština u Srbiji i neću dozvoliti da mi se spočitava da je u Vojvodinu uloženo, u nasip u Somboru, jer je uloženo mnogo, mnogo više, ali istini za volju nikada nismo dobili izveštaj u šta.

Dame i gospodo, pred nama su tri zakona koja predlažemo da spojimo u jedinstveno i predstavljanje i diskusiju.

S obzirom na to da su međusobno vezani, da jedan utiče na realizaciju i implementaciju drugog i zbog toga dozvolite mi da ja objedinjeno govorim o sva tri zakonska predloga. Radi se o: Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, Zakonu o postupku registracije u Agenciji za privredne registre i Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privredne registre.

Kao što se sećate i kao što veliki broj korisnika Zakona o privrednim društvima se seća, u maju mesecu smo imali raspravu i usvajanje Zakona o privrednim društvima. Gotovo nepodeljeno mišljenje i ovde u Skupštini i među korisnicima, privrednim društvima, u stručnoj javnosti, ovaj zakon je ocenjen kao jedan od sistemskih zakona, od zakona koji će veoma značajno da unapredi oblast za koju se donosi.

Veoma sam zadovoljna što je ovaj zakon bio u žiži javnosti među privrednim subjektima sa kojima sam se sretala i posle njegovog donošenja.

Meni lično, ali važnije od toga što su meni kao pojedincu, ali i predstavnicima Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, nadležnim institucijama, dostavljeni su predlozi koji su se odnosili na njegovu primenu. U jednom trenutku se pojavilo na desetine predloga koji su vezani za unapređenje implementacije ovog zakona.

Upravo zbog toga ću danas predložiti izmene i dopune 25 članova Zakona o privrednim društvima koje se odnose upravo na to, na njegovu što kvalitetniju, bolju implementaciju. Videćete o čemu se radi.

Ono što, čini mi se, jeste najvažnije u ovom trenutku jeste da zakon nema odloženu primenu. Sećate se kada smo donosili zakon, doneta je odluka da početak primene bude 1. februar 2012. godine. To je istovremeno značilo da od početka primene zakona se u skladu sa zakonskim odredbama uđe u postupak preregistracije sa novim podacima koji su bili predviđeni zakonom u roku od naredna tri meseca, znači do kraja aprila 2012. godine.

Naravno da za sva nova privredna društva važi zakon o novom postupku registracije ili, tačnije rečeno, postupku registracije po novim pravilima.

Ono što su privrednici u međuvremenu izrazili kao svoju bojazan jeste da je ovaj vremenski period takav da bi u samim njihovim aktivnostima moglo da dođe do smanjenja efikasnosti rada privrednih društava, a izazvalo bi i određene troškove.

Smatramo da se ove aktivnosti, vezane za preregistraciju kod privrednih društava koje već postoje, mogu raditi uporedo sa redovnim aktivnostima i zato je predlog ovog zakona da se registracija produži odnosno da se postupci vezani za registraciju produže do kraja drugog kvartala 2012. godine da se prijave podnesu do 15. jula 2012. godine. Šta će to značiti? Za one koji su spremni da već od 1. februara 2012. godine uđu u preregistraciju, moći će to da urade. Za one koji smatraju da će im to predstavljati dodatni trošak, preporuka da to usklade sa svojim redovnim

aktivnostima koje su obavezne u prvoj polovini godine i uz smanjenje troškova i uz obezbeđenje efikasnosti to urade u prva dva kvartala. Jasno, oni koji registruju novo privredno društvo od 1. februara 2012. godine će to raditi u skladu sa novim zakonom o privrednim društvima.

Druga stvar i drugi deo u zakonu o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima odnosi se na deo gde se predlaže da se brišu oni članovi koji administrativno likvidiraju preduzeća. Tačnije rečeno, sva ona privredna društva koja iskazuju gubitke veće od vrednosti kapitala predviđeno je da se administrativno ili automatizmu brišu u ovom zakonu.

Zašto smo se u ovom trenutku odlučili za ovakve izmene i dopune. Pre svega zbog toga što u ovom vremenu koje predstavlja vreme otežanih aktivnosti privrednih društava, bez želje da živimo u kabinetima i nesagledavamo i realni svet i realnu ekonomiju, damo šansu i podsticaj svim onim preduzećima koja u ovom trenutku, u trenucima težeg poslovanja ipak prežive i nastave da se bave svojim delatnostima.

U ovom trenutku je preko 24.000 onih koji su u 2010. godini iskazali gubitke koji su veći od kapitala koji imaju. Mi se duboko nadamo da će jedan veliki broj onih koji bi danas bili po automatizmu likvidirani ipak ostati i dalje da žive na zadovoljstvu onih koji su vlasnici i onih koji u ovom trenutku rade.

Znači, druga grupa izmena odnosi se na brisanje članova koji definišu automatsko brisanje ili prinudnu likvidaciju privrednih društava koji iskazuju negativne bilanse preko visine kapitala.

Treći deo promena odnosi se na poslovna udruženja i davanje poslovnim udruženjima statusa upravo onog koji danas imaju, znači, udruženja, a ne privrednih društava.

Drugi zakon odnosi se na postupak registracije u Agenciji za privredne registre. Želela bih da vas podsetim da osnivanjem Agencije za privredne registre je uveden postupak registracije privrednih društava kroz Zakon o privrednim društvima. U tom trenutku napravljena je prva baza privrednih društava u skladu sa dobrom praksom razvijenih zemalja i Zakon o postupku registracije se odnosio na postojeća privredna društva, a vrlo brzo je postupak registracije i osnivanje registara se proširio tako da je Agencija za privredne registre imala tri registra.

Međutim, već danas Agencija za privredne registre je proširila broj svojih registara na 15. Mi danas imamo i registraciju javnih glasila i nevladinih organizacija i zadužbina itd. Mi u ovom trenutku vodimo kroz Agenciju za privredne registre registre u 15 različitih oblasti.

Postupak registracije koji je definisan ovim zakonom podrazumeva standardizaciju registracije, kako s jedne strane privrednih društava, koji će zadržati onakav postupak kakav su imale i do sada, uz naravno i poštovanje Zakona o privrednim društvima, ali i svih onih koje u ovom trenutku obuhvataju registri, znači, i nevladinih organizacija javnih glasila i svih obveznika vezanih za privredne registre. Znači, svi oni koji u narednom periodu prolaze kroz postupak registracije će imati istu registraciju kroz prikupljanje podataka. Ti podaci će biti objavljeni. Ti podaci će biti objavljeni, ti podaci se ažuriraju i dostupni su javnosti.

Druga stvar koja je vezana za postupak registracije odnosi se na podizanje efikasnosti, kroz uvođenje principa ćutanja administracije od pet dana. Da podsetim, u ovom trenutku Agencija za privredne registre ćutanje primenjuje samo na privredne subjekte, ali i na činjenicu da se u ovom trenutku broj korisnika u Agenciji za privredne registre sa 350.000 u 2009. godini povećao na 900.000 u 2011. godini.

Šta ovo konkretno znači? To znači da ako nema odgovora administracije iz Agencije za privredne registre za pet dana, podnosiocu zahteva je pravno odobren zahtev. Lično smatram da je ovo pionirski korak u odnosu prema administraciji i birokratiji i da u mnogim oblastima u narednom periodu se ćutanje administracije treba ustanoviti kao pravilo za vođenje administrativnih procedura.

Danas veoma često u kontaktu i sa privrednicima, ali i sa drugim subjektima koji su vezani za Agenciju za privredne subjekte, nailazim na odobravanje najpre onoga što Agencija radi kroz uvođenje principa ćutanja administracije, ali i predlog da se daleko veći broj i procedura i institucija uvede upravo u ovaj princip, kako bi se podigla efikasnost.

Treća stvar je da se isključuje retroaktivno dejstvo upisa, odnosno registracije u svim registrima Agencije. Proceduru registracije inače prati istovremeno objavljivanje podataka na sajtu Agencije i automatsko dejstvo prema trećim licima. Jasan odgovor na pitanje sprečavanja borbe protiv korupcije sadržan je u internim procedurama Agencije. Naime, tačno se zna broj procedura, potrebno vreme, troškovi. Proces je automatizovan da često isključuje ljudski faktor i u odlučivanju po procedurama i u dostavljanju informacija.

Četvrta stvar je da se dodatno pojednostavljuju i smanjuju troškovi postupka registracije automatizacijom postupka. Da podsetim, 2011. godine privreda je donela Agenciji ukupno 152.000 finansijskih izveštaja, od čega je 126.000 ili oko 80% podneto preko interneta primenom besplatne elektronske aplikacije na sajtu Agencije. Samo ova ušteda po privredu Srbije u ovoj proceduri iznosila je preko 50 miliona dinara.

Da podsetim da je i ovaj podatak doprineo da se u jednom trenutku oni podaci koje mere referentne kuće, vezane za poslovno okruženje, podignu za određeni broj poena, odnosno da se Srbija pokaže kao zemlja sa boljim poslovnim ambijentom, što je izuzetno važno u ukupnim aktivnostima privlačenja investitora.

Ovaj zakon koji određuje postupak registracije u Agenciji standardizuje jedinstvena pravila za sve one koji ulaze u postupak registracije. Međutim, nije svejedno na kojoj su visini ti standardi i nije svejedno da li mi u ovom trenutku na daleko nižem nivou standardizujemo pravila za sve one koji ulaze u postupak registracije.

Naprotiv, Agencija za privredne registre i zakoni koje danas predlažem Narodnoj skupštini podižu standarde u skladu sa standardima najrazvijenijih zemalja. U tom smislu, standardi koji se odnose na zadovoljstva korisnika ove ustanove su u skladu sa najzahtevnijim standardima evropskih zemalja, sa ISO standardima.

Ja lično i Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj u narednom periodu ćemo insistirati u podizanju standarda u pravcu zadovoljenja korisnika usluga, koje će upravo morati da budu u pravcu standarda koje danas imaju i daleko uređeniji privredni sistemi i daleko razvijenije zemlje nego što je Srbija. Samo podizanjem standarda onih od kojih u najvećoj meri zavisi i standard naših građana možemo da budemo sigurni da ćemo se zalagati za privredu na pravi način, da će privredni subjekti imati ne samo zadovoljstvo, nego i uspešniji rad i današnji zakoni su upravo predloženi u tom pravcu.

Iskreno se nadam da ćete kao i u slučaju Zakona o privrednim društvima shvatiti šta danas znači i postupak registracije i nov predlog postupka registracije i izmene i dopune Zakona o jednoj od najboljih institucija koja se trenutno bavi privrednim subjektima i očekujem da ćete u danu za glasanje podržati usvajanje ovih zakona.

Hvala. Prosto sam želela javnosti radi da odgovorim na nekoliko pitanja. Opet ću probati da sistematizujem u tri grupe ono što je poslanica Tabaković iznela kao primer.

Prva se odnosi na to da pred nama nisu izmene i dopune Zakona o javnim agencijama, jer je bilo više reči o agencijama uopšte, nego o Agenciji za privredne registre. Pred nama se nalazi zakon o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privredne registre i volela bih da ne diskutujemo o javnim službama, javnom sektoru uopšte, kad razgovaramo o nečemu što i ovde u zemlji i u zemljama EU i u svetu ima značajne reference.

Kad govorimo o tome ko se bavi registrima i ko u Evropi i u zemljama u svetu vodi privredne registre, mogu da vas obavestim da više od dve trećine zemalja EU imaju upravo institucije koje se zovu agencije. Ostatak ima institucije koje se zovu registri. Od zemalja koje su u Evropi uporedive možda sa nama, sem Španije i Holandije, gde su registri vezani za privredne komore, za državnu upravu su vezani samo u Češkoj. Upravo u Češkoj su vezani za MUP i njihove intencije su da izađu iz MUP i osnuju posebnu instituciju koja će se time baviti.

Takođe, kad se govori o profesionalizmu, postavljanju menadžmenta na javnim konkursima, mislim da svi znaju da se ja lično i politička opcija kojoj pripadam upravo za to zalaže. Godine 2008. je raspisan javni konkurs i direktor je izabran na javnom konkursu u Agenciji za privredne registre. U prethodnih pet godina Agencija za privredne registre nije ni za jednog zaposlenog promenila broj zaposlenih i trenutno ih ima 358. To sam upravo proverila sa ljudima koji se ovde nalaze. Tih 358 ljudi u ovom trenutku radi poslove koje je pre postojanja Agencije za privredne registre u ovim oblastima, u ovoj delatnosti radilo 2000 ljudi.

Takođe, želim da vas obavestim da je račun Agencije za privredne registre u Trezoru. Znači, ne može se govoriti niti o zloupotrebama, niti o partijskim tvorevinama, niti o neprofesionalnim tvorevinama. Završavam ovu grupu pitanja sa tim da je upravo kao priznanje srpskoj Agenciji za privredne registre usledio, ne poziv, nego da već dve godine direktor srpske Agencije za privredne registre predsedava evropskim registrima i da je naša agencija jedna od najprestižnijih u ovoj asocijaciji privrednih registara.

Kad govorite o tome da dostupnost podataka jeste osnovno pravilo, ja kažem – da, transparentnost i dostupnost su neophodni i biće, ali zato zloupotrebe nisu ni dozvoljene, niti želimo da se u narednom periodu i dalje ne oglašavamo na ono što se zove zloupotreba podataka. Ako vi kažete da zaštite države idu do granice, ja kažem da zaštite države moraju da idu i tako da ne pređu granicu, a u ovom trenutku mi imamo pojave da je baza podataka u ovoj oblasti predmet čestih zloupotreba. Mi ne smemo da dozvolimo da ono što jeste baza države bude zloupotrebljeno u privatne svrhe.

Takođe, kažete da ni državni organi, državni organi apsolutno besplatno dobijaju podatke shodno, naravno, njihovim delatnostima i tako će biti i dalje. Direktor neće imati dalje diskreciona ovlašćenja da o tome diskutuje. Govorite o odnosu upravnog odbora i direktora. Mislim da ste pročitali da direktor treba da bude zadužen za donošenje metodološko-stručnih uputstava i formira stručne timove i priprema modele servisa prema korisnicima. Ja to shvatam kao deo menadžmenta, a ne kao deo zloupotrebe vlasti.

Takođe, kada govorite o tome šta mi sve želimo da uvedemo pod registre, želim da podsetim da je u rekonstruisanoj Vladi odmah po mom dolasku na mesto potpredsednika Vlade za privredni i regionalni razvoj pokrenuta jedna aktivnost i upravo i u vreme kada je donošen Zakon o privrednim društvima da se napravi nešto gde nećemo da čujemo da li je neki komšija osnovao jednu ili drugu firmu, nego da napravimo registar diskvalifikovanih lica, gde će po jasno utvrđenim pravilima da se utvrdi ko ima pravo da osnuje firmu ili, tačnije rečeno, ko nema pravo da osnuje firmu, ako je u prethodnom periodu bio vlasnik, član izvršnog ili nadzornog odbora.

Registar diskvalifikacionih lica u ovom trenutku je u fazi priprema a, što se tiče javnosti, mogu da kažem da je u prethodnih dve ili tri godine broj lica koja bi da postoji registar i da smo to uveli kroz regulativu, preko dve hiljade ljudi ne bi moglo da registruje ni pod svojim imenom, ni pod dodatim AD ili već izmenjenim nazivom.

Takođe, na šta želim da vas podsetim jeste da registri ni u Evropi nisu oni koji su zaduženi da se bave policijskim istragama. Ugovori o osnivanju preduzeća su overeni u sudu, predstavljaju dokumenat koji je overen pečatom suda i Agencija za privredne registre, ne samo da ga prihvata nego je dužna da ga primi kao merodavan.

Dame i gospodo, evo mene ponovo u Skupštini kad su u pitanju ekonomski zakoni.
Pre 15-20 dana, kada je za ovim klupama dok su sedeli poslanici srpske privrede na parlamentu srpskih privrednika, nikome nije bilo čudno što ministar ekonomije i potpredsednik Vlade zadužen za privredni razvoj sede sa ove strane, slušaju i odgovaraju na pitanja. Ali, nije ovo prvi put da predstavnici opozicionih partija zlonamerno vezuju funkcije i odgovornosti koje obavljaju ministar ekonomije i potpredsednik za privredni razvoj, želeći da stvar politizuju a ne da pogledaju šta je suština.
Kao inženjer, želela bih veoma precizno da sistematizujem neka od pitanja koja su postavljena. Reći ću da na prvo pitanje, krajnjih ishoda ili autfuta, kako to vole bankari da kažu za mala i srednja preduzeća, potpuno jasno piše u obrazloženju da su finansijskim ugovorom predviđeni elementi koje će morati da sadrže ugovori o posredovanju koje zaključuje Narodna banka sa komercijalnim bankama, sa poslovnim bankama i elementi koji sadrže ugovore o zajmu koje poslovne banke zaključuju sa krajnjim korisnicima.
Da podsetim, u svom uvodnom izlaganju ministar Ćirić je naveo ono što jesu osnovni elementi ugovora, a to su dužina ili rok vraćanja kredita i kamate. Kamate za mala i srednja preduzeća koje se kreću oko 5,5% na godišnjem nivou sa rokom vraćanja od sedam godina, s tim što je dve godine grejs period. Za preduzeća srednje tržišne kapitalizacije sa prosečnom kamatom, naravno, radi se o nešto većim preduzećima i mogućnostima zaduživanja do 12,5 miliona evra, od oko 6% kamate na godišnjem nivou sa 12 godina vraćanja, od čega četiri godine grejs period.
Potpuno je jasno da sektor malih i srednjih preduzeća, ali i nešto većih preduzeća koja po drukčijem rangiranju u zemljama EU i razvijenijim zemljama mogu da spadaju u preduzeća koja su srednja po veličini. Kod nas ta preduzeća prevazilaze po sva tri kriterijuma rangiranje srednjih preduzeća tako da ona kod nas spadaju u veća i odnose se na ovaj Apeks 2B.
Sledeća stvar koja je vezana za "Fijat". Meni nikako nije jasno da li je u LDP-u osnovni problem što je G 17 plus realizovao projekat ili je projekat loš? Loš ne može da bude i na vaše pitanje da stalno imamo zakašnjenja, ja moram da odgovorim kontra-pitanjem – po kojim vi parametrima tvrdite da postoji zakašnjenje u realizaciji projekta? Jer, i po osnovnom ugovoru i po akcionom planu završetak fabrike je predviđen za kraj godine. Proizvodnja u 2012. godini treba da bude do 200 hiljada automobila i ja zaista ne znam na osnovu čega vi neprekidno tvrdite da taj projekat negde pod navodnicima visi, kad to prosto nije tačno? Pozivam vas da odete u Kragujevac i vidite kako izgleda nova hala, nova fabrika koju "Fijat" pravi. Podsetila bih vas na slike kako je izgledala u onom trenutku kad je "Fijat" ušao. Podsetila bih vas i na one radnike koji su pola milijarde evra dobili kroz subvencije za 10 godina i koji su danas na obukama i prekvalifikacijama i njih 2.400 u 2012. godini proizvodiće nove automobile. Podsetiću vas da je 3.000 novih automobila u jednom trenutku proizvodila fabrika "Zastava automobili" Kragujevac.
Na kraju, govorimo o tome da je osnovni problem ove zemlje nelikvidnost. Govorili su o tome da je osnovni problem nelikvidnost. Tačno je. Postoji velika nelikvidnost i ako ste pratili napore Vlade Republike Srbije, nelikvidnost će u narednom periodu biti regulisana na način na koji to radi EU. Ali, ako se pozivamo na ono što radi EU, ja želim da vas podsetim da je direktivu o borbi protiv kašnjenja plaćanja EU usaglašavala u lancu, u svojim zemljama, između poverilaca 15 godina i da je tek prošle godine doneta direktiva o borbi protiv kašnjenja, koja predviđa maksimum 30 dana rok za izmirenje dugova i predviđa koje su kazne i na koji način se naplaćuju u slučaju da se rokovi probiju.
Petnaest godina je za to trebalo Evropskoj uniji. Niko ne daje za pravo Srbiji da narednih 15 godina usaglašava nešto sa direktivom Evropske unije i u dva koraka Vlada predviđa usaglašavanje borbe protiv kašnjenja tako što ćemo doneti odluku o roku od 60 dana u naredne dve godine i onda ćemo ići ka smanjenju roka, do trenutka dokle se ne usaglasimo sa onim što je praksa Evropske Unije.
Na kraju, zaista ne znam koje to televizijske stanice gledate i koje su to novine koje čitate, ali jako dobro znam da i predsednik Sjedinjenih Država se i te kako uključio i javno pojavljivao u rešavanju problema u "Krajsleru", da se Angela Merkel i te kako javno uključila u rešavanju problema u "Opelu", da se Sarkozi i te kako uključio u rešavanje problema u "Pežou".
Ovde se radi samo o stavu da se uključuju oni ljudi i pojavljuju oni ljudi koji direktno učestvuju realizaciji tog projekta i znaju kako se to rešava, za razliku od onih drugih koji veoma lepim rečnikom zaokružuju nešto što ne znam šta unutra postoji.

Hajdemo iz početka. Mislim da nije javnosti Srbije nepoznato da je do pre nekoliko godina Kragujevac bio, ono što su sami sebe nazivali, "dolina gladi". Da podsetim one koji ne znaju da su subvencije bivšoj grupi "Zastava Kragujevac", recimo, u 2002. godini bile milijardu i 596 miliona, u 2003. godini milijardu 721 milion, u 2004. godini milijardu 540, a u 2005. godini milijardu i 400. Građani Srbije ne prihvataju da iz svojih budžeta, od svog novca daju subvencije za nerad. Naravno da G17 plus nije ulagao svoje pare, ali prihvatam vašu konstataciju da to jeste bio jedan projekat vizije za oporavak jednog dela Srbije.
Da vas podsetim, šta je ono o čemu vi pričate da je štetila država Srbija u prethodnom periodu? Procenjena vrednost tadašnje fabrike Zastava automobili je bila 50 miliona evra. Tačno je da Fijat grupa smatra da ta fabrika ne može da proizvodi automobile gde će 200 hiljada prodavati na zahtevnom evropskom tržištu i uradila je sve na konstrukciji, gotovo da je cela fabrika potpuno nova, i jeste cifra o kojoj vi pričate uložena u prethodnom periodu. U šta je ulagala Republika Srbija? Moram da vas podsetim, u infrastrukturu. Ulagala je u gasifikaciju dovođenje gasa, u elektrifikaciju, u izgradnju autoputa. To je i ono o čemu vam je govorio ministar Ćirić. Ulaganja Republike Srbije u prethodnom periodu su bila u infrastrukturu u gradu Kragujevcu i u priključivanja Kragujevca sa Koridorom 10. Znači, izgradnja autoputa.
Šta je ono što treba da odagna vaše sumnje? Zaista ne znam da li da krenem od toga da poštovanje procedure je stvar po kojoj bi trebalo da budu informisani i poslanici. Zna se kako se potpisuje međunarodni ugovor, koga ovlašćuje Vlada i kad ugovor stupa na snagu. Stupa na snagu u onom trenutku kada bude izglasan u Narodnoj skupštini. To je procedura pred kojom smo danas i od izglasavanja zavisi da li će ovim zakonom biti Srbija garant za 200 miliona evra po ovom programu. Potpuno mi je neobična diskusija zašto je ministar Ćirić potpisao nešto, pa sad mi u Skupštini potvrđujemo. Prosto, procedura postoji, od početka do kraja definisana, kako se ugovara, potpisuje ugovor i ratifikuje ugovor.
Sa druge strane, da li još jedanput treba da kažemo da se Republika Srbija u "Fijat automobili Srbija" nalazi u dve uloge, da je uloga Republike Srbije dvojaka? Prva je da je Republika Srbija u partnerskom zajedničkom poslu jedan od, ne akcionara, ali suvlasnika Fabrike automobila Srbije. Sa jednom trećinom, tačno je, Srbija je manjinski vlasnik u ovom preduzeću. Fijat je vlasnik sa dve trećine, sa 67%. Upravo u tom odnosu se i ulaže u fabrike automobila i upravo u tom odnosu se deli i profit.
Sa druge strane, Republika Srbije je neko ko obezbeđuje poslednji ambijent za funkcionisanje svih firmi, pa i Fijat automobila Srbije. Ne postavljamo pitanje zašto Republika Srbija sufinansira izgradnju, recimo, industrijske zone u Kruševcu, i tad ne postavljamo pitanje zašto iz budžeta Republike Srbije odlazi toliko miliona evra u tu zonu. Logično je da odlazi zbog toga što je to poslovni ambijent u kome će sutra da postoje fabrike i u kojem i danas postoje fabrike. Mi ne postavljamo pitanje zašto Republika Srbija danas, odnosno vi ne postavljate pitanje zašto Republika Srbija danas pravi dalekovod u Brusu da bi fabrika, recimo, zdrave hrane mogla normalno i konkurentno da radi, ali postavljamo pitanje zašto Republika Srbija ulaže u autoput do Kragujevca, u energanu u Kragujevcu, u gasifikaciju, u unutrašnje saobraćajnice, u ulaze i izlaze?
Mislim da takvom politikom ne bismo daleko otišli. Istina je ta da danas MMF s obzirom da ima onih koji prate šta se dešava na sednicama u Narodnoj banci, verovatno su čitali i na sajtu ono što je MMF izneo kroz svoj memorandum o pregovorima o produžetku aranžmana sa Republikom Srbijom. Citiraću, da ne bi bilo pogrešno preneto: "U 2012. godini postoji mogućnost da se rast ubrza na 4,5% pod uticajem stranih direktnih investicija, a naročito proizvodnje automobila u "Fijatu". Zabeleženi su znaci oporavka investicija". Naravno, mogla bih da čitam i dalje, ali neću da oduzimam vaše vreme. Oni koji prate realizaciju projekta znaju da taj projekat ide dobro, znaju da će taj projekat da donese mnogo dobra i Kragujevcu i Srbiji u celini i znaju da će ovo biti projekat koji će da poveća rast bruto društvenog proizvoda značajno u Republici Srbiji.

Dve zablude su. Prva je, Srbija se ne zadužuje. Pročitajte tačku dnevnog reda. Srbija garantuje za svoj deo u svom preduzeću. Srbija je vlasnik u ovom preduzeću. Srbija ne garantuje imovinom građana, nego imovinom tog svog preduzeća.
Sa druge strane, zabluda je da je Srbija do sada uložila 250 miliona u "Fijat". Srbija je sa 50 miliona vrednosti fabrike ušla u ovaj projekat.

Da, ja sam Verica Kalanović, potpredsednik za privredni i regionalni razvoj i bivši ministar za NIP.
Zahvaljujem poslaniku na lepom retoričkom i dikcijskom hvaljenju Zakona o privrednim društvima, ali ja, verujte, nisam čula nijedno pitanje, konkretno, koje ste postavili. Jasno je da sam u kontaktima sa privrednicima, preduzetnicima, privrednim društvima, javnim i državnim preduzećima, sa sindikatima i radnicima, pred kojima ne možete da nemate odgovor bez obzira na to da li ste ministar za NIP, ili ste potpredsednik Vlade ili ste predsednik Vlade, nego morate da date konkretne odgovore.
Želela sam da dam konkretne odgovore i na vaše primedbe, ali sem ozbiljnih primedaba na Zakon o planiranju i izgradnji, na brigu za ne znam koje firme koje su dokapitalizovane od strane međunarodnih finansijskih institucija, ako se radi o međunarodnim finansijskim institucijama, nisam čula nijednu konkretnu primedbu na ovaj zakon. Zbog toga, zaista vam hvala, očekujem da ćete ga svojski podržati, jer kažete da je to bukvar i lektira za naredno delovanje budućih vlada.

Prihvata se amandman.

Prihvata se amandman.

Dame i gospodo, ratifikacije sporazuma o ekonomskoj saradnji sigurno nisu teme oko kojih je potrebno mnogo replicirati i danas nemam nameru da i od ovog pitanja pravim političko pitanje. Ali, jučerašnja diskusija vezana za moje pominjanje Belorusije u kontekstu koji nikako ne odgovara činjenicama me je juče podstaklo da odgovorim i da danas kažem zašto sam pomenula Belorusiju i šta su to efekti.
Pogledala sam stenogram i ima sigurno 20 stvari koje su na najvulgarniji način iznete kao argumentacija za nebrigu države u odnosima ekonomske saradnje za zemljama. Na njih se neću osvrtati, ali ću reći šta je ono što je meni juče zasmetalo kao ministru u ovoj Vladi i kao jednom odgovornom čoveku u državi.
Nemojte nas, molim vas, deliti na prijatelje i neprijatelje evropskih zemalja. Nemojte praviti podele među zemljama sa kojima imamo potpisane ugovore o ekonomskoj saradnji na podobne i nepodobne. Nemojte praviti insinuacije da imamo u ekonomiji sa jedne strane one koji su nam naklonjeni i prijatelje, i sa druge strane one koji su naši neprijatelji, koji nas teraju u neke sporazume i ugovore na štetu naše zemlje. Te činjenice prosto ne stoje i danas želim da to kažem.
Belorusiju sam pomenula zbog toga što su činjenice sa kojima kao inženjer baratam uvek i stopostotno tačne i koje su mi bile poznate zato što sam samo pre nedelju dana predsedavala Mešovitom komisijom Srbije i Belorusije u Minsku i mogla sam sa pouzdanošću da iznesem pokazatelje vezane za unapređenje ekonomske saradnje.
Inače, sa Belorusijom imamo izvanrednu ekonomsku saradnju, veoma prijateljske odnose, veoma konstruktivnu razmenu i podataka i na zasedanju komisije, mogu da vam kažem, da je atmosfera bila više nego prijateljska i nije se odnosila na veze sa partijama nego na unapređenje ekonomske saradnje između dve zemlje.
Za vašu informaciju, 44 sporazuma jesu dala značajne efekte i sa mnogim evropskim zemljama. Tražila sam da mi i sa evropskim zemljama dostave informacije koliko je povećanje ekonomske saradnje u odnosu na isti period od prošle godine. Nažalost, prošla godina, kao što znate, bila je godina sa kojom ne možemo da se pohvalimo jer je bila godina ekonomske krize i za nas i za zemlje u okruženju i za zemlju EU.
Ali, u odnosu na prošlu godinu imamo sa Nemačkom 14,5% povećanje, sa Italijom 42,7%, sa Austrijom 25,6%, sa Francuskom 28,8%, sa Velikom Britanijom 47%, sa Slovenijom 34,1%, sa Češkom 30% i to su efekti ovih institucionalnih okvira koji se uspostavljaju kroz međunarodne sporazume koji definišu bilateralnu saradnju između zemalja.

Poštovani gospodine poslaniče, zarad javnosti onog dela Srbije kojoj pripadamo i vi i ja po rođenju i mestu boravka, Vrnjačke banje i okoline, a ja sam na samo osam kilometara od vas, morate da govorite istinu.
Pročitajte dobro javni poziv i videćete da se ne radi o privatizaciji. Vi znate da se ne radi o privatizaciji, ali vam u ovom trenutku odgovara da kažete da je to privatizacija. Vi znate da se radi o strateškom partnerstvu i znate da "Fontanu" nije privatizovao Mlađan Dinkić. Naprotiv, da je privatizaciju raskinuo Mlađan Dinkić, zbog toga što je bila neuspešna.
Takođe, znate da i hotel "Zvezda" i hotel "Fontana" i Goč i cela Vrnjačka banja su davno prestali da budu atraktivna mesta u koja su dolazili turisti iz Evrope i sveta, a bogami u prethodnih nekoliko godina i iz Srbije.
Takođe, znate da strateško partnerstvo ne podrazumeva prodaju Vrnjačke banje, ni kupatila, ni parkova, ali u ovom trenutku mi nije jasno koji vam je interes da iznosite neistine.
I vi ja smo iz tog kraja i, kao što znate, svaki dan sam u Vrnjačkoj banji. Znate koje su i moje veze sa Vrnjačkom banjom i takođe i vi i ja znamo da je jedini model za oživljavanje Vrnjačke banje podizanje atraktivnosti turističke ponude kroz investicije, u ovom slučaju, iz inostranstva.
Takođe, odlično znate da predstavnici Vrnjačke banje mogu da odlučuju o tom strateškom partnerstvu i imaju na raspolaganju dve ponude, da se kroz vaučere podeli imovina hotela "Fontana" i specijalne bolnice građanima Vrnjačke banje i da je sami podižu i da privuku strane investitore i naprave atraktivnu banju, kakva je, recimo, Marijanske lazne u Češkoj.
Ne znam da li ste bili u nekoj od banja koje su po modelu strateškog partnerstva države i stranih investitora dobile sasvim novi izgled. Ja jesam i zbog toga se zalažem da Vrnjačka banja u narednom periodu dobije investitora koji će da joj podigne atraktivnost do nivoa banja Karlove Vari ili Marijanske lazne, jer za to ima potencijala, ali mi neće biti nikad jasno zašto govorite o stvarima koje Vrnjačku banju guraju u decenije koje su iza nas.