Dame i gospodo, danas su pred nama ugovorno-pravni dokumenti. Ratifikacija se čeka prethodnih nekoliko meseci. Imaju za cilj poboljšanje ekonomskih odnosa odnosno podsticanje bilateralne saradnje, posebno u oblasti ekonomije, između Srbije i zemalja u okruženju EU, ali i drugih zemalja sveta. To su predlozi zakona i Predlog protokola između Vlade Republike Srbije i BiH, Malte, Češke, Azerbejdžana i Egipta.
Jasno je da je cilj jačanje ekonomskih odnosa vezan za ratifikaciju ovih ugovora, ali i sveukupna saradnja u oblasti trgovine, nauke, infrastrukture i tehnike. Ovi sporazumi zasnovani su na temeljima jednakosti, obostrane koristi i stvaranja povoljnih osnova za dalju saradnju.
Kao što se detaljnijim uvidom u ratifikaciju ovih dokumenata imali prilike da se upoznate, postoji četiri oblasti za koje su vezani ovi zakoni i protokol. Iznela bih upravo po oblastima, obzirom da se radi o tipskim dokumentima i da se oni ugovori ili oni zakoni koji su vezani za bilateralnu saradnju dve zemlje ne razlikuju mnogo. Dozvolite mi da govorim o njima u celini,
Najpre, Protokol između Vlade Republike Srbije i Vlade Češke Republike u Sporazumu o ekonomskoj saradnji između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Češke Republike sam uzela kao početni dokumenat i kao primer jedne izuzetno dobre saradnje između dve prijateljske zemlje, koji se pretvorio u izuzetno uspešnu ekonomsku saradnju, koji je započet osnovnim sporazumom o ekonomskoj saradnji, ali koji je na Trećem zasedanju mešovitog komiteta za ekonomsku saradnju u novembru 2009. godine dobio jedan novi oblik.
Naime, iniciran je protokol kojim je predviđeno da se ekonomska i tehnička saradnja proširi na oblast infrastrukture i to kroz takozvane vezne aranžmane zajedničkog finansiranja i zajedničke implementacije projekata.
Da podsetim, nije to prvi protokol koji potpisujemo. Jedan takav potpisan je sa Republikom Kinom i jedan takav sa Turskom. Ovde se radi o protokolu koji definiše saradnju u oblasti infrastrukture, sa pilot projektom vezanim za modernizaciju i rekonstrukciju železničkog koridora 10 i za elektrifikaciju deonice pruge Niš-Beograd.
Kao što je poznato, ovaj protokol podrazumeva saradnju vezanu za oblast finansiranja, za oblast tehničke saradnje kroz razmenu iskustava i tehnologija, ali i kroz zajedničku realizaciju izvođačkog ugovora.
Jedan takav ugovor predstavlja ono unapređenje saradnje koju definiše osnovni sporazum i predstavlja jedan od najboljih primera nastavka ekonomske i tehničke saradnje koji se definišu osnovnim sporazumima.
Druga dva zakona predstavljaju predloge zakona o podsticanju i zaštiti ulaganja i to su zakoni o potvrđivanju Sporazuma o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Malte i potvrđivanje Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja između Vlade SRJ i Vlade Republike Češke.
Da se podsetimo, Republika Srbija je do sada potpisala 44 bilateralna sporazuma o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja sa različitim zemljama, među kojima su sve bivše jugoslovenske republike i skoro sve zemlje članice EU.
Ovi sporazumi daju okvir za povoljne uslove za ulaganje pravnih i fizičkih lica jedne države na teritoriji druge. Oni definišu konkretna rešenja, ali i pravne standarde. Kada kažem konkretna rešenja, države međusobno jedna drugoj daju pravičan i ravnopravni tretman najpovlašćenije nacije po pitanju ulaganja, ali i određene pravne standarde vezane za naknadu u izvršenoj eksproprijaciji ili drugoj sličnoj meri države na naknadu gubitaka koje strani ulagač može da pretrpi zbog tzv. više sile, pravo na slobodu transfera prihoda od ulaganja, pravo na međunarodnu arbitražu u slučaju spora između stranog ulagača i zemlje koja je domaćin ulaganja.
Ova dva sporazuma jasno imaju za cilj povećanje ulaganja kako investitora sa teritorije naše zemlje, tako i investitora koji dolaze u našu zemlju sa krajnjim ciljem povećanja industrijske proizvodnje, povećanje izvoza i povećanje zaposlenosti na teritoriji naše zemlje.
Druga dva zakona predstavljaju zakone iz oblasti ekonomske saradnje i to je Predlog zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Azerbejdžan o trgovini i ekonomskoj saradnji i Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Egipat o ekonomskom, tehničkoj i naučnoj saradnji. Ova dva predloga definišu bilateralnu saradnju između dveju država stvarajući okvir, stvarajući dugoročne uslove za saradnju u oblasti ekonomije u celini, ali i u pojedinačnim i prioritetnim oblastima. I ovi sporazumi zasnovani su na jednakosti i na uvažavanju obostrane koristi.
Strane potpisnice sporazuma saglase su da jedna druga odobre tretman najpovlašćenije nacije koji se odnosi na carine i sve propise koji se odnose na uvoz i izvoz.
Strane su spremne da razmenjuju informacije iz oblasti zakonodavstva i ekonomskih programa.
Strane pružaju jedan drugoj pomoć u organizovanju sajmova, izložbi i sličnih manifestacija.
Sa Republikom Azerbejdžan predviđeno je osnivanje mešovite komisije za trgovinu i ekonomsku saradnju, a sa Arapskom Republikom Egipat osnivanje mešovitog komiteta za ekonomsku, tehničku i naučnu saradnju.
Sporazumi predviđaju redovna godišnja zasedanja komiteta odnosno komisije sa zadatkom da se predlažu i prate mere za razvoj ekonomske saradnje strana potpisnica.
Na kraju, dva zakona iz oblasti turizma, predlozi zakona o potvrđivanju sporazuma o saradnji u oblasti turizma i saveta ministara BiH i drugi Vlada Republike Srbije i Arapske Republike Egipat.
To su dva međunarodna ugovora sa ciljem jačanja turističkih veza i kompletiranja ugovorne regulative između država potpisnica ovih ugovora koji imaju za cilj jačanje saradnje u oblasti turizma, podsticanje zajedničkog turističkog proizvoda, stvaranje uslova za bezbedan boravak turista u obe države, način rešavanja pojedinih sporova ako do njih dođe i razmenu informacija i stručnjaka.
Na kraju, podsetila bih vas, u ovom trenutku u oblasti turizma saradnja između ove dve države je intenzivna, ali je značajno manja i od mogućnosti i od potencijala. Bosna i Hercegovina je prošle godine bila na drugom mestu po dolasku njenih državljana kao turista u Srbiju sa oko 64 hiljada poseta, što predstavlja ukupno 10% od ukupnog ulaska turista u Srbiju. Takođe, da podsetimo da je 40 hiljada turista iz Srbije otišlo na odmor u Egipat i ova dva sporazuma predstavljaju jedan značajan okvir za proširenje saradnje, ali i za podizanje turističke ponude jedne i druge zemlje.
Poštovani poslanici, mislim da ratifikacije sporazuma uvek predstavljaju one dokumente koji su detaljno proučavani, sagledavani i definišu pojedine oblasti. Mislim da i ovih sedam ugovornih dokumenata predstavljaju dobar osnov za dalji razvoj ekonomske saradnje Srbije sa pomenutim zemljama i ja se nadam da ćete svojim glasovima u danu za glasanje podržati njihovu ratifikaciju.

Želela bih da se vratimo na dnevni red.
Rad agencija, Kontrole leta, Komercijalne banke, verovatno podležu nekim drugim dokumentima, ali bih prosto zbog javnosti i građana Srbije danas morala da dam odgovor da se sporazumi ne potpisuju da bi se po svetu putovalo i da ostanu prazno slovo na papiru.
Odličan povod za to jeste mešovita komisija koja se od 2. do 4. novembra, znači, nešto što je potpuno sveže, u Minsku odigrala, pre nepunih nedelju dana i meni je izuzetno drago da je, zajedno sa mnom, ispred Vlade bio i jedan od narodnih poslanika koji danas sedi ovde, ali u svojstvu privrednika.
Za godinu dana, tačnije rečeno, od 31. marta kada je potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini, a između dva zasedanja Mešovite komisije sa jednom drugom zemljom, po jednom drugom sporazumu koji je ratifikovala ova Narodna skupština, sa Belorusijom se trgovinska i ekonomska saradnja, merena u razmeni, povećala za duplo - sa 47 miliona dolara iz 2009. godine, povećala se na 81 za prvih devet meseci, ili merena pokazateljima za isti vremenski period 2009. u odnosu na 2010. za 108%.
Šta to konkretno znači? Da ne bi bilo samo sporazumi, ratifikacije ili papiri, govori činjenica da je uporedo sa zasedanjem Mešovite komisije u Minsku, otvoren salon naše kompanije "Simpo" na jednoj od najatraktivnijih lokacija, sa mogućnošću da kroz strateško partnerstvo sa beloruskim partnerom, plasira svoju robu na izvoz u oblasti Belorusije. Taj salon nije ništa drugo nego jedna jako dobra saradnja koja je u prošloj godini sa Belorusijom uspostavljena u prodaji njihovih proizvoda.
Takođe, da ne bi to bilo nešto što je fiktivno, "Agropanonka" iz grada iz kog ste vi, gospođo Tabaković, osnovala je zajedničko preduzeće sa beloruskom kompanijom za početak rada fabrike na proizvodnji, najpre jedne, a iza toga još nekoliko vrsta traktora na teritoriji naše zemlje, a takođe i iz grada iz kog vi niste vi, ali takođe jednog velikog grada, u Kragujevcu zajednička kompanija sa minskim automobilskim zavodima i kompanije "Vulović" u Kragujevcu za proizvodnju autobusa.
Samo na taj način, kroz stratešku saradnju, kroz poboljšavanje bilateralnih i ekonomskih odnosa, kroz česte kontakte, razmene znanja i iskustava, ali i kroz ugovorno-pravni osnov vezan za zakone, za ratifikaciju zakona, sporazuma i ugovora, mi možemo da poboljšamo naš izvoz, možemo da poboljšamo konkurentnost naših proizvoda, da stvorimo jedan kvalitetni okvir i zaposlimo naše ljude.
Zbog toga, ovi sporazumi jesu ekstremno važni. Zbog toga zaista pozivam da se vratimo na dnevni red, na sporazume koji će dovesti do poboljšanja bilateralne saradnje između Republike Srbije i zemalja potpisnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set od četiri zakona vezanih za oblast ekonomije, tačnije za oblast koja tretira zapošljavanje, turizam, osiguranje i finansiranje izvoza, oblast izvoza i podršku malim i srednjim preduzećima kroz izmene i dopune Zakona o Fondu za razvoj.
Kao što je praksa u prethodnom periodu, zakoni iz ekonomije moraju da daju odgovore na aktuelni trenutak, na trenutak u kom se nalazi srpska privreda, na mere i podsticaje Vlade Republike Srbije, na osnovu činjenica, na osnovu pokazatelja koje imamo na teritoriji cele Srbije, ali i na osnovu predviđanja mogućih efekata ili problema u njihovom funkcionisanju. To je cilj današnjih zakona, da se na adekvatan način odgovori na aktuelni trenutak u kome se nalazi ekonomija u Srbiji.
Pre nego što počnem da govorim o zakonima, dozvolite mi da ponovim nešto što se često čuje i sa stranica medija i u informativnim i drugim emisijama sa elektronskih medija, o činjenicama koje se često kao alarmantne saopštavaju javnosti, ali i o nečemu što jeste statistički prikaz Srbije u ovom trenutku. Bez želje da posebno komentarišem podatke, dozvolite mi samo da pročitam nekoliko najvažnijih.
Pravac demografskog pražnjenja koji je Republički zavod za statistiku dostavio za 30 godina, od 1971. do 2007. godine, govori o tome da je razlika u broju stanovnika 1971. godine u odnosu na 2007. godinu u Žabarima smanjenje za 47%, u Svrljigu za 40%, u Beloj Palanci za 38,5%, u Kuršumliji za 37%, u Bojniku za 35,5%, u Knjaževcu, Kniću, Petrovcu i Golupcu za 35%. Istovremeno, u Beogradu se broj stanovnika povećao za 33%, u Novom Sadu za 54,5%, u Staroj Pazovi za 65,5%.
Ako pogledamo stopu nezaposlenosti u ovom trenutku, u Beogradu na Savskom vencu ta stopa je 2,5%, na Starom gradu 3,8%, na Vračaru 6,7%. Ako pogledamo kolika je stopa nezaposlenosti u Vladičinom Hanu - 52%, u Bojniku 54%, u Beloj Palanci 58%, u Lebanu 60,5%.
Ako pogledamo kako to izgleda po regionima, vidimo da je u regionu Beograda 13,5%. Da odmah kažem šta podrazumevam pod regionom. Pod regionom podrazumevam one statističke regione koje smo usvojili u okviru Zakona o regionalnom razvoju. U regionu Vojvodine – 27,4%, u regionu Šumadije i zapadne Srbije – 31%, u regionu južne i istočne Srbije – 32,5%.
Ono što jeste pokazatelj ovog stanja, odnosno ono što je posledica ovog stanja, plate u različitim delovima Srbije i različitim opštinama su značajno različite. U odnosu na prosek Republike Srbije, u Vladičinom Hanu su plate niže za 47%, u Kuršumliji za 48%, u Beloj Palanci za 58%, u Lajkovcu su veće za 36%, u gradu Beogradu za 24%.
Ako pogledamo ono što je uzrok velikog broja nezaposlenih i manjih plata, kako izgleda broj preduzeća i radnji na 1000 stanovnika, u Beogradu na 1000 stanovnika imamo 64 mala i srednja preduzeća ili aktivna privredna društva. U Regionu Vojvodine – 44,5%, u Šumadiji i zapadnoj Srbiji 41,7% i u južnoj i istočnoj Srbiji 33,7%.
Nije potrebno mnogo rezona da se utvrdi kakvo je stanje u ovom trenutku u Srbiji. S jedne strane imamo veoma mali broj malih i srednjih preduzeća, veliki broj nezaposlenih i ogromne regionalne razlike. Potpuno je jasno da je to proces koji je nekoliko desetina godina unazad izazvao ove poremećaje u srpskoj ekonomiji, ali i odgovornost i obavezu i ove vlade i u ovom trenutku pred građanima Srbije ovog ministarstva da aktivnim merama uđe u proces rešavanja ovog velikog problema u stepenu nerazvijenosti različitih delova Srbije, opština i gradova i ljudi koji tamo žive.
Zbog toga svi od ova četiri zakona su vezani za dekoncentraciju institucija koja se bave pitanjima vezanim za oblast ekonomije. Mi jako dobro znamo da proces uravnoteženja regionalnih razlika i stepena razvijenosti u različitim delovima Srbije neće biti ni kratak ni lak, da dekoncentracija neće značiti izjednačavanja u stepenu razvijenosti, niti trenutno podizanje standarda, ali je značajna mera Vlade da približi institucije mestima gde je najpotrebnije.
Da sedište Fonda za razvoj bude opredeljeno u najveći grad u južnoj i istočnoj Srbiji, koji u ovom trenutku ima najmanji broj malih i srednjih preduzeća na 1000 stanovnika, to je Niš, da mala i srednja preduzeća budu podstaknuta, edukovana, pomognuta od strane institucija Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja u svom pravcu daljeg osnivanja, razvoja i poslovanja.
Takođe, u ovom zakonu se predviđa i u drugim delovima Srbije, po kriterijumima koji će se utvrđivati Statutom i odobravati od strane Vlade Republike Srbije, osnivanje filijala koje će pospešiti razvoj malih i srednjih preduzeća i pomoći u njihovom funkcionisanju. Takođe, dekoncentracija se odnosi i na Agenciju za osiguranje i finansiranje izvoza i izmene i dopune Zakone su vezane u jednom delu i za promenu sedišta iz Beograda u Užice.
Jako je važno da u regionu koji ima 13% od ukupnog izvoza Srbije imamo instituciju koja će se i infrastrukturno, između ostalog, baviti unapređenjem izvoza i izvoznih grana u Republici Srbiji.
U trećem zakonu, Zakonu o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti, predviđeno je da se Nacionalna služba za zapošljavanje sa sedištem prebaci u grad Kragujevac iz Beograda i da uz postojeće dve pokrajinske nacionalne službe za zapošljavanje bude jedna od institucija u Šumadiji, koja ima veliki broj nezaposlenih ljudi, dovede na vrata građana, na vrata onih kojima je posao najviše potreban.
Kada sam govorila o aktuelnom trenutku, mislila sam i na aktuelni trenutak razvoja Šumadije i Pomoravlja, dolazak "Fijata" i komponentaša i velikog broja poslova koji će biti pred Nacionalnom službom za zapošljavanje, uz sve one poslove koje ona radi, pored toga što je u službi onih kojima je posao najpotrebniji, a to su nezaposleni.
Govorila sam u načelu o jednoj od zajedničkih stvari koja vezuje ova četiri zakona, a to je dekoncentracija institucija sa nacionalnog nivoa na gradove u Srbiji. U Užicu – Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza, u Nišu – sedište Fonda za razvoj i u Kragujevcu – Nacionalna služba za zapošljavanja.
Izmene i dopune ovih zakona podrazumevaju još neke od stvari koje u ovom trenutku predstavljaju odgovor na privrednu situaciju u kojoj se nalazi Srbija. Zbog toga ću u narednom delu govoriti o svakom zakonu pojedinačno, o osnovnim ciljevima i konceptu za koji se vezuju izmene i dopune zakona, a naravno, kada budemo govorili o pojedinostima i o promenama koje su vezane za svaki član pojedinačno.
Šta je drugi osnovni razlog zbog čega su izmene i dopune Zakona o fondu za razvoj pred vama? Po dosadašnjem zakonu, u dosadašnjoj praksi, Fond za razvoj je finansirao isključivo preduzeća u privatnoj svojini. Deset godina je iza nas. Mnoga preduzeća su promenila vlasnički status.
Iz društvenih, neka su prešla u privatno vlasništvo, neka su iz privatnog vlasništva prešla u državno vlasništvo i svedoci smo svakog dana da privatizacije, koje su u Srbiji pokazale različiti stepen uspešnosti, danas i po novim modelima rešavaju kako bi se ljudi zaposlili i kako bi živeli od svog rada.
Fond za razvoj je u dosadašnjem periodu imao, možda je gruba reč, ali funkciju koja nije podrazumevala podršku državnih preduzeća. Ali, ako mi danas pogledamo preduzeća u Srbiji, bez obzira na njihov vlasnički status, bilo da se radi o stopostotno privatnim akcionarskim društvima sa još nekim oblikom svojine ili da se radi o državnim, možemo ih podeliti na uspešna i neuspešna, na ona koja su spremna da se uhvate danas u koštac, obezbede posao za svoje ljude i nastave sa radom, da ne otpuštaju radnike, i na ona koja to nažalost nisu.
Oni koji danas imaju mogućnosti da rade u Srbiji, da dobiju podršku države da bi kroz kredite ili garancije obezbedili trajno obrtna sredstva, održali broj zaposlenih i zaposlili nove ljude, treba da imaju istu šansu.
Drugi cilj ovog zakona jeste da se da podjednaka šansa i preduzećima u privatnoj svojini i preduzećima u državnoj svojini.
Kada se radi o društvenoj svojini i dalje Fond za razvoj neće finansirati društvena preduzeća u većinskom vlasništvu, ali u onim slučajevima gde je u preduzećima ispod 40% svojina društvena i ta preduzeća će se svojim menadžmentom koji je u privatnoj svojini, moći da budu podržana kroz kredite Fonda za razvoj.
Treća izmena je izmena koja je vezana na podizanje kapitala Fonda, dakle, sa 5 miliona evra na 10 miliona evra, izazovi koji su danas pred Fondom zahtevaju da Fond bude respektabilna finansijska kuća, da Fond predstavlja značajnog partnera pred poslovnim bankama i zbog toga je potrebno da vrednost kapitala bude takav kakav bi i rejting te kuće bio značajan.
Kada je u pitanju Zakon o finansiranju i osiguranju izvoza, druga značajna novina koja je vezana za izmene i dopune jeste jedan nedostatak koji se u prethodnom periodu uočio kod Zakona o agenciji za finansiranje i osiguranje izvoza Republike Srbije.
Kao što je poznato, finansiranje osiguranja izvoza vezano je za ona preduzeća, za one privredne subjekte koji su opredeljeni za izvoz. U dosadašnjem periodu finansiranje i osiguranje se odnosilo na inostrano tržište.
Novina je da se osiguranje i finansiranje izvoza kroz ovaj zakon vezuje i za poslove koji su na domaćem tržištu, koji su vezani za preduzeća koja posluju na domaćem tržištu u vrednosti izvoznog posla.
To je nešto što je u skladu sa svetskom praksom i to je nešto što će omogućiti poslovanje preduzeća u pravcu njihove likvidnosti, njihove konkurentnosti na zahtevnom tržištu. Naš predlog je da se to kroz izmene i dopune Zakona reguliše.
Kada je u pitanju Zakon o zapošljavanju, jedina izmena koja se u ovom slučaju predviđa jeste promena sedišta iz Beograda u Kragujevac.
Četvrta izmena i dopuna zakona vezana je za izmenu i dopunu Zakona o turizmu. Kao što sam malopre govorila po statistici, reći ću u ovom trenutku šta su bili osnovni razlozi za izmene i dopune Zakona o turizmu.
Ako se pogleda kakav je prihod ostvaren od turističke ponude od 2007. do 2010. godine, vidi se da je u 2009. godini Srbija zabeležila porast noćenja stranih gostiju u vreme kada su sve evropske zemlje imale pad, ali da se beleži pad deviznih prihoda koji se nastavlja i u 2010. godini.
Za prvih osam meseci, ukupan priliv je 9% manji u odnosu na prethodni period. U jednoj takvoj situaciji, odgovor resornog ministarstva je bio da se podstakne konkurencija, odnosno da se proširi krug potencijalnih pružalaca turističkih usluga.
Zakon o udruženjima, koji je donet maja 2009. godine, stvorio je uslove da i drugi subjekti, pored privrednih, obavljaju privredne delatnosti u oblasti turizma i zbog toga ovaj zakon predviđa uvođenje i drugih privrednih subjekata u odnosu na one koji su bili definisani Zakonom o turizmu. Ovi navedeni subjekti o kojima govorimo izjednačeni su u pravima i obavezama sa onim koji su do sada bili regulisani zakonskom regulativom.
Ono što takođe predstavlja predmet ove izmene i dopune, jeste ono što je intencija sektora za turizam u resornom ministarstvu od prvog trenutka, a to je da se onaj ko dobija usluge turističkih subjekata, znači onaj ko koristi turističke usluge stavi u centar pažnje. I garancije za jedan takav odnos se neprekidno povećavaju, obezbeđuju se u svim oblastima koje se u praksi pojave kao neophodne, i izmene i dopune u ovom trenutku povećavaju garancije i kada su u pitanju korisnici turističkih usluga, a sa druge strane povećava zahtev ka licencama turističkih agencija.
Garancije se odnose na oblast insolventnosti i na garancije putovanja radi naknade štete. Novina prema turističkim agencijama jeste pooštravanje uslova za dobijanje licence, tako što su stroži kriterijumi sa onim licima koja su imala učešća u osnivanju ili kapitalu organizatora putovanja kojima je već oduzeta licenca.
Ako postavimo pitanje dokle će ići izmene i dopune Zakona o turizmu, u kom pravcu povećanja garancija prema korisnicima, odnosno turistima, u povećavanju nivoa kriterijuma prema turističkim organizacijama, ići će sve do onog slučaja kada se pojavljuju u praksi inovativni modeli turističkih organizacija za organizaciju putovanja na štetu ili uz nedovoljne garancije onih koji njihove usluge koriste.
Na kraju, izmene i dopune Zakona o turizmu bave se i onim oblastima i tehničkim pojašnjavanjem onih oblasti koje nisu bile dovoljno sagledane u Zakonu o turizmu, što je praksa pokazala. To su oblasti seoskog turizma, nautičkog turizma i lovnog turizma.
Dame i gospodo, nadam se da izmene i dopune zakona iz oblasti ekonomije nikad nisu bile sporne za ovaj parlament. Nisu bile sporne zbog toga što odgovaraju aktuelnom trenutku u kojem se nalazi Srbija. Sa nizom inovativnih mera i podsticaja poboljšavaju ambijent u kome privredni subjekti posluju. Zapošljavanje i rast standarda onih koji u tim privrednim subjektima rade idu u korist svih građana Srbije. Nadam se da će vaša kreativna i konstruktivna diskusija doprineti samo poboljšanju ovih izmena.

Poštovana poslanice, naravno da mogu taksativno da vam odgovorim na sva pitanja koja ste postavili. Prosto, branim zakone iz ekonomske oblasti koji nemaju nikakve veze ni sa personalnim, ni sa partijskim, ni sa institucionalnim bilo kakvim vezama sa onim ko predlaže zakon, sa institucijama na koje se odnosi, sa novcem koji se plasira, sa ovim o čemu vi pričate.
Zadržaću se na dva odgovora. Prvi je vezan za Fond za razvoj, oko koga postoji neverovatna mistika u vašoj poslaničkoj grupi. Prosto, da ste jedanput otvorili sajt Fonda za razvoj i detaljno pročitali sve što u njemu piše, videli biste da je ministar za ekonomiju i regionalni razvoj samo predsednik upravnog odbora, u kome pored njega sede još pet članova iz Ministarstva finansija, Ministarstva rada i socijalne politike, Ministarstva infrastrukture, Ministarstva trgovine i usluga i ministar bez portfelja za održivi ekonomski razvoj.
Odobravanje kredita privrednim subjektima prolazi dva stepena, pre nego što dođe na sednice upravnog odbora. To znači detaljno sagledavanje i ocenjivanje od strane menadžmenta Fonda za razvoj. Iza toga komisije, koje takođe svaki predmet razmatraju i ako bilo kakvu nejasnoću ima po pitanju dodele tog kredita, traže dodatna objašnjenja od službi koje rade taj posao.
U Fondu za razvoj sede ljudi profesionalci, kojih nema niti iz partije kojoj pripadam, niti iz partije posebno, gde se i ne razgovara o politici, što potvrđuju svi oni koji su korisnici Fonda, a to su privrednici.
Pozivam vas da zajedno sa ministrom ekonomije učestvujete u nekoj tribini sa privrednicima i čujete da oni zbog kojih je osnovan fond kažu i u vašem prisustvu kakva su njihova iskustva i kakve su usluge koje Fond za razvoj pruža njima.
Prisustvovala sam jednom velikom broju tih tribina i gotovo da nisam čula primedbu na rad Fonda za razvoj, sem primedbe da u Srbiji nema dovoljno novca kao što su plasmani Fonda za razvoj, koji bi obezbedio sve potrebe malih i srednjih preduzeća i korisnika Fonda za ono za šta oni plasiraju novac, a to su najčešće investicije i trajna obrtna sredstva.
Vaša veza sa izborima u Boru i odobravanjem kredita mislim da nije primerena, a ako malo pogledamo matematiku, vi kažete 66 kredita je odobreno sa 122 miliona. Da budem iskrena, ne znam koliko je kredita odobreno u Boru, ali da vas podsetim o čemu se radi.
Pre dve godine Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj je pokrenulo program "start-ap" kredita, jer je Srbiji potrebna nova krv. Potrebna su nova mala i srednja preduzeća i ima divnih primera, vama je blizu, vi ste, koliko znam, iz Užica i blizu vam je Arilje, pa pogledajte, iz "start-ap" kredita je otvorena porodična firma koja danas zapošljava 33 radnika i bavi se proizvodnjom tekstila.
Znači, "start-ap" krediti su oni krediti koji se opredeljuju početnicima, uz određene garancije, za otvaranje novih preduzeća. Ti krediti su maksimalno 30 hiljada evra, a ako podelite ova dva broja, videćete da su u Boru ti krediti od kojih su svi "start-ap" u proseku u vrednosti po dva miliona dinara.
Na našu sreću, u Srbiji se pojavio veliki broj uglavnom mladih ljudi koji su pokazali ne samo interesovanje, nego veliki entuzijazam za otvaranje sopstvenih preduzeća, podstaknuti i pomognuti od strane države, između ostalog i od stručnih službi koje rade i u Fondu za razvoj, i u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj i u Nacionalnoj agenciji za regionalni razvoj.
Ti ljudi su se u velikom broju prijavili na svim konkursima koje je Ministarstvo do sada objavilo. Radi se o nekoliko hiljada prijava, od čega u svim gradovima u Srbiji, a ja sam pravila detaljne analize, pretpostavljam da su vaši podaci tačni, 66 ih je bilo iz Bora.
Međutim, da vas podsetim na još jednu stvar. Govorite o zloupotrebama Fonda za razvoj, a niste rekli javno ko je zloupotrebe onih koji su se prijavili za "start-ap" kredite, a onda ih koristili za kupovinu kola, pokrenuo zbog nekoliko slučajeva na terenu, do kojih je došao saznanjem upravo iz rada Agencije za regionalni razvoj. Sam ministar Mlađan Dinkić. Proverite podatak da li je Mlađan Dinkić pokrenuo i prijavio one koji zloupotrebljavaju sredstva opredeljena za "start-ap" kredite.
Nema govora o tome što vi želite da napravite, a to je korelacija između politike i Fonda za razvoj. Tu politike nema, bez obzira što vi želite to da u ovom trenutku predstavite, pretpostavljam, građanima Srbije. I dalje vas ubeđujem da je Fond za razvoj najjača institucija, potpuno primerena određenim stubovima razvojnih banaka u Evropi, koja se bave finansiranjem malih i srednjih preduzeća, sa gotovo identičnim programima i kriterijumima.
I nije istina da je surogat i da ne postoji, jer ako pogledate jednu od najvećih razvojnih banaka, to je Nemačka razvojna banka, ona ima deo koji se bavi malim i srednjim preduzećima, gotovo analogan sa Fondom za razvoj. Znači, ako pogledate koje je koristi Fond za razvoj doneo privredi i privrednicima Srbije, onda ćete videti da to o čemu danas govorite nema utemeljenje u praksi.
Što se turizma tiče, što se infrastrukture tiče u turizmu, vi se odlično sećate da kada smo branili Zakon o regionalnom razvoju upravo smo govorili o koncentraciji i o onome što sam nazvala kompatibilnost, ali sada bih rekla usklađenost razvoja infrastrukture sa master planovima i sa turističkim potencijalima.
Jako se dobro sećam da ste tada imali velike primedbe na ulaganje u infrastrukturu u Mokru goru i Zlatibor, a u tom trenutku mi smo upravo imali na umu one desetine hiljada ljudi koje su letos posetile ove dve turističke destinacije.

Poslanika radi, koji ne znaju, i javnosti radi, Fond za razvoj predstavlja instituciju koja pruža značajne mere i podsticaje razvoju privrednih subjekata. S obzirom da privredni subjekti spadaju u oblast ekonomije, Zakon o Fondu za razvoj predviđa da nadležni ministar bude predsednik upravnog odbora. To nije sporno i potpuno je u ovom trenutku nebitno ko su sve bili ministri ekonomije i ko će biti budući ministri u čijoj nadležnosti će bi Fond za razvoj i predsedavaće upravnim odborom.
Prosto želim da još jedanput podsetim na to da se ekonomijom u ovoj zemlji mora rukovoditi merama i podsticajima, da Vlada mora kroz određene programe da stimuliše privredu, da pomaže privrednim subjektima, da odobrava određene subvencije ili kredite sa niskim kamatama, kako bi obezbedila, ne samo pogodniji privredni ambijent, nego i povećala zaposlenost i povećala konkurentnost.
Molim da zbog jedne veoma važne institucije ne mašemo Fondom za razvoj kao političkim oruđem, jer to suštinski nije, i da ne umanjujemo njegov značaj. Bilo bi naopako kada bi bilo koji čovek mogao da sredstva Fonda za razvoj usmerava na reku koja njemu odgovara. To nije moguće i to je dobro što nije moguće, a to znaju svi oni koji su ikad koristili sredstva Fonda za razvoj.
Samim tim što na sajtu piše ko je sve i kad dobio kredite i da je u Bor stigao jedan kredit od 100 i nešto miliona, uzeli smo Bor kao slučaj, ali je i u Beogradu, Zrenjaninu, Novom Sadu, Kragujevcu, Vranju, u Arilju čak, evo dobila sam podatke, tri kredita za prvih šest meseci odobreno, i dobro je da je odobreno, nemojmo molim vas vezivati to za izbore, za politiku, za grupe građana i za političke partije. To nije istina, to ne stoji i zaista vređa sve one koji rade u Fondu i one koji koriste sredstva Fonda.

Odgovori na vaša pitanja su laki, iako vas je jako teško pratiti, jer sa ovolikim brojem iznetih neistina je jako teško suočiti se. Probaću da neke stvari sistematizujem po grupama i ajte da najpre odgovorimo na pitanje gde su trošene pare od "Mobtela".

Kao što znate, 4. aprila 2006. godine između Vlade Republike Srbije, Javnog preduzeća PTT saobraćaja, "BK trejd D.O.O., i firme koja je predstavljala pomenutog gospodina Šlafa "Holdenhurst Holding ltd." predviđen je način i postupak buduće prodaje sto posto kapitala privrednog društva "Mobi 063", iako je država bila vlasnik 70%, a pomenuto preduzeće vlasnik 30%.

Ako se sećate, tada je dogovorena granica iznad koje će Srbija prodavati 100% akcija "Mobtela", da bi se postigla veća cena. Ta granica je bila milijardu i sto miliona. Ako se sećate, početna vrednost za prodaju "Mobi 063" je bila 800 miliona evra i u delu između 800 i milijarde i 100 Šlaf je mogao, ali nije morao, da proda svoje akcije, a preko milijardu i 100 je morao.

Na javnoj aukciji koja je vođena 31. avgusta, samo da vidim kada je to bilo, 30. jula, postignuta je cena od milijardu i 513 miliona evra. Ta privatizacija je, po rečima svih i političkih analitičara i ekonomista, i pozicije i opozicije, bila najbolja privatizacija u Srbiji izvedena na najtransparentniji mogući način.

Pročitala sam, gospodine Iliću, pripremajući se za današnju sednicu Skupštine, sa koliko hvale ste vi pričali o toj privatizaciji, iako ste procenjivali da neće moći da se dobije veća vrednost od 600 miliona nekoliko meseci unazad.

Da vas podsetim, od milijarde 513 miliona evra, 320 miliona evra je uplaćeno u budžet Republike Srbije kao iznos za licencu, a od ostatka, milijarde i 193 miliona evra, 70% je pripalo Srbiji, a iznos od 357 miliona i 900.000 evra je uplaćeno drugom akcionaru, i to onom ko je to kupio od Bogoljuba Karića, sa kojim, vidim, kontaktirate izuzetno dobro. Naravno, mi nemamo kontakte s njim, jer se nalazi na poternici.

Obzirom da je 357 miliona evra država bila dužna da uplati u roku od tri dana, ona je svoje obaveze završila. Ostatak sredstava je tad, po osmišljeno investicionom planu, bio predviđen za razvoj Srbije, zapošljavanje, razvoj infrastrukture, naravno, po projektnoj dokumentaciji, ali nije mogao da bude trošen pre nego što su donete izmene i dopune Zakona o budžetu, znači, zakon o izmenama i dopunama ili rebalans, kako volimo da kažemo.

Četvrtog oktobra 2006. godine donet je rebalans, gde je omogućeno da se u infrastrukturu i iz budžeta Nacionalnog investicionog plana pare ulažu u realizaciju projekata.

Da vas još jednom podsetim, 9. novembra 2006. godine, svi ministri iz G17 plus su izašli iz Vlade. Od 4. oktobra do 9. novembra je bilo moguće trošiti ta sredstva od strane ministara iz G17 plus. Da podsetim još jednom, ministar finansija je bio Mlađan Dinkić, ministarka poljoprivrede Ivana Dulić i ministar zdravlja Tomica Milosavljević.

U to vreme osmišljeni Nacionalni investicioni plan je opredelio 30% sredstava Ministarstvu za kapitalne investicije za razvoj infrastrukture u Srbiji. Takođe sam čitala avione i kamione koji su tada bili obećavani od strane resornog ministarstva, a činjenice su bile da nije bilo velikih nacionalnih kapitalnih projekata koji su bili završeni u vreme mandata tog ministarstva.

Što se tiče koncesije koju vi pominjete, potpisana je 30. marta 2007. godine u vreme kada ministar Dinkić nije bio u Vladi. Takođe, da vas podsetim, to je bio period prelazne Vlade u kojoj ste bili samo vi sa vašim koalicionim partnerom.

Znači, ovo o čemu vi pričate je jedna velika gomila neistinitih podatka, vezanih za neke prepoznatljive događaje javnosti i nema veze sa tim o čemu vi pričate. Ali, verovatno vi želite da to izgleda tako. Na moju sreću ili nesreću, našla sam se u situaciji da od jula 2008. godine sprovodim projekte koje ste vi započeli u oblasti infrastrukture kroz Nacionalni investicioni plan.

I tačno, gospodine Iliću, završen je projekat izgradnje gotovo pet kilometara puta na delu od Kragujevca prema Batočini, bez projekta. Tako je, bez projekta. Ali, po ugovoru koji ste vi potpisali i koji se danas nalazi u mom ministarstvu, a zbog odgovornosti države, kao resorni ministar sam nastavila taj ugovor i projekat završila.

Što se tiče nastavka, tu možete biti sigurni da nikada nijedan projekat nije ugovoren u Ministarstvu za Nacionalni investicioni plan, niti ijedan jedini dinar potrošen mimo ugovora i mimo zakona. Tvrdim vam i naravno tvrdim svima onima koji žele da naprave uvid u to kako se troše sredstva iz Ministarstva za Nacionalni investicioni plan da se upoznaju ili sami ili preko nadležnih institucija.

Ono o čemu vi postavljate pitanje – da li je moguće napraviti međunarodni tender i ugovor i finansirati Koridor 10 bez projektne dokumentacije? Pa, naravno da nije. Ali, naravno da zbog toga i ne realizujemo Koridor 10. Imamo raspisana dva tendera. Jedan je obilaznica oko Dimitrovgrada, jedan od Dimitrovgrada do Pirota i jedan deo koji se sada finansira iz "Helenik" plana, od Srpske kuće prema Bujanovcu.

Vama je potpuno jasno zašto mi danas ne možemo da realizujemo to, zato što nam niste ostavili niti jedan gotov projekat i niti u jednom delu završenu eksproprijaciju, a taj posao jeste i težak, i taj posao dugo traje i taj posao mnogo košta. Zbog toga danas nemamo realizaciju na Koridoru 10. Naravno da su te stvari svima više nego jasne.

Što se tiče Fonda za razvoj, tu takođe želim da vas podsetim da ste vi bili član Upravnog odbora Fonda za razvoj i jako dobro znate da Fond za razvoj po zakonu ne finansira primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Meni je žao, kao i vama, što su ostale višnje neobrane u okolini Leskovca, ali za to niti ima nadležnost, niti ima bilo kakvu mogućnost da pomogne Fond za razvoj.

Takođe mi je žao što ovako bagatelišete ono što se pozitivno ovih dana dešava u Čačku, a to je rekonstrukcija ulice Đorđa Tomaševića, upravo sredstvima Ministarstva za Nacionalni investicioni plan.

Nažalost, taj projekat je stao zato što lokalna samouprava ima ozbiljne probleme i sutra idem u Čačak da razgovaramo na tu temu. Ima ozbiljne probleme, što je nama dostavila informacije da ima potpuno čiste, rešene imovinsko-pravne odnose, a nema, i takođe da projekat koji je urađen ne odgovara izvedenom stanju i imamo nešto pliće postavljene vodovodne cevi. O tome ću sutra otvoreno razgovarati u Čačku pred kamerama i pred javnošću Čačka, potpuno gledajući u oči sve moje partnere.

Što se "Slobode" tiče, takođe kao ministar za infrastrukturu koji je sedeo u Fondu za razvoj morate da znate da je "Sloboda" i dan-danas društveno preduzeće u restrukturiranju, kome mnogo pomaže Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj, ali koje danas nije moguće da uđe u kreditne aranžmane sa Fondom za razvoj zato što društvena preduzeća ne mogu da dobiju kredite od Fonda za razvoj jer to nije tako po zakonu.

Nama danas izmene i dopune služe da ne izvršimo diskriminaciju makar državnih preduzeća, gde je potpuno jasan titular i zbog toga danas predlažemo u jednom članu izmene i dopune Zakona o Fondu za razvoj.

Biću veoma kratka. Rehabilitacija magistralnog puta M4 sekcija 5 u Loznici je rađena po projektnoj dokumentaciji sa tenderom koji je odobrila Evropska investiciona banka, iz programa – Radimo zajedno. Radovi su završeni upravo za 60 dana, kao što piše u ugovoru, i kilometar i 800 metara kompletne rekonstrukcije se koštali 139.450.289,43 dinara. Radovi na ulici Đorđe Tomašević u Čačku će koštati 235 miliona.

Pitanje je jednostavno, odgovor nije. Grad Niš ima jednu sportsku halu za koju je postojalo uveravanje da će evropsko prvenstvo u rukometu moći da bude organizovano u njoj. Jedna višemesečna dilema oko uslova proširenja i rekonstrukcije hale u Nišu podelila je lokalnu vlast na dva dela, na one koji su tvrdili da je moguće organizovati i one koji su tvrdili da nije.
Prema Ministarstvu za NIP i Ministarstva za sport polovinom godine došao je zahtev za izgradnju nove hale koja je veoma skupa, koja bi trebalo da predstavlja investiciju od 12 miliona evra i koja bi trebalo da predvidi novu halu, nešto veću nego što je postojeća i sa nešto drugačijom infrastrukturom unutar hale.
Činjenica je da su sredstva za izgradnju hale, bilo da su opredeljenja iz Ministarstva za NIP ili Ministarstva za sport, bila tolika da nisu bila moguća u jednoj godini i program koji je usledio posle, program građevinske industrije je takođe dao dodatnu mogućnost. Međutim, postojao je rizik da ulaskom u radove za izgradnju nove hale se neće stići do decembra 2011. godine, kada je evropska rukometna ili svetska rukometna organizacija insistirala na tehničkom prijemu.
Ovo su činjenice o kojima pričam. Šta su bile dileme? Ko će da preuzme rizik, da li početi da se radi nova hala sa neizvesnošću da li ćemo uspeti za godinu i tri meseca, za 15 meseci da kompletno opremimo halu. S druge strane, postojalo je opravdano pitanje da li je moguće rekonstruisati postojeću halu "Čair"?
Kao predstavnik jedne političke partije prihvatam odgovornost da je politička opcija kojoj pripadam bila za rešenje da se izgradi nova hala, a da je gradonačelnik i ljudi iz njegovog kabineta smatrala da je moguće rekonstruisati "Čair".
U svakom slučaju, izgubljeno je vreme i pre nekoliko dana, kao što i sami znate, s obzirom da ste iz Niša i da je pre nekoliko dana na niškoj televiziji bila velika javna rasprava oko toga ko je kriv, u ovom trenutku je Svetska rukometna organizacija obavestila srpsku stranu, Rukometni savez Srbije, da su prošli rokovi i da više ne postoji teoretska mogućnost da se hala završi u predviđeno vreme i da će se izabrati drugi gradovi za održavanje rukometnog prvenstva.

Narodni poslaniče, mislim da kucate na otvorena vrata. Sve ono što smo radili u prepodnevnom delu govori o čvrstoj rešenosti Vlade da Niš kao centar i jug Srbije ne izumru.
Ono što jeste činjenica je da je u prethodnom periodu i mnogo investitora i mnogo investicija došlo u grad Niš i nikako nije odgovor zašto nema rukometnog prvenstva u Nišu, zbog čega je meni intimno veoma žao i želela sam da jedan grad u centralnoj Srbiji bude domaćin ekipama koje će se boriti na svetskom prvenstvu, ali nikako ne možete da tvrdite da Vlada Republike Srbije značajnu pažnju ne poklanja Nišu u sveukupnom razvoju.
Danas predstavnici vaše stranke na dosta uvredljiv način su diskutovali o dekoncentraciji institucija i premeštanju Fonda za razvoj u grad Niš, praveći aluziju da bismo mogli Narodni muzej iz Beograda da preselimo u Gadžin Han. To sam prihvatila kao jednu vrstu političke provokacije, a nikako kao političku poruku. Zato mislim da događaj vezan za izgradnju sportske hale u Nišu ne možemo stavljati u kontekst koji vi želite.

U ime predlagača prihvata se amandman Odbora za zdravlje i porodicu na član 27.

Dame i gospodo narodni poslanici, učestvujemo u raspravi o Zakonu o regionalnom razvoju i o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju. Znači, u dva navrta u ovoj skupštini, u onom delu u koji se odnosi na raspravu o Zakonu u celini i u razmatranju amandmana.
Šta želim da kažem u ovom trenutku? Godine 2007. u maju, krenulo se u jedan veoma zahtevan i težak posao definisanja zakona o regionalnom razvoju u Srbiji, koja je, podvlačim, jedina zemlja u Evropi koja nema donet zakon o regionalnom razvoju.
Godine 2007, hvatajući se u koštac sa problemima najvećih regionalnih razlika u Evropi, na jednoj pres-konferenciji, predstavnici Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja su u potpunosti predstavili šta bi značilo odustajanje od donošenja zakona, kakve sve razlike i po kojim aspektima postoje u Srbiji i šta je analiza stanja, šta su polazne osnove od kojih je neophodno krenuti da bi se smanjivale regionalne razlike.
Još jedanput kažem, teško da ćete naći bilo koju zemlju u kojoj postoji ravnomerni regionalni razvoj. Radi se o ravnomernijem, mnogo ravnomernijem regionalnom razvoju nego što je u Srbiji, što je takođe, njihovo istorijsko nasleđe. Naše je takvo kakvo jeste, da smo u ovom trenutku zemlja sa najvećim razlikama i najraslojevitijim regionima i opštinama u Srbiji po stepenu ekonomskog razvoja.
Diskusije koje sam danas čula me podsećaju na naše rane radove, na ono što jesu bila pitanja. Pitanja vezana za decentralizaciju, pitanja vezana za diferencirane poreze, pitanja vezana za različite kriterijume oko opredeljenja infrastrukturnih projekata, kriterijume vezane za definisanje mesta u kojima će biti nove industrijske zone, kriterijume vezane za novi koncept industrijskog razvoja, kriterijume vezane za različite načine privlačenja stranih direktnih investicija. Kriterijume vezane za mnoga zakonska rešenja i za promenu gotovo čitavog sistema u regionalnom razvoju. To jeste naš cilj.
Naš cilj jeste da se u mnoge zakone ugrade mere i podsticaji za ublažavanje regionalnih razlika u Evropi, ali za to je potrebno, najpre, mnogo vremena, mnogo novca, ali i danas mnogo razumevanja. Ako danas govorimo o tome da smo uveli velike statističke regione, ponovo moram da kažem, statistički regioni, takvi kakvi jesu, jesu jedna mrlja na karti Evrope.
Jesu uprosečavanje većih teritorija i većeg broja stanovnika, od kojih minimalno mora da bude 800.000 u statističkom regionu nazvanom NUTS 2. To i jeste naša obaveza u SSP, ali jeste i naša potreba, da vidimo kako to danas izgledaju statistički regioni sa svojim stepenom razvoja u Srbiji i kako u daljem planiranju voditi računa o ravnomernijem regionalnom razvoju.
Šta su specifičnosti ovog zakona? Šta predstavlja istinski ozbiljnu nameru Vlade da se bori sa ovim problemom i da ublažava regionalne razlike u Evropi?
Želim da vam kažem da sam se, kao neko ko se dosta dugo i ozbiljno bavio ovim problemom, sretala sa mnogim ljudima koji se bave pitanjem regionalnog razvoja u Evropi. Šta su, recimo, oni primetili u odnosu na njihove zakone?
Značajnu prednost u tome da smo već u načinu merenja stepena razvijenosti otišli stepenicu niže i da imamo kategorizaciju opština i gradova po stepenu razvoja, ne samo regiona, ne samo ovo o čemu je prethodni govornik izneo svoje mišljenje. Znači, nećemo imati samo statističke mrlje, pet statističkih mrlja na teritoriji Srbije, u okviru Evrope i poređenja sa stepenom razvoja regiona u Evropi.
Ako pogledamo kako se danas mere regioni u Evropi, gospođo Popović, priznaćete da ih merimo sa 0 i 1, na razvijene i nerazvijene, na one ispod 75 i one iznad 75. Znači, mi danas i u Evropi imamo dvobojnu kartu, razvijene i nerazvijene. Da li su svi razvijeni isto razvijeni? Nisu. Da li su svi nerazvijeni isto nerazvijeni? Nisu. Ali, to je prosto način određivanja stepena razvijenosti regiona u EU.
Kako mi merimo? Mi imamo četiri boje. Ako pogledate kako smo merili naše opštine i gradove, merili smo ih tako da imamo četvrtu grupu kao ekstremno nerazvijenih, pa čak i u četvrtoj grupi devastirane i nerazvijene, i imamo one koji su iznad republičkog proseka.
Dalje, ako ste govorili o istinskoj nameri planiranja, konkurisanja, zbog toga i postoji veći broj regionalnih razvojnih agencija, institucija koje se istinski bave ekonomskim razvojem regiona, ne statističkih, nego ekonomskih celina koje se bave razvojem nižih teritorijalnih jedinica od statističkog regiona.
Kad se radi o Zrenjaninu i kad se radi o Kragujevcu, volela bih najpre da govorimo sa činjenicama i da merimo stepene razvijenosti na način kako to utvrđuje metodologija koju nije postavio niti ministar Dinkić, podnosilac ovog zakona ispred Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, niti bilo ko ko sedi u ovoj grupi, nego su to radili statističari u skladu sa najsavremenijim metodama Eurostata.
Znači, što se Zrenjanina tiče, upućujem vas da pogledate i sa nacionalnog i sa pokrajinskog nivoa mere i podsticaje koji su otišli ka Zrenjaninu u periodu prethodnih pet godina. Sa nacionalnog nivoa, formiranje i veliko ulaganje u industrijsku zonu, veliko ulaganje u podsticaj direktnih stranih investicija koji u toj zoni su postavili svoje kompanije, takođe, formiranje biznis inkubatora na dva sprata i podsticaj za mlade preduzetnike koji u pogledu usluga treba da otvore jedan veći broj preduzeća u Zrenjaninu.
Takođe, sva ona sredstva koja su otišla u infrastrukturni razvoj u Zrenjaninu i Banatu u celini, do toga da je danas u Banatu ključno pitanje, pitanje vodosnabdevanja, vezano za dva velika grada i u narednom periodu za deset miliona evra.
Nažalost, ova zemlja nema ni toliko novca, ni mogućnosti da sve probleme izbriše preko noći i da se probudimo u jednom srećnijem svetu. Ali, ako želimo da govorimo o činjenicama, onda moramo da budemo dovoljno objektivni i da ono malo što danas imamo raspoređujemo na najpravedniji način. Duboko sam uverena da ovaj zakon ima potpuno formirane osnove za jedan takav princip.

Veoma rado ću da razgovaram sa svima koji postavljaju pitanja ujednačenosti regiona kao jednog ispravnog pristupa rešavanju i potreba. Stvar je u tome što u Srbiji regioni ne žive i što je jako teško u ovom trenutku u glavi napraviti nadležnosti statističkih regiona. Statistički regioni nemaju nadležnosti. Statistički regioni služe kao osnov za merenje, ali služe i kao osnov za merenje novca koji se raspodeljuje, ne samo iz strukturnih fondova, nego se raspodeljuje i sa centralnog nivoa.
Volela bih da ovde oni koji su u različitim odborima koji se bave privrednim delatnostima naprave poređenja svih tih regiona o kojima vi pričate, pa ćete da vidite kako ćete onda da merite i novac i stepene razvijenosti ovih pet uporedivih regiona. Onda ćete da vidite zašto je ovo ispravan način ujednačavanja regiona.
Kad ste postavili pitanje Evropske agencije za rekonstrukciju, da, Evropska agencija za rekonstrukciju jeste u jednom trenutku i sa svojom tehničkom podrškom i sa konsultantima davala podršku donošenja zakona o regionalnom razvoju. Da, jeste Evropska agencija za rekonstrukciju uticala i na formiranje regionalnih agencija koje se bave ekonomskim razvojem regiona i jeste predlagala da se u okviru statističkih regiona pojavi veći broj agencija.
Vi uopšte niste postavili pitanje da li treba Vojvodinu deliti na regione? Evropska agencija za rekonstrukciju je u nekim svojim ranijim preporukama za Vojvodinu predvidela tri regionalne agencije, koje će se baviti, između ostalog, jedna Banatom, pa je dala podršku osnivanju Regionalne razvojne agencije u Zrenjaninu. Kad kažem podršku, znači – logističku, tehničku podršku i definisanje pravaca u nekom načinu komunikacije sa opštinom, donošenja strategija itd.
Međutim, kad kažem da u glavama ne možemo da shvatimo šta su funkcije statističkog regiona, to ne znači da možemo da dodajemo ili oduzimamo opštine ili teritorijalne celine kako hoćemo u statističke regione. Nije moguće dodati Novi Pazar i Sjenicu, Novi Pazar već pripada po okruzima, ali da Novi Pazar, Sjenicu, Tutin, postavimo u region prostim prebacivanjem sa jedne na drugu stranu.
Postojeća teritorijalna organizacija zemlje jeste preduslov Eurostatu za pravljenje statističkih regiona. Niti je moguće niti se planira deljenje okruga. Niti je moguće niti se planira prekrajanje okruga kako bi se to jednom ili drugom delu svidelo u pravcu nekih političkih ili nekih drugih diskusija.
Zbog toga kažem da sam jako raspoložena da sa svim odborima u Narodnoj skupštini uđem u razmatranje prednosti koje Zakon o regionalnom razvoju donosi najpre u pravilnoj i pravednoj podeli novca na njihov ekonomski razvoj, ali takođe i neophodnosti uravnoteženosti regiona ne samo za potrebe u Srbiji, nego i za potrebe njihovih predstavnika u Evropskoj uniji.

Gospođo Tabaković, dirljiva je vaša želja da se transparentno i javno u svim oblastima delovanja javnosti Srbije prezentira rad ne samo Nacionalne agencije za regionalni razvoj, nego svih agencija.
Pretpostavljam da znate da Zakon o javnim agencijama veoma jasno propisuje kako je to moguće i da u tome nije nikakav izuzetak Nacionalna agencija za regionalni razvoj koja se osniva. Ta dirljivost me podseća i na onu godinu, zadnju u mandatu, u kome ste i vi učestvovali u Vladi, kada se u jednom mnogo težem periodu za Srbiju, na potpuno transparentan način ovde delili stanove vašim visokim funkcionerima, pa tek danas možemo da vidimo kako to u stvari izgleda.
Što se tiče činjenica, to je reč koju ja često ponavljam i koju volim – vi danas pokrećete novo pitanje, a da niste javnost Srbije upoznali sa onim što je juče dostavio gospodin Ćirić, iako ste to pomenuli. To je nešto što ste pomenuli prošli put, a to je da otpremnina koju je uzeo otac gospodina Ćirića ne postoji i da ste raspolagali sa potpuno pogrešnim činjenicama, i da ste dobili jedan potpuno relevantan dokument koji je podeljen i novinarima u ovom domu – da nikakve otpremnine nije bilo, jer je otac gospodina Ćirića prekinuo radni odnos i po zakonu nije imao pravo na otpremninu, a na to se odlučio dobrovoljno.
Vaše činjenice vrlo često, pomenuli ste reč "uverljivo" i sa adrenalinom u nekim mojim prethodnim izlaganjima, vaš adrenalin nije nimalo manji, ali činjenice nisu takve s kojima mi raspolažemo, a raspolažemo, što vam i pismeno dokumentujemo, ali vaša pitanja su za sva ona dokumenta i za sve one činjenice koje ćemo vama dostaviti.
Takođe vas pozivam da transparentnost u radu svih institucija, u čijoj je nadležnosti Ministarstvo ekonomije i u ministarstvima u kojima su ministri G17 plus, koje jesu dostupne javnosti, treba da se kontrolišu i mi vam stojimo na raspolaganju, da vam sve dodatne podatke damo.
Zalažemo se za ono što tvrdite da mi želimo da sakrijemo. Ne, ne želimo. Mi želimo da sve ono što vi pokrenete dostavimo javnosti, kao što smo juče uradili, a to je dokument – da gospodin Ćirić nije uzeo otpremninu kao što ste tvrdili prošli put.

Hvala. Započela bih sa nekoliko citata. Jedan od prethodnih poslanika je izgovorio rečenicu, koju duboko podržavam – samo vas molim nemojte lagati i zamajavati građane Srbije. I, takođe, citatom, pošto vi znate šta su statistički regioni i pošto vi, gospodine Aligrudiću, pretpostavljam da znate šta su statistički regioni, vaše zalaganje za 17 do 18 regiona u Srbiji nije moguće.
(Miloš Aligrudić, s mesta: Nisam rekao 17 i 18.)
Ono što ste malopre izgovorili, nažalost, možete da proverite u stenogramu. Za one koji znaju šta su statistički regioni, oni moraju da znaju da su statistički regioni – one teritorije koje obuhvataju 800.000 stanovnika do 2.000.000 stanovnika, i da 17 do 18 regiona, nažalost, nije moguće imati u Srbiji, s obzirom na ukupan broj stanovnika. Takođe, mnogo puta ću ponoviti da statistički regioni, ovakvi kakvi su, jesu simetrični, uporedivi i može se pratiti, ne samo stepen razvijenosti ujednačenom metodologijom, nego se može pratiti i napredak u njihovom razvoju. Jer, doneti Zakon o regionalnom razvoju nije ništa drugo, nego definisati šta je region i zbog toga me čudi da se postavlja pitanje terminologije "regionalizacije" u Zakonu o regionalnom razvoju.
Definisati Zakon o regionalnom razvoju, a da podsetim mi smo poslednja zemlja u Evropi koja ga nema, a nedefinisati šta je to region i koja vrsta regiona – jeste licemerno. Nije moguće donositi zakon o regionalnom razvoju za nešto što se ne zna šta je. Definisati razvoj regiona je moguće definisati kroz proces, koji se prati u jednom dužem vremenskom periodu, kroz mere i podsticaje države, kako bi se utvrdile sve one stvari, koje država radi sa centralnog, ali i sa regionalnog nivoa, kako bi se ujednačio razvoj i u državi u celini i u regionima.
I šta je ono što je specifičnost Zakona o regionalnom razvoju – jeste to, da se zbog velikih regionalnih razlika, koje su prisutne u Srbiji, uvodi i merenje stepena razvijenosti opština i gradova u Srbiji i razvrstavanje opština i gradova Srbije na četiri grupe, kako bi se još više uticalo na ravnomerniji regionalni razvoj i ujednačavanje razvoja onih kojima je to najpotrebnije.
A dalje, kada kažemo – smisao statističkih regiona jeste lakše obavljanje tih poslova, to je tačno, i u pravcu donošenja strateških dokumenta, i u pravcu definisanja institucija, i u pravcu definisanja onih mera i podsticaja koje republika, kao odgovorna za standard svojih država, mora da predvidi u nekom vremenskom periodu. Ali, ako kažemo – razumemo da statistički regioni treba da budu formirani zbog potrebe konkurisanja za pretpristupne fondove, onda uopšte ne shvatamo da već u ovom trenutku država Srbija ima fondove, koji su daleko skromniji, zbog opšte situacije u kojoj se Srbija nalazi, ali koji koriste neke procedure i načine opredeljivanja sredstava koji su potpuno istovetni sa fondovima Evropske unije.
I, ako pogledamo danas kako se raspodeljuju, na kraju, i projekti Ministarstva za nacionalni investicioni plan, na čijem sam ja čelu, ali kako se opredeljuju i subvencije i stimulansi za investitore, za nezaposlene, kamatne stope za kredite za mala i srednja preduzeća, upravo se i te kako vodi računa o stepenu razvijenosti opština i gradova, a bogami, i čitavih regiona u Srbiji.

Kada nemamo dovoljno argumentacije u zakonu, onda se uhvatimo politike i onda kažemo – da, ali subregion. Stvarno me interesuje gde ste pročitali subregione, koji se javljaju u Zakonu o regionalnom razvoju
Da, ali šta će biti glavni grad statističkog regiona? A glavni grad statističkog regiona – ne postoji. Da, ali će se rušiti okruzi – pa, naravno da su potpuno različite teme okruzi, koje definiše Zakon o teritorijalnoj organizaciji i Zakon o regionalnom razvoju, koji definiše ovo o čemu smo malopre pričali.
Da, ali ćemo mi sad umesto da krenemo iz Čajetine u Užice, odjedanput se obreti u Kragujevcu. To su priče koje smo u prethodnih nekoliko meseci slušali kao odgovor na Zakon o regionalnom razvoju. Svi oni koji žele da traže političko tumačenje Zakona o regionalnom razvoju moraće da se zadube u neki drugi zakon o regionalnom razvoju. Zakon o regionalnom razvoju nema političke ciljeve, nije politički, Zakon o regionalnom razvoju tretira samo ono što u ovom trenutku jeste najpotrebnije Srbiji, a to je: regionalni razvoj, ujednačavanje novca, nadležnosti, razvoja, podrške države u određenim delovima u Srbiji, kako bi Srbija u narednom periodu bila ne ovakva kakva je danas, sa ovako različitim stepenima razvoja, sa ovako različitim standardima u životu građana, kako bi država Srbija mogla da interveniše na pravi način.
I to je ono što ćete da nađete u ovom zakonu, sa brojem regionalnih agencija, sa ekonomskim razvoje, sa statističkim regionima, sa pripremom za konkurisanje u pretpristupnim fondovima, sa pripremama za otvaranje eventualnih kancelarija. Eto, to je ono što će vam tretirati ovaj zakon. Politiku? Da, i to je važno, ali to ćete morati na nekom drugom mestu i sa nekim drugim zakonom.