Poštovana narodna poslanice, želim da verujem da ste ubeđeni u ovo što ste izneli i da ste dobili te podatke od nadležnih institucija. Istina je, nažalost, sasvim drugačija.
Do trenutka dok nije Ustavom tačno definisano kolika su sredstava zagarantovana infrastrukturnom razvoju, investicionom kapitalnom razvoju Vojvodine, NIP je odlučivao o izboru projekata, o projektima koji se realizuju i o efektima tih projekata na teritoriji AP Vojvodine.
Godine 2008, NIP je samo opredelio devet milijardi dinara, ali nije odlučivao o izboru projekata, niti je pratio njihovu realizaciju, niti je pratio efekte, jer je to bilo u nadležnosti Fonda za kapitalna ulaganja.
Godina 2009. je godina sa 12 milijardi i 580 miliona koji su definisani kroz NIP. Od toga je dve trećine predviđeno za nacionalne projekte. Projekat Koridora 10, koji se izvodi na teritoriji AP Vojvodine, 10 kilometara ka jugu i 10 kilometara od Novog Sada, ka severu, projekat je koji se finansira sredstvima NIP-a.
Nacionalni projekat podrške razvoju nerazvijenih područja, u kojem su te tri opštine koje ste naveli, takođe je projekat koji se finansira iz tih 12 milijardi 580 miliona, ne računajući sredstva koja su opredeljena Ustavom. Nacionalni projekat vezan za razvoj tehnološkog parka u Inđiji je, takođe, projekat koji se finansira sa centralnog nivoa, zato što je u skladu sa konceptom industrijskog razvoja Republike Srbije sa nacionalnog nivoa.
Teza o kojoj pričate je teza koja apsolutno ne stoji. Uz to, ako se NIP, sa nacionalnog nivoa, nađe kao partner bilo koje evropske institucije, sve opštine su uzete u obzir. Želim da kažem građanima Srbije da je tako.
Nemačka razvojna banka, koja podržava razvoj vodosnabdevanja u Srbiji, tražila je od NIP-a kandidate za realizaciju projekata. Činjenica je da su četiri grada u Vojvodini, a to su Sombor, Sremska Mitrovica, Vršac i Pančevo, uzeta u obzir, kao i četiri grada iz centralne Srbije – Kraljevo, Šabac, Loznica i Smederevo, i to se na sastancima predsednika opština jasno ističe.
Kredit od Evropske investicione banke, koja je, takođe, partner NIP-a od 2009. godine pa nadalje, koji podrazumeva razvoj infrastrukture u velikim gradovima, sprovodi se, bez obzira na poštovanje Ustava i sredstva koja se opredeljuju Ustavom za razvoj infrastrukture u Vojvodini, u svim gradovima na teritoriji Srbije.
Zaista želim da verujem da je vaše izlaganje bilo dobronamerno.

Zato što koristite samo parcijalne informacije, dolazimo do tako iskrivljene slike. Ako biste uzeli sredstva koja su ove godine iz budžeta Republike Srbije usmerena na infrastrukturni razvoj Vojvodine, prema Fondu za kapitalna ulaganja, i odluku koje Pokrajinsko izvršno veće donosi, i stavili to u aneks te odluke, recimo, onda biste videli da to nije tako.
Pohvaljujem ovoga puta Odbor za lokalnu samoupravu i predsednika koji je od mene tražio da na Odboru prezentiram kako se NIP sprovodi na teritoriji cele Srbije. Mislim da je, uz dovoljno argumenata, Odboru jasno prezentirano da je cela teritorija Srbije pokrivena sredstvima NIP-a i da su one opštine koje su malo dobile za, recimo, vodosnadbevanje, kroz neke druge partnerske odnose dobile, kroz budžetska sredstva, tj. potpuno je jasno da ono što se da kroz jedan program ne može a da se ne nadoknadi kroz drugi. To je politika koju sprovodi Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan i to je nešto što jeste najveći program infrastrukturne podrške regionalnim razvoju i ravnomernijem regionalnom razvoju u Srbiji.

Zahvaljujem, poslaniče Ilić, na ovom govoru. Ovako kako ste danas govorili, tako ste uvek radili. Započeli milion stvari konfuzno, bez reda, bez pravca, stvari koje započinjete, ne završavate, stvari koje su poluistine, koje su manipulacija, koje su često neistine. Jako mi je drago što ste danas dugo govorili da se sve to vrlo jasno vidi ovde u Parlamentu.
Kao neko ko razmišlja tehnički, ko je završio tehniku, probala sam da sistematizujem nekoliko stvari koje ste pokrenuli, pa ću vrlo rado da vam odgovorim.
Razgovarali smo o obećanjima. Rekli ste da su i ovo neka vrsta obećanja. Postavljam otvoreno pitanje – ima li nekog ko daje više obećanja i više praznih obećanja od vas? Vaši predsednici opština kažu – za nas ne glasaju, po mišljenju našeg predsednika, oni koji znaju šta je istina, nego oni koji veruju u naša obećanja. Naravno da ne možete da shvatite šta znači dati reč nekome, jer je ne držite. Potpuno je jasno da na obećanja reagujete na taj način.
U kom statusu ja branim ovaj zakon? Godine 2007, u avgustu, vi ste u toj vladi bili i trebalo bi da znate da nije postojalo Ministarstvo za regionalni razvoj, nego Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj, i Sektor regionalnog razvoja je, kao što je i danas, osnovao radnu grupu za izradu zakona o regionalnom razvoju i ja sam bila na čelu te radne grupe.
Govorila sam ovde o svim partnerima koji su, zajedno s radnom grupom, radili zakon, i predsednici opština, i Stalna konferencija gradova i opština, Vladin i nevladin sektor, i predstavnici Ministarstva za infrastrukturu, na čijem čelu ste vi tada bili. Znači, i predstavnici Ministarstva za infrastrukturu su učestvovali u radu ovog zakona, jer je infrastruktura jedan od značajnih segmenata u regionalnom razvoju.
Danas prvi put spoznajete činjenicu da su i predstavnici vašeg ministarstva, s vama kao resornim ministrom, učestvovali u izradi ovog zakona. U principu, to me ne čudi. Da ste pročitali zakon, bilo bi vam jasno koliko je važan program NIP-a, kroz mere i podsticaje u implementaciji regionalnog razvoja, a posebno ravnomernog regionalnog razvoja. I da NIP ne postoji nigde u svetu, a postoji, trebalo bi ga izmisliti, da se napravi red u svim projektima koji su u prethodnom periodu započeti, a vi ste u tome prednjačili.
Dug od 300 miliona evra prema putarima nisam napravila ja iz NIP-a, nego vi, kao ministar infrastrukture, i oni silni aneksi i one silne cene.
Kada se radi o direktorima javnih preduzeća, Ministarstvo za infrastrukturu je imalo neke koji su optuženi zbog svih stvari koje su uradili kao direktori javnih preduzeća.
Što se G17 plus tiče, nikada nismo imali ni ministra policije, niti bilo koje ministarstvo sile, niti smatramo da bilo ko treba partijom da se krije zbog zloupotreba i onoga što radi u okviru nadležnosti koje mu država poveri. Ni ja lično se ne plašim nimalo da se moj rad svaki dan preispituje, i moje poštenje, čak i od policijskih organa. Ali, oni koji se plaše, neka odgovaraju. Lična odgovornost je neophodna i lična odgovornost je prepoznata danas i u nekim članovima vaše stranke koji su bili direktori javnih preduzeća.
Što se Koridora 10 tiče, Tantalove muke danas imaju i oni koji su vas nasledili, i moje ministarstvo, i neka druga ministarstva, zato što ne možemo da, kako to kažu kod nas u centralnoj Srbiji, popravimo posao, jer nemamo završenu eksproprijaciju, ni planove eksproprijacije, ni projekte, pa je problem da Koridor 10 nastavi da se radi.
Mogu danas da postavim pitanje – koliko su koštali kilometri puteva, kako su pravljeni putevi?
Šta znači zakon o regionalnom razvoju, najbolje će pokazati ako pogledamo šta se predviđa za naredni period. Predviđa se zajednička politika regiona, predviđa se donošenje zajedničkih odluka o prioritetima gde će da se prave putevi, ako o putevima govorimo. Predviđa se šta će ti putevi da donesu svojom izgradnjom, predviđa se u kom pravcu će da ide razvoj regiona, kroz zapošljavanje, kroz investicije. Nećemo praviti puteve do svastikine kuće, nego ćemo praviti puteve da zaposlimo mlade ljude, da razvijemo gradove i sela.
Što se tiče nerazvijenih, gospodine Iliću, u Bojniku i Lebanu sam dosad bila nebrojeno puta, to znaju i jedna i druga opština, a najskorije sam bila u Bojniku i u Lebanu u okviru programa podrške razvoju infrastrukture u 40 najugroženijih opština. Ne bih tako lako taksirala reči da kao bivši ministar infrastrukture govorim o brizi za nerazvijene opštine, a odlično znam i kakvi su putevi, i kakvi su mostovi, i kakva je putna infrastruktura u 40 najugroženijih opština.
Ove godine, Vlada Republike Srbije će uložiti dve milijarde dinara kao kap, kao neophodnost da oni žive makar malo normalnije, da izađu iz Srednjeg veka, i to jeste jedan od podsticaja ravnomernog regionalnog razvoja. Naravno da znam gde su nerazvijene opštine u Srbiji zato što sam ih sve obišla, zato što sam zajedno s njima sela za sto i rekla gde su prioriteti, u šta treba da ulažemo pare iz budžeta građana Republike Srbije. To mogu da vam potvrde i predsednici opština iz vaših stranaka koji su bili partneri na tom poslu, i onaj u Vranju, i onaj u Doljevcu; na sreću, oni malo drukčije razmišljaju nego što vi danas govorite.

Ovaj zakon ni u kom smislu nije politički i ne želim da na ovo pitanje odgovaram na način šta je zatekla vlast 2000. godine u raznim oblastima – u poljoprivredi, u socijali, u infrastrukturi, ekonomiji, u svim oblastima gde je trebalo vršiti intervencije.
Nije moj posao danas da podsećam na to građane Srbije, moj posao je da danas kažem šta je istina u prethodne dve godine, kroz programska usmerenja Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj prema razvoju regiona.
Ako pogledamo šta su mere i podsticaji, mere su programi, instrumenti, a podsticaji su novčana sredstva koja se diferencirano usmeravaju prema opštinama i gradovima, u zavisnosti od stepena razvijenosti.
Grubo sam napravila neki spisak, iako je spisak mnogo duži, koji su to osnovni programi koji su u prethodne dve godine usmeravani u podizanje regionalnog razvoja. Naravno da možemo o svima njima detaljno da razgovaramo, i o njihovim efektima, ali kad budem završila sa spiskom u kom pravcu bi efekti bili pojačani da smo imali i odgovarajući institucionalni okvir.
Vrlo često pominjemo institucije kao poštapalice, kada su nam potrebne, ali ne govorimo o institucijama u trenutku kada su ispred nas zakoni koji definišu njihov rad i ne govorimo na pravi način o značaju tih institucija kada želimo da ih približimo građanima.
Hajde da krenem od programa, programa start ap kredita ili, govoreno običnim jezikom – kredita za početnike, za one koji su pokrenuli svoj sopstveni biznis, za koje je u ovoj godini izdvojeno dve i po milijarde dinara, za koje je prošle godine realizovano dve milijarde. U 2008. godini, 1.607 firmi je otvoreno, neke od njih smo videli na televiziji, a neke smo mogli lično da sretnemo i vidimo da su to, uglavnom, mala preduzeća, ali koja su značajno unapredila preduzetništvo i zapošljavanje po jednog, dvoje, troje ljudi iz porodičnih domaćinstava, ali koja su nekad prerasla, kao što je to slučaj, recimo, u Arilju, u čitave male kompanije za 40-ak zaposlenih.
Program razvoja preduzetništva u 40 najnerazvijenijih opština, preko Fonda za razvoj, koji svake godine, od 2007. godine, po dve milijarde dinara usmerava za razvoj malih i srednjih preduzeća u najnerazvijenijim opštinama u Srbiji, s kamatnom stopom, najpre 1%, danas 0,5%.
To su oni krediti koji služe oživljavanju sektora malih i srednjih preduzeća, koji treba da budu nosioci razvoja tih opština i to su najjeftinija sredstava koja se danas mogu naći u Evropi, s najnižim kamatama, s najdužim rokom vraćanja, sa grejs periodom od godinu dana, čak od tri godine, ako se radi o čistim investicijama.
Program javnih radova, koji ove godine iznosi milijardu i trista hiljada dinara, na prostoru centralne Srbije zapošljava one koji su najugroženiji – radno ugrožene grupe i one koji su u procesu tranzicije duži niz godina bile na spiskovima službi za zapošljavanje.
Po programu razvoja infrastrukture u 40 najnerazvijenijih opština, preko Nacionalnog investicionog plana, ove godine se 2.000.000.000 usmerava na razvoj infrastrukture. O tom programu sam već govorila.
Program razvoja industrijskih zona. Ako krenemo od Beograda prema Nišu, dovoljno je da pogledamo sa strane; pomenuću neke opštine, bez želje da pominjem iz kojih su partija predsednici u tim opštinama, iako to znam, ili možda želite da ih pomenem, nema problema. Recimo, industrijska zona u Velikoj Plani, pa industrijska zona u Lapovu, pa onda industrijska zona u Kragujevcu, pa industrijska zona u Šapcu na 600 hektara, pa industrijska zona u Loznici, pa industrijska zona u Zrenjaninu, pa industrijska zona u Bačkom Petrovcu, sve su to nove industrijske zone koje su nastale i u kojima je otvoren veći broj novih fabrika.
Razvoj inkubatora, biznis inkubatora. Pomenuću samo dva, koja su grinfild, koja su nastala s ledine, da ne bude da smo ih prekomponovali iz starih fabrika, iako ima i takvih u Kragujevcu i Nišu; u Prokuplju i Užicu su nastala dva potpuno nova. Program podsticanja grinfild investicija, ili onih investitora koji su domaći ili strani i osnivaju nove fabrike u kojima zapošljavaju 50 i više ljudi. Istini za volju, 70 je takvih programa bilo, jedan je u potpunosti propao.
Program podrške udruženjima, preduzetnicima, program podizanja konkurentnosti malih i srednjih preduzeća. Na kraju, jedan veliki program koji ova država finansira kao program podrške, najpre, infrastrukturi, to je ceo program koji se zove Nacionalni investicioni plan i koji ove godine ima 328 projekata, s većim brojem potprojekata i koji je usmeren na podizanje infrastrukture u opštinama i gradovima.
Jedan od takvih projekata jeste i projekat formiranja automobilskog centra u Kragujevcu, s infrastrukturom. Bez ikakve želje da ovo moje obraćanje bude političko, želim da kažem da je juče Kragujevac pokazao, na izborima za mesne zajednice, svojom izlaznošću, a bogami i rezultatima koji su pokazani kroz podizanje, i ekonomsko, i infrastrukturno, i svako drugo, šta misli o aktivnostima koje smo preduzimali u prethodnom periodu.
To je samo mali broj programa i podsticaja koje je u prethodne dve godine Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj usmerilo ka podizanju regiona. Naravno da ovo nije dovoljno, naravno da velika sredstva mogu da imaju znatno veće rezultate, ali je potpuno jasno da je ovo jedan dugoročni proces, koji nije lak, koji nijednoj zemlji u Evropi nije bio lak, pa neće ni nama, ali ako ga budemo vodili na jedan sistemski, sistematičan način, ulažući pravilno, tako da institucije vode ceo postupak, uz sagledavanje potreba, pravilnu realizaciju, pravilan nadzor, merenjem efekata i uvećavanjem efekata, put će nam biti kraći.

Danas sam doživela da mi jedan poslanik govori o redu, a drugi o cinizmu. Pomenuli ste, gospodine Nikoliću, reč ''besomučno''. Besomučno su demokrate sprečavale vas na Voždovcu i Zemunu, mada nisam govorila o tim izborima, nego o nekim drugim. Moje pitanje je, kada je to tako, zašto im se onda tako besomučno nudite?
S druge strane, nisam želela da danas govorim o politici. Nisam želela danas da govorim ni o privatizacijama ''Prve petoletke'', iako i o tome možemo. Trinaest godina sam radila u toj fabrici i mnogo ljudi iz ''Petoletke'' je dolazilo kod mene da govorimo o njenoj budućnosti i o tome kakav je izlaz za ''Petoletku'' iz stanja koje je nasleđeno one godine kada smo odlučili da prekinemo odnose sa svima.
Možemo da govorimo i o nekim subvencijama i poljoprivredi, između ostalog. Možemo da govorimo o raznim temama, jer imam 55 godina i nisam zaboravila period koji je iza mene. Žao mi je što su me vaši sledbenici i vaši partijski prijatelji naterali da sa 45 godina uđem u politiku, iako to nikad nisam nameravala.
Danas sam želela da govorim o ekonomskim temama, o podsticanju regionalnog razvoja, o Srbiji kakvu je vidim, o Srbiji koju sam prešpartala uzduž i popreko i nema niko razloga da mene proziva i pita gde je Žitište, a gde je Trgovište. To znam odlično. To znate i vi, jer ste me ispitivali i o selima i o gradovima, o nekim slučajevima po Srbiji.
Znam odlično kako se u Srbiji živi, ali nemojte sve baciti pod noge vi koji niste s cinizmom nastupili. Nemojte baciti pod noge 10 programa od kojih mnogi ljudi danas u Srbiji žive, deset programa, od kojih mnogi ljudi danas imaju srećniju budućnost. To su programi koji su duboko implementirani u prethodne dve godine, gde su mnoga mala preduzeća otvorena, gde su mnoge fabrike u nerazvijenim područjima otvorene.
Prođite malo kroz Srbiju, mnogo ste se zadržali u Zemunu i Voždovcu. Prođite i vidite da Srbija malo drukčije izgleda nego kada ste je poslednji put obišli.

Poštovani poslaniče, dugujem nekoliko odgovora na vaše primedbe na zakon.
Govorili smo o zakonu u načelu, ali još jedanput želim da ponovim da Nacrt zakona o regionalnom razvoju na dugoročni, sveobuhvatni, sistemski način obuhvata jedno veoma kompleksno područje, a to je regionalni razvoj, i u jednom svom delu – ravnomerniji regionalni razvoj.
Zakon o regionalnom razvoju, s obzirom na to da obuhvata jedan proces koji će da traje duži niz godina, celokupnu teritoriju Srbije, koji obuhvata proces koji je kompleksan, dat je kao ''krovni''.
Govorili ste o nekoliko stvari, prejudicirajući rešenja, govorili ste o mapama, čl. 4. i 5, a mape tek treba da budu usvojene i predložene od nadležnih institucija.
Govorili ste o tome da je Vojvodina definisana kao jedna statistička teritorija, što nije tačno, mereći s jednom i drugom, mereći NUTS metodologijom, kao NUTS 2, Vojvodina će verovatno biti definisana kao jedna statistička regija, a po NUTS 3 metodologiji će biti definisana s većim brojem regija. Te stvari još uvek nisu usvojene i karte još uvek nisu nacrtane, iako je potpuno prirodno da postoje određeni kriterijumi.
Dalje, govorili ste o tome da ne postoje precizni pokazatelji za razvrstavanje regiona, jedinica lokalnih samouprava prema stepenu razvijenosti. To je apsolutno tačno.
Onog trenutka kada je prestao da važi kao kriterijum bruto društveni proizvod po glavi stanovnika, delokalizovanjem PDV-a, odnosno uvođenjem PDV-a, potpuno je bilo jasno da nećemo više moći da po visini plata i penzija, odnosno po bruto društvenom proizvodu i po glavi stanovnika merimo stepen razvijenosti ni opštine, ni šire teritorije.
Ovaj zakon upravo definiše način na koji ćemo doći do merenja stepena razvijenosti regiona, odnosno oblasti, i kako ćemo moći da ih u jednom dugoročnom periodu pratimo, kako ćemo moći da vidimo da li su mere i podsticaji koje predviđa Vlada u pravnom pravcu, da li je razvoj malog ili srednjeg preduzetništva dao određene rezultate, ili se te mere moraju korigovati.
Naravno da je jasno da u poslednjih nekoliko desetina godina ti pokazatelji nisu upoređivani, mereni, i da mere koje su usmeravane, uglavnom, ad hok ka nerazvijenim područjima, nisu dale odgovarajuće rezultate.
Na kraju, želim da kažem da će ovaj zakon, pažljivim čitanjem, dati mnoge odgovore na ona pitanja koja ste postavili. Još jedanput napominjem da je on ''krovni'' i da će nekih dvadesetak podzakonskih akata u potpunosti odrediti sva pitanja koja su pokrenuta, vezana za teritorijalne podele, razvrstavanje, merenje stepena razvijenosti, programe koji se predviđaju, način rada institucija, za politike koje će se voditi i naravno da to sve predstavlja jedan paket koji će urediti ovo područje.

Razumevanja radi, želim samo da kažem nekoliko stvari na primedbe da sam upotrebila reč "mape". Ako otvorimo sajt Eurostata, eksplicitno stoji "mapa" regiona svih država, svih evropskih država, i to je nešto što je uobičajena terminologija.
Da podsetim na još jednu stvar, poštovani kolega. Sećam se da, 1990. i 1991. godine, SFRJ nije imala regione, pa se raspala. Takođe znam da sve evropske države imaju regione i vrlo su i teritorijalno i ekonomski stabilne.
Ne bi ovaj zakon bio donet u svim evropskim zemljama da tretira pitanje secesionizma, odvajanja, deljenja. Naprotiv, ovaj zakon se donosi radi saradnje, ekonomskog podizanja regiona, podizanja standarda građana, ekonomije, zajedničkog planiranja politike na jednom širem regionu, zajedničkih investicija, zajedničkih infrastrukturnih projekata. To su ciljevi ovog zakona, nikako ne secesionizam, nikako ne podele, nikako ne ratovi, nikako ne ubijanje, ali tumačenje ovog zakona može da se posmatra zlonamerno na svaki mogući način.

Poštovani gospodine, jako je dobro poznato da sam prošle godine otvorila fabriku vode u selu Ba, kojom se snabdeva Ljig i koja je finansirana sredstvima iz NIP-a. Volela bih da pogledate kolika su sredstva uložena u Ljig pre nego što iznesete takve neistine.

Dame i gospodi narodni poslanici, kao neko ko se uvek bavio izvršnom vlašću i radeći konkretne poslove, ne umem tako dobro da baratam rečima, ali želim da ova nedoumica u pogledu amandmana vezanih za određivanje regiona bude potpuno otklonjena.
Vlada će podzakonskim aktom, na predlog Republičkog zavoda za statistiku i u skladu s kriterijumima određenim standardima EU, utvrditi oblasti koje čine sva tri regiona. Potpuno je jasno da regioni nisu reči, da su to teritorije. Potpuno je jasno da teritorije čine oblasti, da oblasti čine okruzi, jedan ili više. Bez crtanja novih granica i remećenja Zakona o teritorijalnoj organizaciji Srbije, poštujući Ustav, Vlada će, na predlog Republičkog zavoda za statistiku, utvrditi teritorije koje spadaju u ovih sedam regiona. Jasno se zna šta radi Vlada, šta radi Republički zavod za statistiku, šta radi nadležno ministarstvo, a šta radi Skupština. Bez želje da prizivam verske ili neke druge elemente u pomoć, potpuno je i vama jasno, na osnovu obrazloženja, šta je posao Vlade u utvrđivanju regiona.

Dame i gospodo, ne očekujem da ovde dobijem pohvale za Predlog, kao predlagač, ali očekujem da interpretirate Ustav na pravi način, s obzirom na to da izvrgavanje ruglu ovakvog dokumenta nije primereno ovom domu.
Pročitaću na šta se pozvao predlagač. Član 94, s naslovom ''Ujednačavanje razvoja'', kaže: ''Republika Srbija stara se o ravnomernom regionalnom razvoju, u skladu sa zakonom''. Član 97. tačka 9. kaže: ''održivi razvoj; sistem zaštite i unapređenja životne sredine; zaštita i unapređenje biljnog i životinjskog sveta; proizvodnja, promet i prevoz oružja, otrovnih, zapaljivih, eksplozivnih, radioaktivnih i drugih opasnih materija''.
Pozvali smo se na održivi razvoj i tačka 12. kaže – razvoj Republike Srbije, politiku i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova Republike Srbije, uključujući i razvoj nedovoljno razvijenih područja; organizaciju i korišćenje prostora; naučno-tehnološki razvoj.
Tačno je da se predlagač precizno pozvao na odredbe Ustava, bez obzira na to što to želite da izvrgnete ruglu.

Gospodine Aleksiću, zaista ne želim da budem neprijatna, ali kad čitate, čitajte redom, nemojte da preskačete. U obrazloženju, pod tačkom 1, piše – ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 94. Ustava RS, „Službeni glasnik“ broj 98/06, kojim je utvrđeno da se Republika Srbija stara o ravnomernom i održivom regionalnom razvoju, u skladu sa zakonom, kao i u članu 97. stav 1. tač. 9. i 12. Ustava, prema kojem Republika Srbija uređuje i obezbeđuje razvoj Republike Srbije, politiku i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova Republike Srbije, uključujući i razvoj nedovoljno razvijenih područja.
Molim vas, kada javnosti prezentirate ustavni osnov, pročitajte ono što tačno piše.

Žao mi je, gospođo Radeta, što niste dovoljno precizno pročitali moju biografiju. Ali, imate vi poslanike iz Trstenika kod kojih se možete raspitati i žao mi je što ne možete da nađete nijednu mrlju u mojoj biografiji.
Da, završila sam gimnaziju kao jedan od najboljih đaka, i fakultet, i magistrirala direktno posle fakulteta. Nikada nisam radila u Fabrici gume, u magacinu, jer sam došla kao magistar tehničkih nauka, sa prosekom 10, u Trstenik. Radila sam odmah kao inženjer u razvoju, a vrlo brzo kao direktor razvoja u Fabrici zaptivaka. To zna ceo Trstenik. Toga se ne stidim. Radila sam i kao profesor, kao magistar u višoj školi, i radila sam u organima uprave. Žao mi je što nećete moći u mojoj biografiji da nađete to što želite vi, merači morala, merači istine, merači svega što u ovom trenutku postoji na javnoj sceni, jer te stvari koje želite da nađete, u mojoj biografiji ne postoje.

Dame i gospodo, struka i mesto sa kog vam se obraćam mi nalažu da na ove primedbe na zakon u načelu odgovorim činjenicama.
Godine 2007, u avgustu, formirana je grupa za izradu zakona o regionalnom razvoju, na čije čelo sam došla ja, kao državni sekretar, tada, u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj, što mi je dalo za pravo da se samo činjenicama rukovodim kad je reč o Predlogu zakona o regionalnom razvoju.
Mogu da vam kažem da, pre nego što uzmemo ovaj zakon u ruke, treba da budemo svesni tri činjenice. Jedna je da je Srbija zemlja s najvećim regionalnim razlikama u Evropi, druga je da je Srbija jedna od dve zemlje, druga je Bosna, u Evropi koja nema donet zakon o regionalnom razvoju, i treća – da danas moderne, stabilne i teritorijalno i ekonomski razvijene zemlje u Evropi imaju definisane regione.
Sve ostalo predstavlja insinuacije, pretpostavke, teze, fraze, nazovite kako hoćete, i nema veze ni sa ciljem, ni sa činjenicama koje su iznete u ovom zakonu.
Želim da vam kažem da regionalni razvoj jeste breme koje ova država nosi desetine godina unazad i jeste jedan dugotrajan proces u kome moraju da učestvuju, ne jedna stranka, ne jedan čovek, ne jedna radna grupa, ne mnogo partnera, ne ovaj trenutak, to je nešto na čemu moramo dugo, dugo svi da radimo kako bismo postigli rezultate.
Tim ciljem sam se rukovodila kad sam došla na mesto državnog sekretara za regionalni razvoj. Pošla sam od činjenice da je bila usvojena Strategija regionalnog razvoja Srbije za pet godina, od 2007. do 2012. godine.
Tu strategiju je donela Vlada čiji je premijer bio Vojislav Koštunica, tehnička, u kojoj nije učestvovao G17 plus. Ta strategija je dobar, ozbiljan dokument, koji je podnela institucija koja se zove Zavod za razvoj Republike Srbije.
Kao jedan od najozbiljnijih partnera u izradi zakona, učestvovao je i gospodin Jakopin, direktor Zavoda za razvoj.
Kako se u tom trenutku DSS izjasnio o Strategiji? Gospodin Lončar, na pres-konferenciji 11. januara 2007. godine, rekao je da su ciljevi Strategije održivi razvoj, podizanje regionalne konkurentnosti, smanjenje siromaštva, zaustavljanje pada nataliteta, nastavak decentralizacije, ekonomska integracija srpskih zajednica na KiM-u, izgradnja institucionalne regionalne infrastrukture. Ovaj dokument, koji je on nazvao epohalnim, podrazumeva i usvajanje novog zakona o regionalnom razvoju i nove regionalne politike i formiranje centralne i regionalnih finansijskih institucija za pomoć u sprovođenju mera za uravnotežen razvoj. To je rekao Lončar.
Ako pogledate Strategiju i zakon o regionalnom razvoju, videćete potpunu kompatibilnost. Ako okrenete Strategiju, videćete da su NUTS 2 i NUTS 3 metodologija na prvih nekoliko strana nacrtale karte Srbije.
To nije radio ni gospodin Dinkić, ni Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj. To su radile institucije, na osnovu poznatih, statističkih kriterijuma, koje su usaglasili s Eurostatom, ali i na osnovu onih koje je pominjao gospodin Ilić, istorijskih, geografskih, kulturoloških, infrastrukturnih, privrednih i budućih razvojnih, komparativnih kriterijuma. Naravno, bilo je mnogo kriterijuma po kojima su institucije, koje u svojoj nadležnosti imaju za zadatak da to rade, radile.
Ova karta koja je iscrtana i koja se danas pojavljuje u novinama, nije ništa drugo nego predlog Republičkog zavoda za razvoj, Republičkog zavoda za statistiku, koji mora da usvoji Vlada. To nije karta koju crta jedno ministarstvo, to je karta koju crta struka.
Druga stvar o kojoj pričate, jeste da građani nisu predviđeni da učestvuju u institucijama.
Naprotiv, ako pročitate detaljno zakon, videćete da i u regionalnim razvojnim agencijama, i u oblasnim asocijacijama, upravo građani imaju najveću ulogu u odlučivanju i cilj ovog zakona jeste spuštanje nadležnosti na odlučivanje građanima, na odlučivanje onima čije se potrebe rešavaju ovim zakonom.
Kad govorite o NIP-u, želim da vam kažem da ste potpuno zloupotrebili ono što je izneo gospodin Dinkić. Dve milijarde dinara jesu predviđene iz NIP-a za 40 najugroženijih opština, kao državni program razvoju infrastrukture. Da vas podsetim, u 40 nerazvijenih opština, predsednici opština su iz svih partija. Najviše je para dobila opština Prijepolje, znam, jer ja vodim taj program, opština Prijepolje čiji je predsednik iz SNS-a. U 40 najnerazvijenijih opština, jedan jedini je iz G17 plus, i to je predsednik opštine Trgovište.
Mogu da vam kažem da nema politizacije ni u regionalnom razvoju, ni u projektima NIP-a, ni u merama i podrškama koje se moraju dati da bi se ublažile regionalne razlike u Srbiji. Mi danas govorimo o regionalnim razlikama kao o nečemu što je nasleđe gospodina Dinkića. Nije, to je nasleđe koje je staro nekoliko desetina godina i, ozbiljnim merama, podsticajima i instrumentima države, mora se uticati na smanjenje razlika. Jedna od njih jeste NIP, ali ima i mnogo onih koje će biti definisane programom godišnjeg finansiranja.

Želim da dam odgovor.
Ako pogledamo statističko-funkcionalnu regionalizaciju kakvu predviđa Republički zavod za statistiku, po kriterijumima Eurostata, ali koristeći i druge, dolazimo do odgovora struke. Znači, Republički zavod za statistiku je zvanično iscrtao karte na osnovu kriterijuma statistike, koristeći i druge, a ne samo brojeve od 800 hiljada do tri miliona. Da li je logično da administrativni regioni KiM i Vojvodina menjaju ime zato što su istovremeno i statistički regioni? Da li je logično da grad Beograd zovemo NUTS 3? Potpuno je normalno da su to imena koja su ustaljena i nema potrebe da budu menjana.
Što se tiče centralne, zapadne, južne i istočne Srbije, kao što ste videli, statistički regioni zahvataju teritoriju koja nije vezana samo za tradicionalne nazive, nije vezana ni za Mačvu, ni za Šumadiju, ni za Pčinj, ni za Timočku krajinu. To su teritorije koje obuhvataju veći prostor i tradicionalno se zovu istočnom, zapadnom, centralnom i južnom Srbijom.

Posle ovog dirljivog govora o predviđanjima šta će se desiti u narednom periodu sa šupljinama i rukavima, moraću da, opet činjenicama, objasnim nekoliko stvari.
Najpre, razmišljajući o tome da li postoji neka, makar i mala, stvar u kojoj se politika G17 plus slaže s politikom Srpske napredne stranke, otišla sam na vaš sajt da pogledam kako izgleda vaših deset principa delovanja srpskih naprednjaka. Pročitala sam taj član 10, koji ću pročitati vama sada – ravnomerni regionalni razvoj i decentralizacija Srbije uslov su njenog napretka. Ukoliko se hitno ne preduzmu mere za sprečavanje depopulacije, imigracija stanovništva iz manjih sredina u Beograd i druge velike gradove, Srbija će izgubiti svoje komparativne prednosti i umanjiti šanse za ozbiljan privredni oporavak.
Rekla sam, evo tačke u kojoj se slažem sa Srpskom naprednom strankom. Srpska napredna stranka predviđa donošenje zakona o regionalnom razvoju, decentralizaciju, korišćenje komparativnih prednosti, sprečavanje migracije, depopulacije, to je ono za šta se zalaže i G17 plus. Ali, slušajući danas vas, gospođo Tabaković, vidim da niste baš dovoljno čitali zakon.
Nije u rukama jedne stranke ni novac, ni rukavi. U rukama Vlade i u rukama Nacionalnog saveta su politika i u rukama Vlade su planovi za finansiranje regiona, godišnji planovi za finansiranje regiona. Ne radi se o jednom čoveku, ne radi se o jednom ministarstvu, pa onda dođemo do situacije da kažete pred medijima, valjda, želeći da opravdate malopređašnji istup mog predsednika stranke i ministra za ekonomiju i regionalni razvoj, koji vam je rekao – mi nismo dovoljno bogata stranka da možemo manipulišemo medijima i imamo svoje listove, dođemo do toga da kažete – danas se finansiraju iz Saveta za regulatornu reformu reklame na TV, a to je program Svetske banke, s kojim nema veze ni budžet ni Vlada Republike Srbije, koji je nezavisno regulatorno telo koje pravi reformu srpskih propisa, kojih ima neograničeno mnogo, pa ljudi ne mogu u šumi propisa da se snađu.
Želela bih još jednu stvar da vam kažem, iako na svaku rečenicu mogu da vam dam detaljni odgovor i, ako mi dozvolite, napisaću vam pismo, čitanjem stenografskih beležaka, o tome gde ste sve napravili previd u tumačenju zakona o regionalnom razvoju.
Pominjete mi nerazvijenost opština u Srbiji. Draga poslanice Tabaković, 40 najugroženijih opština u Srbiji su predmet finansiranja programa Nacionalnog investicionog plana. U prethodna tri meseca sam bila u 28 opština, a predstavnici mog ministarstva, u svih 40. Mi smo zajedno s predstavnicima lokalnih samouprava seli i diskutovali o njihovim prioritetima i projektima.
Pitajte vašeg predsednika u Prijepolju, koji nije smeo da me primi u opštini, zbog toga što neće da primi ministre iz G17 plus, da ga ne vide s nama u opštini, nego me je primio u kafani. Proverite da li su ove stvari tačne.
Primio me je u kafani, a otišla sam da pitam šta su prioriteti u nerazvijenom Prijepolju. Rekli su mi – most preko Lima, i dobio je projekat vredan 56 miliona dinara za izgradnju mosta preko Lima, zato što je nerazvijena opština. Ne samo on, nego i Bosilegrad, gde je predsednik iz DSS-a, i Surdulica, gde je predsednik iz grupe građana, i razni drugi predsednici iz drugih stranaka su se sreli sa mnom i razgovarali o projektima nerazvijenih. Nažalost, tri opštine u Vojvodini, ali to nije Sečanj, nego Žitište, Plandište i Nova Crnja, koje sam, takođe, posetila, opštine su koje zaostaju u razvoju i spadaju u 40 nerazvijenih.
Nije tačno, da programi koje vodi ova vlada nisu usmereni za ublažavanje regionalnog razvoja, ali su toliko duboki koreni i toliko duboki problemi, koji su nastali zbog dugogodišnje loše politike, da to ne može da se reši jednim danom i jednim mandatom jedne vlade. To je dugoročni proces u kome, nadam se, nećemo učestvovati samo mi, nego i mnogi koji iza nas dolaze.