Dame i gospodo narodni poslanici, ako bi se postavilo pitanje poslaničkoj grupi SRS da li je za dijalog mirnog rešavanja sporova, razvoj dogovorenih odnosa, sigurno bi odgovor bio da jesmo za to.
Ali. ako bi se postavilo pitanje vremena u kojem donosimo ova dva zakona, za koje bih rekao da su pomoćni zakoni, zakon koji se sada primenjuje i koji je važeći, a to je Zakon o radu, trebalo bi predložiti Skupštini na usvajanje novi nakon usvajanja ovog zakona.
Pretpostavljam da je juče ministar svojom izjavom za govornicom, da je zakon o radu na dnevnom redu kod Vlade i da će uskoro doći pred narodne poslanike, sigurno obradovao veliki broj ljudi koji su oštećeni po onom sramnom zakonu. Način na koji on reguliše obaveze poslodavca i zaposlenog i način na koji je on donet, to pitanje će sigurno biti rešeno drugačije.
Socijalno-ekonomski savet mislim da treba da ima ovaj broj članova kao što je u Predlogu zakona navedeno. SRS smatra da socijalno-ekonomski savet, koji bi trebalo da bude nezavisan organ, pored tripartitnog sastava trebalo bi da ima još jednog predstavnika, a to je predstavnik nezaposlenih. Iako je juče ministar rekao da je u razvijenim zemljama predviđen tripartitni sistem, jeste, ali su tu i dva člana predstavnici nezaposlenih, što znači da broj nezaposlenih, koji karakteriše državu Srbiju, sigurno bi s pravom mogao da obezbedi i trebalo bi da obezbedi u tom savetu da se nađu i predstavnici nezaposlenih, kako bi se problemi rešavali što efikasnije; jer je u članu 9. ovog zakona rečeno da nadležnosti socijalno-ekonomskog saveta, između ostalog, jesu politika zapošljavanja, gde bi nezaposlena lica sigurno mogla da daju dobar predlog na koji način to može i treba da se rešava.
U članu 3. ovog zakona, između ostalog, predviđeno je da će se socijalno-ekonomski savet baviti informativnom delatnošću, što nije neophodno i ne mora tako da stoji. Socijalno-ekonomski savet, po našem mišljenju, ima veliki broj članova. To je 18, plus njihovi zamenici. Smatramo da će budžet Republike Srbije biti znatno opterećen finansiranjem rada i učešća u radu tog socijalno-ekonomskog saveta.
U članu 6. analogno, tumačeći neke odredbe Zakona o radu može se steći utisak da bi članovi, pa i njihovi zamenici, mogli da budu lica u stalnom radnom odnosu i to se može pretpostaviti. Člana 6. stav 2. tačka 3) govori kada licu koje je član socijalno-ekonomskog saveta prestaje članstvo u socijalno-ekonomskom savetu, a to je, "ako je osuđeno na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci".
To je odredba iz radno-pravnog zakonodavstva kojom po sili zakona zaposlenom prestaje radni odnos ako bude osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju najmanje od šest meseci, pa se na osnovu toga može pretpostaviti da su članovi saveta u stalnom radnom odnosu dok se za članove socijalno-ekonomskog saveta, odnosno sekretarijata, jasno vidi da jesu u radnom odnosu kao što je slučaj sa sekretarom.
Socijalno-ekonomski savet donosi akt o unutrašnjoj organizaciji, ali ovim zakonom nisu predviđeni nikakvi pravni okviri. Ne smatramo da bi Skupština Republike Srbije trebalo do detalja da reguliše broj zaposlenih u sekretarijatu socijalno-ekonomskog saveta.
Ali. možda bi bilo dobro da su ovde naznačeni neki okviri u kojima bi se mogao sekretarijat kretati prilikom zapošljavanja, odnosno povećavanja broja nezaposlenih.
Socijalno-ekonomski savet odlučuje i razmatra pitanja i dostavlja ih Vladi. Za zauzimanje stavova potrebna je saglasnost svih članova saveta. Mislim da se ovde pojavljuju velika populistička očekivanja ovog saveta, a u praksi će se sigurno pojavljivati problemi koje taj savet neće moći sa uspehom da rešava. Socijalno-ekonomski savet može da obrazuje stalna i privremena radna tela za razmatranje i predlaganje stavova u pojedinim oblastima. Ovom članom (6.) dolazi do uvećavanja državnog aparata i mislim da je članstvo od 18 članova i isto toliko zamenika sasvim dovoljno, čak i previše za opterećenje poreskih obveznika, odnosno za nametanje za poreske obveznike.
Socijalno-ekonomskim savetom će predsedavati predsedavajući koji će imati mandat godinu dana. Juče je ovde bilo kolega koji su to komentarisali i mislim da to nije dobro, da neće biti efikasno. Pokazalo se u praksi u nekim organima koji su imali predsedavajuće na godinu dana da to ne funkcioniše na najbolji mogući način.
Osim socijalno-ekonomskih saveta za teritoriju Republike Srbije postoji i socijalno-ekonomski saveti za autonomne pokrajine i za lokalne samouprave. Njihova nadležnost je analogna, kao i kod ovog socijalno-ekonomskog saveta za nivo države Srbije.
Ovde nije obavezno osnivanje socijalno-ekonomskih saveta za autonomne pokrajine i za lokalne samouprave. Kaže se da je to dobrovoljno za lokalne samouprave i da će se uvek osnovati ukoliko dva učesnika, a znamo koja su, to može da bude izvršni organ lokalne samouprave ili autonomne pokrajine, mogu da budu predstavnici reprezentativnih sindikata i predstavnici poslodavaca, ukoliko dva učesnika sklope sporazum, kaže se da je i treći obavezan da ga prihvati i da dođe do formiranja socijalno-ekonomskih saveta na nivou autonomne pokrajine ili lokalne samouprave. Ovde zakonom nije predviđeno šta će se desiti ukoliko treći učesnik ne prihvati tu obavezu.
Rečeno je da će Ministarstvo za rad doneti određena akta vezano za rad socijalno-ekonomskih saveta, međutim, u zakonu ne stoji jasna odredba i nije dovoljno precizirano do kojeg perioda je Ministarstvo za rad obavezno da donese takve akte.
Čini mi se da u obrazloženju ovog zakona, sredstva koja su potrebna za početak rada socijalno-ekonomskog saveta za 2004. godinu, a znate da je danas već 9. novembar, a u roku od 30 dana je potrebno preduzeti neke radnje iz ovog zakona, predviđeno je četiri miliona dinara za 2004. godinu za rad socijalno-ekonomskog saveta, a za 2005. godinu 15 miliona dinara. To je jedno veliko opterećenje za poreske obveznike. Neka ostane to tako.
Smatram da bi trebalo uključiti u socijalno-ekonomski savet predstavnike nezaposlenih, pa kada se već nešto plaća, pretpostavlja da bi u tom slučaju došlo do ubrzanog rešavanja problema nezaposlenosti.
Ministar je juče, za razliku od nekih ministara koji nam kažu kada ovde brane predloge zakona - samo ako usvojimo zakon, doći će do velikog zapošljavanja u Srbiji, povećaće nam se standard, bio korektan i nije govorio o tim stvarima, jer to i ne stoji. Nije moguće sa usvajanjem ovih pomoćnih zakona Zakonu o radu, da dođe do povećanog broja zaposlenosti, ali je moguće rešavati probleme iz radnih sporova mirnim putem, što je i zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova i predviđeno.
Ovaj zakon uvodi agenciju, kao što je i većina prethodnih zakona. Nije u ovom zakonu detaljno razrađen upravni i nadzorni odbor, koje će sigurno imati ta agencija, a kao organi za mirno rešavanje radnih sporova predviđeni su miritelj i arbitri.
Kada je u pitanju miritelj, zajedno sa ostala dva učesnika u postupku, on donosi, prvo, preporuku za rešenje tog problema, a kaže se da preporuka ne obavezuje, nego na osnovu preporuke mora kasnije da usledi sporazum koji bi mogao da ima pravnu snagu, odnosno sporazum donet iz kolektivnog ugovora, imaće snagu sudskog poravnanja. Mislim da je to veliko opterećenje.
SRS se koncepcijski zalaže da, umesto agencije koja bi vršila izbor i sve ostale tehničke i stručne poslove oko miritelja i arbitra, to rešava služba za pružanje pravne pomoći u okviru lokalnih samouprava, iako Međunarodna organizacija rada, rečeno je u obrazloženju ovog zakona, želi da stručno i materijalno pomogne rešenje ovog problema, odnosno da se zakonski reguliše ova problematika; može i preko službe za pružanje pravne pomoći, koja je nezavisna i koja u svom sastavu ima dovoljno stručnih kadrova koji mogu da rešavaju ove probleme mirnim putem.
Na ovaj zakon SRS je podnela veći broj amandmana. Ukoliko bude razumevanja od strane nadležnog ministra da se određeni broj tih amandmana usvoji i prihvati, onda će se sigurno znatno popraviti kvalitet ovih zakona, čime bi SRS mogla dati doprinos u njihovom poboljšanju, a i kasnije u primeni.