Dame i gospodo narodni poslanici, ova govornica je već nekoliko puta zloupotrebljavana u poslednja dva-tri dana; radikalima je rečeno da nisu za vraćanje njihovog novca koji su dali za preporod Srbije, zatim, našem predsedničkom kandidatu je rečeno da je protiv 80.000 do 100.000 lovaca, što apsolutno nije tačno.
Mi smo ovde narodni predstavnici, izabrani da bi se više zalagali i trudili da svima nama, a i našim sugrađanima koji su nas birali za narodne poslanike, bude bolje.
Određena grupa narodnih poslanika je iskazala nameru i želju da proba da li sa prosečnom mesečnom platom u Republici Srbiji od 12.000 može da preživi. Mislim da građani Srbije ne bi bili zadovoljni ako bismop mi prihvatili platu i od 5.000 dinara, jer oni, sigurno je, od 12.000 dinara ne mogu da prežive.
Naš cilj i funkcija svih delegata u Narodnoj skupštini, a pre svih Vlade Republike Srbije, jeste da se založimo da životni standard naših građana bude što veći i da plate ne budu 12.000 dinara, nego mnogo više od toga. Srbija ima resurse, ima mogućnosti i to bi trebalo da se uradi.
Međutim, teško je, kad donosimo zakone koji nisu efikasni, koji u praksi nisu sprovodivi i za čije izvršenje, odnosno praćenje izvršenja tih zakona, treba još mnogo radnika, mnogo administracije. Veliki teret bi mogli da podnesu mali privrednici i poljoprivrednici, odnosno seljaci u državi Srbiji. Međutim, ovim sadašnjim nametima će to biti veoma teško. Nije mali broj slučajeva malih privrednika koji su pre 10 ili 15 godina osnovali svoje firme i krenuli u privatni posao, sada odjavljuju te svoje firme, jer ne mogu više da izdrže, životni standard je mali, mala je kupovna moć. Njihove firme su izgubile funkciju i oni žele sada da pronađu posao kod drugih kolega koji još uvek mogu delimično da se bore sa životnim standardom, odnosno sa stanjem kakvo je u Srbiji.
Vlada nije još uvek odlučila i kada će fiskalne kase da se primene, odnosno da se uvedu u praksu, da zažive. To bi trebalo što pre, ali treba videti da li sačekati zakon o porezu na dodatu vrednost, pa sve to zajedno programski urediti i rešiti.
Vrlo često se čuje sa ove govornice, kada srpski radikali iznesu amandmane na određene amandmane - što vi niste ranije doneli te zakone? Nismo mogli da ih donesemo, jer nismo ni bili u vlasti. Ne može suština odgovora na pitanje, odnosno na naše amandmane koje iznosimo, ozbiljno se pripremamo za rad ove skupštine, konsultujemo svoje birače, svoje sugrađane, vršimo razgovor sa njima i pripremamo se, da bude da nam neko kaže - što niste doneli ranije taj zakon i da se amandmani podnose iz razloga da bi se rušile neke kuće. Pre dva dana sam stekao utisak da je ovde na dnevnom redu zakon o građenju i adaptaciji, a ne zakon o sukobu javnih interesa.
Svaki amandman ima svoj značaj, suštinu i mi srpski radikali nećemo biti zadovoljni ako izađe neko od ministara i kaže - usvojili smo vam tri amandmana.
Nama sama brojka ne znači ništa, a suština nam znači mnogo više od toga. Možemo da se zadovoljimo i sa usvajanjem jednog ili sa 35 amandmana, sve zavisi šta se postiže, odnosno koliko se popravlja kvalitet tog zakona.
Jednom prilikom smo ovde čuli jednog uvaženog narodnog poslanika da je oštro zamerio, pa čak i pokazao visok stepen nervoze, zato što je narodni poslanik Branislav Rankić pominjao Bor, a narodni poslanik Darko Glišić pominjao Ub.
Koristiću priliku, kad god za to postoji potreba, da pominjem i Ljuboviju, i Mali Zvornik, i Krupanj, i Loznicu i mnoge druge gradove koji se nalaze u Srbiji, iz razloga što je ovo Skupština Republike Srbije. Znači, ako postoji objektivna potreba i prilika da se pominju ti gradovi, to ću i učiniti.
Ipak, vrhunac je bio juče kad je ministar finansija rekao, citiram: "Imam nameru da se držim teme isto kao i poslanici SRS". Posebno je bilo interesantno kada je rekao: "Mene ne zanima koliko ću biti ministar". Naravno da smo shvatili da ga ne zanima koliko će biti ministar, kad predlaže ovakve zakone koje mi imamo juče i danas na dnevnom redu.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na finansijske transakcije, ministar je rekao da je uveden, navodno, da bi se sanirale posledice zemljotresa u Kolubarskom okrugu. Nije navodno, on je zaista uveden zbog toga, a da su postojale zloupotrebe u praksi, to je moguće. Poznato mi je da se narodni poslanici iz tog okruga zalažu da se osnuje skupštinski odbor koji će ispitati svrhu i namenu trošenja tih sredstava. Međutim, nije se odrekao priliva koji proizilazi iz ovog zakona, nego je to ostalo do 31. decembra 2004. godine. Valjda je ministar zajedno sa predsednikom Vlade projektovao sebi mandat do 31. decembra 2004. godine.
Akcize koje se ukidaju, ukidaju se uglavnom na one artikle koji ne ulaze u proizvode koji se mnogo češće kupuju: akciza na petrolej koji služi za osvetljenje. Nadam se da je u državi Srbiji u ovom momentu veoma mali broj domaćinstava koja na taj način vrše osvetljenje svojih stambenih, poslovnih ili nekih drugih prostorija. Ali, znatno je povećana akciza na najširi broj životnih namirnica koje se svakodnevno kupuju i koje su potrebne svakom od naših građana.
Ministar je juče u obrazloženju predloga ovih zakona rekao da očekuje smanjenje sive ekonomije kod prometa motornog ulja i maziva, iz razloga što se ukida akciza. To prihvatam, to je tačno, ali će se određena grupa robe ubaciti ponovo u zonu sive ekonomije, sigurno, mi smo protiv toga, uvođenjem ovako visokih akciza na određene proizvode. U slučaju povećanja ovih akciza ne treba očekivati smanjenje sive ekonomije nego sigurno povećanje, protiv čega smo mi svakako.
Zalažemo se da se što veći deo prometa vrati u normalne tokove i da to pokušamo, kako neko reče da je u nekim državama sedam ili 10%, da smanjimo koliko je to više moguće.
Što se tiče zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara, tu je takođe napravljena jedna velika razlika kod motornih čamaca koji imaju dužinu 15 metara, bez obzira kojoj nameni koriste i za šta služe. Mislim da nije u redu. Neće set ovih poreskih zakona, kako neko reče, pogađati samo slojeve koji su bogatiji.
Dobro bi bilo kad bi tako bilo, međutim, sigurno će pogoditi veliki broj građana Srbije koji sigurno nisu toliko bogati, ali će imati sigurno neki automobil. Ne može se standard jednog građanina Srbije meriti samo tim automobilom, za koji se može desiti, doduše, da spada u kategoriju ovih automobila za koje je predviđen visok stepen oporezivanja.
Zatim, uvek se pozivamo na pomoć našim poljoprivrednim proizvođačima, odnosno seljacima. Zaista to vrlo često činimo samo sa ove govornice ili deklarativno, a u praksi se veoma malo čini na tom planu. Poznato nam je da idu sad poljoprivredni radovi, odnosno sezona prolećne setve, a sigurno je da poljoprivredni proizvođači još nisu dobili naftu koja im je potrebna da bi obradili svoje zemljište. Ne zna se šta će biti sa cenom njihovih proizvoda, da li će ona biti garantovana, da li će biti stimulisani da se bave tom proizvodnjom ili da se uključe u neke druge poslove.
Međutim, i prethodni ministar za trgovinu je rekao da pšenica nije strateški proizvod i da nije proizvod koji je rentabilan, odnosno konkurentan za proizvodnju, pa treba da se bavimo nekom drugom proizvodnjom. Zbog toga dolazimo u situaciju da uvozimo one proizvode po kojima je Srbija nekada bila poznata i važila je za jednog od većih i ozbiljnijih izvoznika. Hvala.