Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, gospođo ministre, želim da se obratim vama, vas kao damu izuzetno cenim, međutim vaš dolazak, najpre u Odbor za finansije Skupštine Republike Srbije, a potom i obrazlaganje zakona o izmenama dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu malo me je podsetio kao na mladića koji treba da se oženi, pa ode u susedno selo i hvali sebe. Vi niste hvalili sebe, vi ste hvalili onaj dokument o kojem sada treba da razgovaramo.
Moram da vam kažem da se, pošto pratim vaše izjave koje dajete medijima, a pre nego što dođete ovde u Skupštinu, s njima slažem. Međutim, vi ste ovde govorili o ovom rebalansu budžeta sve najbolje. Ako se neki zakon odnosi na sve građane Republike Srbije, to je ovaj.
Zakon o šarenim lažama, odnosno zakon o besplatnoj podeli deonica, on se ne odnosi na sve, on je bio bacanje prašine građanima Srbije u oči, ali znate, tamo je bio uslov da su punoletni, da imaju biračko pravo, da imaju državljanstvo, ali ovo se odnosi i na one beskućnike koji su usred ratnih dejstava i drugih pritisaka na Srbe i druge sa KiM da dođu u Srbiju, oni i te kako s pažnjom očekuju šta ćemo mi doneti povodom tog zakona.
Da potvrdim, mada ne volim da koristim tu izreku - selo gori, a baba se češlja, predsednik Republike Srbije, pošto se moj amandman upravo odnosi i na trošenje sredstava u tom delu, ne vodi računa o tome. Vi znate kada se pojavi kriza u domaćinstvu, u jednoj porodici ko prvi počinje da štedi i organizuje štednju – domaćin? Kako se ponaša predsednik Republike Srbije? Ne tako.
Mi iz SRS nemamo ništa protiv, to je regulisano i Zakonom o visini plate koju ima predsednik Republike. Mi zahtevamo da on radi ono što mu je Ustavom i zakonom naloženo i da vodi računa o svim građanima Srbije. Predložio sam svojim amandmanom da se u članu 5. razdeo 2, funkcija 110, smanje sredstva sa 54.358.000 na 34.358.000, a odnosi se na plate i dodatke zaposlenih u kabinetu predsednika Republike.
Gospodine Krasiću, ne mrzi mene Vlada što nije prihvatila taj amandman. Sad ću pročitati šta oni kažu u obrazloženju.
Kaže - amandman se ne prihvata iz razloga što je budžetski korisnik, dakle predsednik Republike, izvršavao rashode u proteklom delu godine koji su po obimu izvršenja veći od obima rashoda koji se predlaže u amandmanom. Veći, pa mi upravo i predlažemo ovaj amandman da ta sredstva izmestimo, jer taj čovek, taj kabinet mogu da potroše onoliko koliko građani Srbije ne mogu nikada ni da zarade, ni da maštaju o tom novcu.
Mi upravo zato i tražimo da se ta sredstva usmere prema onim licima o kojima su koleginica Nataša Jovanović i narodni poslanik Zoran Krasić govorili. Imaju dva razloga u obrazloženju Vlade zbog čega se ne prihvata moj amandman. Prvi sam već rekao, a drugi kaže - amandman se ne prihvata iz razloga što bi predloženo smanjenje rashoda kod budžetskog korisnika, predsednika Republike, na navedenoj aproprijaciji moglo ugroziti finansiranje plata za postojeći broj zaposlenih do kraja 2008. godine.
Dakle, moglo bi da ugrozi finansijski i materijalni položaj zaposlenih u kabinetu predsednika Republike, a vidite koje su nam obaveze po osnovu neisplaćenih penzija poljoprivrednicima – šest milijardi 127 miliona 342 hiljade.
Kolega Vujadinoviću, koristimo se ciframa i prihvatio sam deo cifre ispred politike, ali ne mogu u svemu. Ponegde se cifre stave da bi se opljačkali građani Srbije i mi iz SRS nikada nećemo biti saglasni s tim. Vidite koliko dugujemo za neisplaćene penzije poljoprivrednicima.
Gospodo penzioneri, žao mi je što nije narodni poslanik Konstantin Arsenijević ovde, on je čestit i pošten čovek i pravi predstavnik svojih građana iz sela Košalja kod Ljubovije.
On je vredni marljivi, čestiti, on je general, časno je obavljao svoju funkciju, a njega je neko zaveo, kao i vas četvoro koji sedite trenutno tu, i vaš doprinos stvaranju bruto društvenog proizvoda Srbije izuzetno cenim.
Znate li šta će ovaj režim da kaže na kraju? Mi smo u finansijskoj, ekonomskoj i u svim drugim krizama zabog penzionera, zato što su njima povećane penzije, a to apsolutno ne može biti tačno.
Mi se ne slažemo sa predsednikom stranke Ujedinjenih penzionera, a kako bi se mogli složiti, neću reći u kojem listu je on dao intervju, ali on kaže, na pitanje kako gledate na hapšenje Radovana Karadžića, reč je o gospodinu Krkobabiću: ''Nemam nikakvu predstavu o tome, pošto sam potpuno van tih dešavanja, na desetine ljudi je uhapšeno i privedeno u Haški tribunal, zašto se u Ševeningenu ne bi našao još jedan. Nemam nikakav uvid, niti me to interesuje.'' U najmanju ruku sramno.
Hoće li uskoro biti uhapšena i dvojica preostalih haških optuženika, Mladić i Hadžić? Vodim računa, odgovara Krkobabić, o milion i 600 hiljada penzionera, a to je dovoljan broj ugroženih ljudi. Sigurno mi nisu potrebna još dvojica na leđima.
Znam sigurno dvojicu penzionera koji nisu ugroženi, to su Jovan Krkobabić i Milan Krkobabić. Možda je i unuk negde potpredsednik, to ne mogu sa sigurnošću da ustvrdim. Ali, vidite jednu stvar, penzioneri to kažu, ne ja. Nepotizam, pa zar od milion i 600 hiljada penzionera nije bio neki drugi, hajde Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade. Zar nije neko drugi mogao da bude zamenik gradonačelnika Beograda?
Mislim da je to sramno i s pravom, kada budu kritikovali penzije, moći će da upute samo na adresu Jovana Krkobabića, ostalima svaka čast, tu nema nikakve dileme.
Gospodine Krasiću, mislim da je unuk najstariji. U prilivu, u punjenju budžeta kaže se da porez na dodatu vrednost iz uvoza iznosi 222 milijarde 762 miliona i ostalo u hiljadama, a porez na dodatu vrednost u zemlji 88 miliona, i mi se ponosimo i dičimo što je taj odnos. Ne bi smeli to, gospođo ministre, da činimo, a znate iz kog razloga, mnogo više uvozimo nego što proizvodimo. Ako nam se to dešava, onda imamo problem nezaposlenosti. Trebalo bi obrnuti. Mene raduje što verovatno u tom delu ima i repromaterijala, pa se stvaraju uslovi za zapošljavanje građana Srbije i to pozdravljam. Ali, gotovi finalni proizvodi, o čemu se tu radi?
Kada smo govorili o ovom zakonu u načelu vi niste razumeli pitanje. Moram da vam postavim pitanje vezano za razlike u cenama proizvoda iz Srbije koji su drastično skuplji kod nas, nego što su u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori. Na to pitanje mi tražimo odgovor, a ne na cene letovanja.
Imam jednu sugestiju za vas. Sada imate mnogo posla i u Narodnoj skupštini i u Ministarstvu, al' kada prođe rebalans, kad usvojimo zakon o budžetu za 2009. godinu prošetajte malo Srbijom. Ona je lepa, otiđite do Malog Zvornika, Krupnja, Ljubovije, otiđite do Trgovišta, pa da vidite kako se tamo živi. Videćete koja su tamo primanja i onda će vaša priča o tome da je sve ovo sjajno pasti u vodu.
Vi ste dobar stručnjak, ali na planu ministra ekonomije teško vam polazi za rukom da se suprotstavite onima koji samo troše sredstva. I vidite zašto je Jovan Krkobabić 29. oktobra bio saglasan da se penzije ne povećaju u 2008. godini? Zato što su predstavnici MMF došli u Srbiju 28. oktobra. Pozvao ih je ekonomski deo vlade, da pokažu da ne smemo da izdvajamo za penzije, da ne smemo previše da trošimo tu.
A to koliko imamo potpredsednika Vlade, koliki su njihovi kabineti, što ste vi jedne prilike rekli da u odnosu na okruženje mi imamo mnogo manje zaposlenih. Nije problem mnogo veliki, ni broja zaposlenih, nije problem ni njihove visoke plate, ali nam mnogo kradu, i to osiromaši građane Srbije i u tome se ogleda siromaštvo i beda u Republici Srbiji.
Kolega Marko Milenković je govorio o izgradnji, odnosno obustavljanju radova kod izgradnje jedne škole. Moram ovaj put da vas zamolim, ukoliko imate imalo spremnosti, da se odvoji nešto sredstava za dovršetak jedne škole u Ljuboviji, gde već šest godina ni jedan jedini dinar nije uložen, i ako prođe još neko vreme, a pravi se jedna vrlo moderna i lepa škola, započela se gradnja, to može samo da posluži kao spomenik školstvu.
Školi koju sada pohađaju učenici u Ljuboviji istekao je rok upotrebe pre 20 godina. Da nam se ne bi desila situacija kao što je u Požegi pre nekoliko dana, jer i direktor škole, nastavnici i profesori, kao i deca i roditelji, strahuju kada deca odu u školu da li će se povređena vratiti iz škole.
Nemojte to dozvoliti, a mislim što je ministar prosvete, iako ga gospođa predsednik ishvali kada je predstavljao ovde zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, on je to lepo uradio i ministri koji su proveli određeno vreme u poslaničkim klupama imaju malo bolju komunikaciju sa poslanicima nego oni koji to nisu.
Ali on sada u oktobru priča da ćemo besplatno deliti udžbenike za prvi razred osnovne škole u školskoj 2009. godini. To je dobro, ali hajmo sada da uradimo ono što je gorući problem, ono što nas sada muči, a to ćemo reći neposredno ili dva-tri meseca kada bude trebalo da počne školska godina.
U nedostatku efekata, u lošem predstavljanju Vlade građanima Srbije vi pokušavate sada jeftinim trikovima da pokažete kako vi vodite veliku brigu o građanima Srbije i kako nešto i radite.
Tek u poljoprivredi su najveći problemi. Slažem se s vašom izjavom u kojoj kažete "dajte da prihvatimo neke norme ponašanja iz EU i neke standarde, a kada je u pitanju ukidanje carina za poljoprivredne proizvode, da se suspenduje jednostrana primena trgovinskog ugovora sa mnogim zemljama". Vi ste videli da se u EU po glavi stanovnika za poljoprivredu izdvaja 137 evra, a u Srbiji je to 29. Subvencije za poljoprivredu u Srbiji su po jednom hektaru 120 evra, a u Hrvatskoj, u Mađarskoj su 400 evra.
Onda mi dođemo na odgovor zbog čega je ovolika razlika između PDV od proizvoda koji su uvezeni u odnosu na one koje mi proizvedemo ovde. Da ne bi mnogo strahovali ovi zaposleni u ministrovom kabinetu, moram da vas podsetim na činjenicu da je ove godine kupina, a ima je dosta, dosta se proizvodi u Azbukovici, u Mačvi, u Tamnavi, 10 dinara je bila cena za kilogram, i niko nije bio spreman da otkupi to, i niko nije bio spreman da obere.
Usled nemanja strategije vezano za poljoprivrednu proizvodnju pojavljuju nam se mnogi problemi. To sad imamo sa kukuruzom, sedam do osam dinara prodaja, a cena mesa je drastično skočila, ali uništena je baza za proizvodnju. Ni u čemu nemate strategiju i ne vodite ozbiljno računa o građanima Srbije, a krajnje je vreme da se o tome povede računa.
Zbog čega mi to ne zapošljavamo? Mi imamo kontigent za 8.700 tona junetine da izvezemo, a izvezli smo 2.000 tona. U sledećoj godini se pretpostavlja da bi to mogla da bude samo hiljada, a kada bi uložili u poljoprivredu, kada bi uštedeli na ovim stavkama gde se nemilice troši budžet, stvorili bi bazu za zapošljavanje i ne bi nam bila prevelika javna potrošnja, gospodo penzioneri.
Onda bi društveni proizvod bio na znatno većem nivou i iz realnih prihoda bi mogli da finansiramo penzije i druga socijalna davanja. Morate se složiti, kolega Vujadinoviću, da o realnom sektoru, kako vi kažete, u ovoj vladi niko ne vodi računa, a predsednik Republika najmanje.
Još jednom predlažem, izvucimo ova sredstva iz kabineta Predsednika Republike, a da ih podelimo onima koji mnogo više zaslužuju i koji vape za tim.