Dame i gospodo poslanici, gospođo ministre, gospodine potpredsedniče, na ovoj sednici je i zakon o udruženjima građana. Obavestiću vas koja udruženja postoje, a ne bih imao potrebu za tim da jedan od građana nije govorio o amandmanu gospodina Pejčića.
U selu Drlače, kod Ljubovije, postoji udruženje koje se zove "Udruženje lažova". Gospodin Purić, on je iz okruga iz kojeg ja dolazim, može da proveri da li je to tačno. Oni organizuju izbore i prave izveštaj o izborima. Oni neće glasati za ovaj zakon, ali iz razloga što nemaju legitimitet da glasaju. Inače, dali bi maksimalnu podršku svim poslanicima koji su podneli amandmane na ovaj zakon.
Moram da podsetim građane Srbije da je, otprilike, ista meta, isto odstojanje već nekoliko dana. Poslanici pričaju. Brane amandmane. Gospođa ministar sluša, ali nema nekih nagoveštaja da će se tu nešto kvalitetno desiti. Puriću, tu ste i potvrdićete ovo u vezi s "Udruženjem lažova", koje predstavljaju čestiti ljudi. Vole u ovom sumornom vremenu da se našale, da svoj život učine zanimljivijim.
Moram zbog građana Srbije da kažem da zakon o sedištima i uređenju sudova i javnih tužilaštava ima ukupno 19 članova, a 122 podneta amandmana. Nešto, tačnije, 19 je prihvaćeno, ostalo nije. Na ovaj član o kojem mi govorimo već dva ili tri dana podneto je 37 amandmana. Ja sam o jednom od amandmana na ovaj član rekao da bi najbolje bilo, najracionalnije, da se prihvati amandman, ukoliko ovaj zakon mora ovakav da se usvoji, gospođe Milice Radović.
Ne verujem da ću imati problema što već drugi, treći put pominjem gospođu Radović zbog ovoga. Shvatite, s istim žarom i s istom voljom branim amandman gospodina Šerifa Hamzagića, gospodina Kenana Hajdarevića, Lasla Varge, Rize Halimija, gospodina Miloša Radulovića, kao što branim i ovaj amandman, nego za ovaj amandman imam više konkretnih podataka. Potpuno se zalažem za prihvatanje svakog amandmana, ili još bolje – da se ovaj zakon povuče.
Niko ne može građane Srbije ubediti da je ova priča, koju poslanici, pre svih, poslanici SRS-a, a i drugih političkih stranaka, govore o ovom, suvišna i da možete da se vadite – zakasnili smo u Evropu zato što poslanici SRS-a obrazlažu ove amandmane. Mislim da se samo onim vremenom koje je gospodin Krasić uštedeo stvorilo nekih sedam-osam minuta ukupno, pa da ćemo pre tog roka ući u Evropu, ali mi moramo da pričamo o amandmanima koji bi, možda, mogli malo da poprave ovaj tekst zakona, mada se slažem sa svim narodnim poslanicima koji su rekli da je to bezuspešno, da to ne vredi mnogo pokušavati.
Ja mislim, ne želim to, ali, prosto, postoji takva potreba, da bi, kad bi mogli neki terenski sudovi da se organizuju, sudovi u selima, ali da se ispoštuje sva procedura, da bi čak i to trebalo, jer u vreme kada cveta mito, korupcija, nažalost, čedomorstvo, nasilje u porodici, trebalo da bude više sudija da rešavaju ove probleme.
Ali gospodo, dragi građani Srbije, nije sav problem u vašoj praksi sa sudovima nastao u sudovima gde vi odlazite i gde je pravda za vas spora i nedostižna. Ti problemi su stvoreni u Vladi Republike Srbije, naravno, i u Ministarstvu pravde, jer se preko toga reflektuje. Dugo su se štitile sudije i tužioci koji nisu dostojni da obavljaju taj posao, a ništa kvalitetno nije preduzimano od strane Odeljenja za nadzor u Ministarstvu pravde, jer preko tog odeljenja može vrlo efikasno, racionalno i u skladu sa zakonom da se utiče na rad pravosudnih organa, a i tužilaca.
Gospođa ministar je rekla, obrazlažući ove zakone, da će sad morati da se poštuje radno vreme. Radno vreme poštuju građani Srbije koji su otvorili kioske i prodaju neku robu da bi preživeli, a mi sad, kao epohalno delo i otkriće, iznosimo i argument za reformu u pravosuđu da ćemo poštovati radno vreme. Pa, to je nešto što se podrazumeva i to je nešto što mora da bude tako.
Mi u SRS-u smo ubeđeni da, od oko 2400 sudija u raznim sudovima, po mesnoj i stvarnoj nadležnosti, većina svoj posao obavlja čestito, odgovorno, pošteno, u skladu s Ustavom, zakonom, međunarodno verifikovanim ugovorima i drugim podzakonskim aktima, ali jedan manji broj ne obavlja tu funkciju dostojno. Neki su, prosto, takvi, a na neke vrši pritisak ponekad i ministar pravde, ne govorim o gospođi Malović, a ponekad i predsednici opštinskih odbora, možda, čak i mesnih, nekih političkih stranaka. Vršeći pritisak na sudije i tužioce, čine pravdu sporom, čine pravdu nedostižnom za građane Srbije.
Da ste imali iskrenu nameru da se reforma sprovede na dobar način i za građane Srbije, vi sigurno ne biste predložili ovakav zakon o teritorijalnoj organizaciji, ili mreži sudova. Namerno kažem ovaj konvencionalni izraz, da bi nas razumeli oni kojima ova priča i treba da stigne. Vi biste to morali da radite na jedan sasvim drugačiji način.
Uvažavajući argumente i komentare drugih kolega narodnih poslanika koji su govorili, moram podsetim, i za Tutin, i za Priboj, i za Suboticu, i za Bujanovac, i za Preševo i svako drugo mesto u Srbiji, da iskoristim ovo vreme da govorim o potrebi da ostanu opštinski sudovi u upravnom, administrativnom okrugu Mačvanskom, ako hoćete, i osnovni, to je sad manji problem, mada lično smatram, i SRS, da bi trebalo da se zovu opštinski. Svejedno, neka se oni zovu i osnovni, ali postoji velika potreba da takav sud bude u Krupnju, jer postoje mesta, seoska mesta i područja u toj opštini koja su udaljena i po 40 km od sedišta opštine i, zamislite, kada sam rekao da je odgovorna Vlada i Ministarstvo pravde za sporu i nedostižnu pravdu za građane Srbije, taj sud postoji i danas, ima predsednika suda i jednog sudiju.
Možete misliti da li su oni mogli da budu efikasni, da li su mogli da budu zadovoljni? Ali, manji problem su oni, sudovi ne postoje zarad sebe, oni postoje zarad stranaka u postupku koje treba da ostvare svoje pravo. Ako je u jednom opštinskom sudu postojalo ukupno, s predsednikom suda, dvoje sudija, koliko dugo su morali da čekaju da bi se neki proces okončao, odnosno da bi građani ostvarili svoje pravo?
Ovakva situacija nije godinu dana unazad, pa da kažemo – imali smo u glavi reformu koja će zbrisati taj sud, neće uopšte postojati, ovakva situacija traje nekoliko godina, ali ovo dvoje sudija su se trudili da urade onoliko koliko je to bilo moguće.
Ni u jednom momentu dok komentarišem ovaj amandman i, uopšte, kada govorim o ovim zakonima, ne govorim o pojedinačnim odlukama da li su građani, odnosno stranke u postupku uvek bile zadovoljne. Tu postoji po zakonu predviđena procedura da oni imaju mogućnost da se žale višem sudu i da na taj način reše svoj problem, te sam, stoga, duboko uveren da bi Opštinski sud, ili osnovni, zovite ga kako hoćete, u Krupnju trebalo da ostane.
Kada je u pitanju Opštinski sud u Ljuboviji, za to ću izneti malo više argumenata, što ne znači da za Krupanj i ostale opštine na području Mačvanskog okruga ne postoje isti ili slični argumenti, prosto, poznato mi je više činjenica iz ovog opštinskog suda. Tu nema tzv. starih predmeta, to ne znači – zastarelih predmeta, nego da se prenose iz jedne u drugu godinu; sa četiri sudije, znači, manjak je i tu, ispunjenost norme je stopostotna.
Da mi se ne ljute ostale sudije u ovim opštinskim sudovima, ali ovaj bilten Okružnog suda u Šapcu kaže da je petnaestak godina skoro, u kontinuitetu, Opštinski sud u Ljuboviji, možda, najbolji po rezultatima koje postiže; ne komentarišem konkretne odluke.
Pričali smo o potrebi opstanka opštinskog suda ukoliko je on i blizu granice. Teritorija opštine Ljubovija ima granicu od 42 km.
Od sedišta grada i sedišta Opštinskog suda, na tri kilometra nalazi se granični prelaz, da ne govorim o drugim argumentima, jer to je samo jedan pokazatelj, a da vam kažem, ne da me je sramota, nego mi je malo teško izgovoriti da to mesto ima 17 i po hiljada stanovnika.
Neće biti opštinskih sudova ni u mestima sa mnogo više stanovnika. To su čestiti i pošteni ljudi, kao što su i u drugim mestima, ali težak život, nepravilan odnos Vlade Republike Srbije i drugih državnih institucija prema tom mestu, dovodi do takve situacije, a raseljavanje će sigurno ubrzati proces, ukoliko dođe do ukidanja suda.
Još jedan argument. Mi se uglavnom pred izbore pozivamo na paralelne i specijalne veze s Republikom Srpskom, samo kad su nam izbori, a posle toga zaboravimo. Ako ga, pod onim uslovima podrazumevanja specijalnih veza s Republikom Srpskom, i tako tretiramo, da li ima potrebe da u Ljuboviji ostane Opštinski sud i da se to mesto razvija, da država učini napor više kako bismo mogli da pravimo dobre veze s Republikom Srpskom? To se ne odnosi, poštovane kolege poslanici, samo na ovo mesto o kom pričam, to bi trebalo da važi za svako mesto koje se nalazi na ili blizu granice.
Da kažem da je 90% područja opštine Ljubovija brdsko-planinsko područje i da je nekoliko sela udaljeno od sedišta sadašnjeg opštinskog suda 40 km. Neko je govorio o tome da li ima autobus ujutru. U ovom mestu, iz ovog sela, a to je Gornja Košlja, samo jednom, petkom, ima autobus prema Ljuboviji i do Ljubovije – četrdeset i nešto kilometara, a od Ljubovije do Loznice, još 75 km. Dakle, stranka treba da putuje 125 km.
Kada bi postupci, ili procesi mogli da se završe za nekoliko dana, onda bi, možda, stranka mogla i da iznajmi stan u Loznici, pa da bude tamo dok se ne završi postupak, ali vi ste Predlogom ovakvog zakona doveli u poziciju sudije, koji već postoje tamo, da putuju u Loznicu, a možda i iz Bogatića da dolaze u Ljuboviju i da idu u to najudaljenije mesto, koje je od sedišta, sada, Opštinskog suda udaljeno preko 40 km.
Sud u Osečini, Sud u Bajinoj Bašti, za koju važi dosta ovih argumenata koje sam izneo za Ljuboviju, zato što se nalazi na granici, u Bogatiću, u Koceljevi, takođe, postoji dosta argumenata da ostanu. I ne samo za ovih šest opštinskih sudova, odnosno pet, pošto Opštinski sud u Loznici treba da ostane.
Još jednom podsećam, amandman gospođe Radović brani 104 opštinska suda i samo je on prihvatljiv i najbolje rešenje, ili da se pojedinačno opredelimo za ovo. Još jednom, ako ne bi glasali za ovaj zakon, pod uslovom da ne budu prihvaćeni amandmani, ni poslanici koji čine skupštinsku većinu, ovaj zakon ne bi mogao da prođe. Plašim se, ali ne verujem da ste podnosili amandmane da možete da se pokažete građanima iz mesta iz kojih dolazite, a da ćete ovde glasati za ovakav zakon, koji će ubrzati propadanje pravosudnog sistema u Srbiji.
Hvala vam na pažnji.