Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je predloženo autentično tumačenje član 48. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Prosto, praksa je nametnula jednu ovakvu potrebu i ja lično smatram da se ovaj problem neće razrešiti sa autentičnim tumačenjem zato što bi trebalo 551 autentično tumačenje da bi se ovaj zakon protumačio na pravi način ili da bi se opravdali mnogi, ja slobodno kažem, nezakoniti postupci javnih izvršitelja.
Ovo jeste došlo u Narodnu skupštinu, da Narodna skupština da autentično tumačenje pod pritiskom, na molbu ili sasvim je sve jedno jedne profesije tj. advokatske profesije.
Ne treba ovo čitati ni tumačiti kao atak na jednu određenu profesiju i nema skupine da li je to politička stranka, da li je određena firma, da li neki državni organ gde svi ne valjaju. To, prosto, nije tačno i mi to tako ne doživljavamo i ne želimo to da kažemo. Ovde je problem sa primenom, odnosno, da budem precizan, sa naplatom potraživanja nakon završenog postupka imaju advokati zato što bi trebalo ponovo overavati taj predlog za izvršenje. To i usporava i poskupljuje postupak, ali ima jedna stvar, poštovane kolege, koju bi trebali imati na umu. Sve prolazi, poslanički mandat, saziv, ali ono što mi izgovorimo, što uradimo ostaje.
Evo, ovde ja imam beleške kada je ovaj zakon 2011. godine, Zakon o obezbeđenju i izvršenju, 5. aprila 2011. godine, kada se o njemu govorilo, kada se raspravljalo ovde u Narodnoj skupštini i veoma je zanimljivo šta su o tom predlogu zakona tada govorili poslanici SRS, a šta su govorili sadašnji guverner Narodne banke Republike Srbije i direktor, na primer, preduzeća „Putevi Srbije“ ili „Koridori Srbije“. Sve to ovde ostaje zabeleženo. Ovde je rasprava u načelu bila u skupu tih tada pet zakona, objedinjena rasprava, a ovde su samo diskusije poslanika SRS na amandmane koje smo mi podneli.
Ovo kada sam rekao šta je govorio guverner NBS i direktor Koridora Srbije, govorili su i negativno se izjašnjavali o ovom zakonu. Trebalo je tu pratiti jednu nit. Mi smo to očekivali. Nismo mogli 2012. godine, pripadnici ili vlast SNS, odmah nakon dolaska na vlast, da promene taj zakon, ali su to mogli već, sada da ne određujem vreme, godinu ili dve posle toga, nego tu nije postojalo dovoljno volje.
Ustav na najprecizniji način ne definiše šta je sudska vlast. On kaže da sudsku vlast vrše sudovi i zato mi imamo razvlašćivanje sudskih nadležnosti. To razvlašćivanje sudske nadležnosti nije krenulo od SNS, ali SNS je to u nekim segmentima i podržavala.
Imali smo jedan deo izuzimanja u to vreme od privrednih sudova, pa je oformljen APR, pa onda smo posle imali i pojavu notara. Sećate se koja je uzbuna bila kod advokata kada su notari trebali da preuzmu određen deo sudske nadležnosti? Sada, manji je problem to što nije odgovaralo možda advokatima, ali je veliki problem za građane Srbije.
Neko je danas pričao da se popravlja zakon, da se nešto menja, a ne popravlja se. Osnovna suština jeste pod pritiskom javnosti Srbije, građana i akcije u kojoj je učestvovala SRS i prikupila preko 100 hiljada potpisa i mogu da vam kažem da su građani Srbije prilikom potpisivanja izjašnjavali se veoma, veoma loše o izvršiteljima. Hoću da verujem da od 217, odnosno 214 izvršitelja, plus tri zamenika, da postoje i čestiti ljudi, ali, prosto, ne dozvoljava im ona većina, a zna se dobro da je u pretprodaji jedno izvršilačko mesto, da ga nazovem tako kolokvijalno, koštalo i 50.000 evra. Prve javne izvršitelje je postavio ministar Snežana Malović, čini mi se. Manji deo izvršitelja je postavljen sada pod vlašću SNS, ali to ne oslobađa vas odgovornosti i odnosa tih izvršitelja prema građanima Srbije.
Mi smo poznati, srpski radikali, da volimo da pričamo sa vama i da baratamo činjenicama. Ovde ja imam jedan konkretan zaključak o sprovođenju izvršenja, gde je osnovni dug bio nepunih 30.000 dinara, 29.800 dinara, a troškovi javnog izvršitelja 24.600 dinara. Od toga je 11.400 su za sprovođenje izvršenja, 1.200 dinara paušalno poštanske usluge ili poštanska dostava. Pa, svako od vas je ponekad imao potrebu da pošalje nešto post-netom. Evo, koleginica iz Pošte je tu i zna da to košta do sto dinara, otprilike, ako to nije sada preterano bogat skup… ili do 180 dinara, to ako se šalje najbržom mogućom poštom. Evo, ovde je 1.200 dinara naplaćeno za to. Put izvršitelja od mesta njegove kancelarije do mesta izvršenja, 30 kilometara, tri hiljade dinara. Uspešno završen posao, šest hiljada. Ovde gore stoji i grb države Srbije. Ovde treba nešto uraditi.
Mi smo, čini mi se, jedina država u kojoj izvršitelji pljačkaju i otimaju od svog naroda. Iz Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ovakav kakav jeste, sada je ostavio jednu takvu mogućnost. Ko se pojavljuje kao izvršni poverioc, u principu? Pojavljuju se jako siromašni građani Srbije, kao izvršni poverioci, ali u principu to se ne može osporiti, pojavljuju se strane banke, ređe se pojavljuju, odustala su javna preduzeća u Srbiji, to meni kažu – sramota nas je koliko javni izvršitelji uzimaju od naših komitenata, od naših potrošača, vode, iznošenja smeća ili neki drugi javnih uslova koje koriste građani, pa su neki počeli da odustaju, nego razgovorom i nekim drugim načinom pokušavaju da naplate svoje odluke.
Ovde mi, na neki način, potiremo i francusku buržoasku revoluciju koja je imala za zadatak da napravi tu, izvrši podelu vlasti. Ovde podela vlasti ide na štetu sudske vlasti. Od koga? Pa, od strane izvršnih organa, od strane izvršne vlasi, iako je ona deo i te sudske vlasti gledajući kroz Ministarstvo pravde i slično.
I, onda ovde ko ima mogućnost da dobije, ne onaj ko je jači i u pravu, ovde ima mogućnost da dobije onaj ko je bogatiji i tačno tamo kad spisak, Poreska uprava Republike Srbije kaže ko su njeni dužnici, a onda ko su najveći dužnici, da li se tu sprovodi izvršenje? Pa znate dobro da se ne sprovodi.
Ogromna je razlika između onoga na čemu insistira SRS da se izvršenje vrati u nadležnost sudova. Rekao je neko od kolega da su ti sudski izvršitelji bili uglavnom ljudi sa četvrtim stepenom stručne spreme, ali njihova veština i mogućnost da na najracionalniji, najefikasniji način omoguće naplatu izvršnom poveriocu i omoguće, odnosno zatraže obavezu od izvršnog dužnika da to uradi na najjeftiniji i najbolji način. Da li je to funkcionisalo najbolje? Nije. Da li je tu nešto trebalo menjati? Pa, svakako da jeste. Ali, sigurno nije trebalo na ovakav način to uraditi.
Sad vi možete da kažete, ovaj jedan primer koji ću izneti, koji Boga mi mnoge građane dovodi u zabrinuto stanje. U državi Srbiji brojke su različite. Kaže se da godišnje ode oko 51, 52 hiljade, sada da ne iznosimo statističke podatke, gde je preko 90% roditelja, uglavnom mladih, stručnih ljudi, podržavaju odlazak njihove dece u neke druge zemlje, odnosno države.
Ja sam potpuno siguran da to nije svaki put zbog bolje ekonomske zarade, odnosno bolje zarade. Vrlo često je to i zbog nepravde koju određen broj stanovništva, odnosno građana Srbije doživljava, ne možemo reći od države. Državu personifikuju neki izvršitelji, neki konkretni ljudi od strane tih ljudi. Znači, Srbija je 10 država u svetu kod koje je najbrži odliv, odnosno izlazak stanovništva.
Potpuno sam siguran da to nije zbog nedostatka prirodnih lepota, da to nije zbog nedostatka ili manjka patriotizma ili ljubavi prema svom zavičaju, svojoj državi, nego i zbog nepravde i zbog tih nekih propisa koji ne dozvoljavaju nekim ljudima da budu ravnopravni u odnosu na neke druge.
Mi imamo obavezu i to ćemo uraditi, ne mogu da kažem kada, sve dok građani Srbije to žele i dok oni nama daju podršku i kažu da žele da se javni izvršitelji zauvek izbrišu iz pravnog sistema države Srbije, mi sada imamo kao dualno obrazovanje, imamo i ovde dualni način, odnosno dualno izvršenje. Imamo još uvek i sudske izvršitelje i javne izvršitelje.
Istina, sudski izvršitelji se pominju u neke dve grupe izvršenja, a to su radni odnosi i porodični odnosi. Valjda jedno zbog brzine i potrebe da se brzo odreaguje i znači može, i tu se kod radnih odnosa traži se brza intervencija, a kada su u pitanju porodični odnosi, valjda tu i zbog nečeg što je privatno i što bih ja rekao sveto, jer porodica treba da bude nešto sveto, valjda zbog toga u eksperimentu, pre svega DS nije smela da taj deo ili taj korpus pitanja poveri u ruke ljudima koji su prave haračlije.
Ovde se ograđujem od određenog broja koji nisu takvi, ali da li može, ako može građanin ili stranka u postupku da traži izuzeće sudije, da li može da traži izuzeće javnog izvršitelja? Ne može. Može samo ako mu je određen mesno nenadležan izvršitelj. Ako je mesno nadležan pokriva određen broj viših sudova ili jedan viši sud i jedan privredni sud, e onda on ne može da traži izuzeće.
Primer koji sam navodio o visini naknade ili nagrade ili kako god hoćete, za javnog izvršitelj ne bi bio tako drastičan i bolan da sud nije rekao da je ovaj dužnik u pravu. Dva puta je ovo naplaćeno. Nije jednom, nego dva puta. Pokazao sam vam, ilustrovao koji je to odnos glavnog duga i troškova izvršenja.
Poštovane kolege, ako ste u stanju da ostanete pred ovakvim činjenicama i nemi i slepi, mi tu nećemo. Pa naravno, pokazuje sada da jeste. Jeste jer smo mi od oktobra meseca izašli sa konkretnim predlogom Zakona o obezbeđenju i izvršenju. Najpre, smo išli sa tim da se taj zakon stavi van snage, a onda smo pripremili jedan dobar Zakon o obezbeđenju i rešenju gde ne bi bili favorizovani ni dužnici, a ni poverioci. I ne bi bilo te treće strane koja bi se enormno bogatila kroz postupak izvršenja. Hvala.