Moram da se obratim prvo koleginici Malušić, nadam se da mi neće zameriti, i ja sam do malopre mislio da mi ovde sad razgovaramo o izboru jednog člana Saveta guvernera, gospodina Nikole Martinovića, magistra. Međutim, ja imam osećaj da mi treba da izaberemo advokata Narodne banke Srbije ili možda slušamo kandidaturu budućeg guvernera. Sve je to dozvoljeno, nije uopšte problem, nego možda sam ja malo bio u zabludi samo.
Da se mi vratimo sad na ono što bismo trebali da razgovaramo na ovu temu. Narodna banka Republike Srbije je centralna banka. Ona je 135 godina obeležila. Drugog jula 1884. godine je počela sa radom. Njen prvi guverner je bio Aleksandar Spasić i, pre nego što budem nabrojao one koji su bili u ovom veku, moramo da pomenemo i Đorđa Vajferta, kao guvernera Narodne banke. Činjenica da joj je sedište bilo, ovo su istorijski podaci, ali nije loše da se podsetimo, činjenica da je toj centralnoj, tada nazvanoj Privilegovana banka, u ulici Kneza Mihajla govori da se sa pažnjom gledalo na to, a zaista jeste ustavna kategorija Narodna banka. Ona nije uspostavljena Zakonom o Narodnoj banci, nego Ustavom Republike Srbije, koji kaže – između nekih organa postoji Narodna banka Republike Srbije.
Ona sada ima svoja velika zaduženja i ona na tom polju ostvaruje ono što je zamisao i Ustava i Zakona o Narodnoj banci Republike Srbije. Sada postoje tu neki organi koji su definisani članom 12. tog Predloga zakona, a to su Izvršni odbor banke, guverner Narodne banke i ovaj Savet guvernera Narodne banke.
Lepo je uočio kolega Milorad Mirčić, vezano za ovaj predlog, i ovamo je opisano da poslaničke grupe imaju pravo da to predlože. Sada imaju dve činjenice koje mene ovako malo dovode, nije zabluda, nego dovode me ili me vode na jedan put koji možda nije ispravan, ali da podelim sa vama to.
Prvo, predložio ga Kabinet guvernera Narodne banke. Meni nije poznata ta procedura, sa jedne strane, a ovo, o čemu je kolega Mirčić već govorio, da je isti ovaj kandidat bio predložen od poslaničke grupe SPS, a sada od SNS. Meni to ukazuje da je nemoguće više u Srbiji biti nosilac neke javne funkcije, a da pre toga niste član SNS. Ako neko hoće, ne možemo, mi nikome ne branimo da se učlani. Možda to nije baš najbolje za neku samostalnost tih organa o kojima pričamo, da su oni samostalni, da imaju veliku slobodu u svom poslovanju.
Ovo je ovako prošlo i on će biti izglasan, i to nije sporno, koliko god mi iznosili neke argumente da to možda nije u redu i uostalom, personalno, možda ovaj čovek ispunjava te uslove. Gledali smo njegovu biografiju. Ima on tih zapaženih funkcija na kojima se nalazio, pretpostavljamo, a on po drugi put sada treba da bude reizabran. Istina, prvi mandat mu je trajao kraće zato što je zakonom definisano da, ako je umesto nekog kome je prestao mandat, da li podneo ostavku, smenjen, nije ni važno, izabran, njegov mandat će trajati do isteka mandata tog umesto koga je izabran. To je bilo prvi put, pa je posle imao mandat i sada on treba da bude reizabran.
Podatak da je Narodna banka Republike Srbije uplatila u prošloj godini, da li je tako, kolega Mirčiću, 10 miliona evra je dobra stvar. Isto, kao i Komisija za zaštitu konkurencije, ona nije u jednoj godini, nego od svog postojanja, u prvoj deceniji se bavila ta Komisija svojim uslovima, stvaranjem uslova da bi mogla početi da deluje, a tek početkom druge decenije, u poslednjih pet godina, je malo više radila svoj posao za koji je bila izabrana.
Tu postoji mnogo novca i sada da pokušam jednu paralelu. Tamo je neko kažnjen kod te Komisije. Ovde su verovatno privredne aktivnosti dovele do toga da Narodna banka, kao profitabilna ustanova, zaradi neki novac i može da ga uplati u budžet Republike Srbije. Da li je neko razmišljao da su ti iznosi nešto manji da li bi privredna aktivnost u tom slučaju bila dinamičnija? Ovaj iznos koji je Komisija uplatila nije novac koji je ona donela iz inostranstva. To je opet novac od nekih naših privrednih subjekata koji su kažnjeni zbog toga što su otprilike oglobili potrošače u Srbiji ili ne konkurentno se ponašali na tržištu.
Sve su to činjenice koje treba imati u vidu i povremeno napraviti neku analizu. Znate, nije uvek najviše uplaćeno, najbolje i po građane Republike Srbije. Vi ste danas govorili, ali ponekad stičem utisak da te slike o kojima vi ovde pričate i koje mi možemo da vidimo u stvarnom životu ne gledamo istim naočarima. Dosta vi govorili o stanju koje jeste, koje se svakako, tu smo saglasni, menjali na bolje.
Mi danas imamo manjak stanovništva u Srbiji. Prvo je bio problem, kolega Arsiću saglasni smo vi i ja da je u nekom periodu iz Srbije odlazila, teško je to sada reći, ali ne kvalifikovana radna snaga, sada odlaze i stručni ljudi. Međutim, ponovo smo došli u situaciju da ljude sa onako niskim stepenom zanimanja ne možemo da angažujemo za neke potrebe u našim firmama, sada sa privatnim kapitalom ili lično ako je potrebno da se uradi.
Kuda odlaze ti ljudi? Zapita li te se vi? Vrlo često kaže čovek, da radim na tom poslu ali dok ne odem u Nemačku, dok ne odem u Francusku ili u neku drugu državu. Ako je to tako lepo, zašto nemamo povratak? Da se napreduje, napreduje se, ali nemojte to da predimenzionirate.
(Aleksandar Martinović: Jel si se pitao što ne idu u Rusiju?)
Idu i u Rusiju, ali naravno kada je bila olimpijada, gde su tad najviše odlazili. Idu ljudi gde mogu da obezbede na najbrži način papire. Ne idu oni uvek tamo gde su im najbolji finansijski uslovi ponuđeni. Naravno, nastoje da odu, ali nije uvek moguće, duže se čeka. Ovde je postala situacija malo teža, da ne kažem nepodnošljiva, nije.
Neki u Srbiji izuzetno lepo žive. Prosečan dohodak koji se kaže da je u Srbiji, po podacima Zavoda za statistiku, on omogućava uslovno rečeno pristojan život. Postoje ljudi koji imaju malo veće potrebe, njihove intelektualne i neke druge sposobnosti, i ne samo sposobnosti, nego i navike, su veće u odnosu na one koji žive i u nekim sredinama koje nemaju sve ponude koje imaju veliki gradovi. To nije zanemarljivo. Sve to utiče na ljude gde će da odu, gde da žive i kakve uslove da pokušaju da pronađu.
Da li je NBS razmišljala o tome da se iznos sredstava za obradu kredita, on negde iznosi zavisno od banke do banke od 1 do 2% smanji, da se ukine. Znate da Vrhovni kasacioni sud, ovo možda nisu zvanični podaci, Vrhovni kasacioni sud je nekoliko odluka, odnosno presuda doneo u korist klijenata. Narodna banka povremeno vrši kontrolu poslovanja poslovnih banaka. Videla je i može to da vidi. Da li je upozorila banke da ne smeju i da ne mogu to da rade?
Sprečavanje pranja novca zbog finansiranja terorizma, izgubilo je svoj smisao. Prolaze nekažnjeno, prolaze oni koji zaista čije bi se poreklo imovine moglo dovesti pod znak pitanja u smislu poštenog rada. Ali uglavnom ako neko treba da uplati svom detetu, koje se negde školuje mora da potanko onako objasni gde on, gde supruga, gde svi drugi rade, da bi pokazao odakle mu poreklo za nekih 200 evra.
Gospodine i kolega Arsiću tako je to, tako je, upišite pa možete posle da odgovorite.
Ako je sve tako dobro najviše harača su napravili izvršitelji upravo po osnovu obaveza građana Srbije prema bankama. Odmah posle toga su njihove obaveze, obaveze građana Srbije prema komunalnim preduzećima, ali velika potraživanja su i od strane banaka po osnovu kredita. Veliki broj građana Srbije uzima jedan kredit da bi vratio drugi ili kako se to u bankarstvu kaže refinansiranje. Da li NBS po tom pitanju preduzima nešto? Uostalom Jorgovanka Tabaković kao guverner NBS, mi nikada nismo sporili njenu stručnost, ali kada je u pitanju neki moralni kredibilitet, e tu bi moglo malo da se i analizira i da se progovori i kaže odnos prvo plata, za koju je ona sama rekla da su, ako se ne varam i dobro citiram enormno visoke ili bezobrazne. Sada tu nije velika razlika, nešto malo smanjila, a onda ponovo veliki broj.
Nije normalno da guverner NBS ima veću platu nego predsednik republike, predsednik Vlade i možda najplaćeniji ministar ili zamenik predsednika Vlade. To nije normalno, a jedan je od retkih guvernera Narodne banke, odnosno banke koja nije uspela da reši problem sa švajcarskim francima.
Reći ćete sada kolega Arsiću – to je rešeno. Ministar finansija je rekao da je to rešeno na predlog predsednika države. Dakle, na predlog Aleksandra Vučića, a ne bilo kakvim aktivnim činjenjem guvernera Narodne banke. To nije dobro i to nije u redu, ali kada se setimo, kada se građani Srbije sete ko je sve bio guverner NBS, onda, da ne kažem, i ovo zlo može da se trpi.
Setite se Mlađana Dinkića koji je upao sa oružjem i on je tada sebe samopostavio, nije bio izabran. On se pominje tamo u analima kao čovek koji je bio u dva navrata guverner Narodne banke Republike Srbije, prvi put se samopostavio i drugi put, ali kratko vreme je bio postavljen.
Zatim, Kori Udovički, žena koja izjavi – ako su vam velike obaveze za stanove koje imate negde u okolini Terazija, Slavije ili slično, prodajte, kupite manje da možete svoje obaveze da izmirujete kako valja.
Gospodin Jelašić, gde je on sada? Napravićemo neku malu vezu između gospođe Tabaković i gospodina Jelašića.
Doktor Dejan Šoškić, on je bio od 2010. godine do 2012. godine. Da li se vi gospodine Martinoviću sećate koju snisishodljivost tada kao narodni poslanik, gospođa Tabaković je pokazivala prema guverneru Šoškiću?
(Veroljub Arsić: Što bre lažeš?)
Vrlo lepe reče koristite, nemam ništa protiv toga. To je vaš stav, ali to je istina.
(Veroljub Arsić: Ne, nego laž. Sve što si rekao.)
Mi isključivo govorimo ono što je bilo, ne što odgovara.
Sada, šta bi to moglo da bude zajedničko? Sećate li se jedne gospođe Dijane Dragutinović koja je bila ministar finansija, pa i viceguverner, ali nije samo to. Bila je ona i savetnik u MMF. Mi lično mislimo da Jorgovanka Tabaković svoju poziciju posle ovoga, jer joj je vrlo ozbiljna konkurencija kolega Arsić, možda bih za njega mogao i da glasa, za guvernera Narodne banke, pa kada sve to bude isteklo njoj, ona će da nađe svoju poziciju možda u MMF ili negde.
Sa jednom rečenicom, MMF je u nekom periodu svoje aktivnosti u Srbiji vodio samo računa da država Srbija može da bude solventna i likvidna, da izmiruje obaveze prema i MMF i prema drugim međunarodnim organizacijama koje su davale kredite državi Srbiji, smanjio se privredni potencijal Srbije, nešto povećan sada u odnosu na neko ranije vreme. Ali kolega Arsiću, kada ste rekli pitanje deviznih rezervi, da li moraju i treba da budu takve, u svemu treba da postoji neki optimum, višak ponekad može i da škodi.
Rekli ste – kada bi se smanjile devizne rezerve, propašće nam rejting. Ako smo mi toliko sposobni…
(Veroljub Arsić: Nisam to rekao.)
To ste izjavili vi kolega Arsiću.
Stenogram ima, pa ćemo videti da li ste rekli ili niste. Ako nam tako dobro ide, zašto moramo da vodimo računa o nekim zaduženjima?
(Veroljub Arsić: Ako trošimo devizne rezerve za tekuću potrošnju.)
Vi vrlo često kažete da su sada kamatne stope, odnosno da ova Vlada, država Srbija uzima kredite po znatno nižim kamatnim stopama, pa prosto na svetskom tržištu kapital ima nižu cenu. I kod nas je takva situacija.
(Veroljub Arsić: Ajde!)
Ma nemojte.
Vidite, mogao bih bilo koji dan da izostanem sa sednice Narodne skupštine, ali bi me neko morao ubediti da tog dana gospodin Arsić neće govoriti, a bilo bi mi mnogo žao da on govori, a da ja ne budem tu.
Gospodine Arsiću, ja boljeg profesora od vas nisam sreo i zato ćete moju podršku za guvernera Narodne banke, ne znam koje države imati. Hvala puno.