Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pa meni ova dva zakona koja su danas na dnevnom redu i diskusija većine kolega narodnih poslanika pomalo liči na muzičku simfoniju četiri čina, ali ne onu pastoralnu Betovenovu, nego ovu o čemu mi pričamo.
Gospodine ministre, mi imamo nekoliko prethodnih pitanja koja bi trebalo rešiti pre, pa onda razmišljati o ozbiljnom dualnom obrazovanju u visokom sistemu obrazovanja.
Vi dobro znate koje su zemlje preteče dualnog obrazovanja, da je to u SAD početkom 20. veka, 1906. godine počeo prvi eksperimentalni sistem ovog obrazovanja sa studentima mašinskog fakulteta, da su to kasnije prihvatili i drugi. Posle je to Nemačka probala. Nemačka je negde tamo sedamdesetih godina prošlog veka, a znatno povećanje studenata koji žele da se obrazuju na ovaj način se dešava od 2006. do 2011. godine, gde je povećanje od prilike negde 50% se javlja.
Zatim, u sistemu srednjeg obrazovanja zemlje koje prednjače u tom dualnom sistemu obrazovanja su Austrija, Nemačka, Švajcarska. To su uglavnom zemlje u kojima je i sedište kapitala. Mi nismo takvi. Mi imamo jedan problem gde dugi niz godina ne postoji plansko, odnosno planiranje kadrova.
Možda model obrazovanja koji bi mi mogli donekle da prihvatimo i uostalom to su dve zemlje u svetu gde je možda obrazovanje onako najrazvijenije i najbolje u ovom trenutku, to je Finska koja u jednom periodu,u ekonomskom smislu bila na začelju i mislim da je jedan od vaših saradnika, koji je inače i završio obuku za dualno obrazovanje o trošku Vlade Švajcarske države, ne sporim to ništa, čini mi se da je gostovala u jednom momentu i u Južnoj Koreji i zna dobro šta se tamo desilo kada se nekoliko sati ili čak, nisam sad više siguran, jedan sat skratio boravak u školama, da su bili spremni da štrajkuju.
Mi imamo jedan problem – nemamo kulturu obrazovanja, nemamo kulturu polaganja ispita. Da sad ja ovde ne imenujem neke ljude koji ni u kom slučaju nisu smeli, da ih je neko jurio da im da diplomu, da je uzmu zato što uspostavljaju obrazac ponašanja kako je to sada moderno reći i oni nisu pretrpeli nikakve sankcije.
Mi nažalost danas imamo u obrazovnom sistemu Srbije ljude koji ni u kom slučaju ne bi smeli biti tu. Imamo divnih učitelja, nastavnika, profesora kako u srednjim školama, tako i na univerzitetima, ali ima i onih koji ni po čemu ne zaslužuju da se tamo nađu. Vi to verovatno preko školske uprave, preko prosvetnih inspektora dolazite u takvu situaciju.
Ulagati u obrazovanje, baviti se obrazovanjem nije posao od danas za sutra. Vaše greške su vidne i danas. Kada kažem vaše, mislim na onog ko se nalazi u Ministarstvu prosvete i na one koji obrazuju naše generacije, ali posebno će biti uočljive i posebnu cenu, ali skupu, ćemo platiti možda za dve decenije kasnije. Mi moramo to da razrešimo, pa onda da vidimo kako ćemo pristupiti ovom sistemu obrazovanja.
Vi ste rekli 2017. godine smo uveli dualno obrazovanje u srednjim školama, pa ste rekli da je bilo 400 kandidata, a 2018. godine četiri i po hiljade. Sada imamo sedam hiljada. To su brojke, ako bi se bavili samo njima i ko navija za apsolutne brojke, mogao bi da tapše i da kaže bravo. Ne znamo koje su to stvarne i suštinske posledice. Nećemo sve ni da sumnjičimo. Verujte da naša namera, poslanika SRS, nije da vas saplićemo, nego da vam ukazujemo na one probleme koje vi ne možete da sagledati sami ili možda pojedinačno stignu do vas, pa vi smatrate da nisu bitni da se rešavaju, da vam ukažemo na to i ponekad da kažemo da dobro radite ono što jeste.
Čini mi se da kroz ovo uputstvo vezano za formiranje odeljenja i finansiranje, pre svega se misli na osnovne škole, da tu imate jednu toleranciju u odnosu na ono što je stvarno propisano. Tamo ste rekli da je 30 učenika, ali u tim područnim školama dozvoljavate i manji broj i na tome treba istrajavati. To je možda najskuplje obrazovanje u Srbiji, ali treba imati u vidu da opstanak ili ostanak tamo učitelja i nekih porodica koje imaju decu za školovanje na tom uzrastu još uvek živi, održava neka područja u Srbiji.
Imamo mi dosta brdsko-planinskih područja u Srbiji gde ako budu napustili oni koji tu žive, koji su emotivno vezana za ta područja, tu više nikakve industrijalizacije, tu više nikakva naučno-tehnološka revolucija ne može pomoći i vratiti nekog na ta područja. Možemo samo na ovakav način. Možda jeste skuplji, ali on je jedini i u ovom momentu moguć. I dalje nastavite da vodite računa o tome. Pre svega mislim na rubna područja gde to tako mora da bude.
Ovaj parlament je doneo Zakon o dualnom obrazovanju u srednjim školama pre dve godine i od jednom smo potrčali na takav način obrazovanja u visokoškolskim ustanovama. Izvinite, ali meni ovo malo liči na bivše visokokvalifikovane radnike, pa je bila tu jedna konkurencija između onih što imaju šesti i peti stepen stručne spreme, ali desiće vam se, kolega, ovde ima i nekoliko lekara, da će oni koji možda ne zaslužuju taj sistem obrazovanja koji je danas na ovakav način, 450 sati kod poslodavca, 450 sati u visokoškolskoj ustanovi, da će oni biti potpuno ravnopravni onima koji studiraju po redovnom programu i imaju fantastične rezultate.
Sada, da li je ovo baš ovako kao što vi pričate, vi ste sami rekli malopre da vam je bio neko ko je nudio 20 stipendija na Mašinskom fakultetu u Beogradu. To je bilo pre uvođenja dualnog obrazovanja.
Ovde kada ste pomenuli fakultete i institute koji su vam pomagali prilikom izrade ovog predloga zakona, to jesu naučne ustanove za svaku pohvalu. Naše studente elektrotehničkog, mašinskog i drugih fakulteta očekuju i prate ih i profesor Jokić jednom reče da su studenti nekog fakulteta ili kasnije svršeni studenti roba, da postoje takozvani lovci na glave koji takve i najbolje prate i odvode ih.
E, sada mi odgovorite, ministre, na jedno pitanje – da li naši studenti koji nastavljaju, odnosno srednjoškolci koji se opredele da studiraju u inostranstvu, studiraju po dualnom sistemu ili možda po redovnom u tim državama? Ja sam siguran po redovnom, a skoro ni jedan nije po dualnom sistemu.
Moram ovde da istaknem, neću reći ime, da ne bih imao problema, sada je, čini mi se, rukovodilac u jednoj regulatornoj ustanovi, jedan koji je bio profesor u to vreme i on se prvi usudio da reformiše na određen način, u užem segmentu, naše visokoškolskog obrazovanja. Kada je primetio da student odgovara i da nije u pitanju neznanje, nego možda bioritam tog dana, indisponiranost ili nešto slično, rekao je - koleginice, otvorite knjigu, otvorila pogledala, kaže – pričajte mi o tom pitanju. To je za mene bilo uvođenje reforme u visoko obrazovanje. On je želeo da student sa razumevanjem uči.
Ovde se nije radilo o kupovini ocena, nije se radilo ni o čemu i mi smatramo da konkurencija između državnih fakulteta i privatnih jeste nelojalna, jeste sa pravom vrlo često i mi i mnogi drugi kažu – privatni fakultet, pa to je za izbegavanje. Ne mora da bude tako, nije uvek tako. Vi se potrudite da to bude rešeno na bolji način.
Samo kratko još. Nije istina da će mala preduzeća imati najviše koristi od ovakvog sistema, pod uslovom da bude fantastičan. Najviše će imati oni veliki koji imaju novac, koji budu mogli da uzimaju i nije dobro što će se, jeste dobro kada se smanji broj nezaposlenih. Najbolje bi bilo da ih nema, ali u slučaju Srbije, smanjenje broja nezaposlenosti u najvećoj meri je rezultiralo odlazak naših građana uopšte, a da ne kažem visokostručnih kadrova, u inostranstvo, pa zbog toga se i ostavljaju upražnjena mesta na tržištu rada. Hvala.