Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Obradoviću sa saradnicima, potpuno je jasno da se ovde radi o izveštaju vaše Komisije za 2018. godinu, ali se mogao steći utisak da je Komisija nastala tu negde neposredno ispred 2018. godine.
Međutim, samo da javnost podsetimo, vi to znate odlično a i mi, da je ova Komisija formirana 2006. godine. Deset godina, dakle jednu deceniju, ona se bavila stvaranjem uslova sama za sebe. Efekat njen nije bio nikakav. Sad, čitajući ovaj izveštaj, u jednom delu se stiče utisak da ste potpuno politiku stavili na stranu, pa pomislim da se tu radi o nekom institutu novije, moderne ekonomije ili nešto slično i to je sve u redu.
Od nas, srpskih radikala, ne možete očekivati da hvalimo. Ima ovde stvari koje ste vi zajedno sa saradnicima dobro uradili, imate i potencijala, ja sam u jednom trenutku pomislio da sam poslanik u Švajcarskoj ili da sam njihov gost. Rekoste vi imamo mi 53 zaposlenih, oni oko 70, mnogo više kontrola i intervencija ostvarili smo mi. Delom ste u pravu, apsolutno ste verovatno u pravu da je bilo više intervencija, ali zbog čega je tamo manja potreba za intervencijama? Zato što se poštuje sistem, zato što svi rade svoj posao. Kod nas na svakom koraku, na svakom ćošku vreba korupcija, kriminal, lopovi i slično. Sad, postoje određeni ljudi koji su spremni da se uhvate u koštac sa tim i svi oni koji to žele i hoće da rade mogu da računaju na apsolutnu i maksimalnu podršku SRS.
Ovo je uspostavljena jedna dobra praksa, gde bi se ja usudio da kažem ponajviše zahvaljujući SRS, i do sada određene institucije su podnosile svoje izveštaje određenim odborima i oni su ih razmatrali i tu je bila tačka. Evo, po prvi put na ovo zasedanju, mi imamo izveštaje, rekao bih treće samostalne organizacije nezavisne, koja podnosi izveštaj i mi ovde raspravljamo. Mi od vas dobijemo neke informacije dokle se stiglo sa određenim aktivnostima, a vi od nas možete da dobijete opet neke informacije gde nije dobro, gde bi vi mogli da intervenišete.
Video sam ovamo da ste vi napravili saradnju sa mnogim državnim ustanovama, ali ima potrebe verovatno i sa nekim drugim i kako kažete, imaju neke mere koje vi preduzimate. Vi možete i neke sugestije, iako nije direktno u nadležnosti vaše Komisije i vas kao predsednika Saveta, vi to možete da insistirate kod nekih drugih državnih organa i da to probate da uradite. Ne kažem da niste, ali mi ćemo na taj način i da govorimo i da analiziramo ovaj vaš izveštaj.
Kažete vi, povećao se, popravio se životni standard. Ima tu donekle istine, a on se popravio kao ono – kupus, meso, pirinač i sarma. Otprilike, to je tako. Naši građani su prezaduženi, potrošačka korpa je nešto bolja, punija kod nekih, ali opšti uslovi nisu još takvi, nisu na tom nivou da bi mi mogli da budemo zadovoljni i ja nisam ni čuo da ste vi rekli da je neko ozbiljan rekao da je ovo momenat i vreme kada mi treba da budemo potpuno zadovoljni.
Dopada mi se, odnosno nama se dopada ovo što ste vi vršili sektorske analize, jer ako se nešto propiše i uradi, a nema analize, onda to kao da nije ni rađeno. Na osnovu vaših izveštaja, oni na koje se oni odnose, mi kao narodni poslanici, privredni subjekti mogu da vide u kojem pravcu treba ići dalje i šta treba dalje da se radi.
Bebi oprema, pomenuli ste. Sećate se vi neko perioda kada je, eto sad neki režim pre ovog režima, doneo odluku i tražio od mladih roditelja ili od roditelja uopšte sve, čak i ono što nije trebalo, pa da se čuvaju fiskalni računi godinu dana, pa da bi se posle godinu dana njima vratila ona oprema koju su kupovali za bebe. Mi smo tu ušli u jedan problem nataliteta. Sad, sve mere koje preduzima Vlada Republike Srbije, koje odgovorni i patriotski raspoloženi ljudi žele da sprovedu da bi tu belu kugu lakše savladali, ne mogu da daju efekte zato što je bio neki period kada mi nismo dovoljno vodili računa o tome, odnosno zvaničnom politikom smo upropastili nešto, odnosno ubili ga samog po sebi u startu. Nadam se da se takvo vreme više nikada neće ponoviti.
Ja ću vama delegirati jedno pitanje koje nisam ni ja siguran, da li je to baš i samo u vašoj direktnoj nadležnosti. Kada pričamo mi o konkurenciji, Srbija je zemlja u kojoj se dosta proizvodi ta malina i o njoj govore svi možda polovično, možda površno, a najviše problema imaju direktni proizvođači. Oni su iz godine u godinu u sve težem položaju.
Otprilike pre dva meseca u Vladi Republike Srbije bio je jedan sastanak gde su bili prisutni i proizvođači tog crvenog zlata, nekada se tako zvalo, ili jagodičastog voća i gde su oni izračunali da je proizvođačka cena maline 139,30 dinara plus neka marža, plus troškovi prevoza, a onda iza toga su se pojavili otkupljivači hladnjačari, možda sada tu i neko treći je ubačen u taj sistem, koji su rekli da bi cena maline mogla da bude možda negde oko 100 dinara. To je, kako reče onaj, bezobrazno drzak, bezobrazno izaći sa takvim predlogom, pogotovo kada se zna, ima se u vidu da otprilike kada malina treba da da svoj pun rod, odnosno da se uđe u malinjake, u pojedinim delovima Srbija desi se nešto na šta niko nije mogao da utiče, a to su neke elementarne nepogode, kao što su kiša, grad, ono negde rano s proleća i ti poslednji snegovi unište tu proizvodnju i naprave problem poljoprivrednim proizvođačima.
Sada neko ko je predsednik zajednice za voće u Srbiji, to je Evica Mihaljević, ona izlazi sa nekim podacima da je izvoz maline od 100.000 do 120.000 tona na godišnjem nivou. Oni koji ozbiljnije i mnogo detaljnije od mene prate ovu problematiku kažu da iz godine u godinu proizvodnja tog našeg voća stalno opada zato što ni cena nije stabilna i ne da nije zadovoljavajuća da bi se zaradila, nego ne mogu da se pokriju oni ulazni troškovi koji postoje. Sada bi to trebalo ispitati da li je stvarno izvoz bio na tom nivou. Ako je bio, moglo se raditi o reeksportu s jedne strane, što opet proizvodi Srbije nađu se kasnije u problemu izvoznici ili je možda bilo samo preko papira izvoz da bi se od države povratio PDV. Ovo su veoma opasne stvari, stvari u kojima možda ima i elemenata krivičnog dela i tu bi trebalo da se nešto uradi.
Ovo kada su dogovorili cenu u Vladi, rečeno je tamo gde je prinos osam tona po hektaru da treba da bude ova cena, a ako prinos bude nešto bolji cena može da bude i nešto niža. Eto, to su neki problemi, gospodine Obradoviću, na koje bi vi mogli sigurno da date zajedno sa saradnicima kvalitetan odgovor kojim bi građani Srbije, odnosno proizvođači bili zadovoljni. Hvala vam puno.