Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo poverenik Janković, metodološki posmatrano, ovaj vaš izveštaj je u redu, u skladu je sa metodologijom.
Međutim, kad se pročita njegov sadržaj, onda se vidi da je to okolo jadac a unutra gladac. Ja sam ovo malo obrnuo. Vi ste ovde rekli šta ste sve uradili u 2018. godini. I da sad ne trošimo vreme na elaboraciju šta ste vi sve preduzeli, to je otprilike 0,2% odnosno 0,02% u odnosu na ukupan broj stanovnika u Srbiji - 947 pritužbi, 300 preporuka, četiri predloga Ustavnom sudu. A mogli ste ujedno Ustavnom sudu podneti zahtev za usklađivanje Ustava sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, pošto ste vi citirali tamo neke odredbe Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Mene to ne bi uopšte čudilo da ste i tako nešto uradili. Tri krivične prijave, jedna tužba, jedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, nešto medijacije, žalite se na javne ličnosti, na medije, pa ste onda vi napravili klasifikaciju tamo po pritužbama, kada su u pitanju lica i klasifikaciju po pritužbama kada su u pitanju oblasti.
Pošto mi, srpski radikali, detaljno analiziramo ovo sve, mi smo morali, naravno, da vidimo i Zakon o rodnoj ravnopravnosti i Zakon o zabrani diskriminacije, da dovedemo u vezu sa ovim izveštajem. Član 1. ovog zakona kaže šta je Poverenik. Poverenik je, dakle, samostalan državni organ, nezavistan u obavljanju svog posla. Ali, ima jedna stvar koja se primećuje u Srbiji - što je više samostalnih, nezavisnih, nevladinih organizacija i drugih faktora u Srbiji, sve manje građani Srbije ostvaruju svoja prava. Mislim da to nije dobro i da bi vi na taj način trebali da delujete.
Zatim, član 28. ovog zakona kaže šta bi Poverenik trebao, koje uslove treba da ispunjava - da ima državljanstvo Republike Srbije, diplomirani pravnik, 10 godina radnog iskustva u oblasti zaštite manjinskih prava, itd. Sve vi ovo verovatno ispunjavate, ali ima jedan momenat, a to je moralni faktor. Imajući u vidu šta ste vi radili, šta ste osuđivali a šta niste osudili, ja moram da konstatujem da vi niste baš najmoralnija ličnost za obavljanje ovog posla.
Imajte u vidu da mi srpski radikali poštujemo sve one koji se zalažu za zaštitu slabijeg, starijeg, onog sa manje prava i to je nešto gde svaki normalni čovek treba da podrži, a suprotno od toga da osudi, ali vi kroz vaše aktivnosti, zajedno sa nevladinim sektorom, vi ovde pokušavate samo na populistički način o tome više da govorite i više vremena da trošite, a suštinski ne bih rekao da ste se dovoljno bavili.
Ja ću vam navesti jedan primer koji ne može ostaviti nikog ravnodušnim. Jedan mlad čovek je imao saobraćajku, negde sa svoje 23 godine života, a onda je odlučio da se počne baviti sportom. On je slabo pokretan, odnosno nalazi se u kolicima. Dogurao je do toga da našu zemlju predstavlja na paraolimpijskim igrama. Njegov dolazak u jednu osnovnu školu u Ljuboviji je obezbedio profesor Aleksandar Renovčević. Zamislite, deca nisu pokazala samo na sportskom polju te rezultate, to je na njih uticalo motivaciono. Oni su rekli, mnogi od nas, deca, učenici osnovne škole - mnogi od nas ne možemo da napravimo tako značajne sportske rezultate, ali možemo u oblasti učenja i znanja da napravimo dobar rezultat i to je imalo zaista onako jedan pozitivan efekat. Vi ste mnogo više trebali da se bavite tim, a ne da osudite nešto što niko normalan ne bi osudio, a preskočite, izostavite ono što bi zaista bilo za osudu.
Previše ovde govorimo i zapravo ja nisam siguran da mi možda na takav način i takve odluke šaljući u javnost, odnosno poruke, ne dovodimo možda do ugroženosti ženskih prava. Evo, mi imamo dva člana Srpske radikalne stranke, gospođa Vjerica Radeta koja je potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije i gospođa Smiljana Varga Glamočanin, potpredsednik Skupštine AP Vojvodina. Kad bi jednoj od njih rekli da su na tom mestu samo zato što su žene, ja mislim da bi se one silno uvredile. One tu nisu zbog toga što su žene, one su tu zbog toga što su zaslužile da ponesu takve funkcije, tako odgovorne funkcije i mi te pozitivne primere više treba da afirmišemo nego o nekim drugim pravima i borbama o kojima vi pričate, a u suštini to se ne dešava.
Da li ste se vi, pošto ste dužni da vodite računa o ljudskim, manjinskim i svim drugim pravima, zapitali nekad kakve uslove prilikom izdržavanja kazne zatvora imaju Milorad Ulemek Legija i Zvezdan Jovanović, kao i mnogi drugi zatvorenici? Da li se krše tamo njihova ljudska prava? Da li ste se vi bavili tim problemima ili niste? Ja u to sumnjam, verovatno niste.
Zakon o pomoći podršci porodicama je u manjem broju, verovatno, dobro došao, ali postoji tu veliki broj, vi ste to u svom izveštaju naznačili, porodica, veliki broj žena koje nisu ostvarile ta svoje prava. Jeste li tu intervenisali?
Vaš autoritet treba da crpite iz snage javnih nastupa, mada vi uživate imunitet kao narodni poslanici, imate platu kao sudije Vrhovnog kasacionog suda. To je sasvim dovoljno. Imunitet kao narodni poslanik, a plata kao sudija Vrhovnog kasacionog suda, ali vaši alati, ovo sad nije problem isključivo vaš, kojim vi možete da delujete u javnosti da šaljete poruku nemaju neku ozbiljnu snagu, a to je ona modernizacija koja je zahvatila srpsko društvo, ugledanje na zemlje EU, na neke druge zapadne zemlje.
Preporuka i mišljenje. Vi ste tamo rekli da ste prosledili dva zahteva na određena dva ministarstva. U izveštaju ne piše da li su oni odgovorili. Mislim da ste vi nezadovoljni jer vam nisu odgovorili na one primedbe koje ste vi ukazali. Čim nešto ima snagu preporuke ili mišljenja ono nema dovoljno mogućnosti da bude realizovano i da to neko prihvati ozbiljno i kao obavezu za sebe.
Mene raduje činjenica kao, pretpostavljam, i sve druge kolege gde ste vi tamo rekli, a to prosto nije vaša zasluga, to je takvo stanje, da se smanjio broj, odnosno da se odmah interveniše kada je u pitanju povreda prava osoba sa invaliditetom.
Meni to ukazuje da su građani Srbije dobri ljudi, da oni svoje obaveze završavaju, probleme otklanjaju vrlo brzo. Imajući u vidu da smo mi u suštini takvi, onda bi vi morali da se bavite svojim poslom isključivo u skladu sa zakonom, a ne podržavajući nevladine organizacije i ponašajući se onako kako to oni hoće. Vi znate da je određen broj predstavnika nevladinih organizacija ne samo bio nezadovoljan vašim izborom na tu poziciju, nego je jednostavno sve do 2016. godine imao ozbiljnih primedbi na vaš rad, sve dok vi niste počeli javno da nastupate onako kako su oni želeli.
Još jednom ponavljam, što više nevladinih organizacija i više nevladinog sektora tupi se oštrica državnih organa. Ovde sudovi za sve ovo što se pojavi kao problem, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, odnosno, sad je to u okviru Ministarstva za lokalnu samoupravu i drugi državni organi treba da rešavaju te probleme, a ne vi. Vi možete po neki dobar primer da nađete i da se potrudite na tom. Organizujte porodične radionice, organizujte nešto što je dobar primer, a ne da li će se poslanik zvati poslanica ili slično.