Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Mali, a Mali je prezime. Sećate se kada vas je sadašnji predsednik Republike, u to vreme predsednik Vlade predstavljao, ono kada se pomagalo oko aerodroma, pa je rekao Siniša Mali, on kaže – Mali je prezime. E, sada vam gospodine Mali, kažem da ova problematika koja treba da bude regulisana u ova tri zakona jeste nešto što je građanima Srbije potrebno.
Privreda, privredne aktivnosti, finansijska kretanja, ne mogu da se zatvore u granice jedne države, naprosto oni prelaze okvire jedne države i tu pratiti određena svetska dostignuća, pogotovo od onih od kojih ima nešto da se nauči, to i nije loše. Vi ste napravili jedan pomak, a kad kažem vi, mislim na režim Aleksandra Vučića u odnosu na one pre vas koji su govorili da EU nema alternativu. Vi sada vrlo lepo i za građane Srbije prihvatljivo kažete, ovo što mi radimo, ovo radimo zbog nas, a ne zbog EU, ali u mnogome kada su u pitanju ove direktive na koje se vi često pozivate, regulišete onako kako su to oni predložili i preporučili.
Mi treba da rešimo probleme životne kroz zakone, naravno, na način koji to ostavlja mogućnost državi Srbiji da u privrednim aktivnostima bude konkurenta na svetskom tržištu kad god je to moguće, s jedne strane, a sa druge strane moramo da imamo u vidu interese građana, pre svega, ali nivo razvijenosti naše države. Ne vredi nama da mi gledamo kako to rade neke druge zemlje kad mi nećemo za neki duži vremenski period stići na taj nivo. Evo, ovo kad ste rekli, a o tome je nešto govorila i moja koleginica gospođa Vjerica Radeta, one su dobre.
Ako je to tačno što vi pričate, do sada nije bila takva praksa kada je u pitanju povraćaj PDV moći da se za relativno kratko vreme realizuje, da za relativno kratko vreme poreski obveznici dođu do svojih sredstava, to će biti dobro.
Ali, ima nekoliko delatnosti koje su regulisane drugim zakonskim propisima gde nije moguće izdavati elektronske račune. Srbija je zemlja koja ima i seljaka i radnika intelektualca i ne treba zaboraviti da se veliki broj ljudi u Srbiji bavi ekstenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom i da oni nisu u situaciji da daju te račune.
Kao da oni ne postoje, kao da ne rešavamo njihov problem. Šta tu ostavlja mogućnost? Ostavlja mogućnost nekim nadobudnim inspektorima ili nekim drugim kontrolorima koji neće imati razumevanja. To možda neće biti ni intencijom Ministarstva finansija, odnosno Poreske uprave u Srbiji, ali on misli da mora sve onako da uradi kao što je napisano. On će možda predstavljati ozbiljne probleme građanima Srbije, zbog kojih mi i jesmo ovde i koji su nas i poslali u ovaj parlament da bi donosili zakone koji će, pre svega, njima odgovarati.
Kada je u pitanju Zakon o reviziji, a revizija je dobra kako vlasnicima kapitala, tako i samoj državi i naravno poslovodstvu ili menadžmentu nekih firmi zato što može da projektuje neka dešavanja, može da iskontroliše ono što de dešava i da preventivno posluži nosiocima razvoja jednog društva, odnosno jedne države.
Kada je u pitanju ovaj zakon revizori Srbije nemaju mnogo problema. Oni kažu da će to biti relativno dobro i ono što u dosadašnjem zakonu nije bilo regulisano na način na koji je prihvatljiviji i za njih i u Srbiji postoji veliki broj međunarodnih revizorskih institucija, a to je zbog toga što strani kapital, da li pod baš beneficiranim uslovima u toj meri o kojoj mi govorimo ili potpuno istim, kao što vi vrlo često kažete sa privrednim subjektima iz Srbije, to je sada drugo pitanje, ali postoje te međunarodne kompanije koje imaju firme u mnogim zemljama.
I, što ste otklonili mogućnost da se ne vodi posebno računovodstvo za njih ovde, nego da vode tamo negde u nekim centralnim sedištima svojih tih kompanija. To je možda dobro, i to će našu zemlju učiniti nešto atraktivnijom za buduće investitore.
Manji je broj naših revizorskih institucija, odnosno kada je u pitanju obim posla koje kontrolišu domaće revizorske institucije. On je nešto malo manji, ali moram da vam kažem da one to uglavnom, revizorske institucije, taj posao odrađuju dosta korektno i profesionalno.
Možda neko može da kaže da ima i suprotnih slučajeva i to je verovatno tako, ali uglavnom s tim bi mogli da budemo zadovoljni. Kada kažem s tim, mislim na posao koji obavljaju te revizorske institucije.
Kada je u pitanju Zakon o računovodstvu, ovde je možda najveći problem ono što ste vi predvideli da treba ponovo da polažu da bi bili sertifikovani ljudi koji rade, ne 10 ili 15 godina, nego možda i punih skoro 40 godina, ali veliki je broj koji radi 10, 15 godina. Zapravo od momenta kada se preduzetništvo u Srbiji počelo ozbiljnije razvijati onda se pojavio veliki broj ljudi koji nisu vični taj posao dobro da odrade, koji su imali potrebu za korišćenjem usluga profesionalnih lica, odnosno profesionalnih računovođa.
Problem je nastao tu što vi niste imali dovoljno sluha za, možda je to relativno mlada računovodstvena organizacija, odnosno ta Komora računovođa Srbije, to je jedno strukovno udruženje, koja ima iza sebe veliku podršku kada su u pitanju računovođe, s jedne strane. S druge strane, vrlo profesionalno rade svoj posao i svakako da su pomogle Poreskoj upravi, odnosno državi Srbiji sa svojim predlogom oko objedinjene naplate PDV 2014. godine, jer znate da od 2002. godine, kada je ukinuta Služba društvenog knjigovodstva, naplata PDV i poreza i doprinosa na zarade i druge obaveze bila je razvrstana ne znam u koliko računa.
Pa, i ova Komora računovođa je predložila da oni koji poseduju znanje iz oblasti računovodstva da ne treba posebno da polažu ispite, a favorizovana je samo jedna institucija, to je ovaj Savez računovođa i revizora. Znate on postoji od 1955. godine, ali u APR se vidi da imaju troje zaposlenih. Čak, jedan je sa jednom trećinom u tom savezu, a dve trećine u drugoj firmi koja je takođe članica ovog saveza.
Njihov predlog, to nije predlog nas srpskih radikala, ali možemo da budemo saglasni sa tim, njihov predlog je da oni ljudi koji rade 10, 15 i više godina i
imaju uspešne finansijske izveštaje da bi oni u jednom danu mogli da se to verifikuje, a oni koji nemaju ta znanja i nemaju toliko vremena provedeno u ovoj, ja bih rekao specijalizovanoj, zanatskoj, a i stručnoj oblasti, oni bi trebali da polažu ispit, ali ne kod saveza.
Ministarstvo finansija, kao što je uradilo kod revizorske institucije, bi trebalo da imenuje jednu komisiju koja bi bila sastavljena od najeminentnijih ili najboljih stručnjaka profesora računovodstva sa Ekonomskog fakulteta, predstavnika Ministarstva finansija i možda predstavnika svih tih udruženja ili asocijacija strukovnih udruženja računovođa koji to rade.
Ako to bude radio samo ovaj savez i troje zaposleno, oni će morati da angažuju neka stručna lica. Neka stručna lica moraće da im se plati naknada. Potpuno sam siguran da taj savez neće to raditi besplatno, odnosno neće raditi samo za cenu usluga koju budu trebali da pruže predavači, ispitivači ili neko drugi. Ovo kada bi uradili bilo bi neuporedivo bolje, bilo bi to jeftinije i bilo bi to na korist računovođa, a samim tim i na korist privrede u Srbiji.
Ovo je sad dobra prilika da vam kažem, vi ste iznosili negde u javnost, a čini mi se i sadašnji direktor Poreske uprave, kako je reforma u Poreskoj upravi urađena dobro. Ja mislim da nije ne kažem da sve ne valja. Naravno da to nije tačno, ali cilj je valjda intencija da se Poreska uprava približi građanima Srbije. Međutim, ovo sad što su uradili, pa čini mi se 167, ili je možda čak bilo i 177 filijala poreske uprave u Srbiji, pa smanjeno na 67, pa negde sad oko 37. Možda je to za vas, gospodine ministre, dobro, možda su neke uštede za državu Srbiju, ali to nije dobro za građane Srbije.
Ja mogu da navedem primer opštine iz koje ja dolazim, da je udaljena od Loznice 70 kilometara, najudaljenije selo od sedišta opštine je 40 kilometara, to je 110 kilometara. I, ako treba neka potvrda da je izmirio poreske obaveze, on mora da ide u Loznicu po tu potvrdu, a onda za neke stvari za ostvarenje njegovih prava će biti potpuno kasno.
Uradite nešto za građane Srbije. Putevi su dobra stvar, uvek govorim istinu. Ja sam jutros dolazeći iz Ljubovije, to me je malo obradovalo, na jednom delu puta kojim ja putujem, svako četvrto vozilo je bilo teretni kamion. Nekad to nije bilo tako, prođe i 10 i 15 vozila, ovo je sad dobro, znači da se nešto radi, ali ima građana koji nemaju ni kamione koji i ne idu svaki dan autoputom, koji ne idu na visoke škole, fakultete, doktorate i slično, nego žive običan život, dostojan čoveka. Malo pogledajte i na te. Oni će vam biti zahvalni. Mi poslanici SRS koji zastupamo njihove interese, takođe. Hvala vam.