Dame i gospodo narodni poslanici, trebalo bi da danas pokušamo da postavimo temelje reforme pravosuđa u Srbiji, a da li je to moguće?
Pre nego što počnem da komentarišem ove dve tačke dnevnog reda moram da postavim jedno ozbiljno pitanje za DS i za predsednika Narodne skupštine gospođu Slavicu Đukić-Dejanović. Ko vas je i čime motivisao i inspirisao da o ovakvim tačkama dnevnog reda razgovaramo ovde bez predstavnika Ministarstva pravde, a, nažalost, i bez predsednika Odbora za upravu i pravosuđe?
Juče je neko rekao – tu je predsednik Odbora za upravu i pravosuđe i može. To bi bilo kao kad bi ovaj parlament usvajao budžet ili rebalans pa umesto ministra finansija gospođe Dragutinović bio prisutan gospodin Zoran Krasić, kao predsednik Odbora za finansije, ili možda njegova koleginica Branka Ljiljak, i vi kažete – u redu je, rasprava može da se odvija.
Mislim da su dva osnovna razloga zbog kojih bi trebalo da na današnjoj sednici Narodne skupštine bude prisutan ministar pravde; ako ni zbog čega drugog, onda zbog 16 ljudi o kojima mi danas razgovaramo i koje ćete vi da izaberete, njih osam u Visoki savet sudstva i osam u Državno veće tužilaca. Da, ova dva tela broje po 11 članova, ali tri će biti po izbornoj funkciji.
Postavlja se još jedno pitanje. Mi znamo i meni Ustav ne dozvoljava da osporavam svojstvo ... Ja smem Ustav da spominjem zato što je Srpska radikalna stranka dala veliki doprinos prilikom njegovog usvajanja. Ako ništa drugo, onda preambula tog Ustava zaslužuje posebnu pažnju, jer ona ukazuje da je sastavni deo Srbije Kosovo i Metohija.
Ustav ne dozvoljava da mi sada osporavamo sastav Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, pa da predsednik skupštinskog Odbora za upravu i pravosuđe bude član ta dva tela, ali da li je moralno da Boško Ristić kao predsednik tog odbora bude član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca? Usput, osim što je poslanik iz DS, to nije sporno, on se bavi i advokaturom. Kad Visoki savet sudstva ili Državno veće tužilaca budu birali tužioce i zamenike, kakav uticaj i šta će očekivati oni koji treba da budu izabrani? Nije ovo jedini slučaj kada se od ove Narodne skupštine pravi farsa. Mi smo juče imali na delu ovde primer kako DS na najbolji način zloupotrebljava ovaj parlament. Danas takođe. Danas smo imali priliku da se uverimo kako to izgleda.
Visoki savet sudstva je institucija koju je predvideo Ustav i posvetio joj tri člana, regulisao šta su nadležnosti, način izbora. Državno veće tužilaca je takođe ustavna kategorija, pominje se u dva člana Ustava, ali ovde u našem pravosudnom sistemu postoje tri veoma izražena problema, po mom viđenju, a njih je sigurno mnogo više.
Jedan od velikih problema jeste i pritvor. Vrlo često u Srbiji se izriče mera pritvora, predugo traje i, nažalost, najčešće se izriče onima koji ne bi trebalo da se nađu tamo, a oni koji zaslužuju da budu procesuirani sede u Vladi Republike Srbije, svaki dan se šetaju po Srbiji i samo uvećavaju svoj imetak.
Prilikom pritvaranja vrlo često se vrše pritisci na pritvorene osobe da bi, navodno, povezana lica okvalifikovali kao učinioce krivičnih dela, a njima se obećava brz izlazak. Često tako i bude, oni postaju zaštićeni svedoci, ali nakon izlaska na slobodu, svesni šta su učinili, vrlo često dignu ruku na sebe. To se sve stvara u jednom trouglu – policija, sud i mediji. Uglavnom politički protivnici tako rade. Nikad se više nije pričalo o demokratiji, o zaštiti ljudskih prava u Srbiji nego od 5. oktobra, od revolucije pa do danas. Nedavno smo imali priliku da se u ovom parlamentu izjašnjavamo o Zakonu o zabrani diskriminacije gde se ukazuje na povećanje nivoa ljudskih prava u Srbiji, a ona su, zapravo, iz dana u dan u sve manja i manja, iz dana u dan sve više ugrožena.
Dobar primer ugroženih ljudskih prava jeste predsednik SRS dr Vojislav Šešelj. Otprilike, pravosuđe u Srbiji se pretvara u Haški tribunal, jer je poznato da tamo pritvor traje pet, šest, pa i više godina, dakle, govorim samo o pritvoru. To se vrlo uspešno prepisuje i u Srbiji, a posebno su zloupotreba i kršenje ljudskih prava došli do izražaja kada je pri Okružnom sudu i okružnom tužilaštvu u Beogradu formirano tzv. posebno odeljenje i posebno tužilaštvo, koji su sebe nazvali specijalnim odeljenjem tužilaštva i specijalnim odeljenjem suda. Oni se zaista ponašaju na specijalan, ali vanustavan i vanzakonit način. Oni ne primenjuju Ustav i zakon.
Koji se drugi problem pojavljuje? U Republici Srbiji, odnosno u državi Srbiji 20 godina nije vršena analiza izrečenih krivičnih sankcija, a poznato nam je da se vrlo često za najteža krivična dela izriču krivične sankcije čak i ispod minimuma. Samo nekoliko podataka: 96% je ispod zakonskog minimuma, 89% svih zatvorskih kazni ispod minimuma, za primanje mita. Kada je u pitanju silovanje, za osnovni oblik u 87% slučajeva izriču se kazne ispod zakonskog minimuma, a kad su u pitanju dva teža oblika silovanja još je veći procenat izrečenih kazni ispod zakonskog minimuma.
Kad je u pitanju pritvor, imamo izjavu koju je dao državni sekretar pravosuđa – mi sada imamo 9.974 pritvorenika i zatvorenika. Prema analizi Saveta Evrope, u odnosu na broj stanovnika u Srbiji bi trebalo da ima oko 12.000 zatvorenika.
Dakle, EU i Savet Evrope projektuju broj potrebnih zatvorenika! Zato mi danas imamo izbor članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca na ovakav način – da bi mogli da ispunjavaju odluke EU i Saveta Evrope.
Gospodo, moram da vas upozorim da u SRS nikada nećete imati salonsku opoziciju. Nikad nećemo biti opozicija građanima Srbije, ali vama ćemo biti prava opozicija. Ako hoćete salonsku opoziciju, nju možete naći; to ste već i našli i našli ste im prostor u Čika Ljubinoj ulici. Oni su malo opozicija, malo su vlast, kod njih možete naći...
Jedan čovek je juče bio ovde; razumem da neko zaboravi ideologiju, to je moguće, ali da zaboravi matematiku, matematika je egzaktna nauka. Najveća opoziciona stranka jeste SRS. Ali, mi se ne slažemo, na sledećim izborima to će biti poziciona stranka i povesti građane Srbije tamo gde je mesto, sarađivati sa svima koji nas priznaju. Za početak su naši prijatelji, gospodo iz Demokratske stranke, oni koji nisu priznali nezavisnost Kosova i Metohije. Da li su oni članice EU ili nisu, to je manji problem, ali među njima tražite, posle Rusije, savetnika. Mi ćemo znati s kim ćemo sarađivati posle sledećih izbora. Zahvaljujem se.