Evo, završavam. Ako uzmemo u obzir vaše zalaganje za liberalizaciju i mogućnost registrovanja verskih sekti i demokratskog društva na kome insistirate, a koje je prisutno, suvišno je da se govori o tome. Da li možemo da govorimo o demokratskim sektama Srbije ili skraćeno o DSS.

Gospodine ministre, uz svo uvažavanje i poštovanje vaše funkcije i vas lično, kao čoveka koji zna ovu oblast i ovu materiju, to smo videli juče i danas u ovoj skupštini, u ovoj sali, međutim, koncept se razlikuje između onoga za šta se vi zalažete ovde u nastupu za govornicom i onoga što piše u Predlogu zakona o crkvama i verskim zajednicama, s jedne strane, u odnosu na koncept poslanika SRS i njihovom viđenju o tome šta treba da stoji u ovom predlogu zakona.
Vi vidite da u SRS postoji strah od delovanja totalitarnih, destruktivnih, asocijalnih verskih sekti, guru pokreta, psihoorganizacija, komercijalnih kultova. Sve su to, da ih nazovem jednom rečju, organizacije koje mogu da izazovu pogubne posledice za ličnost čoveka, za porodicu, društvo i državu uopšte. To nije naša paranoja, kao što rekoste za govornicom, da mi možda haluciniramo iz straha da se to ne desi. Nije to naša preventiva u odnosu na neke pojave koje su daleko od nas.
Već sam naveo danas, a znam da ih vi imate u Ministarstvu vera, šta sve tradicionalne crkve i verske zajednice, ovih sedam koje smo nabrojali mi iz SRS, kažu o ovim problematičnim verskim sektama u Srbiji, šta kažu medicinske službe?
VMA ima bezbroj podataka, ima ih u socijalnoj službi, u policijskoj službi, o ubistvima, samoubistvima, finansijskim prevarama, gde je specijalnost sajentologije koja je prisutna na našim terenima. Ona je potpuno ovladala javnim finansijama Albanije.
Njima je cilj montirani i finansijski sistem svake države, gde obično prodru, gde nađu ljude da ih uvedu u tu strukturu javnog života. Udruženje građana ima dokumentaciju o vođenim socijalnim kartonima i u proseku primi oko 102 žrtve godišnje, 150 razgovora, to je 500 porodica. Među njima ima velikog broja neizlečivih slučajeva, potpuno psiho-emocinalno u ništenih ličnosti.
Da li je naš strah paranoičan govori podatak da je u Milanu 1997. godine dvadeset devet sajentologa osuđeno zbog stvaranja kriminalnog društva i da ne nabrajam sve, da je sajentologija u Grčkoj zabranjena 1997. godine, da se u Velikoj Britaniji ne priznaju sajentologiji niti religijski niti humanitarni status.
Da li je paranoja kod nas, neko je pomenuo jedan slučaj, posle dva slučaja ubistva vojnika u Šapcu i u Vranju, da ne pominjem detalje, imam ih zapisane, od strane vojnika koji su pripadali verskim sektama, i to satanističkoj verskoj sekti? Da li je paranoja, da li mi haluciniramo, Milicu ubili satanisti, novine, 30. mart 2006. godine?
To je naš strah, gospodine Kojčiću, to nije paranoja. To je naš strah. Sutradan, ako nadležni državni organ putem registracije registruje neku versku organizaciju na taj način da im omogući versko delovanje koje je sasvim u redu, šta se iza toga krije? Šta oni rade u stvari?
Samo da kažem u vezi dela nastupa gospodina ministra vezano za zakon o verskim zajednicama u vreme kada smo mi iz SRS bili u Republičkoj vladi. To je bilo vreme od 24. marta 1998. godine do 24. oktobra 2000. godine. Mi smo 1998. godine uradili nacrt zakona o verskim zajednicama, evo ga ovde u mojoj ruci, pogledajte. Ovaj nacrt zakona datira iz juna 1998. godine. Prve godine kada smo došli na vlast.
Pa 1999. godine, znate ono bombardovanje, obnova zemlje posle toga, imali smo namere, međutim, nisu imali dovoljno namere naši tadašnji koalicioni partneri da usvojimo ovaj zakon. Oni su sada vaši koalicioni partneri, nisu imali razumevanja za ovo.
I još nešto, vama je trebalo dve i po godine, ne kažem da je materija tako bezazlena, osetljiva je, škakljiva materija, ali vam je trebalo dve i po godine da date predlog zakona o crkvama i verskim zajednicama u ovoj skupštini na razmatranje i usvajanje, a mi smo od prve godine vlasti u Republičkoj vladi već imali nacrt, ali, nažalost, nismo ga pustili u proceduru i usvojili eventualno u Narodnoj skupštini.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 17. Predloga zakona o crkvama i verskim zajednicama, kojim tražim da se ovaj član Predloga zakona briše.
Članom 17. Predloga zakona predviđeno je da su konfesionalne zajednice Hrišćanska baptistička crkva, Hrišćanska adventistička crkva, Evangelističko-metodistička crkva, Pentekostna crkva, evanđeoske hrišćanske crkve i druge verske organizacije registrovane na osnovu Zakona o pravnom položaju verskih zajednica iz 1953. godine i Zakona o pravnom položaju verskih zajednica iz 1977. godine.
Amandman na ovaj predlog zakona je u skladu sa konceptom SRS, koji imamo mi u pogledu celog Predloga zakona o crkvama i verskim zajednicama. Suština našeg koncepta se odnosi na amandman na član 4. Predloga zakona, kojim smo taksativno nabrojali sedam crkava i verskih zajednica, i ceo zakon je u duhu tog našeg amandmana, tako da smatramo da sve ove ostale, kako ih vi nazivate i u Predlogu zakona druge verske organizacije, ne treba da slove u Predlogu zakona o crkvama i verskim organizacijama.
Hoću prvo nešto u vezi odredbe člana 17. da kažem. Kada se kaže da su i druge verske organizacije registrovane na osnovu Zakona o pravnom položaju verskih zajednica, tačno je to da su Zakon o pravnom položaju verskih zajednica iz 1953. godine, kao i Zakon o pravnom položaju verskih zajednica od 4. novembra 1977. godine bili tu veoma liberalni. Zakon iz 1977. godine u odredbama člana 4. kaže - građani mogu slobodno osnivati verske zajednice. Znači, kome padne na pamet može da osniva i registruje versku zajednicu.
Šta je tu sporno? Na šta hoću da vam skrenem pažnju? Kaže se za te druge verske organizacije - registrovano na osnovu ovih zakona. Nije tu ministar, samo da mi odgovori na jedno pitanje - koji državni organ je registrovao verske zajednice, bilo koju versku zajednicu, versku organizaciju, versku grupu? Nijedan. U tome je problem.
Nijedan državni organ nije registrovao nijednu versku zajednicu, niti crkvu, niti versku zajednicu, versku organizaciju, versku grupu. Nije. Da li je to Ministarstvo vera Republike Srbije. Nije. Da li je Savezno ministarstvo vera? Nije. Da li je neki drugi organ? Nije. Šta je MUP Srbije, MUP Jugoslavije radio? Nije registrovao. On je samo primao prijave za registraciju, odnosno prijave, ali ne verskih zajednica, nego udruženja građana iz verske oblasti. Znači, nisu registrovali.
Samo je bez ikakve konstatacije, bez ikakvog rešenja o registraciji, primao je k znanju prijavu čistom konkludentnom radnjom o postojanju nekog udruženja građana kao oblika udruženja građana iz oblasti religije. To je Vrhovni sud Srbije 1. februara 1995. godine ukinuo, zabranio konstatacijom da nema udruženja građana iz verske oblasti. Možete da pogledate. Imam u klupi fotokopiju te odluke Vrhovnog suda Srbije.
Šta je tu sada dalje sporno? Nema registrovanih verskih organizacija. Nema ni ovih organizacija verskih koje su taksativno nabrojane u članu 17. Predloga zakona. Ne postoji državni organ koji ih je registrovao jer nema registracije.
Zašto mi u SRS ovo naglašavamo ako nema potencijalne opasnosti za duhovno zdravlje, za mentalno, za opšte zdravlje čoveka, porodice, države, društva u celini. Nije to naša pretpostavka, naša bojazan, čisto prazna priča.
Na osnovu velikog broja primera mi zasnivamo takav strah za društvo u celini, za pojedince, za porodicu, da ne želimo da stoji kao mogućnost registrovanja neke verske organizacije.
Čega se mi plašimo? Onog što se i danas događa. Znate svi za sajentologiju, najopasnija verska sekta u svetu. Da li sajentologija postoji u Srbiji? Ne postoji pod tim nazivom, ali deluje kao versko udruženje, kao udruženje građana pod drugim nazivom i pod drugim motivima i nabrojanim opisom svog delovanja.
To je problem što će budući državni organ, po Predlogu zakona o crkvama i verskim zajednicama to je nadležno ministarstvo, moći da registruje, što smo mi osporili amandmanima, da ne postoji registracija, samo vođenje registra tradicionalnih crkava i verskih zajednica.
Eventualno podnesu dokumentaciju neke verske organizacije, gde piše drugi naziv, gde piše u opisu njihovog delovanja da je to verska organizacija koja je u redu, normalno deluje, nije destruktivna, nije asocijalna, u skladu sa državnim, društvenim sistemom Republike Srbije itd. Ona će biti tako i registrovana. A koji je stvarni oblik delovanja takve verske organizacije? To je ono pitanje zbog čega se mi u SRS bojimo.
Opravdano nas je strah od takvog načina registracije i delovanja takvih verskih organizacija, koje su apsolutno verske, totalitarne, destruktivne, asocijalne verske sekte.
Ovde ste u članu 17. predvideli registraciju i postojanje pentekostne crkve. Da vam kažem rečima jednog čoveka koji se bavi ovom oblašću, Slađana Mijaljevića, kada je u pitanju pentekostna crkva, da se totalitarnost ogleda u sprovođenju njihovog učenja i samo učenje je pravo i spasonosno, tako oni misle.
Za širu javnost žele da se prikažu u što boljem svetlu, kako su oni jako pozitivni članovi društvene zajednice i imaju čak i humanitarnu organizaciju "Hleb života". Po tumačenju psihijatara i psihologa na svojim službama ljude uvode u masovnu hipnozu, pazite dobro, ljude uvode u masovnu hipnozu. Pentekostna crkva, koja je predviđena članom 17. Predloga zakona o crkvama i verskim zajednicama.
Ne znam, nisam video amandman da se briše. Ali dobro, da završim još kratko o ovome. Destruktivnost se ogleda sa više aspekata, prema sebi, prema porodici, prema socijalnoj sredini, prema državnim institucijama.
Svoje misionare koriste za obaveštajni rad, a znate već za primer Džona Dejvida Nejbora i 2002. godine, on je bio pastor i profesor pentekostne teologije za javnost, i naravno prilikom hapšenja u onoj špijunskoj aferi sa Momčilom Perišićem, on je mirno i hladno pokazao legitimaciju direktora CIA za Blakan. Znate tu priču. Ali, pošto kažete da ima amandman da se ona briše, to je dobro.
Ove ostale isto su problematične. Sve se briše? E, videćemo to. U članu 17, koji sam tražio amandmanom da se briše, jedna verska organizacija koju ste predvideli, Hrišćanska adventistička crkva. Pazite dobro, nedavno je izraelsko Ministarstvo unutrašnjih poslova donelo odluku o proterivanju 11 Amerikanaca, osumnjičenih da su kao članovi jedne hrišćanske sekte planirali da uoči novog milenijuma, na nasilan način, obeleže drugo pojavljivanje Isusa Hrista.
Adventiste su proterali iz Izraela, i to država Izrael koja ima tesnu diplomatsku, vojnu i političku saradnju sa SAD. Šta, oni ne znaju šta rade? Oni su ludi, je l' tako? Njih su okarakterisali kao opasnu versku sektu, tih 11 Amerikanaca, kao ljude koji nemaju mesta i potrebe da budu u njihovoj državi, doneli su odluku i proterali ih iz njihove države.
Oni nisu naši državljani, ali govorimo o članovima i aktivistima Adventističke crkve, koju su u celom svetu, zbog oblika i načina delovanja, destruktivni i asocijalni, i zbog toga je država, odnosno Ministarstvo unutrašnjih poslova Izraela donelo odluku da ih protera iz Izraela. Amerikance. To me raduje, gospodine ministre, ako i vi hoćete takve Amerikance da proterate iz naše države, koji štetno deluju za društvo i Srbiju u celini.

Po zamisli i konceptu SRS, registracija verskih zajednica i organizacija ne bi trebalo da postoji u Predlogu zakona o crkvama i verskim zajednicama.
Kolega narodni poslanik Vojislav Milajić, iz poslaničke grupe SRS, podneo je amandman kojim se u članu 19. crkve i verske zajednice, a taj bi član morao da se menja, gospodine ministre, morao bi da se menja, ali gospodin Milajić je podneo amandman na ovaj član Predloga zakona kojim se reči "od članova 11. do 17." zamenjuju rečima "iz člana 4."

Predstavnik Vlade je prihvatio da se briše?

Onda u redu, mi smo tražili isto, u redu.

Suština amandman Gordane Pop-Lazić, poslanika SRS, otprilike je ista kao i suština amandmana na prethodni član gospodina Vojislava Milajića, jer se uklapa u koncept i viđenje SRS kako treba regulisati ovu oblast, odnosno Predlog zakona o crkvama i verskim zajednicama.
Ne bi trebalo da postoji uopšte registracija i mogućnost registracije, i ovim amandmanom se traži da se naslov iznad člana 20. i član 20. brišu. Odbor za evropske integracije podneo je amandman i nije prihvaćen, da li je tako, gospodine predsedniče.

Nisam dobio taj amandman, ako je prihvaćen, da li znači da se član 20 .briše?

Mi u poslaničkoj grupi SRS, u skladu sa amandmanom Gordane Pop-Lazić, tražimo da se i ovaj član 20. briše, obzirom da smo predvideli mogućnost, amandmanom gospodina Zorana Krasića, da se umesto registracije uvede Registar pri nadležnom ministarstvu samo crkava tradicionalnih i verskih zajednica, bez mogućnosti registracije ostalih verskih organizacija, grupa ili šta je predviđeno amandmanom Odbora za evropske integracije na član 17.
Pogotovo što se u članu 20. traži da osnivač verske organizacije mogu biti najmanje 0,001% punoletnih državljana Republike Srbije, koji imaju prebivalište u Republici Srbiji prema poslednjem zvaničnom popisu stanovništva ili stranih državljana sa stalnim boravkom na teritoriji Republike Srbije. To je otprilike, ako imamo oko osam miliona punoletnih državljana, čak i manje, traži se 65 punoletnih građana Srbije kako bi mogla da se registruje, odnosno podnese prijava za registraciju verske organizacije, što je apsurd.
Zbog svega toga i koncepta eliminisanja registracije, kao mogućnosti, verskih organizacija, Gordana Pop-Lazić u ime poslaničke grupe SRS podnela je amandman da se i ovaj član 20. Predloga zakona briše.

Dame i gospodo narodni poslanici, kratko. Narodni poslanik SRS Petar Jojić je podneo amandman na član 22. Predloga zakona i on je u duhu, u skladu sa viđenjem i konceptom SRS da ne treba da postoji mogućnost registracije verskih zajednica, osim tradicionalnih crkava i verskih zajednica.
U tom smislu je i Zlatan Jovanović na prethodni član 21. podneo amandman, kao i poslanici Milan Veselinović i Bore Kutić. Ne bih izlazio da posebno obrazlažem svaki amandman, jer primećujem da oni trenutno nisu u sali.
Po konceptu SRS, nema mogućnosti registracije crkava, verskih organizacija i verskih zajednica, osim mogućnosti vođenja registra za tradicionalne crkve i verske zajednice koje smo mi predvideli amandmanom Zorana Krasića i amandmanom Vojislava Milajića.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS dr Miroslav Nedeljković je podneo amandman da se u članu 37. dodaju stav 2. i 3.
Ovde je malo ozbiljnija stvar nego što su moje kolege poslanici iz SRS, gospoda Zoran Krasić i Momir Marković, prikazali poslanicima i javnosti. Naime, ovde se radi da crkve i verske zajednice mogu osnivati i predškolske ustanove, osnovne škole, gimnazije, stručne i umetničke srednje i visoke škole, fakultete i univerzitete, u skladu sa zakonom.
Ovde se radi o civilnom školstvu. To što se kaže u skladu sa zakonom, pre svega se misli na Zakon o osnovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja i Zakon o visokom obrazovanju. Kada neko po tim zakonima treba da usklađuje nastavu u crkvama i verskim zajednicama, a poštujući nastavni plan i program po tim zakonima, državnim, a pogotovo tada treba da vodimo računa da to rade lica državljani Republike Srbije, isključivo što se predviđa stavom 3. amandmana na član 37. od strane Miroslava Nedeljkovića, poslanika SRS.
Sledećim stavom daje se mogućnost da strani državljanin može da izvodi nastavu u obrazovnim ustanovama iz stava 1. ovog člana na osnovu prethodne saglasnosti nadležnog ministarstva koje se izdaje na zahtev crkve ili verske zajednice. Tu se govori o veoma ozbiljnoj stvari, o celokupnom sistemu, civilnog, državnog obrazovanja i vaspitanja, od predškolskih ustanova do visokoškolskih ustanova, i tu bi zaista trebalo, gospodine ministre, da imate obzira ako niste imali na član 38, koji podrazumeva bogosluženje od strane sveštenika i verskih službenika po pitanju verskih obreda itd.
Ovde se radi o mnogo složenijoj i osetljivijoj materiji, jer se radi o deci u predškolskim ustanovama, o nastavnom planu i programu prema civilnim zakonima, državnim zakonima, zakonima koji su usvojeni u ovoj skupštini, vi niste bili tu, Zakonom o osnovnom sistemu obrazovanja, Zakonom o visokom obrazovanju.
Nastavni plan i program ti budući predavači crkava i verskih zajednica, koje predlažu oni, treba da se usklade sa ovim zakonima. Znači, nastavni plan i program treba da bude taj, treba da budu i naši državljani, državljani Republike Srbije, isključivo ako to budu strani državljani, plus saglasnost nadležnog ministarstva, u ovom slučaju Ministarstva vera, jer mora da se vodi računa da se sve to obezbedi i da se spreči svaka vrsta zloupotreba od onih crkava i verskih zajednica koje ćete vi eventualno registrovati u nekom eventualnom periodu, vi ili neko drugi.

Dame i gospodo narodni poslanici, potreba za donošenjem posebnog zakona o crkvama i verskim zajednicama nesumnjiva da postoji i ona uopšte nije sporna. Treba regulisati mnoga pitanja iz oblasti odnosa države i crkve i verskih zajednica, kao što su pravni položaj crkve i verskih zajednica, status imovine, način finansiranja, socijalna prava sveštenika, đaka, studenata verskih škola, mesto i ulogu verskog obrazovanja, a posebno ono što treba da brine sve nas su problemi zloupotrebe verskih sloboda.
Dakle, siguran sam da se, gospodine ministre, slažete sa mnom u tome kao poslanikom SRS, pogotovo što ste i profesionalno u toj oblasti i što treba ceniti, radi se o veoma osetljivoj materiji, duhovnom životu ljudi, zbog čega treba rešenja u zakonu da budu kvalitetna.
Što je primetno kroz predlog teksta zakona o crkvenim i verskim zajednicama je poštovanje sloboda i prava na veroispovest, ali s druge strane postoji samo minimalna, zanemarljiva, maltene deklarativna zaštita pojedinca, porodice, društva i države, što može izazvati i te kako velike posledice delovanjem totalitarnih, destruktivnih, asocijalnih verskih sekti, guru pokreta, psihoorganizacija i komercijalnih kultova.
U izlaganju, gospodine ministre, ono što je meni kao poslaniku SRS zasmetalo, nisam primetio, a pažljivo sam vas slušao, možda nisam dobro čuo sve detalje vašeg izlaganja, ali nisam primetio da ste vi ovaj zakon obrazlagali sa sociološkog aspekta, upravo zbog čega može postojati posledica po mentalno, fizičko i duhovno zdravlje ljudi zbog delovanja raznih verskih sekti.
Ovim predlogom zakona čak smatram da nisu dovoljno zaštićene tradicionalne verske zajednice koje postoje na ovim prostorima. Potreba za duhovnim životom ljudi je bila od postojanja čoveka. Sloboda veroispovesti i slobodno ispovedanje vere jedno je od prvih ljudskih prava, za čije su poštovanje gotovo svi narodi i države bili zainteresovani. Posle viševekovnih ratova, a njih je nažalost bilo mnogo, došlo je do uverenja da određeni stepen tolerancije je jedina alternativa beskrajnim sukobima. Pravo građana da slobodno ispovedaju svoje religijsko verovanje, odnosno ne ispovedaju svoje religijsko verovanje, mora, a ovim putem se to upravo čini, da bude regulisano najvišim pravnim aktima u našoj zemlji.
Kamo sreće, gospodo narodni poslanici, da 1054. godine nije došlo do podele hrišćanstva na pravoslavlje i katolicizam. Između ostalog, ne bi došlo do ovoliko verskih ratova upravo na osnovu razlike u verskim ubeđenjima.
Primer je tridesetogodišnji rat između katolika i protestanata u Nemačkoj; sadašnji oružani sukobi u Severnoj Irskoj između katolika i protestanata; godine 1991. do 1995. nama poznati građansko-verski rat na prostorima bivše SFRJ.
Ovo danas što se radi, delovanje mnogih verskih zajednica koje nazivamo otvoreno u SRS destruktivnim sektama, mogu biti jedan, a i sigurni smo da jeste, jer proučavamo svetsku diplomatiju i politiku, a pogotovo koju vode velike sile, nastavak ratova koje vode protiv nas upravo sektama SAD.
Uostalom, urušile su preko stotine crkava 1999. godine na Kosovu i Metohiji, suprotno članu 8. i 23. Haške konvencije o zaštiti kulturnih dobara iz 1955. godine.
To je njihova uloga gde je crkva, bez obzira o kojoj se radi, pogotovu SPC, mnogo bila oslabljena i zato se mora njena socijalna funkcija reafirmisati, funkcija kao opšte integrativne snage srpskog naroda. Uloga SPC na ovim prostorima je posebno značajna i posebno je bitna za nas, jer SPC je uvek kroz istoriju bila oslonac, duhovna vodilja i čuvar nacionalnog identiteta.
SPC je utrla put stvaranju srpskog carstva i dala je putokaz oplemenjivanju naše državničke, diplomatske i političke umešnosti. SPC je u doba petovekovnog ropstva pod Turcima bila jedina spona između duhovnih i materijalnih vrednosti moćnog srpskog carstva i jedino svetlo u mraku ropstva koje je budilo nadu u vaskrs slobodne srpske države.
SPC je u svim sudbonosnim i prelomnim trenucima bila uz svoj srpski narod, izdižući se iznad pogubnih podela, pokušavajući da majčinski pomiri zavađenu braću, spreči tragične sukobe koji su doveli do podvojenosti među Srbima, a čije posledice i dan-danas osećamo.
Pogotovu poguban vremenski period za SPC i uopšte za delovanje svih crkava i verskih zajednica na prostorima bivše SFRJ je bio period Drugog svetskog rata, kada je SPC izašla skoro uništena, sa prepolovljenim svešteničkim kadrom, porušenim verskim objektima, hramovima, u defanzivi pred komunizmom i internacionalizmom, svakodnevno terorisana od nadobudnih režimskih funkcionera, izložena montiranim srpskim procesima, gde je veliki broj sveštenika izgubilo život ili su osuđeni na dugogodišnje zatvorske kazne.
Ipak, SPC, ponižena, marginalizovana prikrivenom zabranom rada, borila se za goli opstanak i uspela je da sačuva sve vrednosti, duhovne, a donekle i materijalne, i svoje mesto i ulogu u pravoslavnom hrišćansko narodu.
Njeni hramovi su ponovo na svu sreću ispunjeni mladim ljudima i to pokazuje da svaki režim koji ne poštuje moralne i duhovne vrednosti svog naroda nije dugog veka.
Mi u SRS smo stranka verujućih ljudi, koja prema SPC gaje poseban odnos poštovanja i uvažavanja, ali istovremeno se izražavamo sa maksimalnom tolerancijom prema pripadnicima svih ostalih religija i verskih zajednica.
Ono što je posebno danas važno istaći kod nas na Balkanu jeste postojanje kako religijskih sistema, tako i religijskih grupa, odnosno konfesija. Mi danas kada govorimo o ovom predlogu zakona, moramo da kažemo da je ovo vid poslednje kapitulacije države Srbije pred novim svetskim poretkom koji predvode SAD i kapitulacije pred njihovom globalističkom političkom ideologijom. Gospodine ministre, u govoru malopre prilikom obrazloženja opravdanosti Predloga zakona, čini mi se, pozitivno ste se izjasnili za globalizam, imajući u vidu da treba da budemo mudri, da ne prihvatimo globalizam kao ideologiju, jer možda je štetan, ali nije ni korisno da ga ne prihvatimo.
Još 1992. godine američki državni sekretar Džejms Bejker izjavio je da će voditi rat protiv Srba, i diplomatski, i propagandi, i psihološki, i sve ovo što se događalo tokom 90-tih godina, videli smo da je pripremljeno vrlo ozbiljno i studiozno i da je smišljeno mnogo ranije, i sada vidimo da smo poraženi politički, ekonomski i vojno i ostalo je da nas poraze samo duhovno. Čini mi se da i kroz ovaj predlog zakona upravo uspevaju u tome.
Tužno je, ali istinito da su u ovom predlogu zakona priznate pseudohrišćanske sekte koje su osnovane u zadnjih 100 godina, a koje nemaju nikakvo utemeljenje u duhovnosti naroda sa Balkana, već su stvorene na nekom drugom mestu i po potrebi su donete u našu zemlju. SRS je neshvatljivo da neko može da prizna te organizacije, koje služe za razbijanje duhovnog jedinstva naroda i države, i naročito koje se pojavljuju u nekim teškim i konfuznim vremenima, kao što je upravo vreme kod nas.
Nasuprot njima, po nama u SRS, tradicionalne crkve i verske zajednice koje treba priznati, kojima treba pokloniti posebnu zakonodavnu pažnju i svaku drugu, ekonomsku, obrazovnu, pre svega su SPC, Rimokatolička crkva, Islamska verska zajednica, Jevrejska verska zajednica, Slovačka evangelička crkva, Reformatska hrišćanska crkva i Evangelička hrišćanska crkva. To su tradicionalne crkve i verske zajednice koje treba da nađu svoje mesto u ovom predlogu zakona.
Sekte ne posmatramo samo kao udruženja u kojima neki ljudi na nama neprihvatljiv način zadovoljavaju svoje verske potrebe, već i kao vrlo ozbiljan i bezbedonosni problem, kako u svetu tako i ovde kod nas. Bezbroj je primera koji mogu da se navedu u svrhu opravdanja ovoga što sada kažem. One koje širom sveta, pa i ovde kod nas, niču kao pečurke posle kiše, moraju imati neki dublji smisao postojanja.
Nije samo čisto verovanje u nešto, nije samo čisto ispovedanje vere ili vršenja verskih obreda, a taj smisao je upravo prodiranje u duhovni život vernika i tradicionalnih crkava i verskih zajednica.
Za nas je ovde najočitiji i najeklatantniji primer slučaj koji je vezan za pentekostnu sektu, koju vi u članu 17. predviđate kao deo ostalih organizacija, verskih organizacija, i hoćete da je priznate, stavljajući je čak u drugu kategoriju u članu 17. po važnosti u svom Predlogu zakona.
Sve pseudohrišćanske sekte, koje su nastale u poslednje vreme, apsolutno nemaju nikakvo utemeljenje da postoje u našoj državi i smatramo da ih ne treba priznati.
Danas raspravljamo o tome da im zakonski omogućimo da nam preotimaju vernike. Svi istraživači sekti se slažu u jednom, a takve su bezbedonosne procene po ovom pitanju. Ovaj zakon će izazvati mnoge ružne događaje koji će neminovno uslediti. Mnogi ratovi na Balkanu su bili suštinski verski ratovi.
Mislite li da niko neće reagovati kada vidi da mu dete ide u duhovno ropstvo. Ovi incidenti do sada bili su u ovako maloj meri, jer svi ljudi su se nadali da će ih država zaštiti, a posle ovog zakona vi ćete snositi najveću odgovornost i pred narodom i pred Bogom. Kada kažem vi, mislim na sve one koji se budu trudili, glasali i zalagali za donošenje ovog zakona.
Smatramo da svi pripadnici pseudohrišćanskih sekti svoje verske potrebe mogu zadovoljiti u tradicionalnim verskim zajednicama, u suprotnom, samo njihovo prisustvo vređa i ugrožava verska osećanja pripadnika tradicionalnih verskih zajednica.
Naravno, SRS smatra, kao što smo već naveli, da ste vrlo neozbiljno pristupili donošenju zakona o verskim zajednicama, kao i Krivičnog zakona. Čini nam se da je nedovoljno ozbiljno, brzopleto, sa bezbroj, ne samo ovih, već suštinskih grešaka i pogrešnih rešenja koje navodima, ali i sa nekim manjim sitnim greškama, pa čak i gramatičkim greškama interpunkcije i zato treba nadležna služba da preradi ovaj zakon u slučaju da ga usvojite ovde.
Naučno je dokazano da se i sektama menja svest i ponašanje, dobijamo unutrašnji odliv mozgova, dobijamo ljude koji ne poštuju državne institucije kroz delovanje verskih sekti, ljude kojima je, ne svojom voljom, bliži neko drugi nego svoja zemlja, prijatelji i rođaci.
Gospodine ministre, pozivate se na Evropsku uniju, na pravila međunarodne zajednice u ovoj oblasti, a nigde niste primenili odredbe Rezolucije Evropskog parlamenta od 29. februara 1996. godine i od 4. septembra 2003. godine.
One govore o suzbijanju i borbi država protiv verskih sekti; pa čak ni Krivični zakon. Ni jedna odredba Predloga zakona nije predvidela da se o tako nečemu radi.
Dame i gospodo narodni poslanici, duhovno buđenje, ekonomsko snaženje i kulturni preporod pravoslavnih naroda ne posmatra se danas sa simpatijama svuda u svetu. Svetski centri moći razradili su strategiju i različite oblike taktike radi podrivanja, destabilizovanja i unutrašnjeg urušavanja tog sveta, a posebno najveće pravoslavne zemlje Rusije i svih ostalih pravoslavnih zemalja, i Srbije kao pravoslavne zemlje.
Ekonomske teškoće pojedinih zemalja koriste se radi ucena i blokada, a ogromnim finansijskim sredstvima podstiču se mali narodi da posle i u praksi pokušaju realizovati nezakonito osamostaljenje. Paralelno sa tim procesima, pravoslavnim narodima u Istočnoj Evropi šalju se hiljade i hiljade misionara, destruktivnih i po opšte zdravlje opasnih sekti, koje treba da pruže navodnu duhovnu utehu populaciji, koja je zbog dugogodišnje ateizacije otvoreno polje i prazno duhovno polje za misionarski rad mnogih ljudi koji ne misle dobro i ovoj državi i našem narodu.
Krajnji cilj tih težnji je svima poznat. Njegov rezultat treba da bude globalizacija sveta, u kome će se izgubiti duhovne i druge posebnosti naroda i omogućiti svetskim monopolima da bez problema i administrativnih i drugih zabrana koriste njihove prirodne i ljudske resurse. To je stvaranje novog svetskog poretka, to je politička ideologija globalizacije, New age-a ili novog doba sa jednom religijom i jednom svetskom vladom.
Dalje, ujedinjen i svestan svojih vrednosti i doprinosa svetskoj civilizaciji, pravoslavni svet može sačuvati svoju duhovnu posebnost. Svaki drugi put vodi ka nestajanju i utapanju u globalni svet, pravljen po meri SAD, na krvi i znoju malih naroda. Novi svetski poredak naš narod je upoznao na najgori mogući način, kroz razorno bombardovanje koje je izvela Severnoatlantska vojna alijansa ili ti NATO pakt.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poseban problem je postojanje sekte u Srbiji, i to ne bilo kojih sekti, nego sekti koje su destruktivne, totalitarne, asocijalne, sekte koje su proizišle iz raznih sistema, i religijskih i konfesionalnih, pseudohrišćanskih, hrišćanskih, hinduističkih, budističkih i drugih sistema.
U Republici Srbiji deluje oko 60 verskih sekti, i to 40 protestantskog porekla i karaktera. Najbrojniji su, po zvaničnim statističkim podacima, adventisti, jer i nadležne državne institucije, bez obzira što se bave i statistikom, previđaju adventiste i svrstavaju ih u verske sekte, a u članu 17. predviđamo ih kao ostale verske organizacije.
Zatim, Jehovini svedoci, baptisti, pentekostalci, koje takođe predviđamo u članu 17. kao ostale verske organizacije itd. Deluje i nekoliko vrsta satanističkih sekti. Najopasnija satanistička sekta - Ordo Templi Orientis, koja deluje u Vršcu, Pančevu, Novom Sadu, Trsteniku itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, nije slučajno što se pojedine zemlje Zapadne Evrope bore svim mogućim načinima, reagovanjem i radom državnih organa i institucije, protiv verskih sekti. Austrija je primer kako se u borbi protiv destrukcije uperene ka državi, naciji i religiji, ostvaruje zavidna saradnja građanskih, crkvenih i državnih ustanova. Brošura "sekte znanje štiti", austrijskog ministarstva za okolinu, mlade i porodicu, ukazuje građanima da na njihovoj zaštiti rade mnoge organizacije.
Ovolika opreznost austrijskog društva nije bezrazložna. U Evropi su dominantne religije hrišćanskog usmerenja: pravoslavna, rimokatolička i protestantska, koje se u okviru postojećih državnih i pravnih ustrojstava bave isključivo duhovnim aktivnostima i u toj oblasti sarađuju sa državom. Za razliku od njih, sekte, pored ostalog, imaju za cilj osvajanje vlasti, uništenje postojećih sistema moralnih normi i društvenih vrednosti.
Stav EU u pristupu i tretiranju totalitarnih, agresivnih i destruktivnih verskih sekti na svojoj teritoriji je jedinstven i homogen, a predvodnik tog jedinstva je Nemačka. Već sam pomenuo rezoluciju evropskog parlamenta iz 1996. i 2003. godine. Grčka policija je efikasnom akcijom prihvatila borbu protiv određenih verskih organizacija, odnosno verskih sekti. Imamo primer da je 1996. godine država Grčka zabranila u poslednje vreme često pominjane i veoma opasne sekte - sajentologe, kao i Jehovine svedoke i pentekostalce.
Neposredno po dobijanju određenih dokumenata, u Grčkoj su sajentolozi likvidirali protojereja Stavrofora, koji je alarmirao javnost o pretećoj opasnosti od njih. Grčka policija je vrlo efikasnom akcijom pohvatala ubice i pohapsila ostale članove sekte i došla u posed spiska sa podacima hiljadu značajnih ličnosti koje je sekta planirala da pobije.
Neophodno je navesti stav Nemačke o jednoj sekti koja je suzbijena u Evropi, ali je u Srbiji u nagloj ekspanziji. Zašto pominjem baš ovu sektu? Zato što je i ona predviđena u članu 17. Predloga zakona o crkvama i verskim zajednicama.
Pod geslom da je bolje sprečiti nego lečiti, nemačka država redovno izdaje ediciju o sektama, u kojoj vrlo argumentovano i na popularan način svoj narod obaveštava i upozorava kako se prikazuju, a šta je istina, odnosno zabluda u činjenicama da pojedine sekte deluju razorno po društvo. U okviru te edicije su 1994. godine izdali brošuru pod naslovom "Adventisti", isto predviđena verska organizacija u članu 17. Predloga zakona.
Tu su uz obilje dokaza i katastrofalnih činjenica razotkrili kako i zašto su adventisti nastali, kako deluju, čiji si eksponent i tome slično.
U novije vreme nijedna grupa ne izaziva toliku pažnju, kritiku i javno suprotstavljanje kao sajentološka organizacija ili Kalifornijska crkva, čiji je osnivač Lafajet Ronald Ron Habart 1950. godine. Rasprave o toj organizaciji dovele su čak do narušavanja odnosa između dve ekonomski i vojno moćne zemlje, Nemačke i SAD.
Imam puno toga da vam kažem i po pitanju zakona i po pitanju postojanja verskih sekti, guru pokreta, psihoorganizacija i komercijalnih kultova kod nas. Umesto da se borimo protiv tih pojava i da upotrebljavamo sva moguća raspoloživa sredstva, državne organe i nadležne funkcionere u tim državnim organima, mi dozvoljavamo da nam određeni državnici budu na veoma visokim državnim položajima, čak i na mestima članova Vlade, a nalaze se i pripadaju, bar po onim informacijama koje su dostupne javnosti, kao članovi veoma opasnih verskih sekti kao što je Sajentologija.
Imam ovde puno primera svega toga, sa imenima i prezimenima, pa ćemo, gospodine ministre, u toku rasprave u načelu, a pogotovu u pojedinostima, da vam prezentujemo i da pokušamo da vas nagovorimo, odnosno da izlobiramo da treba povući ovaj predlog zakona iz procedure ili ga treba popraviti amandmanski.
Mi smo podneli 19 amandmana, neke ste usvojili, ali to su oni amandmani koji ne zadiru u suštinu pitanja vašeg predloga zakona o crkvama i verskim zajednicama. U tom smislu, kao narodni poslanik poslaničke grupe SRS, tražim od vas da ozbiljno razmotrite sve naše primedbe, a pogotovo primedbe koje smo dali kroz amandmane na ovaj predlog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počnem da pričam o amandmanu koji sam podneo u ime Srpske radikalne stranke, da kažem da dobijamo pozive od ljudi i da, gospodine ministre, reaguju građani, u smislu kako ne mogu za svoj novac  da biraju svog lekara.
To je dosta indikativno, pored onoga što su poslanici Srpske radikalne stranke sinoć za govornicom, a i danas u prepodnevnoj raspravi rekli, da to nije dobro rešenje u prethodnom zakonu o zdravstvenom osiguranju, o kojem je sinoć završena rasprava u pojedinostima.
Neprimereno je takođe, a mi smo u poslaničkoj grupi SRS danima govorili o tome, da se planira rad Narodne skupštine, ovog visokog doma, tako da se unapred postavljaju rokovi koje nije moguće ispuniti vremenski.
Hoćete pošto-poto da usvojite budžet u ponedeljak, navodno zbog MMF-a, do 28. novembra i sada moramo mi...
Poslanicima Srpske radikalne stranke nije teško, vidite da smo aktivni pre podne, popodne, u večernjim satima, izlazimo za govornicu i iznosimo argumentovane kritike na vaše predloge zakonskih rešenja.
Neprimereno je zbog svih ostalih i zbog značaja ovog visokog doma da na takav način planirate rad Narodne skupštine.
Uostalom, ovaj Predlog zakona o Crvenom krstu Srbije vezujete upravo za donošenje zakona o budžetu za 2006. godinu. Vezujete ga tako što usmeravate finansiranje Crvenog krsta sa jedne strane na državu i budžet koji planirate za 2006. godinu, a Crveni krst predviđa se kao pomoćni organ u humanitarnom radu.
Mi u Srpskoj radikalnoj stranci, a o tome su vam dosta govorili poslanici SRS, pogotovo dr Paja Momčilov, nemamo ništa protiv. Nije to uopšte sporno za nas srpske radikale.
Sporno je to što Crveni krst Srbije, kao deo društva Crvenog krsta Srbije i Crne Gore i kao deo Međunarodnog pokreta Crvenog krsta, ne može da vrši javno ovlašćenje.
Dalje, upućujete Crveni krst na dodatno finansiranje, da Crveni krst Srbije kao deo Međunarodnog pokreta Crvenog krsta može da nalazi druge izvore svog finansiranja.
Znači, paralelni izvori finansiranja, sa jedne strane kao države Srbije, sa druge strane u sprovođenju misije humanitarnih i dobrovoljnih akcija o kojima Crveni krst treba da vodi računa.
U tom smislu, vezano za te aktivnosti, Crveni krst je ovlašćen, što i predlažete delom ovog zakona, na dodatno finansiranje.
Malopre je gospođica Vjerica Radeta pomenula određene slučajeve vezane za jednog čoveka; pa nemojte da mi zamerite, mi u SRS imamo običaj da pojave i događaje nazivamo pravim imenima, tako ću ja da kažem, ali nemojte mnogo da se pitate, jer ste navikli da mi adekvatne nazive koristimo za određene pojave.
Jedan od najvećih lopova u Srbiji, čovek koji je sticajem raznih okolnosti i u jednopartijskom sistemu, u socijalističkom, odnosno levičarskom sistemu, a i sada mu vlast omogućava da pljačka, da krade veliki iznos državnih sredstava, neki poslanici već pominju njegovo ime, naravno, radi se o Bogoljubu Kariću, ukrao velike iznose državnih sredstava, i preko "Mobtela", i preko zajma za preporod Srbije, za Kosovo i Metohiju i iz drugih izvora, najavljuje da će, ako je potrebno, da bude donator za borbu protiv korupcije. On hoće da uđe u politiku da bi sačuvao svoju imovinu koju je stekao krađom državnih para, umesto da nudi eventualno i Crvenom krstu Srbije deo tih sredstava, kako bi Crveni krst Srbije mogao da sprovodi svoju misiju humanitarnog karaktera.
U ovom članu 8. kaže se da u vršenju javnih ovlašćenja iz članova 6. i 7. ovog zakona Crveni krst vodi odgovarajuće evidencije i izdaje uverenja. Naravno, amandman glasi da se član 8. briše. U jedinoj rečenici obrazloženja ovog mog amandmana naveli smo da smo dali obrazloženje prilikom podnošenja amandmana na član 1. istog zakona.
Stav 2. i stav 3. na koji upućuje obrazloženje mog podnetog amandmana kaže da Crveni krst Srbije vrši javna ovlašćenja utvrđena zakonom. Kojim zakonom? Da li ovim predlogom zakona o Crvenom krstu Srbije ili nekim drugim zakonom? Čak i da ovaj zakon o Crvenom krstu Srbije upućuje da Crveni krst Srbije ima mogućnosti, može da sprovodi javna ovlašćenja, nije dovoljno da ima ovlašćenja jednog državnog organa, jer na kraju krajeva, šta je Crveni krst Srbije u pravom smislu, da li je to udruženje građana, da li je nevladina organizacija, da li je državni organ ili je Crveni krst Srbije humanitarna, nezavisna, neprofitna i dobrovoljna organizacija? Već je jedan poslanik Srpske radikalne stranke detaljno obrazložio kako Crveni krst Srbije ne može da bude nezavisna i neprofitna organizacija.
Kako Crveni krst Srbije da uživa pomoć nadležnih državnih organa, organa teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave, koja prava može da uživa od državnih organa? Gospodine ministre, dajete prevelika ovlašćenja Crvenom krstu Srbije.
Na kraju ću navesti neke primere kojima ću da odgovorim poslanicima koji su pomenuli nešto u suprotnosti sa stavovima Srpske radikalne stranke, da nije to tako i da nisu u pravu. Dakle, da se Crvenom krstu Srbije u članu 7. poverava vršenje sledećih javnih ovlašćenja, pa između ostalog i da obezbeđuje materijalna, finansijska i druga sredstva za te akcije.
Dakle, da li upućujete Crveni krst Srbije da uvodi takse, neke naknade, to ne može, jer osim dobrovoljnosti može da obezbeđuje finansijska sredstva. Dakle, tu je molba, zahtev pravnim licima, odnosno privrednim subjektima i privrednim društvima, pojedincima da učestvuju u finansiranju određenih akcija, misija koje sprovode u tom delu. To može, može svako, ali na koji način je rešeno ovim predlogom zakona da Crveni krst Srbije to može i da naročito ima pravo da to radi.
Dalje, s obzirom da mi u Srpskoj radikalnoj stranci smatramo da Crveni krst Srbije ne treba i ne može da ima javna ovlašćenja, onda ne može ni da vodi evidenciju i izdaje uverenja, što je suština mog amandmana kojim sam tražio da se briše član 8. Kompetentnost i stručnost nekoga u Crvenom krstu Srbije da izdaje uverenja i druge javne isprave apsolutno ili skoro da ne postoji. Dakle, skoro da ne postoje ljudi koji mogu da izdaju uverenja u ime države i za račun države.
Dakle, pored toga što nije primereno, što nije potrebno da pored Ministarstva, organa državne uprave, državnih organa još neko može da vrši ovo ovlašćenje i da izdaje uverenja, kao što ste naveli i predvideli, Crveni krst Srbije to zaista ne može, to ne ide i nije u redu. Kada su u pitanju ljudi u Crvenom krstu Srbije, mnogi od njih nisu osposobljeni da vrše javna ovlašćenja.
Nemojte da zaboravite ni ovo, gospodine ministre, da postoje veoma loša iskustva o radu mnogih odbora, odnosno organizacija Crvenog krsta Srbije na teritoriji Srbije, a takođe i zloupotrebe.
Ne može Crveni krst Srbije kao pomoćni organ da ima javna ovlašćenja, a samim tim ne može ni da vodi odgovarajuću evidenciju.
Gospođa Vjerica Radeta je u pravu kada je navela u odgovoru poslaniku gospođi Živodarki Dacin da ima mnogo zloupotreba i kriminala, to otvoreno mogu da kažem, u radu Crvenog krsta Srbije. Možda će gospodin ministar ili koleginica Živodarka Dacin da kaže da srpski radikali to pominju bez osnova, ili ako ima osnova, to su pojedinačni slučajevi. Dakle, tragedija je u tome, nažalost, što tih pojedinačnih slučajeva ima mnogo, tako da je to postalo pravilo ponašanja u radu Crvenog krsta Srbije po opštinskim odborima.
Ja ću navesti jedan primer, gospođo Dacin, gospodine ministre, radi se o primeru gde je prvi čovek jedne opštinske organizacije Crvenog krsta krivično odgovarao. Nije bitno što je on bio pripadnik SPS-a, to je mogao da bude čovek koji je pripadnik bilo koje stranke, to je manje važno, ali on je odgovarao i bio je u zatvoru zbog zloupotrebe upravo u radu Crvenog krsta, i dalje je osposobljen da izdaje uverenja i da vrši javna ovlašćenja, a on je to stalno radio u alkoholisanom stanju. On možda zna, ali nije sposoban da to radi, nije sposoban, jer je pod dejstvom alkohola. Naravno, neću da navodim mesta tih pojava, ali one zaista postoje.
Trebalo bi ovu oblast urediti onako kako je primereno našoj situaciji, uvažavajući sve preporuke i naredbe međunarodnih normi koje regulišu ovu oblast, ali treba imati meru u svemu tome, a tu meru ističemo mi u Srpskoj radikalnoj stranci; namera nam je iskrena da damo poboljšanje odgovarajućim rešenjima ovog predloga zakona.
Zbog toga je opravdano, gospodine ministre, da prihvatite ovaj amandman koji sam podneo na član 8. Predloga zakona o Crvenom krstu Srbije, a takođe i ostale amandmane Srpske radikalne stranke, jer verujte mi, prihvatanjem svih ostalih amandmana kvalitet zakona o Crvenom krstu će biti mnogo bolji.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Miljko Četrović podneo je amandman na član 19. Predloga zakona o komora zdravstvenih radnika Srbije, kojim traži da se određene odredbe ovog člana brišu ili menjaju.
Suština je u tome da mi u Srpskoj radikalnoj stranci smatramo da komore koje su predviđene ovim predlogom zakona ne treba da biraju, niti da imaju direktore. Potrebno je imati u vidu da su poslanici SRS, naročito dr Paja Momčilov i ostali lekari poslanici iz naše poslaničke grupe, ukazali kako javnosti, tako i stručnoj javnosti, gospodinu ministru i poslanicima koji su prisutni u sali na sve stavove SRS po ovom pitanju. Pri tome smo izneli dosta toga u vezi sa izdavanjem licenci i njihovim obnavljanjem. Naravno, izneli smo stav da komora ne treba da ima pravo, ovlašćenje za izdavanje licence i njeno obnavljanje.
Kada se radi konkretno o amandmanu na član 19. treba da imamo u vidu da je u članu 19. predviđeno da skupština donosi statut komore i druge opšte akte. Treba znati da smo mi u SRS, što smo takođe iznosili u raspravi, kako u načelnoj, tako i prilikom razmatranja ovih amandmana, protiv ogranaka komora.
Zbog čega? Ogranci komora, broj ogranaka, sedište, organizacija, način rada i drugo, kaže se u stavu 3. člana 28, uređuju se statutom komore. U članu 2. Predloga zakona rečeno je da se osnivaju lekarska komora Srbije, farmaceutska komora, komora biohemičara Srbije, komora medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije; zamislite situaciju da različito urede sva ova pitanja koja se odnose na ogranke komora u Srbiji. Da li će to biti na nivou opština, okruga, regiona?
Gospodine ministre, ako sve ove komore donose svoj statut, koji su to kriterijumi prilikom određivanja ogranaka tih komora? Koja vrsta sinhronizacije, od strane Ministarstva i vas kao ministra, mora da bude prisutna kako bi sve komore koje su taksativno nabrojane u članu 2. Predloga zakona u svojim statutima, i na osnovu člana 28. stav 3. ovog predloga zakona, valjano, kvalitetno i istovetno odredile svoje ogranke na nivou različitih teritorijalnih jedinica? Kako će oni da znaju unapred, jer donose statut za rad komore, znači, za svoj rad, da li su sva ova pitanja rešena za određenu teritoriju, po broju, sedištu, organizaciji, načinu rada, stručnim službama itd.
U članu 19. narodni poslanik Miljko Četrović je tražio da se u tački 10) brišu reči "nadoknada za izdavanje i obnavljanje licence", kao i u tački 12) da se brišu reči "ogranaka komore" i da se one zamene rečima "regionalnih komora". Opet se preciznije definiše teritorijalna opredeljenost rada i delokruga rada komora iz člana 2. Predloga zakona. Smatramo da i ovim amandmanom SRS daje svoj doprinos radi poboljšanja ovog predloga zakona, što je korisno za sve nas.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 21. Predloga zakona o državnoj revizorskoj instituciji. Tim amandmanom tražim da se briše član 21. Predloga zakona. Zašto?
Nadležnost državne revizorske institucije jeste da planira i obavlja reviziju, donosi podzakonske i druge akte radi sprovođenja ovog zakona i, drugo, da su predmet revizije javna primanja i izdaci u skladu sa propisima o budžetskom sistemu, finansijski izveštaji i posebno naglašavam, finansijske transakcije, obračun, analize i druge evidencije i informacije.
Ako su predmet revizije javna primanja, da li su to primanja koja se vrše bez prisustva javnosti, kamera, novinara, naravno, znam da ste mislili, znam da je tako, kada se kaže – javna primanja, da su to javna primanja, imajući u vidu javnu potrošnju, da su to budžetska sredstva.
Ovde malo karikiram stvari sa razlogom, s obzirom da se ta primanja odvijaju suprotnim tokovima, tako da se umesto javnih primanja događaju tajna primanja javnih sredstava. To je ono što nas srpske radikale boli. To je ono što mi u SRS kritikujemo i navodimo niz primera takvog ponašanja mnogih državnih funkcionera na vlasti.
Ako imamo u vidu subjekte revizije, direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava, organizacije, političke stranke itd, da li će Savet državne revizorske institucije ili sama institucija da izvrši proveru finansijskih transakcija određenih stranaka koje su na vlasti, koje su parlamentarne u ovoj skupštini, stranke koje su primale određena finansijska sredstva od francuske vlade u iznosu od 399.000 evra, ili su vršile finansijske transakcije preko HVB banke. Ako državna revizorska institucija učini takav korak, naravno da će ispuniti svoj zadatak. Lično sumnjam u to i ne verujem da će uopšte do toga doći.
Zašto se traži znanje stranog jezika za člana Saveta institucije? Da li ćete možda dati zadatak tom članu Saveta da vrši prevode strane literature iz finansijske oblasti, da li ćete upućivati člana Saveta, potpredsednika, naravno i predsednika Saveta, kod ljudi iz MMF-a, Svetske banke, Londonskog, Pariskog kluba, da uče zanat kako treba raditi ovde?
Dobro znamo kako treba da se radi, najjednostavnije je pošteno, po zakonu, racionalno, štedljivo. To su osnovni principi i načela po kojima treba da se državni funkcioneri, ministri i ostali ophode i ponašaju. Nažalost, toga nema u izobilju, bar u većini slučajeva, u ponašanju današnjih članova vlade i drugih državnih činovnika.
Da li će institucija u skladu sa članom 10. stav 1. tačka 2), kao i u skladu sa članom 11. stav 1. tačka 10) izvršiti određenu kontrolu poslovanja? Da li će izvršiti kontrolu finansijskih transakcija oko raspolaganja prava na TV reklame određenih firmi Dragana Đilasa iz DS, koji je direktor nekakve Narodne kancelarije, ili afere "Erikson", za koju znate da iza nje stoji Miroljub Labus, predsednik G17 plus.
Da li će državna revizorska institucija izvršiti kontrolu i reviziju finansijske transakcije polaganja deviznih i dinarskih sredstava u "Evroaksis" banku u Moskvi za osnivanje i dokapitalizaciju Nacionalne štedionice državnim novcem, preko izmišljenih of-šor kompanija konkretno, imenom i prezimenom, suprotno pravilima i upozorenjima Banke za obračun i plaćanja u Bazelu.
Naravno, znate da iza svega toga stoji Mlađan Dinkić, aktuelni ministar finansija. Zatim, njegovo putešestvije po Zapadnoj Evropi prošle godine, gde je potrošio tridesetak hiljada evra državnih para ili nedavno u Japanu gde je potrošio pedesetak hiljada evra, opet državnih para, gde je vodio probrane novinare i tako trošio novac poreskih obveznika.
Ili, da li ćete izvršiti proveru finansijske transakcije i trošenja državnih para za kupovinu ova dva nesrećnika u sali od strane Bogoljuba Karića? Kažem državnih para, jer su "Mobtelove" pare u stvari državne pare.
Da li će to Savet i državna revizorska institucija da proveri? Da li će sve to da obelodani i otkrije javnosti? Da li će da otkrije javnosti sve ovo što sam naveo, a mnogo toga ima što nije pomenuto za ovom govornicom?
Državna revizorska institucija nije organ državne uprave. Ako smatrate da državna revizorska institucija ili skraćeno – Institucija, ovim zakonom i usvajanjem ovog zakona postaje organ državne uprave, varate se, nedovoljno je. Gde je tu poštovanje određenih odredbi drugih zakona, Zakona o Vladi, Zakona o ministarstvima. Ne možete da nazovete ovaj organ organom državne uprave.
Znači, nije dovoljno da se usvoji ovaj predlog zakona, potrebno je mnogo drugih propisa da se uskladi i promeni, kako bi ovaj organ imao značaj organa državne uprave.
Ako je ograničeno vremensko trajanje mandata za narodne poslanike – četiri godine, članove vlade – četiri godine, predsednika Republike – pet godina, smisao i suština mog amandmana jeste ne da ograničava mandat člana Saveta šest plus šest godina i nema više.
I to što ste predvideli Predlogom zakona smatram da je mnogo i potrebno je da smanjite vremensko trajanje mandata članovima Saveta državne revizorske institucije. Zašto uopšte ograničavati mandat na više od eventualno četiri godine, dok traje ova vlada? Ova vlada Vojislava Koštunice neće trajati pun mandat, tj. četiri godine, 2004-2007.
Da li će zadatak državne revizorske institucije biti kontrola sredstava i da li će ona stvarno da vrši reviziju ili će da spreči kontrolu sredstava postojećih državnih organa i lica koja se bave ovim poslom? Ili, možda ćete selektivno da vršite reviziju određenih subjekata koji troše državni novac, odnosno novac iz budžeta?