Dame i gospodo narodni poslanici, dosta toga ste čuli za ovom govornicom od poslanika Srpske radikalne stranke o tome da ne treba prihvatiti Predlog ovog zakona kojim se ukida postojanje NIS-a. Kao poslanik Srpske radikalne stranke pridružujem se stavovima poslanika SRS koji su pre mene govorili, u tome da je zaista štetno za državu Srbiju da se donese ovaj zakon, zato što će se desiti nešto slično kao sa donošenjem Zakona o energetici prošle godine, isto u ovoj skupštini.
Naravno da se u obrazloženju ovog zakona predlagač zakona, odnosno Vlada Republike Srbije poziva na određena ovlašćenja iz člana 172. Zakona o energetici, iz kojih odredbi crpi svoje pravo da donosi određene odluke u vezi sa proizvodnjom, transportom, produktovodima, naftovodima, trgovinom nafte, gasa i naftnih derivata. U skladu sa tim, Vlada Republike Srbije, kako stoji u ovom obrazloženju, 7. jula je donela Odluku o osnivanju dva javna preduzeća i jednog akcionarskog društva.
Ono što smo mi poslanici SRS posebno zamerali za ovom govornicom, to je zašto se formira akcionarsko društvo. Da je u pitanju samo državni kapital, onda bi to bilo javno preduzeće, državno preduzeće. Akcionarsko društvo podrazumeva postojanje akcionara iz privatnog sektora, tako da može biti i državni sektor, i privatni sektor i mešoviti sektor. To je sve forma, to je sve stvaranje zakonskih uslova da se i NIS, kao i EPS, restrukturira, rekonstruiše, a da se pojedinci i privatne firme dovedu u situaciju da dolaze do velikog bogatstva, do velikog iznosa novca na račun i na štetu države.
Podsetiću vas, a o tome je dosta pričano za ovom govornicom prošle godine prilikom rasprave o Zakonu o energetici (tada predlogu, sada već, nažalost, Zakonu o energetici), kada se već pozivate na određene međunarodne standarde, na EU, da znate da je ranijih godina EU stvarno donela direktive kojima se vrši deregulacija tržišta, u smislu eliminisanja monopola, u smislu uvođenja većeg broja proizvođača energije, energenata, u smislu stvaranja uslova za slobodnu konkurenciju.
Pojedine zemlje EU, pojedine zemlje zapadne Evrope, pa i SAD su krenule u tom pravcu, u skladu sa tim direktivama. Kada su videle da je to pogrešan put stvaranja stabilnih preduzeća za proizvodnju, transport, distribuciju, prenos energenata, kako u elektroenergetskom sistemu, tako i u sistemu industrije nafte i gasa, onda su se vratile ponovo da stvore državni monopol, a ako je u pitanju privatni sektor, privatni monopol u energetskom sistemu svojih država.
Samo da vam kažem da su to upravo uradile i Španija, Francuska, Nemačka i Holandija. Britanija je pošla, takođe, tim putem. Kada su videli da je to pogrešan put, onda je vlada Britanije uložila milijardu funti, gde je izvršila subvenciju nacionalnoj firmi u oblasti energetike, kako ova firma ne bi bankrotirala.
Zemlje EU su u ozdravljenje celokupnog energetskog sistema uložile za nekoliko godina oko 100 milijardi dolara, kako bi i dalje njihova preduzeća ostala celovita, jedinstvena, nerazjedinjena, nepodeljena, nerascepana. Mi u elektroenergetskom sistemu, kao i sada u NIS-u, upravo hoćemo da uradimo nešto što znači razbijanje tog sistema, da idemo putem kojim su pre nekoliko godina otišle Bugarska i Rumunija.
Šta je posledica takvog puta? Velika cena energenata, veliki broj radnika koji će ostati bez posla, a profit ostvaruju strane kompanije. To je već viđeno na primeru i Bugarske i Rumunije. Da ne bi tim tokom išle i druge zemlje, EU je, gospodo narodni poslanici (nije tu ministar, zna on to dobro), revidirala, svojom direktivom od 16. jula prošle godine, takvu svoju politiku i takve mere koje je ranije donela i preporučila zemljama koje nisu otišle u proces rekonstruisanja javnih preduzeća, državnih preduzeća, da to ne čine po svaku cenu.
Bitno je da se stvore uslovi gde će da dođe do slobode tržišta energijom, gde će da se utvrđuju cene na osnovu zakona, vrednosti ponude i potražnje, ali ne pod uslovom da se vrši privatizacija i razbijanje već postojećih javnih, državnih preduzeća i onih preduzeća koja postoje u privatnom sektoru.
Dame i gospodo narodni poslanici, imamo mi u Srbiji loša iskustva kada je u pitanju poslovanje u ovom sistemu. Kada je u pitanju električna energija, znamo da se ona izvozila po nižoj ceni nego što je naši potrošači u Srbiji plaćaju. Zašto se tender sprovodi i u NIS-u i u elektroenergetskoj industriji samo pri kupovini struje i nafte, a ne prilikom prodaje? Da ne govorim o tranzitu. Puno vremena će trebati da se govori o tranzitu, a jedan od glavnih razloga što se donosi ovaj zakon je upravo tranzit nafte, koji se sprema i koji može biti nama u korist, odnosno državi Srbiji. Biće u korist samo ako se ne donese ovaj zakon i ne omogući onim ljudima da dobijaju naknadu kao monopolisti za protok nafte tim naftovodom.
Dalje, imamo loša iskustva... Ovi poslanici iz G17 plus mi ponekada zameraju, znam da ima poslanika u Skupštini Srbije, znam da ima ljudi iz G17 plus koje poznajem, i ovde, i u Aleksincu, i u Nišu, naravno, čija imena neću da pominjem zbog njihove štete od onih koji vode G17 plus, o kojima mogu da kažem sve najbolje, koji su pošteni. Ali, ne mogu da ne pomenem, kada stalno dolazim do tih podataka. Imamo loša iskustva, recimo, kada je Mlađan Dinkić, kao guverner NBJ, prebacio 20 miliona dolara "Evroaksis banci" u Moskvi, radi kupovine energenata. Taj novac nije iskorišćen za tu namenu. To je bio dil između njega lično i EFT, odnosno Vuka Hamovića.
Ili, zašto je bivši potpredsednik Savezne vlade i ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom naložio fiktivni izvoz - uvoz, u prvom slučaju 30.000 tona, a u drugom slučaju 130.000 tona mazuta.
Upravo preko spornih firmi EFT i "Interfejsa"? U tom slučaju su država Srbija, NIS i EPS izgubili ukupno 17.179.976 američkih dolara.
Imamo mnogo loših iskustava da bismo verovali dobrim namerama i dobrim rešenjima prilikom donošenja i usvajanja ovog zakona. Zašto AD? Zašto da ne pomenem i formiranje Nacionalne štedionice pre par godina, koja je u medijima najavljivana kao državna nacionalna banka. Nije bila stvarno državna nacionalna banka, već je sve vreme bila privatna Nacionalna štedionica. Ali, pod uslovom da poverujemo da je Nacionalna štedionica bila državna, sada znamo da je privatna, kako su formom i papirološki došli do toga da je sada privatna? Dokapitalizacijom. Znamo da je druga i treća dokapitalizacija Nacionalne štedionice obavljena u periodu od februara do 10. septembra 2003. godine.
Da li hoćete rekonstrukcijom NIS-a i sada, ako tvrdite da kod rekonstrukcije NIS-a sve ostaje u državnim rukama, da svedete sva ta javna preduzeća i akcionarska društva u privatni sektor svojim ljudima, kumovskom klanu, ljudima iz kumovske veze. Znamo svi mi, a pogotovo vi iz vlasti, koji su sve to ljudi. Imamo iskustva iz prethodne vlasti. Znaju poslanici Demokratske stranke kako je izvršena privatizacija "Beopetrola" i kako je postao vlasnik "Lukoil" iz Rusije. Znate vi takođe, a i mi poslanici Srpske radikalne stranke, o tome je podneo izveštaj FSB, a nije to Fudbalski savez Beograd, niti ferijalni savez, nego je Federalna služba bezbednosti Rusije, kada je jednog vašeg tadašnjeg stranačkog i državnog funkcionera uhvatila u situaciji da dobija ogroman iznos provizije za privatizaciju "Beopetrola" koji je prešao u vlasništvo "Lukoila".
Šta je sa aferom sirijske nafte iz decembra prošle godine ili krajem prošle godine, kada smo enormno skuplje platili sirijsku naftu, mnogo lošijeg kvaliteta nego što se inače nabavlja nafta na tržištu u Evropi i svetu? Ko je uzeo taj novac na štetu države, na štetu Naftne industrije Srbije?
Sada tražite od poslanika bilo koje stranke, a pogotovo od poslanika Srpske radikalne stranke, da vam veruju u dobre namere. Nema tu... Ne obraćam se, naravno, poslanicima, poslanici vladajuće većine će biti odgovorni ako glasaju za ovaj zakon. Hoću da kažem, nema tu dobrih namera onih koji kreiraju sva ova rešenja u Predlogu zakona. Namere nisu dobre. Namere su im samo da neko, a i oni sami dođu do velikog bogatstva.
Na kraju, u vezi sa naftovodom, znate svi da se priča o stvaranju jednog velikog naftovoda sa Kaspijskog jezera koji treba da pređe preko teritorije Srbije ka zapadu. Sada neko treba da ima monopol nad upravljanjem onim delom naftovoda koji prolazi preko naše teritorije. Za to treba da se plaća velika naknada od vlasnika onome ko time upravlja.
Naravno da vi hoćete da izbegnete – opet kažem, ne vi poslanici vladajuće većine, nego oni koji to sve kreiraju – da se plaća ta naknada državi, nego nekome iz privatnog sektora, pojedinim ljudima koji su došli ionako do velikog bogatstva na račun države, pa da i tu naknadu uzimaju i stavljaju u svoje džepove.
Trebalo bi na kraju, gospodo narodni poslanici, da se zamislite nad onim za šta glasate. Znam da postoji tu stranačka disciplina, što je u redu, znam da postoji dogovor u okviru stranke i koalicionih partnera o čemu će da se glasa i kako. Čim predloži Vlada, vi podržavate Vladu, i DSS, i G17 plus i SPO-NS, kao i poslanici SPS, pa ćete na kraju glasati za ovaj predlog zakona. Velika je odgovornost na vama pojedinačno, jer posle izvesnog vremena i par godina videćete da Srbija u smislu stvaranja novih prednosti i postojanja već sadašnjih prednosti mnogo gubi, i država Srbija, i mi i naši potomci. Zato vam mnogi od njih neće oprostiti.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što reče jedna poslanik iz SPS, a juče i šef poslaničke grupe G17 plus, poslanička grupa SRS, u onim slučajevima gde se ne slaže sa konceptom i strategijom određenog predloga zakona u Skupštini, normalno je da tražimo nedonošenje tog predloga zakona. Jedini način, po Poslovniku, jeste da podnosimo amandmane kojima se određeni predlozi članova brišu. Naravno, mi iz poslaničke grupe SRS se za govornicom trudimo da što ubedljivije i što razložnije i vama u sali, a i onima koji gledaju prenos Skupštine Srbije, objasnimo opravdanost takvog jednog našeg zalaganja.
U konkretnom slučaju, na član 4. Predloga zakona o rebalansu budžeta, poslanik SRS Milorad Mirčić je podneo amandman da se ovaj član 4. briše. Jedan jedini razlog je, a to je da konačno prestane država da se zadužuje putem ino-kredita.
Članom 4. rebalansa budžeta predlaže se sledeće: da će se u 2005. godini izdati garancije i kontragarancije Republike Srbije do iznosa od, tačno je navedena cifra od, recimo, 100.270.602.585,74 dinara. Zaduživanje kod inostranih poverilaca za već potpisane kredite do iznosa do 55 milijardi 113 miliona itd. dinara.
Mi u SRS smatramo da je konačno došlo vreme da prestanete sa zaduživanjem, jer otkako ste došli na vlast 2000. godine, računajući 2001, 2002, 2003. i 2004. godinu, donacije koje ste dobijali od određenih međunarodnih organizacija i banaka, MMF, Svetske banke, Pariskog kluba itd, prikazivali ste javnosti kao da su to iznosi sredstava na koje mi nemamo obavezu da plaćamo kamatu.
Ustvari, to su bili klasični krediti koje ste krstili kao donacije. Sad Evropskoj investicionoj banci, između ostalog, treba da vratimo za pet kredita iznos od 46 milijardi 480 miliona dinara, za sanaciju puteva u ukupnom iznosu od 7 milijardi 885 miliona dinara.
Slažemo se, siguran sam u to, ne samo mi u ovoj sali, nego svi građani Srbije, da su nam putevi u katastrofalnom stanju, i to i regionalni putevi, i lokalni putevi, i kategorisani, i nekategorisani putevi. To je činjenica.
Međutim, s jedne strane se brinemo da nam putevi budu u ispravnom stanju, da budu upotrebljivi, a sa druge strane ne vodimo dovoljno računa da te puteve sačuvamo, bar one koji su u dosta solidnom stanju.
U tom smislu, trebalo bi da se zabrinete u vezi dolaska NATO vozila na teritoriju Srbije i Crne Gore. To su teška oklopna vozila, kamioni, transporteri itd. Oni će nam upropastiti ionako loše puteve. Umesto da tražite od severno-atlanske vojne alijanse nadoknadu, donaciju, ne u vidu kredita, nego donaciju za popravku tih puteva za prolazak njihovih vozila, jer ste im ionako sporazumom dozvolili da mogu već da uđu u Srbiju i Crnu Goru, onda ste mogli da tražite od njih novac za popravku tih puteva kojima će oni da prolaze.
O onome da će uživati NATO vojnici krivično-pravnu zaštitu, odnosno imunitet od svake vrste odgovornosti prema državi Srbiji i prema pojedincima kojima će, ne daj bože, desiće se i to, imamo iskustvo po primeru Makedonije, da učine i štetu, po cenu gubljenja života tih naših građana, i materijalne štete, onda bi trebalo mnogo to da nas zabrine. Uostalom, ministar za kapitalne investicije ima veliki broj kamiona koji krstare Srbijom i trebalo bi više da povede računa o stanju naših puteva.
Dalje, dajete za projekat evropskih puteva, samo za projekat, a jedno je sanacija puteva u određenom iznosu, a drugo je projekat za evropske puteve, iznos od 9.960.000.000. Zar vam se ne čini da je to mnogo sredstava i mnogo para za jedan takav projekat? Dalje, KFW-u kredit u iznosu od pet milijardi za EPS, za određene gubitke kod proizvodnje i distribucije struje.
Tu imamo naše zaduženje odranije EPS kod Češke i sada Srbija je u ime EPS otkupila taj dug. Imala je povoljan trenutak da otplati taj dug za 36 miliona evra. To nije učinila, nego je kasnije otkupila taj dug preko određene firme, određenog pravnog lica iz Mađarske, za 48 miliona evra. Razlika je 12 miliona evra, za koliko je država oštećena.
Gde je taj novac? Gde su ta sredstva? Da li su ta sredstva otišla nekome u privatne džepove? Ako i nisu, lično verujem, a i mi u SRS verujemo da jesu, a pod pretpostavkom da nisu, očigledno da je država oštećena za 12 miliona evra. To je ogroman iznos sredstava, to su ogromne pare.
Evropskoj investicionoj banci po osnovu šest kredita u ovoj godini biće u tekućoj godini potpisan za dug u iznosu od 45 milijardi dinara za rekonstrukciju komunalne infrastrukture u manjim opštinama u iznosu od dve milijarde i nešto dinara. Ko određuje koje su to manje opštine? Ko odluuje i po kojim merilima i po kojim kriterijumima, ko će dobiti taj novac.
Dobacuju mi poslanici SRS – Dinkić. Naravno, Miroljub Labus i Dinkić, gospodo poslanici i vi nevernici, a mislim na one koji ne veruju iz poslaničke grupe G17 plus, navešću vam primer, pomaže Ministarstvo finansija i naravno Mlađan Dinkić pojedine opštine i pojedine mesne zajednice. Kome? Onima odakle su ljudi iz G17 plus. Primer je Paraćin, Kruševac i Užice.
Jedno selo odakle je Tomica Milosavljevi, vaš ministar zdravlja. Drugo selo odakle je odbornik iz G17 plus, a za treće selo neću da pomenem. Za Kruševac i Užice takođe ista priča, o tome će vam malo detaljnije pričati Radiša Ilić, poslanik SRS iz Paraćina, jer više zna. Ne znam kako se zove selo predsednika Narodne skupštine, ali i o njemu je reč.
Dalje, za sanaciju područja ugroženih poplavom u iznosu od 803 miliona dinara, zaduženje kod inostranih poverilaca kredita u tom iznosu. Svi znamo da je priličan područja na teritoriji Srbije ugrožen poplavama u prethodnih nekoliko meseci. Znamo za Vojvodinu, znamo za pojedina sela, Jaša Tomić, Međa, znamo za područje Šumadije i Kragujevca, znamo za jug Srbije. Naravno, elementarna nepogoda treba da se sanira, učinjene su velike štete.
S druge strane, poljoprivredni proizvođači plaćaju državi veliki iznos poreza na ime odvodnjavanja za svoje poljoprivredno zemljište. Od toga nemaju nikakvu povratnu korist. Sada svi oni koji su ugroženi bujicama potoka i reka traže pomoć od opština, i opštine su u takvoj bezizlaznoj situaciji, nemaju sredstava iako hoće da pomognu. Ko je obavezan? Republika je obavezna da pomogne, jer ona stoji iza ubiranja sredstava i mora povratno da uredi određena područja, da ne bi ugrožavala u takvim slučajevima stanovništvo po oštinama.
Podneti su zahtevi prema Vladi da se nadoknadi određena šteta učinjena na poplavljenim područjima. Šta je Vlada učinila? Poznato mi je, u Aleksincu smo imali štetu, ne samo prema proceni opštinskih službi, nego i prema proceni Vodoprivrednog centra "Morava" iz Niša, zajednička je procena od 34 miliona dinara, a Vlada je dodelila milion dinara. Šta mi tamo da radimo sa tim parama, a velike su štete načinjene od bujice i poplava u aprilu i maju.
Takođe, imam podatak da u poplavljenom području u okolini Leskovca. Vlada nije učinila apsolutno ništa po pitanju dodeljivanja sredstava za sanaciju šteta od tih poplava. Zašto? Pitanje je da li Mlađan Dinkić utiče na to kao ministar finansija, gde je novac za to da se radikalske opštine ne pomažu. Kako Aleksinac, tako i Leskovac, a verovatno i još neke opštine.
Tako vi određujete po pitanju kriterijuma, vaših kriterijuma, kome treba pomoći i kome treba vratiti sredstva iz budžeta ili inokredita. To su vaša merila i to su vaši kriterijumi u koje mi ne verujemo.
Postoje stavke da krediti u ukupnom iznosu od 3.430.000.000 namenjenih opštini Čačak, opštini Bor, Zrenjanin, i to u određenim iznosima, evo Kraso završavam i da imaš vremena, nemam ništa protiv toga da se određenim opštinama pomogne, ali zašto baš određenim opštinama Čačku, Boru itd, za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, a treba pogotovo Boru, ali treba sagledati i druge opštine. Opštini Zrenjanin nije rečeno zašto.
Na kraju, samo još da kažem radi javnosti, a svi mi poslanici znamo, jer imamo taj pregled, stanje duga Republike Srbije po osnovu inokredita na dan 31. maj 2005. godine iznosi 808.556.568.000 i tako dalje dinara. Čak 808 milijardi, pa zar vam se ne čini da je to mnogo. Ko će to da vraća? Naši potomci. Mi ne možemo ni da stignemo da vratimo. Naši potomci, unuci, praunuci, čukununuci neće stići da vrate sve ove dugove.

U ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 25. Predloga zakona, koji predviđa brisanje ovog člana.
Predlagač Predloga zakona naveo je puno razloga za donošenje ovog zakona, a između ostalog, naveo je da je cilj stvaranje jedinstvenog i celovitog budžetskog sistema, a posebno kada su u pitanju sadržina, priprema, planiranje, donošenje i kontrola budžeta Republike Srbije, kao i budžeta lokalnih vlasti. Jedan od osnovnih ciljeva, kako se kaže u obrazloženju ovog predloga zakona, jeste stvaranje budžetskog sistema i postizanje njegove makroekonomske stabilnosti.
Sa makroekonomskog aspekta u poslednje vreme nije nešto poznato da se u okvirima vlasti i njihovih pomagača, nevladinih organizacija, često pojavljuje ova reč i ovaj termin.
Poznato mi je u smislu jednog slučaja odbrane opravdanosti odlaska Borisa Tadića u Srebrenicu, jer je to navodno njegovo makroekonomsko izvinjenje, a za razliku od mikroekonomskog izvinjenja koje je trebalo da izvrši odlaskom u Bratunac, odlaskom u Skelane i u Srebrenicu, da se izvini i da se pokloni žrtvama i porodicama srpskih žrtava u ovim mestima.
Javna potrošnja učestvuje u ukupnom društvenom proizvodu sa 60%. To je alarmantno i za ekonomiste kada javna potrošnja dolazila i prelazila cifru od 50%. Bilo je veoma problematično i ekonomisti su se hvatali za glavu. Sada je 60%, a ministar finansija i grupa ljudi u posebnoj interesnoj finansijskoj organizaciji mirno sede i hvale mere Vlade Srbije i Ministarstva finansija, i donose jedan poseban zakon, a radi se o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, kojim su planirali uvođenje novog državnog organa, nove institucije, a to je Uprava za trezor.
U članu 73. osnovnog teksta Zakona menja se reč "trezor" u "Uprava za trezor", sa podnaslovom Dužnosti i odgovornosti trezora. S obzirom da sam tražio u svom amandmanu ispred SRS da se on briše, trebalo bi ovaj podnaslov da više ima reči ovlašćenja, a pre svega ovlašćenja uprave za trezor. Po onome što je navedeno u članu 20, odnosno 73. zakona, na tri stranice, po pitanju ovlašćenja uprave za trezor, pre bi se govorilo o onome šta uprava za trezor treba da radi, koja su joj ovlašćenja, a ne odgovornosti i dužnosti. Naravno, neko može da kaže, kada ima određena institucija, pa i pojedinac ovlašćenja, on je odgovoran i dužan za određeno činjenje po pitanju vođenja određenih državnih poslova.
Uprava za trezor, između ostalog, po ovom članu za koji sam tražio da se briše, obavlja i sledeće poslove, upravlja gotovinskim sredstvima Republike, koje obuhvata otvaranje i kontrolu bankarskih računa i podračuna, upravljanje bankarskim odnosima. Dobro nam je poznato da je gospodin Mlađan Dinkić, zajedno sa nekoliko svojih istomišljenika, u stvari ugasio nekoliko kapitalnih i nedokazano nelikvidnih banaka: Investbanke, Beobanke, Jugobanke.
Do dan-danas nije pokazana opravdanost takvog poteza gašenja ovih za našu zemlju kapitalnih banaka koje su likvidno poslovale. Naravno, uz to je 8.000 radnika u ovim bankama ostalo bez posla. Upravljanje finansijskim sredstvima, upravljanje dugom, to su sva ovlašćenja uprave za trezor. Međunarodnim donacijama i drugim vidovima pomoći, raspoređivanje uplaćenih javnih prihoda na odgovarajuće podračune različitih nivoa vlasti u skladu sa zakonom, a govori se o republičkoj vlasti i o lokalnoj vlasti, što znači da će uprava za trezor pod kontrolom ljudi iz G17 plus vršiti kontrolu, upravljati sredstvima i lokalne vlasti na računima i podračunima.
Vođenje podračuna direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava Republike i lokalnih vlasti koji korisnika sredstava, organizacija, obavezno socijalno osiguranje i koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora itd. i vođenje drugih računa, obavljanje gotovinskih isplata direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava Republike i lokalnih vlasti.
Ima mnogo toga za šta je uprava za trezor ovlašćena, a nije to slučajno. Nije slučajno ko će sve u sadašnjoj republičkoj vlasti finansijske tokove da usmeri ljudima iz G17 plus, a njima je malo što su državnim parama, deviznim rezervama Narodne banke Jugoslavije tada, a kasnije Narodne banke Srbije, preko Evroaksis banke otvorili privatnu Nacionalnu štedionicu i tu štedionicu kontrolišu preko Vojina Lazarevića, Vuka Hamovića, Miodraga Kostića-Koleta i drugih.
To im nije dovoljno i hoće da otvore ovim predlogom zakona još jednu njihovu banku pod kontrolom njihovih ljudi, odnosno Upravu za trezor, a sve to o državnom trošku. Zna se da vlast ima određene poluge vršenja vlasti. Poluge su finansije, a kontroliše ih G17 plus i Mlađan Dinkić, oružane snage, a oslanjamo se sada samo na policiju, jer SAD preko ljudi, a sada i preko Prvoslava Davinića, vojsku uništava.
Naravno, uz pomoć Vuka Draškovića, koji je protivustavno potpisao sporazum o prelasku NATO snaga na teritoriju Srbije i Crne Gore i to će se primeniti krivično-pravni imunitet nad njima, jer neće odgovarati za bilo šta učinjeno. Samo da vas podsetim, svojim prisustvom u Makedoniji učinili su oko 140 saobraćajnih prekršaja, gde je poginulo 14 ljudi, a među njima jedan ministar u Makedoniji. Naravno, niko od njih nije odgovarao.
Razna zlodela su vršili, a Vuk Drašković iz određenih razloga ili naloga, zbog bojazni od Haga, ladno potpisuje sporazum gde se predviđa NATO snagama da slobodno mogu da teritorijom Srbije i Crne Gore prolaze i da idu svim pravcima kako im je volja. Na kraju, mediji već počinju blago da forsiraju određene stranke, za koje računaju da će imati većinu u Skupštini u sledećem mandatu.
Gospodo narodni poslanici, nije teško pogoditi koje su to stranke: DSS, DS, a primećen je i PSS, a doduše malo ima i G17 plus, a možda su i vaši koalicioni partneri vas iz G17 plus otpisali. Kontrolišite izvoz i uvoz struje preko EFT i "Interfejs", odnosno Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića. Dragan Đilas, tako se zvaše direktor Narodne kancelarije kod predsednika Republike Borisa Tadića, i on kontroliše reklame i reklamiranje javnih državnih preduzeća preko medija u Srbiji, nad tim ima monopol, i preko svojih privatnih firmi uzima veliki iznos državnih sredstava.
G17 plus kontroliše sve finansijske tokove.
Dovoljna je tema ne samo u Predlogu zakona, nego pogledajte ako možete za pola sata da pročitate šta je sve predviđeno u članu 73. Predloga zakona na koji sam podneo amandman, pa će vas zaboleti glava od svih ovlašćenja koje ste dali ili koje dajete Upravi za trezor. Nije gospodo, na kraju, slučajno što je ceo finansijski sistem i monetarna politika u rukama određenog broja ljudi, ne kažem cele interesne finansijske organizacije G17 plus ili kako neki zlobnici kažu šifrovane stranke.
Nije to slučajno, jer postoje određene mračne sile u svetu koje su pustile pipke i kod nas u Srbiji, te mračne sile imaju svoj naziv, radi se o jednoj sekti - Sajentologiji, koja hoće da kontroliše sve finansijske tokove i monetarnu politiku, svuda, u svim zemljama, gde imaju uticaja. Sada imaju direktan uticaj na naš finansijski sistem preko potpredsednika Vlade i predsednika G17 plus, Miroljuba Labusa.
Na kraju, gospodo narodni poslanici, sve ovo što rade ljudi iz Vlade Srbije, izvršne vlasti, sve što radi Mlađan Dinkić, Miroljub Labus i mnogi ljudi, vezano za postojanje elemenata krivičnih dela - izvoz, uvoz struje, šteta koju nanose državi Vuk Hamović, Vojin Lazarević, oni to rade, a drugi, koji imaju poluge vlasti u rukama, ništa ne preduzimaju. Onaj koji je najodgovorniji za sve ovo što nam se dešava u Srbiji je, naravno, predsednik Vlade - Vojislav Koštunica.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman narodnog poslanika SRS, koleginice Nataše Jovanović, da se član 43. Predloga zakona briše je opravdan iz više razloga.
Njih je uglavnom Nataša Jovanović pomenula, ali pomenuću i ja neke razloge za koje smatramo mi u poslaničkoj grupi SRS da je potrebno da se, kao i ceo ovaj zakon i ovaj član 43. Predloga zakona, briše. Ovde u stavu 2. članu 43. Predloga zakona stoji da do dana početka rada uprave za trezor, ministar nadležan za poslove finansija uskladiće sa predlogom zakona pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu finansija. Ovim predlogom zakona predviđen je trezor lokalne vlasti. Kako će lokalna vlast, u skladu sa ovim predlogom zakona, jer nijedan drugi zakon ne reguliše materiju trezora lokalne vlasti, osim ovog predloga zakona, koji ćete verovatno vašom poslaničkom većinom da usvojite u danu za glasanje.
Kako će ona lokalna vlast, vezana za trezor, da uskladi svoja akta i do kog roka, koja tretiraju ovu materiju? Da li, u ovom smislu, možete da se pozivate na analogiju i da li ona postoji, to nije dovoljno jasno. Lično smatram da tu nema analogije i ne možete pravnom analogijom da se povezujete i pozivate kod uređenja ove iste materije kada se radi o trezoru lokalne vlasti.
Ne znam zašto vam se toliko žuri, pogotovu kada u članu 46, zadnjem članu, kažete da ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja. Pravilo je vakacio legis, da stupa na snagu svaki zakon osmog dana po danu objavljivanja, pogotovu što nećete možda mnogo imati vremena da završimo raspravi o ovom Predlogu zakona večeras, da izglasate u danu za glasanje, da ga objavite, da stupi na snagu, pa da ministar finansija do 1. avgusta donese pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sitematizaciji radnih mesta, a posebna je priča za trezor lokalne vlasti.
Ono što je bitno za lokalnu vlast, a to je već razmatrano prilikom rasprave o jednom ranijem amandmanu, kako mogu u lokalnoj samoupravi da trpe sankcije po dva osnova i da se odgovorna lista kazne po povećanom predlogu iznosa od pet do 50.000, za razliku od ranije novčane kazne od dve do 20.000, i u svemu tome da ministar, nadležan za poslove finansija, uskrati, odnosno obustavi prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije do momenta dostavljanja određenih akata ka Ministarstvu finansija.
Naravno, ovde se uvodi dodatna finansijska disciplina, s jedne strane. A sa druge strane, nema velikih finansijskih tokova, nema proizvodnje i sve je stalo, svuda je problematično, ljudi teško žive. Postoji socijalna beda i ekonomska kriza.
Ovom prilikom, hoću još nešto da napomenem. Više puta sam za ovom govornicom, a i danas, pomenuo da Sajentološka sekta je uveliko ušla u naš finansijski sistem. Žao mi je što su pojedini poslanici iz G17 plus mene razumeli, ili sam nespretno rekao, u šta ne verujem, kada sam pomenuo i sada kada pominjem sajentologiju, isključivo je vežem za Miroljuba Labusa i za informacije koje su se pojavile jula 2004. godine na internet adresi, upravo ove sajentološke sekte, gde su oni objavili da je Miroljub Labus, istaknuti član sajentologije.
Znači, isključivo vezuje sajantologiju sa fijnansijskim tokovima preko Miroljuba Labusa, a ni za jednog drugog, niti iz G17 plus, niti poslanike iz G17 plus, niti za nekog građanina u Republici Srbiji. Zato da pojasnim ovaj nesporazum, zato što su se poslanici G17 plus, ne verujem da su se ljutili s razlogom, jedino je moguće da sam nespretno rekao. To je ta istina. Čak je i Sajentološka sekta objavila na internet adresi ovu informaciju. Ona nosi naziv: n.w.ikipedia.org. Možete da proverite, ako još stoji na toj internet adresi.
Još nešto, ako imam vremena, gospodine predsedniče, dosta je bilo reči o sporazumu koji je potpisao Vuk Drašković. Ja sam to danas u raspravi o pojedinim amandmanima napomenuo, da NATO vojska dolazi u Srbiju i koristi naše saobraćajnice, puteve i uživa potpun krivično-pravni imunitet.
Navešću samo da se u prvoj godini u Makedoniji, zahvaljujući NATO vojnicima, desilo 140 saobraćajnih udesa, od toga 10 smrtnih slučajeva, poginulo je 10 ljudi, ali markantan je jedan slučaj kada je u avgustu 1999. godine norveški kapetan Vesli Adon Kristijan skrivio sudar, u kome je poginuo makedonski ministar Radovan Stojanovski, njegova žena, ćerka i vozač.
Da ne pominjem ostale slučajeve, kada je u januaru 2000. godine ubijena i silovana jedna albanska devojčica, nedaleko od Vitine na Kosmetu. Utvrđeno je da je to američki pripadnik KFOR-a, koji je kasnije prebačen u Manhajm u Nemačku.
Mi samo da molimo Boga, nemamo drugog rešenja, s obzirom da ste potpisali na ovaj način protivustavnu kapitulaciju, Vuk Drašković neposredno, verovatno uz saglasnost Vojislava Koštunice, predsednika Vlade, kažem, verovatno, naravno nisam siguran, i predsednika Republike Borisa Tadića. Nastaće za nas još crnji dani nego što su do sada bili.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS, podneo sam amandman na član 17. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim  taksama, zato što smo mi u SRS u principu za to, da se sudske takse ne uvećavaju, kao što je predloženo ovim zakonom.
Ono što mene, kao poslanika SRS, posebno iritira je to što stoji u obrazloženju Predloga zakona, vezano za razloge za donošenje ovog zakona – da se sudske takse uvećavaju usled inflacije, pa se zbog toga predlaže da se njihovo korigovanje izvrši u skladu sa stopom inflacije. S obzirom na to da je, u članu na koji sam podneo amandman, predviđeno da se uveća sudska taksa otprilike za oko 25%, a u obrazloženju piše da bi trebalo da bude u proseku za oko 30%, što je u redu, međutim, šta nije u redu, što meni smeta, iritira, kao poslanika SRS?!
To je što mnogi članovi Vlade (u političkim nastupima, u nastupima gde objašnjavaju svoje aktivnosti u svojim resorima u Vladi Republike Srbije, umeju često, ne svi, i kod ovoga, kao predstavnik ovog predloga Vlade Republike Srbije pred Narodnom skupštinom, gospodin ministar pravde Zoran Stojković, ne mislim na njega, ali mnogi članovi Vlade), mnogi ministri umeju da kažu da veoma uspešno vrše vlast, da veoma uspešno vladaju Srbijom. Navode kao opravdanje da je stopa inflacije u određenom periodu iznosila 1-2%, itd. a ovde se pominje 25% za nekoliko godina. To ne može da bude tačno i nije tačno u skladu sa tim statističkim podacima. Naravno, ona može biti manja ili veća, mislim na inflaciju, ali nikako ne može biti opravdanje i razlog za donošenje ovog zakona i uvećanje sudskih taksi.
Koji su suštinski razlozi? Razlozi su, pre svega, ekonomske prirode. Mi svi u Parlamentu znamo, pogotovu pravnici, da se u Ustavu Republike Srbije kaže da dažbine državi obveznik poreza plaća u odnosu na svoju ekonomsku snagu. Koja je ovde ekonomska snaga građanina, lica, fizičkog ili pravnog, koji plaća odgovarajuće uvećanje sudskih taksi? Da li je to ekonomska opravdanost postojanja proizvodnje, stabilne proizvodnje, da ne govorimo o povećanoj proizvodnji? Da li je ovde možda činjenica da građani sve lošije žive, da je standard građana sve manji i manji?
Država osiromašuje na razne načine. Pomenuću vam samo nezakonitu privatizaciju, gde je unazad nekoliko godina došlo do pljačke državne imovine putem nezakonite privatizacije "šećerana" u Srbiji, "cementara" u Srbiji, "fabrike duvana u Nišu", "fabrike duvana u Vranju", "Knjaz Miloš" i mnogih preduzeća. Da nije toga, država bi bila bogatija. Građani bi imali veći standard. Ne bi ni bilo razloga za podnošenje Predloga zakona za uvećanje sudskih taksi.
Jedino opravdanje Vladi, resornom Ministarstvu, pa i gospodinu ministru pravde Zoranu Stojkoviću, jeste eventualno povećanje plata sudijama, odnosno svim zaposlenim u pravosuđu – i sudijama i u javnom tužilaštvu To, sa aspekta SRS, može biti prihvatljivo. Naravno da je opravdano da dođe do povećanja plata svim zaposlenim u pravosuđu, ali ne na ovaj način. Već sam pomenuo anomalije koje postoje u našoj državi i u našem društvu.
Povećanje plata, zarada, svih koji rade u državi, pa i onih u pravosuđu, uslovljeno je povećanjem proizvodnje, zakonitom i tržišnom privatizacijom, racionalizacijom troškova uopšte, a i javnih rashoda, i drugim načinima i drugim vidovima.
Zatim, eliminisanjem građevinske mafije. Zašto zatvaramo oči kod postojanja jedne veoma izražene mafije u građevinarstvu, grupe ljudi koja osiromašuje državu i sprečava stvaranje viška vrednosti, odnosno određenih vrednosti u interesu države, građana Srbije. Stvaraju oni vrednosti, ali samo za svoj džep.
Navešću vam jedan primer, da ne mislite da nešto pričamo, znamo nešto paušalno, a konkretno ništa ne pominjemo. Kod hotela "Moskva" – plato, tamo se nešto radi, istovremeno znate ko tamo radi - firma "Mali kolektiv", to je firma sa kojom je tesno povezan Mlađan Dinkić. Firma "Mali kolektiv", off shore kompanija, čije je sedište na Devičanskim ostrvima. Može neko da kaže, to je sve legalno. U redu – legalno je.
Ali, ako je ta firma vezana za Vuka Hamovića, Vojina Lazarevića, koji su, zahvaljujući mnogim ljudima u sadašnjoj vlasti, sadašnjem režimu na vlasti, a bili su povezani i sa prethodnim članovima Vlade prethodnog režima, na nedozvoljen i protivzakonit način došli do velikog iznosa sredstava, putem državnih para i preko Nacionalne štedionice?! Znači, jednom opštom državnom pljačkom, da bi sada taj novac, koji nije zarađen na zakonit način, uložili u građevinske objekte, kao što je taj u parku na platou ispred hotela "Moskva".
Sa druge strane, imamo građane koji siromašno žive, gde postoji veliki stepen ekonomske krize i socijalne bede i mi tražimo uvećanje sudskih taksi neopravdano. Te sudske takse možda nisu u velikom iznosu, ali ako građanin, sa jedne strane plaća velike obaveze, velike dažbine državi za socijalno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje, razne vrste poreza, poljoprivrednici –veliki porez plaćaju za odvodnjavanje.
Pitam vas, gospodo, koliko je to unazad – mesec i po, dva meseca? Imali smo obilne padavine i kiše u Srbiji; došlo je do izliva mnogih reka i potoka koje su nanele veliku štetu mnogim građanima u Republici Srbiji.
Efekat plaćanja tih dažbina se ne vidi. On stoji samo u obezbeđenjima mnogo godina unazad, kao i sada, posle ovih elementarnih nepogoda. Efekat i korist od plaćanja tih dažbina ne postoji. Učinimo nešto da on bude racionalan i da bude opravdan. Za sada nije. On sada ima opravdanje za postojanje određenog broja radnika, činovnika u državnim organima i ništa više.
U ovom konkretnom slučaju, u tarifnom broju 9. na koji sam podneo amandman u ime poslaničke grupe SRS, traži se povećanje sudske takse od 500 na 650 dinara za sastavljanje sudskog testamenta i međunarodnog testamenta, i u stavu (2) – za vraćanje testamenta sudu na čuvanje, umesto 150 na 195 dinara.
Malo ću povezati najnovija politička dešavanja, pa ću navesti, kažu da je Nataša Kandić, predsednik ili izvršni direktor jedne nevladine organizacije, Fonda za humanitarno pravo. Pitanje je odakle se finansira? Znamo svi da je finansira neko iz Amerike i zapadnih zemalja. S obzirom na to da je to takva delatnost, gde može da se poveže za lična svojstva, pitam se da li će obuhvatiti i gospođu Natašu Kandić kada ode u zatvor zbog nanošenja šteta državi, mnogim građanima države, gospodinu Tomislavu Nikoliću, zameniku predsednika SRS, svim članovima SRS, radikalima, simpatizerima, zbog iznošenja neistina, širenja lažnih vesti i klevetanja u vezi određenih postojećih ili nepostojećih događaja, to ne znam, koja nisu vezana za Tomislava Nikolića i ljude za koje ona ukazuje da su uradili nešto što nije trebalo da urade.

Hvala gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS, podneo sam amandman na član 13. Predloga zakona kojim tražim, naravno, kao i u ostalim amandmanima poslanika SRS, da se on briše.
Mi u SRS smatramo da nema potrebe da se posebno predvide državni organi za borbu protiv raznih oblika kriminala, zato što već u postojećem sistemu pravosuđa postoje sposobne sudije i tužioci da tuže i da sude raznim oblicima kriminala.
Takođe, kada se radi o visokotehničkom, odnosno visokotehnološkom kriminalu ili kao što reče jedan kolega niskotehničkom, niskotehnološkom kriminalu, oni su predviđeni u postojećem Krvičnom zakonu protiv bezbednosti računarskih podataka i mogu da budu posebno vođeni u okviru postojećeg sistema u pravosuđu.
Formiranje posebnog tužilaštva, odeljenja suda i službe za borbu protiv visokotehničkog kriminala je nepotrebno i mi u SRS smatramo da ono otvara put raznim vrstama mahinacija.
Samo da se podsetimo, imamo Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, zatim isto to u postupku protiv ratnih zločina, a evo, sada predlažete ovim Predlogom da se donese zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv visokotehničkog, ili kako već, visokotehnološkog kriminala.
Jer je, valjda, amandman narodnog poslanika Milice Gavrilović prihvaćen od strane Vlade Republike Srbije, tako da menja Predlog zakona svoj naziv, koliko sam mogao da primetim.
Pored svih ovih raznih oblika organizovanja sudija i tužilaštva, postoje razne vrste agencija, biroi, centri, itd. To znači da uvećavamo ionako nagomilanu državnu administraciju. Nije problem u broju ljudi koji će da radi u administraciji, pa i u tužilaštvu i sudu. Problem je, gospodo narodni poslanici, zato što nema izvora prihoda. Izvor javnih prihoda je sve slabiji, sve je manji, privreda ne radi, poreski obveznici nisu više u mogućnosti da izmiruju svoje obaveze prema državi.
Jednostavno, nema proizvodnje, usluge su sve manje profitabilne, itd. itd. Tako da je ovaj zakon nepotreban, suvišan i on menja postojeći Zakon o sudovima i njihovu nadležnost. Posebno tužilaštvo, kao deo specijalizovanih organa i posebna sudska odeljenja ne treba da postoje.
Podsetiću vas na jedan primer, imamo zakon i u skladu sa njim organizovano sudstvo i tužilaštvo u suzbijanju organizovanog kriminala. Vi znate po primeru specijalnog javnog tužioca, gospodina Jovana Prijića, kakve sve zloupotrebe i kršenja zakona postoje u njegovom radu i delovanju. Zar vam nije to dovoljno poučan primer kako ne bismo takvu grešku ponovili.
Ako govorimo o visokosofisticiranom kriminalu, njegovim oblicima i načinu delovanja, odnosno pojavljivanja, navešću jedno poređenje. Priča datira od 14. jula 1999. godine iz novine "USA DAY" u Americi, koja nosi naslov: "Ujedinjene nacije, dokaz: povezuje Srbe sa ratnim zločinima". Novinar tog teksta je Džek Keli, a mesto navodnog zločina od strane Vojske Jugoslavije, tada Vojske Jugoslavije, selo Kuse u opštini Gnjilane.
Naime, novinar Džek Keli zbog visokosofisticiranog kriminalnog dela, ili u jednom drugačijem obliku rečeno, isteran je sa posla u istražnom postupku istražitelja Mark Memota. Zašto? Zato što je čovek objavio, dobio je na jedan visokosofisticirani način, naravno radi se o CD, izvor informacija koje nisu tačne, koje su bile lažne i zbog toga je isteran sa posla. Istražni postupak je vodio istražni sudija Mark Memot. Radi se o lažnim podacima, koje je ovom novinaru Džeku Keliju dostavila, niko drugi, Nataša Kandić. Nije samo da žena deluje na teritoriji Republike Srbije, nego iz ovog primera može da se kaže: "naša a svetska".
Za to vreme, državni organi kod nas nisu reagovali, nisu smeli, naravno, protiv američkih i Soroševih ispostava pojedinih nevladinih organizacija kod nas u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 84, tačnije da se posle člana 84. doda novi član 84a, koji glasi: "Ministarstvo nadležno za poslove turizma doneće propis o bližim uslovima i načinu pružanja usluga iz čl. 79, 80, 81, 82. i 83. ovog zakona."
Da bi narodni poslanici, koje želim da ubedim u opravdanost podnetog amandmana, bolje shvatili sve ovo što nosi sa sobom opravdanje napora SRS da koliko god možemo utičemo na promenu određenih rešenja u Predlogu zakona o turizmu, ukratko ću vam reći o specifičnostima usluga posebnih vidova turizma, iz odredaba čl. 79, 80, 81, 82. i 83. ovog predloga zakona, za šta smatramo da treba posebno biti uređeno odredbama člana 84a, kako bi to bilo u nadležnosti ministarstva nadležnog za poslove turizma, jer je to i te kako opravdano, s obzirom na materiju koja se reguliše odredbama ovih članova.
Naime, članom 79. date su odredbe koje predviđaju usluge u lovnom turizmu. Znamo da mnogo ljudi iz drugih država dolazi u našu zemlju navodno zbog lovnog turizma. Imamo mi slučajeve, gospodo i gospodine ministre, da je u mandatu ranijeg ministra poljoprivrede Dragana Veselinova, a mogu reći i sada, u vreme mandata sadašnjeg ministra Ivane Dulić-Marković, bilo mnogo zloupotreba te vrste. Pa, imamo na stotine hiljada ubijenih ptica, koje se ilegalno izvoze i iznose iz naše zemlje, najčešće u Italiju.
Da li sadržaj pružanja turističkih usluga iz odredaba ovog člana 79. Predloga zakona podrazumeva i ovu vrstu delatnosti koje idu na štetu države i naših prirodnih resursa? Svakako ne. I, zato je potrebno da se odredbama posebnog člana ovog zakona reguliše detaljnije, od nadležnog ministarstva, pružanje svih ovih turističkih usluga, kako ne bi došlo do zloupotreba.
Takođe, u članu 80 – usluge u kongresnom turizmu – da li će ljudi koji dolaze u našu zemlju po raznim osnovama, kulturnim, sportskim, političkim, naučnim, rado doći u Srbiju, kada znaju da ovde imamo mnogo pojedinaca, državnih funkcionera koji kvare ugled naše zemlje i nanose štetu? Neću da kažem – da li će Šveđani doći u Srbiju, osim Boa Andersona, kada znamo da određeni državni funkcioneri (neću navesti ime posebne političke organizacije, odnosno političke stranke, neću navesti ni ime nijednog pojedinca) nanose štetu ugledu naše zemlje.
Dalje, smatram da su u članu 81. opravdano navedene usluge u omladinskom i dečijem turizmu, s tim što posebne uslove treba da odredi, kao što smo tražili podnetim amandmanom, nadležno ministarstvo. Opravdanost postoji u mnogo primera. Naravno, ovde će biti i jedna mala reklama: u aleksinačkoj opštini postoji jedan objekat za omladinu i decu - sportiste, Lipovac, u jednom predivnom predelu, u kraju sa srednjovekovnim manastirom, koji stoji tamo i postoji mogućnost da pruži usluge ove vrste, samo treba preciznije, od strane Ministarstva, regulisati sve one uslove koje treba da pruže ovi objekti, kojih ima, na svu sreću, u priličnom broju na teritoriji Srbije.
Dalje, usluge u seoskom turizmu: organizovanje pešačkih tura, ribolova itd.; zatim, degustacija proizvoda (mada mi to pomalo liči na neke ljude iz ranijeg, levičarskog perioda, da ne kažem, pojedince iz levičarskih stranaka); aktivnosti na upoznavanju nasleđa, načina života i tradicionalnih vrednosti kulture seoskog područja – e, ovde je malo, gospodo, problematično, ima stranaka u vladajućoj garnituri kojima nije mnogo stalo do poštovanja tradicije, kulture, ne samo našeg naroda i pripadnika nacionalnih manjina, već i seoskih područja.
Ni ovom prilikom neću da navodim te političke grupacije, čiji su poslanici i poslaničke grupe prisutne u ovoj skupštini. Valjda će se prepoznati, a i građani, u svakom slučaju, znaju na koga mi iz Srpske radikalne stranke mislimo.
Na kraju, pošto sam prekoračio vreme, gospodine predsedniče, pomenuću usluge iznajmljivanja vozila, u pružanju usluga u turizmu. U redu je to, ali tu ste malo prekoračili ovlašćenja u članu 84, jer smatram da ne treba svim ovim tehničkim uslovima da se reguliše zakon o turizmu, to neki drugi zakoni regulišu; ovo pitanje o najmanje tri registrovana vozila koja treba da ima pružalac usluge iznajmljivanja.
Ali, s obzirom na stanje naših puteva, bilo bi bolje da predvidite iznajmljivanje traktora, osim ako će vaš novi Čume, u imenu Miroslava Miškovića, da asfaltira i poboljša uslove putne mreže i saobraćajnica na teritoriji Srbije, kako bi mogli da iznajmljuju rentakar vozila određena preduzeća, pravna lica i preduzetnici.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 10. Predloga zakona koji predviđa brisanje odredbe člana 10. ovog zakona. A zašto?
U odredbi člana 10. vidi se besmislenost Predloga zakona iz više razloga. Terminološki odredba člana 10. počinje rečima "vraćanje oduzete imovine", a ovaj zakon o kome se danima raspravlja, i u načelu i u pojedinostima povodom amandmana, nosi naziv Predlog zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine. Apsolutno nigde se ne pominje i ne tretira ovaj predlog zakona o kome je reč – vraćanje imovine. Ovo bi trebalo da bude osnovni zakon, pravni osnov za donošenje nekog drugog zakona o vraćanju imovine fizičkim licima. A u članu 10. kažete i vraćanje oduzete imovine crkvama i verskim zajednicama, dakle, urediće se posebnim zakonom.
Ko ostvaruje po sadašnjem Predlogu zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine pravo na to? Fizička lica. Zato je i suvišna odredba člana 10. koja određuje ko ostvaruje to pravo. Zakonom kažete da ostvaruju pravo fizička lica, naslednici, pravni sledbenici, vlasnici itd, ali zašto uopšte tretirate lica, odnosno subjekte koji ne ostvaruju to pravo.
Daću vam primer, u Krivičnom zakonu uglavnom se tretira postojanje elemenata krivičnog dela i onaj ko je učinio krivično delo, a ne pominje se onaj ko nije učinio krivično delo, i zato je ovo suvišno i nepotrebno, dakle, da u ovom zakonu postoji upućivanje na to da će se posebnim zakonom rešiti određena materija.
Slično vremenu iz 2001. godine, kada ste uveli versku nastavu kako ne bi Srpska pravoslavna crkva reagovala na kidnapovanje Srba i njihovo odvođenje u Hag, a o tome je vaš Čedomir Jovanović nedavno pričao, da je to razlog zbog čega ste uveli versku nastavu.
Bitan razlog u prilog opravdanosti ovog amandmana je nemogućnost sprovođenja samog zakona o kome je sada reč, dakle, o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, ako uopšte bude usvojen kao preduslov za donošenje onog drugog posebnog zakona.
Smatram, kao i svi poslanici SRS koji su govorili o ovoj temi, da je ovo vaša predizborna kampanja, da je ovo vaš pokušaj dobijanja političkih poena. To je vaše pravo i mi u SRS ne želimo uopšte da vam sporimo to pravo. Samo želimo da građanima Srbije objasnimo vašu nameru politizacije ovog pitanja restitucije imovine.
Kada već pominjete vraćanje imovine crkvama i verskim zajednicama, da vas podsetim da je još 1998. godine i 1999. godine, kada je SRS bila u Vladi, zahvaljujući najviše tadašnjem potpredsedniku Vlade, dr Vojislavu Šešelju, predsedniku SRS, Raško-prizrenskoj eparhiji Srpske pravoslavne crkve mislim da je vraćena, obzirom da sam tada bio ministar vera bio sam u toku, cela imovina kojom je Raško-prizrenska eparhija raspolagala, a i većini manastira u Srbiji. Dok vaš Goran Svilanović, sa ovim pseudonimom Sokrat, predlaže nezavisnost Kosova i Metohije i time odlazak srpske zemlje i crkvene srpske zemlje u tuđe ruke. A ako je od njega, onda je i to mnogo.
Dalje, da li će biti realno vraćanje imovine crkvama, to je drugo pitanje koje se razlikuje od pitanja koje se tretira i reguliše ovim predlogom zakona o prijavljivanju i evidentiranju imovine kao osnovnim zakonom, kao eventualnim pravnim osnovom, a posebno je pitanje kojim crkvama i verskim zajednicama bi mogla ta imovina da se vrati. Da li bi to bilo realno, da li samo Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Rimokatoličkoj crkvi, Islamsko-verskoj zajednici, Slovačkoj crkvi, Hrišćanskoj reformatskoj crkvi itd. Dakle, osim ovih crkava i verskih zajednica, da li vi smatrate da još nekoj crkvi ili verskoj zajednici treba vratiti oduzetu imovinu?
Gde to piše, u kom pravnom aktu, odnosno u kom zakonu, kojim crkvama. Vi tim zakonom isto ne možete da regulišete, dok se osnovnim zakonom o priznavanju crkava i verskih zajednica ne reguliše pitanje postojećih, istorijski postojećih i priznatih crkava i verskih zajednica.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući završavam, još par rečenica. Posebno je pitanje što je u periodu 1918. do 1941. godine, za vreme kraljevine i vladavine dinastije Karađorđević, kada je kralj odobravao, odnosno davao saglasnost na izbor patrijarha Srpske pravoslavne crkve, oduzeta velika imovina Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Šta je sa tom imovinom? Šta je sa pravičnošću i pravdom po ovom pitanju, kada je u pitanju razmišljanje o rešavanju ovog problema ljudi u Vladi Republike Srbije, kao i vama, ako budete glasali o ovom predlogu zakona? Pitanje je i problem je kako će eventualno u članu 10. zakona biti rešeno vraćanje imovine crkvama i verskim zajednicama?.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 11. kojim sam tražio da se reč "ministar" u odgovarajućem padežu zameni rečima "nadležno ministarstvo".
Vama je, gospodo narodni poslanici, a i široj javnosti poznato da se mi u SRS u principu ne slažemo sa uvođenjem velikog broja agencija, biroa, centara i tako dalje. Takođe je princip da damo primat odgovarajućim državnim organima u odnosu na odgovarajuće funkcije, da naglasimo značaj.
U ovom slučaju, zakonom je predviđeno u članu 11. stavu 3. da visinu naknade iz stava 1. ovog člana utvrđuje ministar, a radi se o utvrđivanju visine naknade za izdavanje licenci.
S obzirom na to da licencu izdaje direkcija za upravljanje železničkom infrastrukturom, bilo bi možda logično, ako ste već utvrdili postojanje direkcije, umesto nadležnog ministarstva, a to verovatno s obzirom da imamo spoj četiri ministarstva u jednom ministarstvu, u Ministarstvu za kapitalne investicije, da jedno od ministarstava bude ministarstvo za saobraćaj i veze.
S obzirom da nema tog ministarstva, možda ste našli adekvatnu zamenu – da li samostalno, smatrajući da je to potrebno za teritoriju Republike Srbije, kada su u pitanju železnice, ili uz saglasnost i preporuku određenih ljudi koji su vam bili savetodavci kod izrade ovog zakona iz Evropske unije – pa ste odredili direkciju koja će imati određeni značaj i predvideli ste ovim zakonom da postoji.
Možda bi bilo bolje da je ostalo ministarstvo za saobraćaj i veze, jer ono bi se uže odredilo prema mnogim pitanjima i rešenjima iz ove oblasti, jer ako je u ovom slučaju direkcija nadležni organ, kada su u pitanju licence za prevoz, a to je isprava koju nadležni organ izdaje prevozniku, preduzeću, drugom pravnom licu ili preduzetniku o sticanju prava za obavljanje svih ili posebnih vrsta prevoza u železničkom saobraćaju, adekvatno tome trebalo bi da i direkcija, odnosno nadležno ministarstvo utvrđuje visinu cene za izdavanje licence.
Takođe, kada su u pitanju licence i sertifikati za upravljanje železničkom infrastrukturom, prevoz u železničkom saobraćaju, usput bih rekao da ste napravili jedan propust, složićete se sa mnom, iako niste predstavnik Vlade, a čuo sam da ste stručnjak, gospodine, u ovoj oblasti, niste predvideli ko izdaje sertifikat za upravljanje železničkom infrastrukturom.
Predvideli ste u članu 13. da je direkcija za železnicu dužna da izda ako su ispunjeni određeni uslovi, a Predlogom zakona nije određen organ koji je izdaje. Adekvatno ovoj rečenici može da se zaključi da je Direkcija nadležna, ali to nije rečeno.
Drugo, ministar je politička ličnost. Čuli smo već od određenih poslanika SRS, u većini slučajeva ministri nisu odgovarajuće struke za određene oblasti kojima se bave ministarstva na čijem se čelu nalaze.
Dakle, u ovom slučaju, kada bi ministar za kapitalne investicije gospodin Velimir Ilić trebalo da utvrđuje naknadu za licencu u železničkom saobraćaju, možda bi on mogao to da radi, i ne bi tu ništa bilo sporno, ali sumnjam da bi mogao; jer, došlo bi do sukoba interesa da utvrđuje cenu u drumskom saobraćaju, s obzirom da je lično zainteresovan kada je u pitanju drumski prevoz, on je vlasnik ili suvlasnik velikog broja kamiona, šlepera koji krstare drumovima Republike Srbije.
Usput, smatram i ja, kao poslanik SRS, da bi Vlada Republike Srbije trebalo ovaj predlog zakona o železnici da povuče.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 32. Predloga zakona, kojim je predviđeno da se u članu 48. posle reči "autorskih", dodaju reči "i srodnih". Amandmanom koji sam podneo stoji da stopa poreza na prihode od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine iznosi 10%. Postojećim zakonom za autorska, srodna i prava industrijske svojine predviđena je stopa poreza od 20%.
Mi u SRS smatramo da je opravdano, posle višegodišnjeg perioda nezakonite privatizacije, priličnog broja preduzeća, odnosno privrednih društava, prilikom čega veliki broj radnika ostaje bez posla i zbog opšteg socijalnog programa koji je predviđen i tim zakonom, a pogotovo što se sprovodi protiv tog zakona, od čega jedan broj ljudi odlučuje da se bavi onim za šta su osposobljeni, šta znaju i šta moraju.
Među tim poslovima kojima može po zakonu da se fizičko lice bavi, odnosno autorskim pravima, pravo autora, nosioci prava, a i vlasnik industrijske svojine, ovi ljudi mogu nešto od toga i da rade, kao što su oblikovanje sitne plastike, obrada fasada, oblikovanje prostora, idealne skice za tapiseriju i dr. Taksativno su nabrojani mnogi poslovi koji spadaju u ova tri oblika bavljenja, gde su njihovi autori nosioci i vlasnici istovremeno i obveznici plaćanja poreza državi.
Mi u SRS smatramo da građani, odnosno radnici koji su ostali bez posla, a imaju mogućnost da se bave nekim od ovih poslova treba da plaćaju manju stopu poreza državi, bar za početak kada se snalaze u novoj eri tranzicije i privatizacije koja se sprovodi na protivzakonit način.
Imamo jedan primer Natalije Stanković iz Niša, udovica pokojnog Radeta Stankovića, autora spomenika kralju Aleksandru Karađorđeviću u Nišu, i ona bi kao naslednik trebalo da plati porez, jer je predviđeno zakonom da naslednici plaćaju porez na autorsko pravo, ali Skupština grada Niša i vlast u Nišu još nije platila za to autorsko pravo spomenika kralju Aleksandru Karađorđeviću.
Dakle, smatram i više nego opravdanim da Skupština, odnosno skupštinska većina prihvati amandman SRS i da stopu poreza smanji od 20% na 10% za plaćanje od strane obveznika, a to su autori za autorska prava, nosioci srodnih prava i vlasnici prava industrijske svojine.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 23. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu, a ispravka amandmana je bila u naslovu ovog zakona koji je greškom stavljen u amandmane.
Osnovnim zakonom, odnosno zakonom koji se primenjuje, članom 31. tačka 4) predviđeno je da kada fizičko lice otkupom stambene zgrade ili stana u društvenoj ili državnoj svojini, sa stanarskim pravom ili pravom dugoročnog zakupa, stekne svojinu ili susvojinu na toj zgradi, pa je Predlogom zakona navedeno da treba da se briše - odnosno stanu, a da se dodaju reči - ili stanu srazmerno učešću društvenog, odnosno državnog kapitala u ukupnom kapitalu prenosioca prava.
Amandmanom koji sam podneo u ime poslaničke grupe SRS predloženo je da se u članu 23. Predloga zakona brišu ove dopune.
Koji je moj razlog kao podnosioca amandmana i poslaničke grupe SRS, pročitaću ukratko iz obrazloženja, obzirom da nemamo običaj, mi narodni poslanici, da čitamo obrazloženje, jer ionako nema vremena.
Amandmanom se briše stav 2, jer izmenom u članu 31, govorim o osnovnom tekstu zakona, stav 1. tačka 4) ne zna se šta je predlagač hteo. Kapital prenosioca prava je društvena ili državna svojina, a poreski obveznik je prodavac, odnosno pravno lice koje poseduje tu imovinu, a u slučaju otkupa stana od strane fizičkog lica ne zna se na šta je predlagač mislio. Ovo je odredba kojom se isključuje obaveza plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava, a ne odredba kojom se određuje kako će da se umanjuje i knjiži smanjenje društvenog kapitala.
Dakle, kapital prenosioca prava je društvena ili državna svojina. Poreznik, poreski obveznik je prodavac, odnosno vlasnik stana ili stambene zgrade. Zbog postojanja poreza na dodatu vrednost i da ne bi došlo do dvostrukog oporezivanja, a namera je i vas, kao nosioca svih ovih fiskalnih obaveza i poreskih obaveza koje se nameću njihovim obveznicima, da se izbegne dvostruko oporezivanje, kada je u pitanju ovaj predlog zakona i amandman koji sam podneo, da fizičko lice otkupom stambene zgrade ili stana nije obveznik plaćanja poreza, zbog čega je suvišna, nepotrebna, a u svakom slučaju mogu da kažem nejasna odredba o oslobađanju plaćanja poreza na prenos koji je predviđen članom 23. Predloga zakona, a tek se nalazi u članu 31. postojećeg zakona.
Obzirom da je ova odredba nejasna o oslobađanju poreza na prenos apsolutnih prava, onda je pitanje da li je potrebno da postoji u ovom predlogu zakona. Da li je adekvatno rešenje kada se radi o poslovnom prostoru, a ne samo o stambenim zgradama i stanovima, gospodine ministre, šta je bilo sa poslovnim prostorom bivšeg ZOP-a. Za ovom govornicom, u odgovoru na jedno moje pitanje oko tog poslovnog prostora, rekli ste da će ubrzo država da raspiše oglas za davanje tog poslovnog prostora budućim zakupcima ili vlasnicima.
Imamo situaciju da je 24. novembra Direkcija za imovinu Republike Srbije raspisala oglas za prodaju tog poslovnog prostora od 2.360 kvadrata, a koji koristi protivzakonito, zahvaljujući vama, privatna Nacionalna štedionica. Sve bi bilo u redu da nije nameštene prodaje u ovoj privatnoj Nacionalnoj štedionici.
Prvo ste oglas objavili u dnevnom listu "Danas", koji mali broj građana čita. Drugo, predvideli ste da se ponuda može dostaviti Direkciji za imovinu Republike Srbije u roku od osam dana. Uobičajena praksa je da taj rok bude oko 60 dana, a najviše 90 dana. Uslovili ste tim oglasom da poslovni prostor bivšeg ZOP-a može da bude prodat, odnosno samo mogu ponudu da daju banci.
Verovatno vam se ne sviđa ovo što čujete, predvideli ste da se usmeri namešteni oglas određenoj banci koju vi zovete Nacionalna štedionica ili privatnoj Nacionalnoj štedionici koju vi zovete banka.

Gospodine ministre, nije problem u privatnoj Nacionalnoj štedionici. Problem je u tome što je ta Nacionalna štedionica, za koju sada već svi znamo da je privatna, otkupljena ili formirana od državnih para.
Vi ste preko Veksim banke, a kasnije preko Evroaksis banke državnim parama iz deviznih i dinarskih rezervi, koje ste plasirali protivzakonito i protiv pravila MMF-a i Banke za obračun i plaćanje u Bazelu, od kojih para je putem papirološkog zaokruženja tih svih poslova preko firme "Findejl" i "Koprom", u stvari i formirali Nacionalnu štedionicu, za koju ste u startu rekli da je državna ili ste se barem tako ponašali, postupali i slikali se prilikom formiranja te nacionalne štedionice u poslovnom prostoru ZOP-a. To je problem.
Privatna Nacionalna štedionica je formirana od državnih para, od para poreskih obveznika svih građana Republike Srbije. Sporne su i druga i treća dokapitalizacija Nacionalne štedionice. Isto, dokapitalizacija je vršena državnim parama preko ove dve firme sa egzotičnih ostrva. Znači, firme koje nose naziv "Findejl" i "Koprom". One su vršile papirološko zaokruženje te transakcije i tako je došlo do privatizacije Nacionalne štedionice, gde su vlasnici tih firmi i Vojin Lazarević, i Vuk Hamović, kao i Miodrag Kostić – Kole.
Dokapitalizacija je počela februara 2003. godine. Dakle, februara prošle godine, kada ste vi bili guverner Narodne banke Jugoslavije. Vi ste smenjeni, odnosno izabrana je Kori udovički, slažem se sa vama, na protivzakonit način u ovoj Narodnoj skupštini, kada je bilo glasanja iz Bodruma, skupštinska većina – slučaj Bodrum, uz učešće uglavnom poslanika DS-a, ona je izabrana za guvernera Narodne banke, a vi ste prestali da budete na toj funkciji.
Postupak privatizacije, odnosno dokapitalizacije Nacionalne štedionice je počeo u vreme kada ste vi bili guverner i najveći deo tog postupka je obavljen u vreme vršenja funkcije kada ste vi bili na mestu guvernera Narodne banke. On je završen oko 10. septembra prošle godine. Finale niste propratili na toj funkciji, ali ste pripremili celu tu režiju, ceo taj postupak i on je završen isključivo vašom zaslugom.
Da li je u redu ili nije, a mi u poslaničkoj grupi SRS znamo da je došlo do velike pljačke državnih para. U tome je problem i u tome se mi u SRS ne slažemo, i zbog toga iznosimo podatke za koje smatramo da treba proveriti i ispitati. Uostalom, i Vlada je 18. februara 2004. godine donela zaključak da ovo što se događalo oko Nacionalne štedionice jeste protivzakonito i da za ovo treba neko za izvesno vreme da odgovara. Smatram da ste vi u svemu tome najodgovorniji.

Gospodine predsedavajući, prvo vama da zamerim što niste kao predsedavajući ove sednice reagovali na uvredu gospodina ministra Mlađana Dinkića, jer vas obavezuje odredba člana 100, gde stoji da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine, adekvatno narodnim poslanicima i svako ko izađe za ovu govornicu.
Gospodin ministar Mlađan Dinkić može da ima drugačije i različito mišljenje od bilo kog poslanika, pogotovo od poslanika SRS, ali treba da vodi računa kako se izražava i koje reči upotrebljava. Vi, kako je rekao, ponavljate kao papagaji. Nisu te reči, gospodine Dinkiću, primerene da se izgovaraju za ovom govornicom u ovoj skupštini.
Tek sada razumem da predsednik Republike kada je govorio jutros da neko destabilizuje stanje u Srbiji zbog govora mržnje u Narodnoj skupštini. Nisam svo ovo vreme u toku cele godine čuo nikoga osim vas danas da koristite neprimerene reči i da na neki način može da se kaže da se služi tim rečima, rečima i govorom mržnje.
Gospodine ministre, problem je u tome što je Anketni odbor Narodne skupštine prilikom utvrđivanja nepravilnosti o prodaji i kupovini struje konstatovao da postoji energetski lobi, u kome su Vojin Lazarević, Vuk Hamović i ostali, koji su istovremeno i vlasnici Evroaksis banke i naravno Miodrag Kostić-Kole iz DS-a.
Problem je u tome što ste omogućili pojedincima da dođu do velikog kapitala, sa mašnom i tašnom u ruci, a da nisu uložili ni dinar. Sve na račun države i novca koji ste im vi preko deviznih rezervi i dinarskih rezervi u banci koju pominjete, bez obzira ko je osnovao i Veksim i Evroaksis banku u Moskvi, omogućili da preko tih banaka dođu do ogromnog kapitala u Nacionalnoj štedionici.
To je problem i to je pitanje oko koga se mi sporimo i zbog čega mi u poslaničkoj grupi SRS nikako ne prihvatamo da dođe do štete finansijske i svake druge na račun države i građana Republike Srbije. Sve ste vi to zavili u celofan, u paket kako vama odgovara, s obzirom da radite te poslove i prilično su vam poznati. Ali, kako ne odgovoriste i kako vama nije smetala reakcija izveštaja Banke za obračun i plaćanje u Bazelu. Dva puta su vam dostavljali izveštaj da ne možete da dajete devizne rezerve i dinarske rezerve u banku čiji su osnivači fizička i pravna lica iz zemlje odakle se daju devizne i dinarske rezerve.
(Mlađan Dinkić, sa mesta: Nikada nisu postojale.)
Jesu. I da nisu, vi znate pravilo međunarodnog standarda. Ne možete da dozvolite sebi, tada ste bili guverner Narodne banke, da devizne i dinarske rezerve ulažete u depozit ili nije bio depozit.
Dobro se zna da su te rezerve dinarske i dolarske bile uključene u komercijalne svrhe, u rizično područje, u rizično tržište Rusije.
O tome imate i izveštaj Centralne banke Rusije. Hoćete da negirate i postojanje tog izveštaja. I oni su dva puta reagovali i slali vlastima u Beogradu o svim tim problemima i upozoravali da se od profita, od tog novca deviznih i dinarskih rezervi Narodne banke Srbije, finansiraju neki projekti, i da ne pominjem i aktivnosti neke stranke koja je sada na vlasti.
U tome je problem i u tome se, gospodine ministre, ne slažemo mi u poslaničkoj grupi SRS sa ovim podacima koje imamo i za koje tvrdimo da jesu tačni, jer imamo papire, dokaze za njih. Gospodine predsedavajući, smatram da ste vi prekršili Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije iz odredbe člana 100, zato što niste upozorili gospodina Mlađana Dinkića da vodi računa o dostojanstvu Narodne skupštine i tražim da se Skupština o ovome izjasni.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i da biste bolje shvatili, i vi i javnost koji prate prenos sednice Skupštine, pročitaću ceo član 12. Predloga o izmenama i dopunama zakona koji je podnela Vlada.
On glasi: "Alkoholnim pićima smatraju se pića koja se, u zavisnosti od sirovina od kojih se proizvode i sadržaja etanola, stavljaju u promet kao takva vrsta pića u skladu sa propisom o kvalitetu i drugim zahtevima za alkoholna pića. Alkoholnim pićem, u smislu ovog zakona, smatraju se i sve vrste piva, bez obzira na pakovanje. Akciza se na alkoholna pića plaća u sledećim iznosima, i to na: - 1) rakije: od voća grožđa, specijalne rakije - 53,83 dinara" (a amandmanom, uporedo da iznosim podatke, predviđam da bude 30 dinara, kao što je to predviđeno postojećim Zakonom o akcizama); -od žitarica i ostalih poljoprivrednih sirovina (predviđeno je Predlogom zakona koji se sada razmatra na sednici Narodne skupštine) 136,55 dinara po litri (a amandmanom sam predložio da to bude manje, 126,00, kao što je takođe predviđeno postojećim zakonom); 2) žestoka alkoholna pića i likere 87,54 dinara (predlažem da to bude 80,78 dinara, kao što je to predviđeno važećim zakonom); niskoalkoholna pića - 9 dinara po litri (predlažem da to bude pet dinara, kao što stoji sada u zakonu.)"
Mi u SRS izražavamo bojazan da će se povećanjem akciza na alkoholna pića trgovina alkoholnim pićima preneti u nelegalne tokove. Ne shvatam povećanje akciza na alkoholna pića. Pokušavam da razumem i dolazim do zaključka da želite da povećate akcize na ova pića obzirom da je predsednik Republike Boris Tadić iskazao potrebu za pokrićem ionako velikih troškova putovanja po svetu, a i potpredsednik njegove stranke, gospodin Dragan Šutanovac je o trošku države bio po BiH i po Republici Srpskoj, za njegovih 65 ljudi koji ga opslužuju, za njegov veliki vozni park, da kupe automobile, pratnju i obezbeđenje. Jedino što mogu da razumem, iako mi u SRS smatramo nepotrebnim troškovima sve ovo što se događa u državi Srbiji, da zbog toga želite da povećate akcize na alkoholna pića.
Smatram da je ovaj amandman opravdan i smislen, jer ćete zadržati promet i trgovinu alkoholnih pića, taksativno navedenih u postojećem zakonu, u legalnim tokovima. Povećanje nameta u nameri da punite budžet skrenućete trgovinu alkoholnih pića u ilegalne tokove, van pijačnih tezgi, van trgovinskih radnji, negde po nekim budžacima, ulicama, u skrovitim mestima, tako da neće imati korist ni država, nego samo oni koji se bave takvom vrstom trgovine, ne poštujući propise i zakone ove države. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije podnela je Narodnoj skupštini Republike Srbije Predlog zakona o budžetu za 2005. godinu. Znamo da je budžet jedan od najvažnijih akata koje usvaja ovaj zakonodavni organ. Na budžetu inače padaju i opstaju vlade država.
Da li je sadašnji predlog budžeta od 396 milijardi i 99 miliona dinara realan i ostvarljiv? Da li su fizička lica, preduzetnici, odnosno privredna društva u ekonomskoj mogućnosti da izmire svoje poreske obaveze shodno iznosu predloženog budžeta za 2005. godinu? Smatram da privredna društva i preduzetnici teško to mogu da podnesu.
Za pokriće planiranog budžetskog deficita, koji je predviđen u iznosu od 20 milijardi i 493 miliona dinara, računa se na obezbeđenje dela sredstava od privatizacije. Da li pri tome mislite na privatizaciju kako je sprovedena u nekim slučajevima ranije, recimo prodajom tri šećerane za po tri evra Miodragu Kostiću – Koletu iz Demokratske stranke ili kako su jeftino prodate tri cementare "Beočin", "Kosjerić" i "Novi Popovac", fabrike duvana u Nišu i Vranju, a i pojedine fabrike čiji su slučajevi meni poznati, recimo u Aleksincu. Prodaja "Sartida" je posebna priča. Prodat je za svega 23 miliona dolara, a vrednost "Sartida", sa četiri ili pet fabrika, procenjena je na preko 400 miliona dolara. To je posebna priča.
U svim ovim zloupotrebama, mogu slobodno da kažem kriminalu, učestvovali su ljudi iz prethodnog DOS-ovog režima, ali ima i onih koji su sada na vlasti. Usput, gospodine ministre, verovatno vi niste krivi za ovo i smatram da niste, to je vaša služba, potkrala vam se greška na prvoj strani. Piše – neto domaće finansiranje iz stava 1, a treba iz stava 2. tačka 3) Predloga zakona i to tehnički treba da se uredi.
Kada smo kod domaćeg finansiranja, za pokriće budžetskog deficita putem izdavanja hartija od vrednosti, gospodine Dinkiću, mi u SRS smatramo da hartije od vrednosti izdaje u ime Republike Srbije Trezor Narodne banke Srbije, a otkupljuju, posebno od vas, ne mislim lično, ali od vas pojedinaca odabrane banke i ne bi me čudilo da su to HVB banka, Rajfajzen banka i druge, sa 22% kamate, koliko im plaćate na godišnjem nivou na štetu države, što je enormno velika kamata. O čemu se radi, vi najbolje znate.
Dugo smo kritikovali uzete kredite u nekadašnjem vremenskom periodu Josipa Broza Tita, koje nećemo moći još dugo vremena da otplatimo, a planirate već zaduživanje kod inostranih poverilaca za već potpisane kredite od 25.554.610.000 dinara, a što nas sve vodi u dužničko ropstvo, u kome se već nalazimo. Na dan 31. avgust tekuće godine dugujemo 720.454.931.204 dinara. Planirano zaduženje po osnovu kredita od Republike Poljske za obnovu Elektroprivrede Srbije od 3.061.610.000 dinara.
Tu imamo, sa jedne strane, dugo godina energetsko-kumovski lobi EFT-Interfejs, preko ljudi u EPS-u i NIS-u, u Vladi Srbije, koji jeftino kupuju domaću struju, a skupo nam prodaju uvezenu struju, čime obezvređuju elektroenergetski sistem i državu, a sa druge strane uzimamo verovatno nepovoljne kredite, možda i povoljne, ali krediti su obaveza za državu i sve građane Srbije, a u ovom slučaju od Poljske za obnovu Elektroprivrede Srbije.
Planirate zaduženje kod Evropske banke za obnovu i razvoj po osnovu šest kredita u iznosu od 18.172.083.750 dinara u sistemu evropskih banaka. Zašto niste obuhvatili to u jednom vremenskom periodu kada ste to mogli kao guverner Narodne banke Jugoslavije, da ne možete da ulažete devizne rezerve u EvroAksis banku u Moskvi, preko koje ste izvršili privatizaciju Nacionalne štedionice. Sa jedne strane pozivate se na standarde međunarodnih institucija i organizacija, a sa druge strane ne poštujete te standarde, njihovo uputstvo i upozorenje.
U razdelu 2 – predsednik Republike, funkcija koja znači najvišu izvršnu vlast u Republici, a posle te funkcije sledi Vlada Republike Srbije, predviđena su sredstva u budžetu za Borisa Tadića, odnosno predsednika Republike, u iznosu od 184.654.000 dinara, odnosno šest puta više nego za 2004. godinu, i samo je predviđeno za trošak, usluge po ugovoru 33.800.000 dinara, skoro iznos celog budžeta za predsednika Republike u tekućoj godini. Sa druge strane je u vreme predizborne kampanje obećao nova radna mesta, veće plate, redovne penzije itd.
Dalje, gospodo iz Vlade, budžet koji se planira za 2005. godinu ne samo da nije štedljivi, niti razvojni, niti socijalni, već rasipnički, nedomaćinski.
Razlozi su to što planirate bezbroj naknada u naturi, razne neodređene naknade, ostala davanja, naročito specijalizovane usluge i ovo što je već pomenuto - 218 automobila za tri i po miliona evra itd.
Sa ovim ću da završim, s obzirom da vreme prolazi. Posebna priča su dotacije nevladinim organizacijama, zamislite, u iznosu od 1.904.586.000 dinara. To je novac poreskih obveznika za one koji učestvuju i dalje u razbijanju zemlje, vojske, policije i institucija sistema. Novac dobijaju od američke države i Džordža Soroša, a sada vidimo i od vas.
Pomažete im u samouništenju. Zar ovoj državi, napaćenoj, opljačkanoj i ojađenoj Srbiji nije već dovoljno naneta šteta od, recimo, Nataše Kandić, Sonje Liht, Sonje Biserko, Borke Pavićević, Biljane Kovačević-Vučo, Dejana Anastasijevića, Jovana Dulovića itd.
Na kraju bih pomenuo razdeo 65 - Ministarstvo odbrane, predviđeno je 46.576.016.000 dinara. Nadam se da su to dovoljna sredstva za stabilizovanje vojske i profesionalizaciju, i da ne treba dozvoliti razbijanje kako vojske, tako i države i institucija sistema. Očigledno je da se slučaj smrti gardijskih vojnika, između ostalog, koristi i u cilju institucionalnog razbijanja naše vojske i države, u čemu učestvuju, nažalost, i pojedinci iz sadašnje vlasti.