Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, učestvujem u ovoj raspravi gotovo sat vremena, ona je bila obeležena dovoljnim argumentima, ali su oni i suviše lični, i po mom mišljenju su i suviše posledica spoznaje svega onoga što proizilazi iz režima sa kojim smo se rastali 5. oktobra, da bi mogli biti prihvatljivi za nas kao poslaničku većinu.
Zašto na vanrednoj sednici raspravljamo o ovoj temi? Zbog toga što ova zemlja 60 godina čeka pravdu, zbog toga što je ovo društvo od 1945. godine za to uskraćeno. I po mom mišljenju i po mišljenju poslaničke grupe, ova činjenica predstavlja veliko zakašnjenje. Pokušaćemo u raspravi i u predlozima sa kojima smo išli pred parlament da ne budemo lični, jer verujem da većina vas ipak ima mišljenje slično mome, naime, da se reforma pravosuđa, niti izmene u njegovom okviru, ne mogu vršiti, imajući u vidu nečiji strah od posledica zloupotrebe položaja, ili pak s druge strane, strah od rastanka sa stranačkim prostorijama, koje su uzurpirane, jer su prethodni vek i po predstavljale nacionalnu baštinu.
Za nas je ovde nekoliko pitanja od presudne važnosti - mi moramo pronaći odgovore kojima se opisuje stanje u našem pravosuđu i moramo pružiti konkretnu i validnu argumentaciju na proceduru koja je primenjena u procesu selekcije kandidata o kojima ćemo mi odlučivati tokom ove sednice.
Predstavnici opozicije, koji su govorili pre mene, opisali su, naravno, svoje vizure, stanje u pravosuđu i, imajući u vidu sve ono što su oni rekli, mislim da neću pogrešiti ako kažem da su konstatovali da je stanje loše. I ja isto tvrdim da je stanje u našem pravosuđu loše. Ono ima kadrovske probleme, ono ima ozbiljne materijalne probleme, ono ima i velike funkcionalne probleme, jer je zakonodavstvo prevaziđeno.
Kakvi su to kadrovski problemi, ko je za njih odgovoran, da bismo pokušali da izbegnemo sličnu analogiju? Kako su pronalaženi ljudi koji su na sebe preuzeli funkciju sudija i tužilaca, kako se dolazilo do onih koji su odlučivali o našoj nevinosti, ili eventualnoj krivici? Poslušajte svoje građane, razmislite o rezultatima izbora iz septembra i decembra prošle godine i imaćete najbolji odgovor.
Pred sudove se u Srbiji prethodnih 60 godina nije odlazilo po pravdu, već po kaznu, po kaznu zbog političke neposlušnosti, koja je bila zagarantovana zbog toga što je proizilazila iz političke odanosti onima koji su određivali kadrove u pravosuđu. Kada govorimo o republičkom javnom tužiocu, o njegovom zameniku, o Vrhovnom sudu ili Ustavnom sudu Srbije, mi govorimo o institucijama koje su bile neme.
Kada su hapšeni politički predstavnici suparničke strane - gospodin Šešelj ili gospodin Nikolić, kada su profesori univerziteta ostajali bez posla, kada su studenti hapšeni, kada su građani u sukobu sa policijom brutalno stradali, gde su tada bili tumači zakona i gde su tada bili oni koji će na tasu pravde proceniti nečiju odgovornost? Nisu postojali, ćutali su ili, što je još gore, upirali prstom u nevine. Zbog toga ste vi politički gubitnici već godinu dana.
Ako želite ovom društvu dobro, onda morate u onome što mi danas radimo prepoznati prave slabosti i učestvovati u procesu njihovog otklanjanja. Tu prelazim na onu drugu suštinsku temu o kojoj mi možemo danas razgovarati. Ali, opet mislim da taj razgovor ne bi mogao završiti dobro po vas kao naše kritičare, jer mi danas, tačno je, primenjujemo proceduru koju su naši prethodnici utvrdili. Ali, mi ne znamo kako je radio prethodni režim, jer nismo bili njegovi akteri. Mi smo pod njim stradali. Ne znamo ni kako su oni dolazili do konkretnih rešenja, jer nikada sa njima nismo bili u koaliciji, ali se danas sa njima susrećemo.
Kakva je to procedura kojom se danas dolazi do sudija u Srbiji ili do tužilaca? Ona je zakonom definisana i mi smo kao parlament dužni da tu proceduru poštujemo sve dok se ne donesu bolji i kvalitetniji zakoni. U čemu je razlika između procedure koju smo primenili mi i koju ste primenjivali vi? Zbog toga što smo mi pokušali da odemo korak dalje i iskoračimo iz strogo političke ravni u kojoj se do sada odlučivalo. Kako smo došli do konkretnih rešenja? Veoma jasno i o tome znaju vaši predstavnici u Odboru za pravosuđe. Vaše pravilo je bilo i teško ga je osporiti danas, jer je počivalo na zakonu koji ste doneli, ali nije bilo u svojoj suštini dobro. Tačno je što je rekao jedan od mojih prethodnika - u potpunosti je pravosuđe zavisilo od izvršne vlasti, od vas koji ste po svom nahođenju kreirali kadrovsku politiku. Kako su se nekada delegirale sudije? Ko je o tome odlučivao? Pokazaću vam suštinsku razliku između tog procesa i ovog našeg.
Ministarstvo pravde je raspisalo konkurs. On je bio javan i na njemu su mogli učestvovati svi. Tako je i bilo. Ali, o kandidatima o kojima mi danas razgovaramo, pored Odbora za pravosuđe i poslanika svoju reč su prethodno dali i predstavnici stručne javnosti - predstavnici Društva sudija, advokatskih komora i sudijskih kolegijuma. Pomenuli ste ovde, kao kontra argument, činjenicu da je jedan sudija iz Novog Pazara, izložen kritici, povučen. Ali, mislim da je to argument koji ide u prilog našoj pravičnosti. Kako bismo mogli znati šta se sve krije iza neke ličnosti? Kojim putem mi možemo utvrditi kako je neko postao sudija, kako je i u kojoj meri savesno obavljao svoju sudijsku dužnost? Promene, čiji ste i vi svedoci, posledica su naše naknadne spoznaje.
Tačno je da smo povukli neke sudije, ali znate li zbog čega? Zbog toga što se u međuvremenu ispostavilo da su, recimo, bili akteri izborne krađe 1996. godine, zbog toga što se ispostavilo da su bili akteri izborne krađe prošle godine, zbog toga što se ispostavilo da su bili predstavnici izvršnih vlasti stranaka koje su činile prethodni režim. Zamislite taj paradoks - sudija i član izvršnog odbora jedne opštine. I to je bilo moguće u ovom društvu. Ali, ako se promene u pravosuđu budu donosile tako što će poslanička većina kontrirati poslaničkoj manjini u svakoj situaciji, onda Srbija nikada neće biti pravno uređena zemlja. Zato u svemu što je rečeno vidim nekoliko zajedničkih polaznih osnova.
Srbiji je potreban novi zakon kojim će se urediti pravosuđe. Srbiji su potrebni kompetentni ljudi. Do njih se može doći samo procedurom koju će utvrditi novi zakon. Srbiji je potrebna politička spremnost koja će zauvek razdvojiti izvršnu od sudske vlasti. Poslanička grupa DOS-a insistira na poštovanju tih principa.
Dilema kojom smo mi bili opterećeni javnosti je možda najočiglednije predstavljena danas. Jedan predstavnik poslaničke grupe DOS-a je izašao za ovu govornicu i iskazao, ne unutarkoalicionu disciplinu, već veoma jasno i principijelno neslaganje sa nečim što je posledica upravo nasleđenog sistema u okviru pravosuđa. Tačno je da mi imamo formalnu nejasnoću o tome ko je u stvari predložio kandidate za nosioce tužilačkih funkcija - v.d. republičkog javnog tužioca, gospodin Nedić. Ali, sam gospodin Nedić je rekao da on danas nema formalnu potvrdu kojom bi se moglo potvrditi to njegovo statusno zvanje.
Međutim, sa druge strane, i to je paradoks, imamo zahtev osobe koja ima 69 godina i koja, suprotno svim zakonskim normama, obavlja ili je obavljala do skoro funkciju v.d. republičkog javnog tužioca, gospodina Ivanovića. Taj gospodin je od republičkog Odbora za pravosuđe zatražio da upravo gospodina Nedića postavimo za v.d. republičkog javnog tužioca. To je suština ovog paradoksa. Osoba koja nema nikakvo pravo da tako nešto učini, to je učinila. Ali, kakve su posledice? Uostalom, ko drugi može to da uradi? Ova skupština - ne. Ko je mogao to da uradi u avgustu mesecu? Ko je odgovoran za isplatu plata u okviru tužilaštva? Ko je odgovoran za sve one brojne slučajeve koji bi zbog toga trpeli? To su paradoksi sa kojima smo se mi suočili i koje pokušavamo da otklonimo.
(Predsednik: Vreme.)
Ući ću u svoj drugi termin.
U tome nema nikakve partijske zloupotrebe. Pozivam vas da otvoreno, ali ne klevetnički, kroz argumente ukažete na kandidate koji imaju stranački predznak i stranački kontekst. Nemojte se pozivati na argumentaciju koja nema ime i prezime, jer je to nekorektno i neprofesionalno. Uvažite nešto što proističe iz našeg nastojanja da u svemu stvorimo jednu modernu, reformisanu Srbiju.
Svi vi znate da je u javnoj raspravi paket zakona kojima će se reformisati pravosuđe. Plašite javnost informacijama da će čak i portiri učestvovati na konkursu. Mislim da to nije ništa degradirajuće, naprotiv, tom procedurom ćemo doći do najboljih, pa makar tražili i portira. Pravosuđe u Srbiji će, dok god bude političke većine u ovom parlamentu, težiti moderno definisanom pravosudnom sistemu, koji će u potpunosti zaštititi naša građanska prava. O političkim možemo rasuđivati nekim drugim prilikama.
U svakom slučaju, pozivam vas da se ponašate onako kako su se ponašali vaši predstavnici u Odboru za pravosuđe, da argumentovano učestvujete u raspravi, da ukažete na realne nedostatke. Garantujem vam da će svaka vaša argumentovana primedba, poput one primedbe o sudiji u Vranju, biti uvažena. Naš interes nije da srpske sudove vode studenti ispod proseka, koji su se prvi put zaposlili u 35-oj godini života. Naš interes nije da okružnim sudovima predsedavaju ljudi koji nikad pre toga nisu ušli u pravosuđe. Naš interes je stabilno srpsko pravosuđe i u tome vas pozivamo da budete naši partneri. Mislim da je to jedini kvalitetan izlaz za naše društvo. Hvala vam.