Poštovana gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, slažem se da mi kao politička konkurencija možemo osporavati jedni druge. Slažem se sa tim da je zadatak opozicije da koriguje vlast, ali čini mi se da postoje neke zahvalnije teme za političko osporavanje od ove, jer je, sama po sebi, ovo tema koja će prevazići i našu vlast. Po posledicama će ona biti predmet i neke buduće vlasti, kao što je i ona nasleđena ne samo od prethodne vlasti, već mi se čini da je ovo problem koji se decenijama unazad proteže.
Čitajući neke zakone, naišao sam na zakonske inicijative iz 1960. godine kojima vlast pokušava da reši problem bespravne gradnje, koji je posledica određenih socijalnih poteškoća sa kojima se suočava naše društvo, ako hoćete, političkih nesposobnosti vlasti. Dakle, problem je i suviše širok da bi se mogao svesti na puko optuživanje onih koji pokušavaju da ga reše, jer ovo nije politički profitabilan predlog zakona, ali je politički nužan.
Podsetiću vas da je pred nama period velikih vrućina. Već danas u prigradskim beogradskim naseljima imamo problem sa snabdevanjem vodom. Ne zbog toga što vodovod ne radi dobro, već zbog toga što su planirani kapaciteti sa kojima beogradski vodovod podmiruje potrebe prigradskog stanovništva neadekvatni za veliki broj bespravno priključenih građana i domaćinstava na taj isti vodovod, čime se obespravljuju oni koji imaju puno pravo na takvu vrstu usluge.
Zakon koji mi menjamo donet je 1995. godine, a potom je menjan 1996. i 1997. Sama činjenica da se tri puta tražilo rešenje za jedan problem daje za pravo onoj inicijativi sa kojom danas Vlada izlazi pred parlament. Ovo nije konačni zakonski predlog. Ovo nije zakon koji će sam po sebi otkloniti sve probleme koji postoje, ali jeste zakon koji će u jednom biti presedan: onaj ko ubuduće pokuša da bespravno gradi, mora računati na sankcije. Ovim se ne sankcionišu oni koji su do sada bespravno gradili. Neće milioni građana koji su zidali jednu sobicu, dizali tavan, biti predmet ovog zakona, jer se on retroaktivno ne primenjuje. Ali, moramo jednom staviti rampu i reći da u Srbiji vlada zakon i da se poštuje neki red.
Postupci legalizacije su pokretani u poslednjih nekoliko godina više puta. Slažemo se da u okolini Beograda postoje naselja koja su najveća divlja naselja u Evropi, da se 10 kilometara od centra Beograda, od ove skupštinske sale, u 21. veku, nalaze naselja u kojima živi 50.000 građana bez kanalizacije, bez vodovoda, bez sređenih telekomunikacionih trasa, bez rešenog pitanja snabdevanja električnom energijom. To su veoma ozbiljna pitanja. Mi možemo da razgovaramo o tome kako ta pitanja treba rešiti, kako te probleme legalizovati, odnosno, rešavanje tih problema usmeriti ka nekom legalnom postupku. Ali, moramo jednom sprečiti neprekidno ponavljanje i produžetak tog niza unedogled. Sve ima neku svoju granicu.
Neću da pričam o opštini Zemun i o tome sa čime se danas suočavaju opštinske vlasti kada rešavaju neke probleme. Ali, mislim da, isto tako, nema političke argumentacije u optuživanju nekih drugih opština, kada se zna da je po zakonima, mogu vam citirati članove, bila neprikosnovena uloga Ministarstva za građevinu i urbanizam. Bila je velika uloga i Gradskog sekretarijata za urbanizam, ali, po pravilu, problemi su bili rešavani uvek na nivou Republike. To je bila anomalija naše lokalne samouprave, zbog toga što ona nije mogla autentično štititi interese, prava, i definisati obaveze onih građana koje ona navodno mora opslužiti.
Evo nekoliko primera - opština donese odluku kojom se određena građevinska inicijativa smatra nezakonitom. Ali, ko tu odluku treba da sprovede?Pokreće se žalbeni postupak pred opštinskim sudovima. Opštinski sudovi su, po pravilu, bili u konfliktu sa opštinskim vlastima. Čak, kada opštinski sud donese neku odluku, SUP odbija tu odluku da sprovede i pokreće se drugostepeni postupak itd. Problemi se prolongiraju. Danas dolazimo u situaciju koja je veoma teška. Mi moramo sprečiti da se te stvari ponavljaju ubuduće.
Mislim da je mnogo veća odgovornost ne na građanima i na pojedincu koji pravi tavan, već na onima koji su napravili poslovne imperije, a da nisu ni dinar uplatili na ime komunalnih troškova koje moraju da podmire, da nisu dinar uplatili na ime svih onih dozvola koje su bili dužni da plate.
(Predsedavajuća: 5,30 minuta.)
Da li mogu da iskoristim svoje drugo javljanje?
Tih primera ima puno. Ministar Šumarac sa tim može da vas upozna, sa čitavim kompleksima privatnih postrojenja koja koriste energiju, vodu, bespravno odlažu otpad, a da nisu ni jedan segment zakona ispoštovali.
Ovim izmenama i dopunama zakona se u prvi mah sprečava i ne toleriše više takva vrsta ponašanja. Na opštinskim vlastima i na republičkoj administraciji obaveza je da u zakonom propisanom roku omoguće svu uslugu koju su dužne da omoguće, jer u suprotnom su odgovorne za kršenje i nepoštovanje zakona. Nema smisla ukazivati na primere nepoštovanja zakona jer puno kritika se upućuje opštinskim vlastima, zbog čitavih naselja koja su podignuta u jednom ubrzanom postupku i zbog problema sa kojima se suočava danas opština Zemun.
Ima u tome pojedinačnih nepravilnosti, ali ima i nekih istina. U opštini Zemun je došlo od 1995. do 2001. godine oko 60.000 izbeglica. To je problem sa kojim se suočava i opštinska vlast. Kako su ga rešili, da li su imali neki bolji način da ga reše ili ne, to je predmet za jednu ozbiljniju raspravu, ali samo po sebi, ako je 1995. godina bila presedan, i to kada su se pravila naselja na planiranim mestima za deponije, zbog čega se danas iz Zemuna odlaže na deponiju koja je u Pančevu. Ne mora se tako više tolerisati ubuduće.
Neke situacije su bile presedani, ali ti presedani ne smeju postati pravila. Zbog toga ovaj zakon vrlo jasno sankcioniše kakva je uloga onoga ko krene u bespravnu gradnju, u smislu investitora, tako i onog ko pristane na nelegalnu vrstu posla, radi profita, dakle onog ko se bavi gradnjom. Mislim da je to naša obaveza, da moramo konačno poništiti znak jednakosti koji je stajao u našem društvu između onih koji krše zakon i onih koji taj zakon poštuju. Nije bilo lako dobiti građevinsku dozvolu, ali mnogo je više onih koji su dobili , nego onih koji nisu. Ako su oni, koji su pristali na poštovanje zakona, bili dužni da podmire svoje obaveze, i mi smo danas dužni da ispostavimo račun, ako ne onima koji to nisu učinili do sada, a onda onima koji pomisle da se tako ponašaju i ubuduće, inače će svaki zakon u Srbiji izgubiti smisao.
Puno je problema koji su doveli do ovako katastrofalne situacije, ali mi se sa njima moramo suočiti. Nema smisla u toj meri težiti nekom partijskom profitu jer je ponos sam po sebi toliko tragičan da će svako od nas izgubiti ukoliko krene na takav način u rešavanje. Naveo sam primer opštine Zemun. Postoji još nekoliko takvih primera, koji su veoma ozbiljni. Postoji nekoliko socijalnih bombi u Srbiji koje će razoriti ne opštinske vlasti, ne DOS, već život naših građana, upravo zbog toga što su posledice koje mi danas zatičemo takve - kakve su i ako nema političke saglasnosti oko nekoliko stvari. Prvo, ti problemi se moraju rešavati u skladu sa Zakonom. Drugo, da oni koji sprovde zakon moraju biti efikasni, a mi ćemo imati Srbiju koja će izgledati kao Divlji zapad u američkim filmovima. Pioniri imaju startnu liniju i krenu za vodokotliće, i to je njihovo. Hvala.