Dame i gospodo, o teškoj situaciji Srba i nealbanskog stanovništva na Kosovu je dosta govoreno i treba samo istaći to da se oni bore za osnovna građanska prava, slobodu kretanja, pravo na rad i ostala elementarna prava, koja svakom građaninu na ovoj planeti pripadaju.
Treba izvući pouke, jer vekovima smo ugnjetavani i ovaj proces traje skoro čitav vek. Treba na osnovu svih dosadašnjih događanja na ovim prostorima, posebno na Kosovu i Metohiji, izvući pouke, a treba tražiti i razloge zbog čega je došlo do ovih dešavanja i proterivanja srpskog življa sa Kosova i Metohije.
Treba istaći da ubrzani proces traje već od 1941. godine, kada su čitave porodice iz Albanije prelazile na Kosovo i Metohiju. Proces se obavlja sistematski. Takođe, treba naglasiti da je veliki broj srpskih porodica bio prinuđen da proda svoju zemlju, ukupnu imovinu i da napušta Kosovo i svoje ognjište, što znači da sve prethodne vlade snose ogromnu krivicu, jer nisu pronašle pravu strategiju i pravi način kako sve to da spreče.
Takođe, nezaposlenost koja vlada na Kosovu je jedan od faktora koji je uticao da veliki broj Srba ode sa svog ognjišta. Najvažnija činjenica u svemu ovome je što istorija surovo govori protiv nas, a to je da su praktično svi evropski narodi zabeležili porast svog stanovništva, a mi smo, nažalost, smanjili za 10 odsto ukupan broja Srba, ne samo na Kosovu, nego uopšte u Evropi. Treba istaći surovu činjenicu koja govori da je Albanaca ukupno 700% više nego što ih je bilo pre 100 godina. Šta to znači? Znači da moramo napraviti nacionalnu strategiju i doneti mnoge zakone koji su vezani za zaštitu stanovništva i same porodice, što znači stratešku borbu protiv bele kuge.
Takođe, treba istaći ugroženost juga Srbije, naravno, sa svim ovim što sam rekao, i veliku nezaposlenost itd. Neophodno je uložiti u privredu, posebno u poljoprivredu i sve one grane koje odlikuju jug Srbije, jer, gospodo, preti nam opasnost da će nas sistematski, kao i do sada što su naseljavali Kosmet, ti Albanci pobediti, ne oružjem, nego time što njihova porodica sedmoro dece u proseku rađa, a naša, srpska porodica, tek jedno dete.
Na taj način kako živeti posle na jugu Srbije ako nemamo stanovništvo, ako ne ulažemo u privredu, ako ne zadržimo posebno mlade ljude, stimulišemo na taj način što ćemo zapošljavati te iste mlade ljude i na taj način zadržati ih da žive na svom ognjištu.
Znači, zadatak sadašnje Vlade i buduće vlade je upravo strategija, prvenstveno, a borba protiv bele kuge, da bismo opstali i ostali kao narod na ovim prostorima. Osim toga, dugo smo se zaluđivali nekim lažnim prijateljima u svetu. Gospodo, dok mi razmišljamo o nekim prijateljima vekovnim, za to vreme su se Hrvati, Albanci i svi ostali snašli na način kako to već ide u savremenom svetu, lobiranjem itd, da ne kažem otvoreno - kupovinom prijateljstva. Prema tome, ovom pregovaračkom timu koji vodi ove iscrpne pregovore u veoma teškoj situaciji, znamo u kakvim okolnostima sve i koje pritiske trpe iz celog sveta, predstoji veliki, ozbiljan zadatak.
Svakako podržavam Pregovarački tim i predsednika Republike u njihovim dosadašnjim nastupima. Treba da pokažemo veliku slogu, veliki patriotizam svi i da ne bude nijednog trenutka prisutno politikantstvo, da se ne vuče nekim stranačkim poenima, nego da shvatimo krajnje ozbiljno ovaj problem i budemo složni u svemu ovome.
Takođe, kao što sam rekao, neophodno je da počnemo da razmišljamo onako kako su mnogi narodi na ovim prostorima razmišljali i rešili svoje osnovne državne probleme. I naš pregovarački tim, i predsednik Vlade, i predsednik Republike treba krajnje ozbiljno da rade na ovome. Neka buduća vlada i ova sada, zavisi koliko joj mandat bude trajao, treba da razmišlja o zakonu o obnavljanju stanovništva i nacionalnoj strategiji, kao što sam rekao, a pogotovu kada je u pitanju bela kuga i broj Srba na ovim prostorima.

Dame i gospodo narodni poslanici, današnja rasprava apsolutno me podseća na zakon kada smo imali o upisu besplatnih akcija EPS, NIS i PTT i apsolutno i toga dana kada smo raspravljali o toj tački isto nije bilo prijavljenih govornika. Takođe i danas nijedna poslanička grupa, nijedna stranka nije prijavila svoje govornike, iako je tema veoma važna, a sigurno da nije smešno, gospodo, ne vidim čemu se smejete.
Hoću da kažem da ovaj zakon, sam Predlog zakona nije ispoštovan jer jedna grupa poslanika jeste predložila zakon, ali smatram da ipak bi trebalo neko od kompetentnih lica da sedi u ovim klupama i da stručno odgovori na eventualne primedbe, ako ih ima.
Sami amandmani pojedinih poslanika više vode ka većoj diktaturi i sigurno većoj kontroli medija od strane vlasti, i ništa drugo u ovom predlogu zakona iskreno ne vidim.
Takođe, već nekoliko meseci imamo jednu medijsku kampanju vezano za Radiodifuzni savet i, naravno, moram ovaj put da kažem, iako nisam pristalica da hvalim ministre, moram ovom prilikom da pohvalim gospodina Kojadinovića, ministra koji je jako objektivno izneo u javnost sva dešavanja kada je u pitanju kontrola medija i sam uticaj na Radiodifuznu agenciju. Izbor članova te agencije govori sve i nije potrebno posebno govoriti detalje ko su ti ljudi, ko ih je predložio, na koji način i kako.
Takođe, imam veliku primedbu kada je u pitanju decentralizacija.
Pitam se kako reaguju poslanici iz stranaka koje se zalažu za opštu decentralizaciju, poslanici iz Vojvodine, sa juga Srbije i pojedinih delova Šumadije, jer se zalažemo za opštu decentralizaciju, takođe i decentralizaciju medija, gospodo.
Evo TV "Košava", protiv koje nemam ništa, obično gledam u kasne sate ponekad tu TV, ništa drugo nemaju da emituju izuzev te pornografije. Nažalost, takva neozbiljna televizija da dobije nacionalnu frekvenciju, a da ne dobije, ne želim sada da favorizujem nijednu televiziju, da li je iz Vojvodine ili sa juga Srbije ili Šumadije, da ne dobiju neke televizije koje su stvarno zastupljene i koje pokrivaju pola područja Srbije, a ne mogu da dobiju nacionalnu frekvenciju.
Znači jedna totalna nepravda kada je u pitanju decentralizacija i kada je u pitanju i kultura, sport, i uopšte privreda. Samo jedan primer da kažem, što nema veze sa ovom temom, ali je važno za samu decentralizaciju, a to je da u unutrašnjosti Srbije mali broj gradova može da pruži neke obične usluge, da kažem prelom ruke ili posekotine, pa moraju ljudi da dolaze u Beograd. To sam više puta skretao pažnju.
Ne mogu da se složim i sa tom činjenicom da nacionalnu frekvenciju moraju da imaju samo televizije iz Beograda. Šta to govori? To govori o totalnoj dominaciji vlasti, a poslanici iz unutrašnjosti da li nemaju dovoljno hrabrosti ili nemaju prava da se suprotstave svim tim što se čini po tom pitanju.
Kontrola medija je apsolutna i, nažalost, sve dok vlast ima većinu u parlamentu moći će da bira svoje članove agencije i moći će da vrši direktan uticaj na agenciju. Kada sam pomenuo malopre TV "Košava", gospodo, priča se u javnosti da tu je u pozadini neki političar ili privrednik. Znači, ako on ima ogromna sredstva i ima velike pare, on je, naravno, u saradnji sa vlašću, on jednostavno može da dobije nacionalnu frekvenciju, što je zaista veoma skandalozno.
Takođe, neophodnost Zakona o informisanju, koji sam više puta napomenuo, neophodno je doneti nov zakon o informisanju. Zbog čega? Pre svega i zbog nas samih koji smo podvrgnuti ruglu. Imali smo priliku i predsednika Skupštine da vidimo u raznim slikama na naslovnim stranama itd. Jedan broj naših časopisa objavljuje čak i dečiju pornografiju, te moramo ozbiljno da se zamislimo šta ta naša štampa štampa, šta televizija prikazuje, u kojim vremenskim intervalima, kako to deluje na našu omladinu i šta se dešava dalje. Mi smo ti koji treba da pokrenemo tu ideju, mi smo ti koji treba da donesemo određene zakone koji će sprečiti tako nešto da se dešava u svakodnevici.
Imam primedbu i na Javni servis, glavni i odgovorni urednik gospodin Tijanić je, znamo, bio savetnik premijera Koštunice, što znači da to govori samo po sebi ko može da bude prvi čovek te televizije i za koga će ta televizija da radi.
Ne kažem da je od prethodne vlasti imao dominaciju Javni servis u odnosu na sadašnju, ali u nešto smanjenom intenzitetu, apsolutno se vidi da se favorizuju samo vladajuće stranke i ništa drugo.
Znači, cilj ovog zakona, gospodo, hteli mi da priznamo ili ne, jeste jedan jedini, a to je samo veća kontrola i veća diktatura nad medijima u Srbiji. Što ste pričali o demokratiji, ovo nema, gospodo, nikakve veze sa demokratijom. Hvala vam na strpljenju, predsedavajući, što ste mi istolerisali minut više. Hvala.

Dame i gospodo, ovlašćeni predstavnik DSS pokušao je da omalovaži moj govor i jednostavno nije nijedan pravi argument imao za to. Kolegu bih pitao da li se zalaže za neku televiziju iz svoje regije da dobije nacionalnu frekvenciju. Malopre sam u svom primeru naveo televiziju "Košava".
Da li je moguće da nijedna televizija u Srbiji nema bolje uslove i veću gledanost od televizije "Košava"? To poređenje samo po sebi govori o čemu je tu reč, da li ima ikakve veze sa objektivnošću i realnošću.
Navešću još jedan primer iz moje sredine. Kada sam bio na sednici skupštine opštine u direktnom prenosu lokalna televizija prenosi skupštinu, govorio sam o 3.000 zaposlenih u Kolubari.
Kada sam rekao postupak i način kako Vlada u prethodnim privatizacijama, pošto sam bio član Odbora za privatizaciju, vrši privatizaciju, šta sve treba da se desi sa tim istim ljudima, pre mene bilo je desetak ljudi koji su govorili, a samo sam ja tonski ometan na toj lokalnoj televiziji i više od tada ne mogu nikada da gostujem na lokalnoj televiziji.
Narodni poslanik ispred te opštine ne može da gostuje na lokalnoj televiziji samo zato što je opozicioni poslanik, a vlast u Lazarevcu vrše apsolutno iste stranke kao u Vladi Srbije. Znači, to su dva jaka argumenta da vam pričam o demokratiji. Vi nemate ni jedan jedini argument da mi se suprotstavite, da kažete da vi kao vladajuća većina ne utičete na tu Radiodifuznu agenciju.

Pošto prethodni govornik pripada legalistima, neka objasni situaciju da je Radiodifuzna agencija jača od suda. Pošto je vaše sudstvo, u kakvoj ste vi sinhronizaciji? Objasnite to.

Dame i gospodo, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, gde predlažem da se član 2. briše kao i narednih četiri amandmana koje sam podneo na isti zakon. Objasniću to veoma kratko.

Ovde se predlaže da se vozilo oduzme prekršiocu u saobraćaju koji recimo koristi liniju, da navedemo primer u Beogradu Slavija – Surčin.

Iako pored drastične kazne koju treba da plati ako ode na neki drugi deo grada, da navedem primer da je otišao nekim svojim privatnim poslom ili nekim prijateljima da završi nešto na Dorćolu, znači na tom delu grada kontrola ga uhvati i naplati mu kaznu koja već zakonom postoji, zakon koji smo već pre nepunu godinu dana doneli. I sada samo zbog ovog predloga oduzimanja vozila imamo izmene i dopune ovog zakona.

Pored tako drastičnih kazni koje iznose preko 100.000 dinara, ovim izmenama i dopunama Zakona se predlaže oduzimanje vozila.

Gospodo, to je suvišna i preterana mera iz razloga što, ako imamo u vidu da veći broj korisnika kombi-vozila, linijskih vozila, sa tim vozilom izdržava celu svoju porodicu i ako bismo to uradili, ugrozili bismo egzistenciju čitave porodice korisnika tog vozila.

Prema tome, smatram da izmene i dopune ovog zakona imaju jedan osnovni cilj, a to je stvaranje monopola, što smo imali u slučaju kada smo imali Zakon o igrama na sreću, kada znamo koliko treba da ima depozita u banci.

Takođe, onaj ko priređuje igre na sreću, treba da ima oko 150 automata, pa smo imali Zakon o lekovima i mnoge druge.

Isto tako, izmene i dopune ovog zakona imaju za cilj stvaranje monopola.

Na ovaj način automatski degradiramo malu privredu, ugrožavamo one ljude koji mogu na najbrži i na najjednostavniji način da dođu do zarade, a to je posebno u velikim gradovima u tom linijskom saobraćaju, gde mogu da zarade neku skromnu platu za sebe i svoju porodicu i da prežive.

Znači, oduzimanjem vozila nanosimo veliku materijalnu štetu, automatski taj imaoc vozila ostaje bez posla i dovodi se u pitanje egzistencija njegove porodice. A da ne pričamo o ostalim psihološkim delovanjima na njegove članove porodice itd.

Smatram da ovaj predlog zakona nije dobar, podneo sam pet amandmana na ove izmene i dopune Zakona koji se uglavnom odnose na isto, u skladu sa drugim članom, tako i ostali predlozi i smatram da je suvišna mera oduzimanje vozila i da ćemo na taj način naneti velike štete i samoj našoj maloj privredi koju uveliko zagovarate i pričate kako treba stimulisati malu privredu, a ovo je direktan udarac upravo na male privrednike, a jedan od mnogih primera stvaranja monopola u ovom društvu.

Hvala, toliko, pošto je vreme isteklo za ovaj amandman.

Dame i gospodo, član 3. je u skladu sa članom 2. i samo da dopunim, da pojasnim objašnjenje što nisam stigao malopre da kažem zbog vremena, sam postupak oduzimanja vozila je strašan u tom smislu ako se naplati drastična kazna kakva jeste, s obzirom na vrednost vozila, da navedem primer kombi vozila, pošto tu vrstu nemamo toliko zastupljenu, koliko zemlje u okruženju odavno imaju.

Ako se oduzima vozilo, to traje pet do šest dana, a pre toga, kao što sam rekao, sam iznos kazne, pitanje je da li iznosi od polovine vrednosti vozila ili celog vozila, zavisi u kakvom je stanju vozilo i kada se sve sabere to je automatski čoveku oduzimanje radnog mesta i oduzimanje vozila, a to su velike posledice i materijalne i moralne.

Trebalo bi da povedemo računa da se tu pospešuje mala privreda i da dozvolimo tim ljudima da se bave tim zanimanjem, iz razloga što imamo katastrofalan autobuski prevoz, pre svega gradski. Želim da navedem jedan primer, u pitanju je Lazarevac – Beograd, to se moglo čuti od mnogih putnika koji idu tom relacijom, to je katastrofa kakva je gužva, šta se sve dešava kada autobus stane i zamislite po ovim temperaturama bez klime, bez ikakvih uslova, kakav prevoz može tu da se obavlja.

Ali, ako imamo mogućnost da se sve to obavlja nekim kombi prevozom, onda bismo imali bolje uslove za same građane, da mogu bezbedno da se prevezu.

Takođe, treba istaći da je ovaj predlog zakona u stvari više namenjen onim ljudima, tj. ide u prilog onim ljudima koji su donatori vladajućih stranaka, a treba na neki način, na politički način da se dobije prioritet, odnosno da njihova vozila budu zastupljena, kao što imamo jedan broj privatnih prevoznika koji imaju veliki broj svojih autobusa i u gradskom i u prigradskom saobraćaju.

Dakle, trebalo bi da imaju velike prioritete, odnosno tako to ide, zato što su donatori nekih vladajućih stranaka.

Hteo bih da kažem još nešto vezano za saobraćaj, to su ovi naši policijski punktovi koji se nalaze na par mesta, mogu da dam primer Lipovice gde svakodnevno prolazim, to je katastrofa, ne može da prođe ni jedan kamion sa bilo čim, ili bilo kakvo teretno vozilo a da ne bude zaustavljeno, da ne kažem šta se sve događa tim ljudima.

Prema tome, mi se i dalje nalazimo u nekom vanrednom stanju, ako pogledamo ponašanje naše policije, a pogledajte sada, svi oni koji su putovali po Evropi, mogli su da se susretnu sa policijom, a pogledajte koliko puta je to kod nas i zaista bih predložio Vladi da ima sve to u vidu i ministru Jočiću ako je u mogućnosti ili Mika Vlaović da ga obavesti.

Zamolio bih jednog poslanika iz SRS da ne dobacuje i da ne vređa dok govorim, a gospodine predsedavajući to se odnosi na gospodina Momira Markovića. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, vi ste izuzetno tolerantan čovek, to ste više puta dokazali. Zamolio bih ove šarlatane poput Markovića, da se ponašaju kao da su u pozorištu, a ne ovako kao u Narodnoj skupštini, da pokušate to da sankcionišete. Ne želim uopšte da pominjem stranku nego pojedinca o kom sam već govorio.

Dame i gospodo, amandman na član 6. Predloga zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, podneo sam u skladu sa prethodnim amandmanima i smatram da sam sasvim dovoljno rekao zbog čega sam protiv ovog predloga zakona, a ključni razlog je i stvaranje monopola. I sam se pitam kakvo mi to društvo na ovaj način stvaramo, recimo, onaj koji sa par hiljada evra ne može da razvije nikakav privatni biznis, ne samo po ovom predlogu zakona, nego i mnogim drugim, koje sam prethodno nabrojao.

Iskoristio bih par minuta po ovom amandmanu, tako što bih postavio dva poslanička pitanja.

Malopre sam govorio o uslovima autobuskog prevoza uopšte u Srbiji, a posebno na relaciji Beograd-Lazarevac. Postavljam poslaničko pitanje – na koji način Vlada i resorno ministarstvo treba da reše privatizaciju "Laste" i "Lastre", beogradske "Laste" i lazarevačke "Lastre", koji imaju izuzetno loše međusobne odnose i neregulisane imovinsko-pravne odnose i zbog toga svakodnevno prevozeći se ispašta više od 3.000 naših građana u dva autobuska stajališta koja nisu urađena na Ibarskoj magistrali, a gde se dešavaju učestali saobraćajni udesi. Želeo bih da dobijem odgovor na ovo pitanje.

Drugo pitanje, pošto sam pominjao policijske punktove na nekoliko mesta u Srbiji, postavio bih poslaničko pitanje Vladi Srbije i resornom ministarstvu, da mi odgovore zbog čega postoje uopšte ti policijski punktovi i kada se planira uklanjanje istih.

Dame i gospodo, podneo sam amandman na član 15. Predloga zakona o finansiranju lokalne samouprave, i predlažem da se u tački 11) gde kaže – "držanje muzičkih uređaja i priređivanje muzičkih programa u ugostiteljskim objektima", dodaju reči: "koji priređuju zabavu za 200 i više gostiju".
To govorim iz ličnog iskustva, jer tvrdim da svi ugostitelji i ljudi koji se bave malom privredom nemaju nikakvu zaradu ako vrše program za zabavu i držanje muzičkih uređaja ispod 200 gostiju. Predlažem da to važi za one koji imaju više od 200 gostiju, jer oni i te kako imaju neku zaradu.
Međutim, ovi koji imaju manje lokale apsolutno su ugroženi, a to destimulativno deluje na malu privredu i preduzetničku inicijativu. Hoću da kažem da je ovo još jedan doprinos za turističku sezonu koja je već u punom jeku, da manji lokali u našim turističkim mestima mogu biti rasterećeni te obaveze i na taj način mogu koliko-toliko da ubiraju neke prihode i samim tim da našim malobrojnim turistima priredimo određenu zabavu da mogu na neki način da se opuste i da se rasterete od svakodnevnih problema i na taj način damo svoj doprinos.
Takođe, hoću da kažem, pod članom 15. nažalost sve i svašta se naplaćuje. Za nekog prosečnog građanina Srbije ako u bilo koji grad želi da ode ili će platiti ulaz na autobuskoj stanici, ili će platiti mesto za parkiranje automobila, pa još kojim je poslom krenuo da završi, najmanje ga čekaju dve, tri komunalne takse i ostali doprinosi koje treba da plati u tom mestu u koje želi da ode da završi neke određene poslove.
Prema tome, smatram da treba podržati ovaj amandman iz više razloga. Rekao sam i kada su u pitanju gosti u turističkim mestima, a i sami ugostitelji koji eventualno mogu da računaju na ovaj način na neku zaradu.
Takođe, hteo bih da kažem i to da ako uzmemo i naknadu koja se plaća za kupovinu, za prenos iz bilo kog objekta ili zemlje, bilo šta, moram reći da je komunalna taksa na to oko 10%, ne negde, nego 10%, što znači – ko kupi hektar zemlje, nažalost mora u opštini 10 ari da plati. To je za jednog pojedinca mnogo, a za lokalnu samoupravu ipak ne predstavlja nešto toliko značajno za lokalni budžet.
Hteo bih da se zahvalim, pošto sam podneo amandman na član 20. i ne bih želeo da ga obrazlažem, što ste prihvatili moj predlog, jer kada je u pitanju raspisivanje samodoprinosa za lokalnu samoupravu ipak treba, naveo sam prošli put primer da ima mnogo zloupotrebe gde se putem potpisa vrše zloupotrebe i navodno svi raspisani samodoprinosi prolaze, međutim, ovaj način na koji će to biti regulisano ubuduće, a to je samo referendumom, jeste jedini pravi način da se spreče sve moguće zloupotrebe koje se dešavaju u svim lokalnim samoupravama u Srbiji.

Dame i gospodo, pokazao sam crveni karton gospodinu Homanu iz razloga ne samo da njima treba najveći crveni karton dati na svetu. Želim da kažem da ne hvalim ni ostale stranke iz razloga što u ovako vrelim letnjim danima u punom jeku godišnjih odmora i borbe poljoprivrednika da se izbore oko svojih poslova, vi sve vreme raspisujete vanredne lokalne izbore i na taj način maltretirate narod, a moram istaći da narod najmanje vajde ima od svih tih izbora i naravno da se ništa u Srbiji do sada nije promenilo.

Dame i gospodo, pratili smo rad Stalne konferencije opština i gradova i imali smo jedan njihov predlog zakona o imovini lokalne samouprave. To je bila inicijativa predsednika opština i gradonačelnika, bio je važan zakon, od njega se odjednom odustalo, ne zna se iz kog razloga, ali naravno da to Vladi sigurno ne odgovara. Onda se našlo jedno kompromisno rešenje, a to je ovaj predlog zakona o finansiranju lokalnih samouprava.
Ovaj zakon svakako da ima jedan broj dobrih predloga, znači da poboljšava položaj siromašnih opština koje će dobijati veća sredstva; još jedna novina, to je komisija za finansiranje lokalne samouprave, sve ostalo postoji u drugim zakonima, pa kada smo imali raspravu o budžetu i budžetskom sistemu i o raspodeli sredstava po opštinama, onda smo imali dva amandmana, veoma dobra, kada je u pitanju ravnomernija raspodela sredstava.
To je urađeno i da je donet zakon o imovini lokalne samouprave svakako da bi ovaj predlog bio suvišan.
Prema tome, niz problema koje imamo od ranije vlasti i ove sadašnje, normalno da se nastavlja kontinuitet na isti način, a pre svega u ovim zakonima nije predviđeno, i sami mehanizmi koji treba da se nađu, a to je kontrola trošenja budžetskih sredstava.
Nažalost, jednostavno u praksi to ne postoji i razlog treba da bude poznat, a to je znači da ona vlast koja je mogla prethodno da raspolaže tim sredstvima, normalno da ako oni idu u proveru trošenja tih sredstava, da će i njima neka buduća vlast takođe nešto da priredi, i svakako da je to jedna loša navika koja se provlači godinama kod nas.
Jednom prilikom sam na sednici SO predložio da se vrši revizija poslovanja mesnih zajednica, znači krajnjih potrošača transfernih sredstava, i naravno da je to bilo ubadanje prsta u oko onima koji su na vlasti, jer nažalost, treba istaći to da predsednici mesnih zajednica, pa do ministarstava, do Vlade, tu ne postoji prava kontrola trošenja sredstava i tu se vrše ogromne manipulacije, što je nedopustivo.
Samo ću navesti mali primer jedne mesne zajednice. Ako bismo vršili kontrolu rada jedne mesne zajednice, videli bismo da se deset godina unazad provlače isti radovi i da se navode maltene ista sredstva, što znači da se mora istaći da veći deo tih sredstava završava u privatnim džepovima, a ne za dobrobit građana Srbije.
Takođe, treba istaći i to da su prevelika ovlašćenja predsednika opština, što je jedan od razloga, što su prethodni govornici naveli, da Zakon o lokalnoj samoupravi treba da pretrpi izvesne promene.
Znamo mnoge slučajeve po Srbiji, kako i na koji način se kupuje vlast i koja je to moć i koja dominacija. Praktično, po Zakonu o lokalnoj samoupravi predsednik opštine ima više od 90% vlasti sam.
Takođe, u ovom zakonu pominje se samodoprinos, koji može da se sprovede na dva načina, referendumom i potpisivanjem meštana, što se nije pokazalo u praksi dobro. Nije se dobro pokazalo iz razloga što postoji niz manipulacija oko potpisivanja same inicijative.
Normalno da se ogroman broj građana pita posle ko je to predložio, međutim, verovatno se desi da čak i 20% ljudi potpiše tu inicijativu o donošenju samodoprinosa i da se posle sprovodi u praksi.
Takođe, moramo reći da u ovom zakonu imamo evropske kazne i poreze, ali nažalost, znamo kakva primanja naši građani imaju i uopšte kada su u pitanju mala preduzeća i stimulacija tih manjih preduzeća da su apsolutno nikakva, jer imamo primere u državi koliko je prodavnica zatvoreno i koliko nekih malih preduzeća je stavilo katance na vrata.
Prema tome, mi tu nemamo obzira, što bi i te kako trebalo imati u budućnosti.
Bilo je raspodele po određenim opštinama, međutim, kontrola trošenja tih sredstava i zapošljavanja u tim malim preduzećima takođe nije vršena, sve se vršilo više političkim putem, i to je proizvod ogromnog nezadovoljstva naših građana, koji svojom apstinencijom pokazuju koliko veruju u političke stranke; treba napomenuti i mizerno ponašanje ovih kvazidomaćina, narodnjaka, koji se već promovišu, a to su jedni isti ljudi koji godinama dominiraju političkom scenom i sada se udružuju da ponovo prevare narod na jedan sasvim drugi način.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 23. Predloga zakona o javnim skijalištima, da se posle reči "sporazumno" dodaju reči – "u skladu sa međunarodnim standardima". Reč je da ovde tri resorna ministra određuju kategorizaciju staza, dimenzije skijališta, signalizaciju i sva ostala pravila koja preovladaju na jednoj ski-stazi, kao i uređenje i održavanje itd.
Tu ipak zavisi koliko su kompetentni ti ministri da to sami određuju. Mislim da to treba da se uredi međunarodnim pravilima koja vladaju kao i u drugim sportovima. Ako treba da budu dimenzije ski-staze određene, znači da ne možemo mi da izmišljamo neke kraće ili duže staze u odnosu na one koje se primenjuju u skandinavskim i alpskim zemljama, Italiji itd, koje se bave ovim sportovima.
Ovaj zakon ne bi trebalo da pretrpi neke velike izmene. Neophodan je iz više razloga, a to je: za budući razvoj našeg turizma, pre svega ulaganje stranih investitora u našu Staru planinu, koja je jedna od najperspektivnijih u Evropi, takođe, za naše buduće talente, nažalost, znamo i sami da nemamo sportiste skijaše poznate u svetu, nemamo neke svetske i evropske prvake, to bismo u budućnosti, nadamo se, imali.
Uz nekoliko amandmana trebalo bi ovaj zakon da bude veoma kvalitetan i dobar za nas. Hvala.

Dame i gospodo, podneo sam amandman na član 55. Predloga zakona o skijalištima. Predloženo je da se u 2. stavu menja tačka 3) i da glasi – "poštuje zabranu paralelne vožnje na stazi"; u tački 8) posle reči – "žičaru, dodaje se zapeta i reči – izuzev pored staze, na posebno izgrađenom putu".
Ko je bio na nekoj ski-stazi, a posebno kada su u pitanju Divčibare, znamo da tu dolaze, posebno vikendom, ekskurzije i da je prisutan veliki broj dece. Neophodno je na takvim stazama napraviti red. Ova tačka u članu 55. i sve tačke upravo regulišu red na ski-stazama. Znamo da se tu često ulazi bez ski-opreme na stazu i da se ometaju skijaši, što znači da je neophodno da redari znaju precizno i tačno svoj deo posla.
Takođe, nažalost, u većini ski-staza, nemamo spasioce, tako da su ljudi sami sebi prepušteni da se snalaze na razne načine, što nije dozvoljeno i nije preporučljivo. Međutim, pomenuo sam Divčibare, a treba reći i to da na stazi ima, jednom delu, go kamen i to, negde, u prečniku možda dva metra. Prema tome, to predstavlja jednu veliku opasnost za skijaše, a ipak onaj ko uzme obavezu da uredi skijalište, naravno da bi trebalo da povede računa o tome, a posebno što tu veliki broj dece dolazi i da uči da skija i naravno da to treba da se uredi.
Treba reći da prilikom uvođenja reda posebno treba obratiti pažnju na lica koja ulaze u alkoholisanom stanju i bez ski-opreme i da oni stvaraju izuzetno velike probleme, o čemu treba spasioci i redari posebno da povedu računa.

Dame i gospodo, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o preuzimanju akcionarskih društava da posle tačke 6) ide tačka 6a koja glasi: "Ciljno društvo ne može biti preuzeto ako sve akcije nisu upisane u Centralni registar". Već znamo, u procesu privatizacije dešavale su se mnoge nepravilnosti. Jedna od većih nepravdi je ta što negde ukupno oko 30% akcija nije upisano u Centralni registar, što samim tim čini proces privatizacije nelegitimnim.
Prema tome, hteo sam ovim predlogom da dam do znanja Vladi Srbije i kolegama poslanicima da u danu kada budemo odlučivali o ovom amandmanu imamo u vidu i to da otklonimo ovu veliku nepravdu koja je učinjena prema našim građanima.
Treba imati u vidu još jednu nepravilnost, a to je kada su u pitanju akcije koje su putem raspisivanja konkursa deljene, i mnogi ljudi, naši zaposleni u mnogim preduzećima, nisu mogli da ostvare svoja prava na akcije, iz razloga što nisu uspeli da pročitaju putem oglasa u dnevnoj štampi i da ostvare svoja prava. To je takođe isto jedna velika nepravda koja je urađena protiv građana Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 20. Predloga zakona o preuzimanju akcionarskih društava sam podneo u skladu sa članom 3, a govori se o Centralnom registru i upisivanju kompletnih akcija u Centralni registar.
Naime, ta nepravda oko preuzimanja i upisa svih akcija trebalo bi da se ovim zakonom reguliše, tako da kada pogledamo u ovom slučaju EPS i restrukturiranje EPS-a možemo da kažemo da te akcije koje nisu upisane i uopšte restrukturiranje i izdvajanje nekih pogona od EPS-a, naravno da treba da se upišu sve akcije.
Znači, ako se izdvaja jedno preduzeće i treba da kupi neko privatno lice, naravno da je neophodno da se upišu sve akcije, kako bi se izvršila privatizacija i kupovina tog preduzeća, a i sam popis imovine koja se nalazi u tom preduzeću.
Naime, sama tri zakona o osnivanju akcionarskih društava pozivaju se na ovaj zakon oko preuzimanja akcija.
Znači da je neophodno da se upišu sve akcije i sam popis imovine, znači onaj vlasnik koji kupuje jedan deo preduzeća ili celo preduzeće, mora da zna koliko duguje vlasnicima akcija i ne može da kupi nešto ako ne zna pravu vrednost i ako se ne izvrši popis imovine itd.
Ovo se svesno izbegava, jer imali smo nekoliko slučajeva privatizacije, gde se videlo da je čak i Komisija za hartije od vrednosti morala da interveniše po nekim pitanjima, jer nije bilo dovoljno mogućnosti po pitanju akcija da se izvrši proces privatizacije da bi bilo zakonito, čak se i tu kršio zakon.
Prema tome, ovaj član 20. je u skladu sa članom 3. Svi uslovi koji se traže, navedeno je 11 uslova, predložio sam tačku 11a, gde se kaže da potvrdu iz Centralnog registra o preuzimanju kompletnih akcija ciljnog društva, to je tačka 11a, jeste jedna neophodnost koja treba da se uvede. Prema tome, predlažem da se u danu za glasanje ima u vidu ovo. Hvala.