Pa evo, predsedniče, po Poslovniku, lično sam pomenut.

Ne želim da se prepucavam predsedniče, samo kratko da kažem, ne treba meni tri minuta. Nisam uopšte rekao da poslanici DSS nisu glasali za izbor predsednika Trgovinskog suda u Kraljevu, Dmitrić Zlatka. Ali sam rekao da je narodni poslanik, član Odbora za pravosuđe, Nedimović, osporio na Odboru izbor Zlatka Dmitrića za predsednika Trgovinskog suda.
I dobro se sećam kada je bilo ovde glasanje da je došlo do zabune u poslaničkom klubu DSS. To je njihov problem. Verovatno od onoga što sam i pomenuo ministra pravde Stojkovića, koji je dolazio po pravu nadzora u Kraljevo da izvrši nadzor rada Trgovinskog suda u Kraljevu.
I umesto, nažalost, da je usledio predlog za razrešenje, nije došlo do razrešenja, nego je došlo do reizbora Zlatka Dmitrića za predsednika Trgovinskog suda.
Postojali su opravdani, istiniti razlozi za njegovo razrešenje. Samo ću jedan primer, a to dobro zna i ministar Stojković, primer privatizacije "Autoprevoza" iz Vrnjačke Banje, neću druge primere navoditi, biće prilike pa ćemo razgovarati. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, zajednički načelni pretres ova četiri predloga zakona koji danas imamo na dnevnom redu, nažalost, trebalo je da bude na dnevnom redu Narodne skupštine 2002. godine, kada je počela ova privatizacija, bolje reći, a u suštini i jeste, pljačka radnika širom Srbije, pljačka ogromne imovine, a na kraju i pljačka države, koja je sprovođena kroz postupak raspisivanja aukcija, tendera i preuzimanja akcija, što je vezano i za današnje tačke dnevnog reda.
Tržište hartija od vrednosti nije zaživelo kako je normalno u razvijenim zemljama, u parlamentarnim demokratijama, kao što se ovde pominje da je i država Srbija.
Mene danas ne čudi što ministar Dinkić nije euforično i sa posebnim elanom obrazlagao ova četiri zakona, jer je svestan ogromnog propusta i štete koju je naneo radnicima Srbije, građanima Srbije i državi Srbiji, ne predlažući Narodnoj skupštini da se donese zakon o tržištu hartija od vrednosti.
Ako to nije učinila Vlada DOS-a, i jedna i druga, onda neće ni ova vlada tzv. demokratskog bloka, koja je u decembru 2004. godine, u predizbornoj kampanji, počev od DSS, koja je na čelu ove vlade, obećavala građanima da će se izvršiti revizija određenih postupaka privatizacije i uskladiti propisi koji se tiču privatizacije.
Nažalost, to je bila velika prevara građana Srbije. Niti je došlo do revizije sprovedenih privatizacija, već je na isti način nastavljeno sa pljačkom i otimačinom.
Sada smo došli do cifre od oko 1.500 preduzeća. Normalno, teži se da se taj postupak što pre završi i nastavi i da nema povratka unazad, što se danas ovde govori kada je u pitanju tržište hartija od vrednosti, odnosno preuzimanje većinskog dela akcija preduzeća.
Ne čudi me, to je svesno, ne zameram poslanicima iz vladajućeg bloka koji sada govore o ovom zakonu o investicionim fondovima i o medu i mleku koje će teći Srbijom kada se ti fondovi budu formirali na osnovu ovog zakona i da će onda biti investicije na 20-30 godina.
Čudi me šta je sa bankama u Srbiji, najuspešnijim bankarskim sistemom u okruženju, sa najboljim uslovima koje te banke pružaju, ogromnim prilivom stranog kapitala, pošto su sve ove banke – strane banke.
Država Srbija i građani Srbije su doživeli da nemaju više svoju banku, što nijedna zemlja u okruženju nije dozvolila sebi, ali je Vlada Republike Srbije, na čelu sa Vojislavom Koštunicom i doskorašnjim potpredsednikom Vlade, Labusom i ministrom finansija dozvolila i direktno učestvovala u tome da sve banke u Srbiji budu sa većinskim stranim kapitalom.
Te najuspešnije banke, sa onom čuvenom parolom "uđeš, izađeš i gotovo", verovatno nisu dobre, pa ćemo sada Zakonom o investicionim fondovima ponovo pokušati da prevarimo građane Srbije. Da li će biti fondovi kao one piramide koje su se nekada stvarale u Albaniji, Makedoniji, ili nove banke koje su imale i neko utočište na prostoru Srbije?
Gledajući obrazloženja jednog i drugog zakona, posebno na Zakon o hartijama od vrednosti i razloge za njegovo donošenje, a razlozi su davno prošli, skoro pre pet godina, samo se u dve reči kaže pravo stanje na finansijskom tržištu, a to je, kaže se – "realno stanje". To "realno stanje" je katastrofalno stanje na finansijskom tržištu Srbije.
Kako su do sada preuzimane akcije, kako je radio Akcijski fond, kako radi Centralni registar, tržište hartija od vrednosti, brokerske kuće, ko ih kontroliše, kako se osnivaju? Sada dolazimo u situaciju da se diskutuje kako se formira Komisija za hartije od vrednosti i kakva će biti kontrola njenog rada ili ko može da kontroliše njen rad.
Imamo situaciju da je Narodna skupština izabrala guvernera Narodne banke Srbije, a nema mogućnosti da smeni guvernera. Da li će i ovo biti ista priča ili priča Radiodifuzne agencije, kao nezavisnog regulatornog tela, da će se po zakonu osnovati i raditi samostalno, bez ikakvog polaganja računa bilo kome.
Kada je u pitanju Komisija za hartije od vrednosti i preuzimanje akcija, nešto je došlo u javnost zato što su bili zainteresovani članovi Vlade i potpredsednik Vlade, kada je u pitanju bio "Knjaz Miloš", ali ima i drastičnijih primera koji nisu došli u javnost.
Evo na primer, dobio sam od radnika "Soko Štarka" celokupnu dokumentaciju kako je tekao postupak preuzimanja akcija, kakva je to pljačka i zloupotreba učinjena od najviših državnih organa.
Preuzimanje akcija je izvršeno u skraćenom roku, ne za 21 dan kako je trebalo, nego za devetnaest i po dana, iako, verovatno je pisalo, javnost zna – "Grand kafa", ali iz "Grand kafe", ne znaju građani, znaju radnici "Soko Štarka" da je tu faktički "Droga Kolinska" postala većinski vlasnik. Njihov većinski vlasnik je investicioni fond "Istrabenc". "Istrabenc", koliko su oni obavešteni, prodao je taj većinski paket Holanđanima.
Ali, i pored kršenja roka, šta je ovde najbitnije? Najbitnije je da i pored upozorenja radnika, akcionara "Soko Štarka" da je pokrenut sudski postupak pred Trgovinskim sudom u Beogradu, predmet – XV veće, 2-2370, 2004. godine, tužba 1497 radnika, traže da se utvrdi tužbom da su oni deoničari, vlasnici akcija, u daleko većem delu nego što se vode u preduzeću, odnosno u Centralnom registru.
Traži se da se uvede privremena mera, pored donošenja presude. Normalno, Trgovinski sud u Beogradu ne rešava ovaj predmet po ovoj tužbi, ali zato ide preuzimanje akcija. Posle godinu dana, juna 2005. godine, radnici obaveštavaju i predsednika Komisije za hartije od vrednosti Štimca, ministra Bubala, Vladu Republike Srbije i ne znam koga su sve obavestili, koga treba da obaveste u ovoj državi. Niko ništa nije preduzeo, ne zna se koji je postupak preuzimanja akcija faktički smatran završenim, oni podnose novu tužbu Vrhovnom sudu da ospore preuzimanje akcija, u julu mesecu 2005. godine.
Do današnjeg dana nijedno slovo od Vrhovnog suda, kao ni nijedno slovo od Trgovinskog suda, po tužbi podnetoj 2004. godine. Da li je to zakonito poslovanje ili preuzimanje akcija, da li je to kriminal ili otimačina? A da ne govorimo o proceni imovine i o nalazu sudskog veštaka kada su u pitanju akcije ili daleko veća vrednost akcija koje su radnici imali i koje je trebalo da dokažu preko Trgovinskog suda.
To je postupak koji je sproveden u "Soko Štarku". Takvi postupci ili otimačina i lopovluk preko preuzimanja akcija sprovedeni su i u mnogim preduzećima u Srbiji. Pomenuću i primer – "Autosaobraćaj Kragujevac", gde radnici ne mogu, jer svuda nailaze na zatvorena vrata, da dođu do činjenica, do podataka koliko su vlasnici oni, a koliko je vlasnik država.
Isto, radnici velikog giganta Poljoprivrednog kombinata "Tamnavac Ub", a da ne govorim o mnogim drugim radnicima širom Srbije. Da li će donošenjem ovog zakona ovo što je do sada opljačkano biti ad acta i da li će ova vlada ili će morati neka nova vlada posle vanrednih parlamentarnih izbora da pristupi reviziji svih privatizacija, svih preuzimanja akcija i da se faktički zadovolji pravda?
Mnogo je oteto, a oteto je prokleto. Srbija i radnici i građani Srbije to sigurno neće dozvoliti.

Poštovani narodni poslanici, kao narodni poslanik SRS u ime poslaničke grupe i građana Srbije više bih voleo da je ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom došao pred Narodnu skupštinu da iznese izveštaj o radu Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom i da iznese pozitivne rezultate rada tog ministarstva, a u smislu smanjenja platnog deficita države Srbije, povećanja izvoza iz Srbije, smanjenja uvoza i ostvarenja boljih rezultata za državu i sve građane Srbije, ali mi danas imamo dva predloga zakona na dnevnom redu i to: Predlog zakona o arbitraži i Predlog zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine.
S obzirom da su to dve različite oblasti, ne znam po kom osnovu je predlagač predložio da bude objedinjena rasprava, nemaju skoro nikakve dodirne tačke.
Ali, jedno ih vezuje, verovatno to ima u vidu predlagač da se spoji rasprava o ove dve tačke dnevnog reda – i u jednoj i u drugoj oblasti vlada haos, bezakonje i, u krajnjem slučaju, anarhija.
Kada je u pitanju Predlog zakona o arbitraži, mi smo prethodnih dana ovde, a i mnogo meseci unazad, povodom predloga mnogih zakona vezanih za pravosuđe u Srbiji, govorili o radu trgovinskih sudova, o sporovima, zloupotrebama, korupciji, kriminalu i posledicama takvog stanja po mnoge građane Srbije, radnike koji su ostali bez posla, njihove porodice.
Međutim, danas imamo Predlog zakona o arbitraži da bi se opravdalo takvo stanje izuzetno lošeg rada trgovinskih sudova, da se abolira Ministarstvo za pravdu, Viši trgovinski sud i svi trgovinski sudovi u Srbiji.
Arbitraža je faktički alternativa, ali treba da bude izuzetak kada je u pitanju rešavanje privrednih sporova ili sporova između privrednih subjekata.
Međutim, po Predlogu ovog zakona i obrazloženju ministra i poslanika koji podržavaju Vladu tzv. demokratskog bloka ispada da će se faktički sa usvajanjem ovog zakona sporovi u privredi rešavati prevashodno po ovom zakonu.
Ako se pogledaju odredbe zakona i ciljevi koji žele da se postignu i način funkcionisanja budućih arbitraža, počev od organa ili ovlašćenih institucija koje će formirati arbitražu ili moći da formiraju arbitražu po ovom zakonu, a to su privredne komore, profesionalna udruženja, čak i udruženja građana...
Kako nama u Srbiji rade privredne komore, počev od Republičke privredne komore, pa i ovih regionalnih, vidim da se dele. Privredna komora u Kraljevu je podeljena, sada i u Čačku, verovatno zbog Velimira Ilića.
Šta su sada privredne komore, ne samo u ovom trenutku, nego godinama unazad? Čemu one služe; da li, gospodine ministre, u ovom poslu koji vi obavljate u Vladi Srbije da se doprinese povećanju izvoza, ostvarenju rezultata kada je u pitanju proizvodnja, smanjenju uvoza i na neki način boljem stanju u državi Srbiji?
To je institucija nasleđena iz ranijih perioda, od ljudi koji su dobar deo života proveli u društvenim ili drugim preduzećima i sada mirne dane provode, ili godine, u tim privrednim komorama. Ali zato imaju, po zakonu, određeni procenat od privrednih subjekata koji mora da im se uplati.
One se faktički bave nekim statističkim podacima i iznošenjem nekih podataka o navodnom uvozu, izvozu; čak gledam i u Kraljevu da privredna komora ima deo koji se bavi cenama na kraljevačkoj pijaci.
Da li mogu takve privredne komore ili oni koji ih sačinjavaju da faktički u postupku arbitriranja ili određivanja arbitara određuju ko će biti arbitri po ovom zakonu?
Profesionalna udruženja u državi Srbiji, čast određenim članovima udruženja, po pravilu su vezana za određene političke stranke.
Da li će Inženjerska komora Srbije, kao profesionalno udruženje koje je direktno pod kontrolom DS-a, biti ta koja će određivati arbitre i na neki način uticati na rešavanje ovih sporova pred arbitražom?
Ovi amandmani koje je podnela Srpska radikalna stranka pokušaj su da se ovaj zakon na neki način poboljša. Donošenjem i usvajanjem ovog zakona neće se rešiti problemi koje imaju radnici Srbije, neće se rešiti mnogi sporovi kod trgovinskih sudova.
Ne može se ni prihvatiti, kao što je predloženo odredbama ovog zakona, ako je započet sudski spor pred trgovinskim sudom, da se naknadno može odrediti arbitraža.
Kao što se ne može prihvatiti da fizičko lice bude u arbitražnom postupku, već to mogu biti pravna lica, odnosno privredni subjekti u nekom pravnom poslu.
Pomenuo sam privredne komore i Privrednu komoru Srbije; da li bivši predsednik privredne komore Veselinović, sa svojom firmom "Galeb grup", koji je bio jedan od uvoznika fiskalnih kasa, ili sadašnji predsednik Milosavljević, bivši ministar trgovine u DOS-ovoj vladi, može biti taj ili na čelu tog subjekta koji će dominirati sprovođenjem ovog zakona, odnosno dodeljivanjem arbitraža.
Nema u postojećoj situaciji, u ovakvom haosu i anarhiji, kada je u pitanju stanje u privredi i privrednim subjektima i privrednim sporovima, nikakve mogućnosti da se preko ovog zakona to stanje izmeni.
Što se tiče efikasnosti i toga što se ovde govori da će biti brže i jevtinije rešavanje spora pred arbitražom, to nije osnovano, jer isto će se odugovlačiti, zavisno od ovih subjekata koji su po zakonu navedeni da formiraju arbitražu.
S druge strane, postoji apsolutna sloboda u određivanju troškova arbitražnog postupka i naknade čak članovima arbitražnog veća i veštacima i neće se ništa efikasnije, niti brže rešavati sporovi pred arbitražnim telima.
U pogledu drugog zakona koji je predložen, o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine, meni kao pravniku smeta, prvo, što materijalni propisi, faktički, koji će se primenjivati ako se usvoji ovaj zakon, a vidimo da će prihvatiti većina Predlog zakona, jesu zakoni koje je usvojila SRJ, a koji se faktički primenjuju i biće primenjivani prevashodno od inspekcijskih organa po odredbama ovog zakona.
Mi kao država idemo u obrnutom procesu, umesto da idemo na kodifikaciju pravnih propisa i dalje nastavljamo sa donošenjem pojedinačnih propisa, pa i u ovom delu; umesto da se išlo na kodifikovan propis kada je u pitanju intelektualna svojina i da se faktički tim predvidi i zaštita i ovlašćenja, a normalno da iza zaštite ili ovlašćenja treba da stoji država.
Međutim, izgleda da je ovde sasvim drugi razlog zašto se sada, u ovom trenutku predlaže i donosi ovaj zakon. Da li je to zbog ovog što je u obrazloženju ovog zakona dato, da se zaštiti celokupna intelektualna svojina ili svojina pojedinaca koji su izuzetno ojačali zadnjih godina i koji sada teže donošenju ovog zakona, počev od onih pirata koji su sada postali producenti, distributeri i ostali, i žele da zaštite ogromnu imovinu i apsolutno pravo i primat na tržištu Srbije da donošenjem ovog zakona oni budu glavne gazde na tržištu Srbije.
Ako smo pogledali odredbe zakona, cilj ovog zakona i ko će sprovoditi odredbe zakona kada je u pitanju zaštita intelektualne svojine, da li su u stanju, i stručno i po drugim osnovama, tržišna inspekcija, građevinska, urbanistička, finansijska i druge inspekcije da se bave ovom problematikom?
Ako znamo kakvo je stanje u radu tih inspekcija, da li su stručno sposobni da se bave zaštitom intelektualne svojine? Da li Ministarstvo za kapitalne investicije, na čijem je čelu Velimir Ilić, sa svojom građevinskom i urbanističkom inspekcijom, koja je praktično u okviru ili u saradnji sa urbanističkom mafijom, može da se bavi zaštitom intelektualne svojine?
Ovo nema nikakvog smisla, niti osnova da se na neki način daju dodatna ovlašćenja tim inspekcijama, kao i drugim inspekcijama, da rade jedan daleko složeniji i suptilniji posao, a nisu u stanju i ne žele da sprovedu materijalne propise kada je u pitanju izgradnja, zaštita generalnih urbanističkih planova, detaljnih urbanističkih planova, regulacionih planova, izdavanje akata o gradnji, dozvola o gradnji, praćenje gradnje, izdavanje upotrebnih dozvola i sve dalje što sledi u postupku kada je u pitanju rad građevinske i urbanističke inspekcije.
Da li zdravstvena inspekcija može da se bavi zaštitom intelektualne svojine ili zaštitom lekova ovlašćenih proizvođača, kada su po pravilu zdravstveni inspektori pravnici? To je tačno, da je ministar Stanković šef farmaceutske mafije, a izgleda da svaki ministar ili svako ministarstvo ima svoju ili su podeljene nadležnosti mafije u Srbiji i oni se ne mešaju jedni drugima u delove kojima te mafije raspolažu...

Ima u svakom ministarstvu ili za svako ministarstvo ili oblast koju ministarstvo pokriva, ima svoju mafiju, Ministarstvo sporta ima svoju mafiju, Ministarstvo finansija ne znam, ono verovatno više mafija ima...

Građani Srbije sada su izloženi na svakom mestu i u svakoj situaciji samo prevarama i obmanama. Samo pogledajte kada putujete Srbijom, na svakoj autobuskoj stanici imamo pored šaltera za izdavanje karata kladionicu Srpske lutrije, a znamo da je Srpska lutrija pod direktnim patronatom Ministarstva za finansije, guvernera Narodne banke i svih ostalih. Verovatno će i ovo biti predmet arbitraže, kako već neko dobacuje iz poslaničkog kluba DSS.
Kao narodni poslanik sumnjam u sprovođenje jednog i drugog zakona, u efikasnost, da će se promeniti stanje, kada je u pitanju sprovođenje zakona o arbitraži, a pogotovu da će se nešto bitnije promeniti kada je u pitanju zaštita prava intelektualne svojine. Verovatno će se uspeti preko ostvarenja interesa ovih koji su, kao što sam pomenuo, vezani za pirate i ovih koji su sada postali producenti, koji će sada biti vlasnici određenih televizija; oni će se zaštititi sprovođenjem ovog zakona, a i dalje će vladati haos i anarhija kada je u pitanju proizvodnja i promet falsifikovane robe na tržištu Srbije. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, pošto ja nemam mnogo vremena, da bih ostavio i narodnom poslaniku, gospodinu Krasiću, da on iznese svoje stavove oko ove tzv. nacionalne strategije reforme pravosuđa, ali moram ovde postaviti neka pitanja ministru pravde, gospodinu Stojkoviću.
Dakle, kako je do sada Ministarstvo pravde, od formiranja ove vlade tzv. demokratskog bloka, predlagalo set zakona iz oblasti pravosuđa bez nacionalne strategije i svi ti zakoni koji su bili predloženi, a takvo je bilo i obrazloženje, bili su u skladu sa važećim Ustavom Republike Srbije, a da bi se dalo ovakvo obrazloženje ili uvod kada je u pitanju opšta informacija nacionalne strategije reforme pravosuđa i sve konstatacije koje su usledile vezano u ovoj nacionalnoj strategiji?
Sam Predlog odluke o utvrđivanju nacionalne strategije reforme pravosuđe, koji je predložen Narodnoj skupštini da usvoji, pokazuje koliko ova strategija nema nikakve realnosti niti osnova da će biti ostvarena, imajući u vidu sve ovo što smo čuli od ministra, pa i od poslanika vladajuće većine, koji su na neki način branili strategiju i uveravali nas iz poslaničke grupe SRS da će ona biti ostvarena.
Ova strategija nema ni rokove, nema ni konkretne radnje. Ima cilj, a cilj je da se uspostavljanjem vladavine prava i pravne sigurnosti vrati poverenje građana u pravosudni sistem Republike Srbije.
Pre mene, narodni poslanik iz DSS-a je izneo rezultate ankete o nepoverenju građana u sudove u Srbiji, konkretno u Beogradu, radi se o procentu od 80%, pa pitam: da li će se sa ovakvom nacionalnom strategijom, koja faktički nema rok, nema utemeljenje u Ustavu, moći da promeni to stanje i da građani imaju poverenje u sudove.
Građani će imati poverenje u sudove ako sudovi budu faktički primenjivali zakone, ako budu vodili efikasno sudske postupke, brze, racionalne i sudske odluke budu sprovedene. Jer cilj svakog postupka je sprovođenje odluka, a pogotovu kada su u pitanju sudske odluke.
Ako imamo stanje koje imamo u krivično-pravnoj materiji da sada mesecima građane Srbije aktuelna Vlada na čelu sa Vojislavom Koštunicom i skoro svim ministrima, koji se smenjuju i utrkuju ili po nalogu daju izjave kada je u pitanju pokušaj hapšenja Ratka Mladića, a da se ne bave svojim poslovima u okviru ministarstva, pa i ministar pravde, pa i ministar prosvete, pa i ministar privrede i privatizacije Bubalo, svi oni izađu i daju izjavu kada je i koja radnja preduzeta ili će je preduzeti, pa čak su određivali i rokove kada će se uhapsiti heroj Ratko Mladić.
A nije ih briga, ni kao celokupnu Vladu, ni kao ministre za određene oblasti, zašto je štrajk u oblasti prosvete, zašto štrajkuju prosvetni radnici?
Ministra Bubala nije briga šta se događa u 1.500 privatizacionih preduzeća, zašto je stotine hiljade radnika ostalo bez posla?
Zašto radnici izvršavaju samoubistvo, zašto je došlo do tuče sa privatnim obezbeđenjem u Jagodini, kako radi Agencija za privatizaciju, kako rade kancelarije širom Srbije, koliko se sredstava iz budžeta troši za rad agencije, za rad tih kancelarija, kako radi Akcijski fond, Centralni registar, kako radi Komisija za hartije od vrednosti i sve institucije od kojih faktički narod živi, odnosno većina građana koja sada ne živi dostojno, nego trpi, trpi, a prag trpljenja više nema kud.
To je suština. I, sagledavajući zašto je sada u ovom momentu predložena ova strategija, treba, na neki način, da potpomognu većinu građana, kako reče ministar, koji nisu sada u stanju da elementarnu pravdu ostvare i da im bude dostupna pred sudovima, predložiće zakon o pravnoj pomoći, pa će oni, ta većina siromašnih, da bude potpomognuta od službi pravne pomoći, kao što smo imali u nekom periodu službe za pravnu pomoć, pa će ti siromašni građani, ojađeni, bez hleba i oni i njihove porodice, pravdu tražiti preko tog budućeg zakona o pravnoj pomoći.
Predlagači ili oni koji su predlagali nosioce pravosudnih funkcija su faktički bili i u ovoj vladi oni koji vrše vlast. Jasno je i ovde, gospodinu, ministru, Stojkoviću, ko je predlagao i ko je imao odlučujući uticaj kada su birani, zadnjih meseci, da ne kažem dve godine, ali godinu i po dana sigurno, predsednici sudova, nosioci pravosudnih funkcija i za stanje u pravosuđu, faktički oni koji su i predlagali, te nosioce pravosudnih funkcija i oni koji su dužni da ih kontrolišu i koji su dužni da predlože njihove smene ili opoziv.
Ne može se prebacivati na stanje ili krivicu na drugog, jer faktički, odgovornost je na Ministarstvu pravde, na Vrhovnom sudu Republike Srbije, na predsedniku Vrhovnog suda, na Visokom savetu pravosuđa i na tim ključnim institucijama koje treba da kontrolišu i da usmeravaju pravosuđe.
To je očit dokaz da mi u Srbiji nemamo onu klasičnu podelu na tri grane vlasti, nezavisne i samostalne: zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Imamo četvrtu, onu najjaču i odlučujuću sada u Srbiji, da vlast kriminalnih centara moći koji imaju ogroman novac, ogromnu imovinu, koji imaju vile, limuzine, džipove, stanove, da su direktno u sprezi sa izvršnom vlašću, na neki način i sa delom sudske vlasti, faktički su doveli i do paralize i do ovakvog stanja u celokupnom sudstvu u Srbiji.
Šta govoriti o Republičkom tužiocu, o okružnim i opštinskim javnim tužilaštvima, ako je ovakvo stanje u kriminalu. Da vi ovako upotrebljavate MUP za pretkrivične radnje, tužilaštva, opštinska, okružna i Republičko, za ovaj kriminal koji se događa u Srbiji, kao ovo što radite u pokušaju hapšenja Ratka Mladića, Srbija bi cvetala.

Poštovani narodni poslanici, ministra nema, a hteo sam da mu postavim pitanje, pošto je rekao obrazlažući ovih 10 zakona o kontragarancijama i ova dva sporazuma, a pogotovo kontragarancije, da od tih 10 samo tri kontragarancije ili zakona povlače nova sredstva, a da po sedam već izdatih garancija od Skupštine Srbije i Crne Gore sredstva su već iskorišćena, da li je to slučaj sa ovim sredstvima ili ovom kontragarancijom, gledajući situaciju kako je po drugim kontragarancijama.
Srpska radikalna stranka je za odredbe ovog zakona od člana 1. do 5. predložila da se brišu svi članovi. Začuđujuće je da je Zakonodavni odbor predložio da se odbiju amandmani SRS na Predlog ovog zakona. Odbor nema pravo da se upušta u to da li je amandman osnovan ili ne, nego da li je pravno valjan ili ne. Sve je moguće u ovoj Narodnoj skupštini, pa i od Zakonodavnog odbora.
Kada je u pitanju kontragarancija od 16 miliona i 600 hiljada specijalnih prava vučenja, ministar nije objasnio šta znače ta specijalna prava vučenja, ali je rekao, kada je u pitanju kontragarancija za projekat konsolidacije naplate i reforme PIO u Srbiji, da se radi o iznosu od oko 20 miliona dolara.
Ponovo moram da iznesem situaciju u Kraljevu, kada je za adaptaciju i dogradnju zgrade Fonda PIO, i to adaptaciju 500 m2 i dogradnju 300 m2, utrošeno 2,5 miliona evra. Pored ove situacije koju imamo zadnjih godina, na današnji dan, da se duguje preko 20 penzija zemljoradnicima, da se i dalje provlači dug prema penzionerima PIO fonda, uzima se kredit od 20 miliona evra za neki tzv. projekat reforme penzijske administracije.
Izgleda da treba zaduživati i dalje ovaj narod i ovu državu, iako je ministar, obrazlažući budžet za 2004, a pogotovo za 2005. godinu, a većina Narodne skupštine sve to prihvatila, rekao da će se ostvariti suficit u budžetu. Zašto zaduživanja ako imamo suficit u budžetu? I kada će položiti račune pred građanima Srbije, sa ogromnim deviznim rezervama od sedam milijardi evra, gde su te rezerve, gde su deponovane i po kom osnovu, kod koje banke i u kojoj zemlji se nalaze?
Treće pitanje koje sam želeo da postavim ministru Dinkiću, ministru finansija, pošto je mnogo puta, obrazlažući i opravdavajući stečaj četiri velike banke, rekao da je stvoren mnogo bolji bankarski sistem u Srbiji, kako je često puta govorio - najbolji bankarski sistem u jugoistočnoj Evropi – koja je od ovih banaka, koje su doveli Labus, Dinkić i ostali, dala jednu garanciju kada je u pitanju kredit u Srbiji?
Ovde se jasno govori u ovom predlogu zakona da je korisnik ovog kredita Republika Srbija, da je ona i dužnik i da će se sredstva za otplatu kredita (a to je član 4, za koji sam predložio da se briše) obezbediti od strane korisnika, znači iz budžeta Republike Srbije.
Dakle, građani Republike Srbije će otplaćivati 20 miliona dolara za projekat reforme penzijske administracije, a neće znati uopšte šta taj projekat znači, za šta će se upotrebiti, niti će se bilo kada položiti računi i za ovih 20 miliona dolara, kao i za mnoge druge kredite koje su iskoristili Ministarstvo za kapitalne investicije i druga ministarstva i u prethodnoj godini, i u 2004. godini, a da nikada nije podnet izveštaj za šta su ta sredstva utrošena.
Zato imamo situaciju da ministar za kapitalne investicije sada ne brine o dramatičnoj situaciji kada su u pitanju poplave, iz časa u čas, da ne kažem iz minuta u minut da se situacija pogoršava, jer on je sada zauzet kao menadžer estradnih zvezda, u današnjoj štampi ga vidim, slika se sa Severinom.
Ja kao čovek nisam protiv estrade, ali tu nije mesto ministru za kapitalne investicije, u ovoj dramatičnoj situaciji širom Vojvodine, širom Srbije, kada će verovatno ponovo ova klizišta krenuti.
Niko iz Vlade ne pominje šta sada sledi, šta je trebalo da se uradi već u Srbiji, da je vreme setve; ni ministar poljoprivrede, ni potpredsednik Vlade, ni predsednik Vlade, jer njima je najbitnije da se održe na vlasti i da produže, ako mogu, još neki dan, a za njih bi bilo bolje i neki mesec.
Građani Srbije neće trpeti ovakvu situaciju, jer ovo što se događa sa korupcijom, kriminalom, pljačkom, ovi tragični događaji i tragedija radnice iz Gornjeg Milanovca, a ja sam pominjao tragediju radnice iz Hladnjače iz Kraljeva, duboko saučestvujem sa porodicama tih radnika, sa ovim što se dogodilo u Jagodini, u pivari; na to je Vlada gluva, gluvo je Ministarstvo za privredu i privatizaciju, gluva je Agencija za privatizaciju, gluvo je Ministarstvo za pravdu, MUP, jednostavno...
Ne govorim ja o izborima, biće izbora, i to skorije i nemojte vi da se pozivate na izbore u Kraljevu, dođite sada među građane u Kraljevo, i Ministar Ilić, a ja ću da mu poručim zbog predsednika opštine Kraljevo, da mu se javim mobilnim telefonom, jer nema odgovore za mnoga obećanja koja je izneo ministar Ilić u Kraljevu. Ja imam i pismeno obraćanje meni, kao šefu odborničke grupe i narodnom poslaniku, da je aktuelni predsednik opštine počeo sa policijom da izbacuje građane koji mu se obraćaju, jer nema odgovore za te građane koji sada dolaze i traže ono što je obećano od ministra Ilića.
Završiću. Na savesti je poslanika koji podržavaju ovu vladu; ako budu glasali i prihvatili i ovaj zakon o kontragaranciji i dodatno zadužili još za 20 miliona dolara građane Srbije, građani Srbije će morati da vrate ovaj kredit. Neće vratiti ni ova vlada, ni ministar Dinkić, ni Labus. Hvala vam.

Poštovani narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, kao predsednik Odbora za odnose sa Srbima izvan Srbije.
Pošto je ovde bilo reči da je Odbor razmatrao Predlog zakona o amnestiji – Odbor nije razmatrao Predlog zakona, jer nije nadležan da to razmatra. Bilo je inicijativa od ministra za dijasporu Vučkovića da progura kroz taj odbor Predlog zakona o amnestiji i da, faktički, taj odbor stane iza tog predloga zakona.
S obzirom da sam pravnik po struci, tumačeći Poslovnik, nadležnost ministarstava, insistirao sam na Odboru da se inicijativa uputi nadležnom odboru i nadležnom ministarstvu da oni o toj inicijativi raspravljaju, da eventualno urade nacrt ili predlog zakona i da nadležni odbor, odnosno nadležno ministarstvo, budu predlagači ovog zakona.
Na jednoj sednici Odbora za odnose sa Srbima izvan Srbije bilo je mnogo više poslanika nego članova Odbora, pošto taj odbor ima 25 članova, narodnih poslanika, kao i Odbor za ustavna pitanja. Po inicijativi ministra Vučkovića pokrenuta je rasprava, a ne po dnevnom redu, da se, navodno, raspravlja o inicijativi za donošenje Zakona o amnestiji.
Na toj sednici Odbora bio je i predsednik Zakonodavnog odbora, gospodin Aligrudić, koga danas ovde nema. On je prihvatio da Odbor za odnose sa Srbima izvan Srbije nije nadležan i kao predsednik Zakonodavnog odbora da razgovara sa ministrom Stojkovićem i predsednikom Narodne skupštine oko predloga, ili prvo nacrta, pa posle predloga zakona. To je istina. Moram tu istinu da iznesem da ne bi ovde bilo zablude.
Vojni ministar, Stanković, verovatno ovde sa predlagačima Zakona želi da uništi srpsku vojsku, prodao je 200 tenkova za otpad. Tenkovi su izvezeni i prodati nekoj firmi u Nemačkoj. Zamislite za koliko novca – za 600.000 evra, a to je četvrtina jednog tenka. Da ne govorim u koje je stanje doveo Vojsku Srbije i Crne Gore, da dodam – i Crne Gore, imajući u vidu ko služi vojsku u sadašnjem vremenu.
Kakvo je stanje u vazduhoplovstvu? U okolini Kraljeva postoji vojni aerodrom. Sramno ste ponizili i dalje pokušavate da ponizite sve pripadnike Vojske Srbije ili vojsku ovog naroda, a pogotovo pilote. U koju ste situaciju doveli pilote u vojsci? Godinu dana ne mogu da sednu u avion da polete jedan sat.
(Predsednik: Molim vas, završite.)
Evo, završiću. Neću iznositi druge podatke, kakva je namera i na šta hoće da se svede Vojska Srbije ili vojska ovog naroda, koliko divizija treba da bude, a koliko već divizija imaju Šiptari na Kosovu i Metohiji. Hvala vam.

Poštovani narodni poslanici, ministra Velimira Ilića nema, on je verovatno kratko dao obrazloženje izmene i dopune Zakona i otišao je da proveri da li brdo u Popovićima i dalje klizi i da li ona veza za bukvu funkcioniše, pošto je u izbornoj kampanji u januaru ove godine rekao da će to brdo biti zaustavljeno i sanirano to klizište, ali kada su nastale ove katastrofe širom Srbije sa klizištima onda je mudro rekao da nijedno klizište niko ne može da zaustaviti.
Verovatno mu stručnjaci iz CIP-a nisu objasnili u izbornoj kampanji da se klizišta vrlo teško zaustavljaju, ali je trebalo prevariti građane opštine Kraljevo da glasaju za kandidata Nove Srbije, a kandidat Nove Srbije je bio Velimir Ilić. Obećao je milijardu i po dinara da uloži u opštinu Kraljevo, i Ministarstvo za kapitalne investicije.
Srpska radikalna stranka i ja kao kandidat vodili smo ozbiljnu i odgovornu kampanju i biće nam drago ako Ministarstvo i Velimir Ilić ulože tih milijardu i po dinara u opštinu Kraljevo. To je doprinos i SRS i mene kao kandidata, jer smo sa ozbiljnom i odgovornom kampanjom naterali Velimira Ilića da obeća milijardu i po dinara ulaganja u opštinu Kraljevo.
Sada se vraćam na predlog izmena i dopuna Zakona. Gledajući Zakon o planiranju i izgradnji, koji je donet još maja 2003. godine, i pogubne posledice njegove primene, pokušajem ove vlade i ministra za kapitalne investicije sa predlogom za izmene i dopune Zakona ništa dobro neće se dogoditi za mnoge građane Srbije koji su vezani za direktnu i indirektnu primenu odredaba ovog zakona. Svedoci smo da ovaj zakon, izuzetno loš zakon, sa izuzetno lošim odredbama, nije ni primenjivan. Nažalost, od 25 podzakonskih akata, 19 nije doneto za dve i više godina. Onda možemo da vidimo kako je zakon primenjivan.
Primena ovog zakona je u suštini donela haos i anarhiju, i kriminal odgovornih ljudi, počev od lokalnih vlasti do Ministarstva i Vlade Republike Srbije. Zakonom su stavljeni van snage generalni urbanistički planovi, uvedena su prinudna pravila građenja, a ta pravila su donela kriminal u gradnji u centrima gradova.
Očit primer je Kraljevo, gde je tzv. urbanistička ili građevinska mafija, zavisi kako je ko naziva, u sprezi sa čelnicima lokalne vlasti, a nažalost i sa čelnicima ili odgovornim ljudima u Ministarstvu za kapitalne investicije. Oteli su najuži centar grada u Kraljevu, a to se događa i širom Srbije. Evo, i primer Beograda.
Iz mnogih primera se vidi da se nešto što je najskuplje u svetu kao resurs, gradsko građevinsko zemljište, u bescenje ili bez ikakve nadoknade oduzima od građana, od onih koji žive u susedstvu, grade se poslovno-stambeni objekti, pokriva se sto posto prostora, bez parkinga, bez dvorišta i bez ikakve infrastrukture. Na čiju štetu? Na štetu prevashodno susednih stanara, žitelja celog grada i cele opštine, jer sve te posledice plaćaju svi građani odgovarajuće lokalne samouprave ili odgovarajuće opštine na prostoru gde žive.
Posledice su preteške: od infrastrukture koja nije prilagođena izgradnji tih na desetine novih poslovno-stambenih objekata, a sa druge strane te posledice ostaju ne za deset, dvadeset, već stotinu godina, jer niko ne može te objekte pomeriti, niti skloniti odatle.
Druga posledica je što ti tzv. "investitori" – ja odajem poštovanje stvarnim i pravim investitorima u oblasti građevinarstva, imajući u vidu šta povlači građenje objekata, ali mnogi sadašnji investitori u Srbiji su bivši sankcijski i ratni profiteri – sada kroz investiranje u gradnju poslovnih i stambenih objekata peru prljavi novac koji su stekli kriminalnim radnjama u švercu nafte, duvana i drugih proizvoda.
Sada je legalizacija ili ozakonjenje najprljavijeg novca koji je stican nekoliko godina unazad. Oni su privilegovani i uz pomoć svog uticaja ili vlasti ili novca, direktno u sprezi sa čelnicima lokalnih vlasti, ponovo primer u Kraljevu, oni sada određuju gde će se šta graditi, na koji će se način graditi.
Generalni urbanistički planovi su stavljeni van snage, iako po osnovnim odredbama zakona nije izričito to navedeno. Regulacioni planovi nisu doneti.
Kada se pogleda obrazloženje ili razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku, iako je ovde rečeno da je zakon u proceduri skoro godinu i po dana, vidimo po datumu akta kada je Vlada poslala Narodnoj skupštini zakon, a to je 21. oktobar 2005. godine, da ne stoji ova činjenica o godinu i po dana.
Da ima iole ozbiljnosti i odgovornosti Vlade Republike Srbije, ministra za kapitalne investicije, ne bi se čekalo faktički da se haos, anarhija, kriminal događa u oblasti planiranja i izgradnje.
Planiranje i izgradnja u jednoj državi, u državi Srbiji, faktički su vezani za mnoge ljude, za one čiji objekti nisu legalizovani, koji su silom prilika morali da izgrade svoje kuće bez odgovarajuće dozvole. U nekom ranijem periodu ona vlast DOS-a je preko lokalnih vlasti pokušala da politički profitira, navodno obećavajući brzu, jeftinu legalizaciju, a u suštini to je bila prevara i pokušaj pljačke većine tih građana koji su silom prilika morali da izgrade kuće bez dozvola.
Nije tu u pitanju 10, 20 hiljada građana. Po nekim procenama, nažalost država i nema nikakve validne podatke koliko je bespravno izgrađenih objekata kada su u pitanju kuće, govori se o 700.000 do milion tih kuća ili objekata; a sada pomnožite, nije to jedan član domaćinstva, da li je dva ili tri, koliko je sada članova tih domaćinstava koji žive u takvim objektima.
Nije tačna tvrdnja da se na neki način u ovim izmenama i dopunama Zakona olakšava mogućnost legalizacije tih tzv. bespravno izgrađenih objekata. Nažalost, članom 48, pogotovo članom 49. ista je situacija i ponovo se ostavlja lokalnim samoupravama da to pitanje reše.
Pitanje legalizacije je pitanje ili problem države Srbije.
Tu država Srbija mora da reši izričitim zakonskim odredbama da to bude najlakše, najbrže i najjeftinije za sve koji su došli u situaciju, ne svojom krivicom, da žive u takvim kućama koje nemaju legalnu dozvolu, a prate ih i druge štetne posledice zato što nemaju tu legalnu dozvolu 10, 20 ili 30 godina. Ne može se to više odlagati po bilo koju cenu.
Zato i član 48. i član 49. zakona ne olakšavaju položaj građanima – oni treba da ponovo podnose neke zahteve, da ponovo imaju neke troškove, a da efekat ostane isti, kao što je bio 2003, 2004, da ne govorim 2005. godine; sa tim se stalo, bez obzira što se jedan dobar deo građana prijavio za legalizaciju, ali nikakvi postupci nisu sprovedeni i nije došlo do legalizacije.
Komisije za planove opštinskih lokalnih vlasti faktički doprinose ovom haosu – način na koji se one formiraju, niti su stručne, niti odgovorne, niti od kvalifikovanih ljudi. To je problem širom Srbije, to je problem i u Kraljevu. Mi u Kraljevu imamo člana komisije koji je šumarski inženjer, člana komisije koji je diplomirani građevinski tehničar. A Kraljevo, kao grad sa preko 130.000 stanovnika, gde imamo i arhitekata i građevinskih inženjera, nije bilo u situaciji da dobije stručnu, odgovornu komisiju za planove.
Šta još otežava rad komisije za planove? To su ova tri člana koje navodno po zakonu delegira Ministarstvo za kapitalne investicije. Ta tri člana, u suštini, rade ono što rade i članovi komisije koje bira opštinska skupština, rade u interesu ovih tzv. investitora, pa se grubo krše i postojeći planovi i regulacioni planovi, koji se teškom mukom donose.
Evo, u Kraljevu su uz tešku muku doneta dva regulaciona plana za najuži centar grada. Šta smo dobili? Dobili smo da regulacioni planovi samo treba da sankcionišu ili da potvrde ono što je nezakonito, nelegalno i kriminalno urađeno u najužem centru grada. Nažalost, ti regulacioni planovi, jedan i dva, za centar grada faktički nisu prava slika ili realno stanje onoga što je na prostoru centra grada.
Da bi se sakrili kriminal, zloupotrebe i pljačke građevinskog zemljišta, pljačke novca građana opštine Kraljevo, kao i građana države Srbije, nisu ucrtani objekti onako kakvo je pravo stanje na terenu. Jer, data je dozvola, urbanistički akt, za tri, četiri sprata, a nazidana su još dva ili tri sprata sa potkrovljem, pa čak i podrumi su pretvoreni u poslovni prostor. Eto pljačke i otimačine, kada su u pitanju obaveze prema opštini i obaveze prema državi.
Tu niko nije položio račune, niko nije odgovarao ni kada je u pitanju građevinska inspekcija, urbanistička inspekcija, ali niko iz Ministarstva za kapitalne investicije...
Ministarstvo za kapitalne investicije preko upravnog postupka za osporavanje urbanističkih akata, odnosno dozvola pomaže da dođe do svih ovih zloupotreba. Ta sprega ministarstva sa čelnicima lokalne vlasti, sa tzv. investitorima, odnosno urbanističkim i građevinskim mafijašima, očigledna je svuda u Srbiji, a pogotovo u Kraljevu.
Kao odgovorna odbornička grupa pokušali smo više puta na lokalnoj skupštini opštine Kraljevo da iniciramo i da stavimo na dnevni red ovako haotično stanje u opštini Kraljevo, ali nažalost većinska vlast, koja je ista kao i u Vladi Republike Srbije, sačinjena od istih stranaka, nije želela odgovorno da raspravlja o ovom preteškom problemu i zloupotrebi.
Čak i inspektori MUP-a za privredni kriminal, pošto je bilo više naših istupanja u lokalnoj skupštini i sijaset dokumenata koje smo dobili kao odbornička grupa SRS... Pokušala je preko dva inspektora da navodno analizira materijale i činjenice, ali verovatno pod pritiskom okružnog javnog tužioca i verovatno ministra za kapitalne investicije nije došlo do pokretanja nikakvog krivičnog postupka i nikakve odgovornosti za zloupotrebe, za kršenje zakona direktno i za kriminal koji se događa u najužem centru grada, a sada se proširuje i na prigradska naselja.
Ovakva izmena zakona neće doprineti u ovom haosu, anarhiji i kriminalu kada je u pitanju planiranje i izgradnja u Srbiji. Nažalost, nastaviće se dalje, jer i sami ovde kažete da će važiti još godinu dana, nastaviće se ovo što se do sada događalo.
U tom smislu i kao čovek i kao poslanik SRS ni na koji način ne mogu da podržim ovakve izmene i dopune Zakona. Ovaj zakon treba iz korena da se menja i da se donesu jasna i precizna pravila, precizne norme, koje ne može niko na svoj način tumačiti, i da se direktnom primenom tih normi i kontrolom u primeni tih normi od Vlade Republike Srbije i Ministarstva za kapitalne investicije jedanput ipak zavede red kada je u pitanju planiranje i izgradnja u Srbiji.

Nisam bez razloga rekao da je Velimir Ilić bio kandidat. Dr Miloš Babić formalno jeste bio kandidat Nove Srbije za predsednika opštine Kraljevo. Celokupnu kampanju i sva obećanja... Dva puta širom opštine Kraljevo obišao je Velimir Ilić, sva sela opštine Kraljevo i obećao 2, 5, 10, 20 miliona. Evo, u drugoj prilici, kada bude po amandmanima, doneću šta je Velimir Ilić obećao u selu gde živim, u Ratini. Radi se o milijardu i po dinara ukupno.
Gledajući kako sada funkcioniše predsednik opštine Kraljevo, ne mogu da očekujem ništa dobro. Građani opštine Kraljevo će oceniti i prosuditi. Prošlo je 45 dana od izbora i drugog kruga, predsednik opštine dr Miloš Babić nije predložio svog zamenika, nema sednice SO, nastala je potpuna paraliza lokalne vlasti.
Mi ćemo sačekati, ponovo ću da kažem, kao odgovorna odbornička grupa, tri meseca, daćemo ona tri meseca izabranom predsedniku opštine Kraljevo da vidimo šta će pokrenuti i šta će uraditi. Posle toga, celokupan spisak za milijardu i po dinara biće mu svakodnevno na neki način prezentiran i biće opominjan šta je gde obećano i šta je urađeno.

Poštovani narodni poslanici, evo, ovo je prvi dan redovnog zasedanja, iako je već kraj marta, a trebalo je da počnemo 1. marta. Nažalost, danas predsednik Narodne skupštine nema vremena da predsedava ovom sednicom, iako govorimo o stanju u pravosuđu, a na dnevnom redu je predlog odluka o izboru predsednika sudova i sudija.
Predsednik Narodne skupštine nije omogućio i nije ispoštovao Poslovnik, jer je on, lično, predložio izmenu Poslovnika Narodne skupštine, da će narodni poslanici i građani Srbije imati priliku da celokupna Vlada, na čelu sa predsednikom Vlade i svim ministrima, sedi u ovom prvom redu i da polažu račune o svom radu, radu celokupne Vlade i odgovarajućih ministarstava.
Zato mi, kao narodni poslanici, imajući u vidu da predsednik Narodne skupštine nije ispoštovao Poslovnik i da je prošlo dve godine od rada Vlade Vojislava Koštunice, ta Vlada je sama sebe hvalila proslavljajući dve godine njenog rada, a da narodni poslanici nisu dobili mogućnost da ocenjuju rad Vlade, ni ministarstava.
Zato i danas koristimo ovu priliku da, kroz predlog odluka o izboru predsednika opštinskih sudova, okružnih sudova, predsednika trgovinskih sudova, izboru sudija, govorimo i o stanju u pravosuđu.
Ona izreka koja se provlači da je pravda spora, ali dostižna, nažalost, za većinu građana koji ne svojom krivicom treba da zatraže pravdu ili poštovanje zakona pred vanrednim sudovima to ne mogu da postignu, jer za njih je po pravilu pravda nedostižna. U najboljem slučaju, izuzetno spora i ta pravda se čeka godinama.
Ministar ode, a ja sam hteo da mu postavim pitanje imajući u vidu i one izjave kada je bio na službenom putu u Grčkoj, da li on ima kopredsednikovo ministarstvo ili koministre, kakva je bila ona prelazna vlada, kada je ministar Dinkić, u odsustvu ministra Stojkovića, sa ministrom poljoprivrede Dulić-Marković, isto, zahtevao na sednici Vlade reizbornost svih sudija?
Da li i ostala ministarstva u Vladi Republike Srbije ovako funkcionišu, sa koministrima, verujući kako funkcionišu ostala ministarstva, a koja su na neki način i predmet i nadležnost sudova, počev od Ministarstva za privredu i privatizaciju, Ministarstva za kapitalne investicije i ostala ministarstva, ja ne bih stekao takav utisak, jer ova ministarstva su čisto stranačka i zatvorena kao feudi.
Zakoni koji su doneti da pravosuđe bude efikasnije, da pravda bude brza i dostižna, u interesu građana, u interesu države, nažalost nisu doprineli. To govori da doneti zakon ne znači da je zakon i sproveden, kao i mnogi zakoni koji su doneti u prethodnoj godini ne sprovode se, u krajnjem slučaju, vlada jedno bezakonje u Srbiji, a za posledicu imamo korupciju i kriminal, a ta korupcija i kriminal se ogleda i u funkcionisanju pravosuđa.
Neću i ne želim to kao čovek, a po profesiji kao diplomirani pravnik, da bacim ljagu na dobar deo nosilaca pravosudnih funkcije. Smatram da oni svoj poziv sudije obavljaju dostojanstveno, stručno, ali, nažalost, mnogi koji su vodili sudove, a i oni koji su birani u prethodnih nekoliko meseci, iako je trebalo reizbornost nosilaca pravosudnih funkcija, prevashodno predsednika sudova da se pripremi pre isteka mandata predsednika sudova, da nemamo u srpskom pravosuđu v.d. stanje koje traje mesecima, a sad će biti skoro godinu dana.
I danas ovde što čujemo da je dobro, što se ponavlja ono što smo imali na nekim prethodnim sednicama, da je bio osporen dobar deo predloga za predsednike sudova i za izbor sudija, ja ne mogu da budem zadovoljan sa ovima koji su direktno odgovorni i nadležni da predlože predsednike sudova i sudije, koje treba da se izaberu na sednici Narodne skupštine, Visoki savet pravosuđa, na čelu sa predsednikom Vrhovnog suda, gospođom Škero; koja nije našla za shodno da bude na ovoj sednici danas posle 14,00 časova, jer nisu krivi poslanici, pogotovo poslanici SRS, što nije bilo kvoruma u 10,00 i 11,00 časova, pa je morala ova sednica da počne u 14,00 časova.
Merila i kriterijumi, koji su na neki način dati od Visokog saveta pravosuđa za predlaganje kandidata, ne daju opravdanje za osporavanje bilo kog od ovih kandidata koji su danas osporeni. Nažalost, ja sam u ranijim predlozima, koji su se nalazili na dnevnom redu Narodne skupštine, argumentovano osporio predlog za predsednika Trgovinskog suda u Kraljevu. Ministru je dobro poznato, pošto je bio i u Nadzoru u tom trgovinskom sudu prošlog proleća, da su postojali argumenti, činjenice, materijalni dokazi da tadašnji predsednik suda bude razrešen, a da se ne čeka postupak za njegovo ponovno imenovanje ili reizbor.
Sada moram ponovo ministru Stojkoviću da iznesem samo jedan primer vezano za "Elektron" Kraljevo, preduzeće koje je bilo privatizovano putem aukcije. Raskinut je ugovor teškom mukom, u stvari nije raskinut krivicom Odbora, odnosno Agencije za privatizaciju, ali je od 115 radnika na poslu ostalo 12, a taj većinski vlasnik je, na osnovu fiktivnih dokumenata preko Trgovinskog suda u Kraljevu, na osnovu verodostojne isprave za 11 i po miliona zatražio od Opštinskog suda, odnosno podneo predlog za izvršenje, prodaju celokupne nepokretne imovine "Elektrona".
Nažalost došlo je do raspisivanja dve prodaje i morala je da usledi intervencija od radnika "Elektrona", tih 12 koji su ostali da se vode na poslu i onih tzv. manjinskih akcionara koji su na razne načine isterani iz "Elektrona", da se skupe pred Opštinskim sudom i da na neki način pokušaju da spreče tu prodaju.
Ni to nije pomoglo, pa je morala da usledi intervencija preko direktora za privatizaciju, Đorđevića, i faks je morao biti poslat da se ne bi prodala celokupna nepokretnost ovog preduzeća za 11,5 miliona. Eto, ministre, zašto je takvo stanje u Trgovinskom sudu u Kraljevu, zašto se godinama vode stečajni postupci, konkretno, primer "Kablara".
Da li su to postupci koji treba samo da unište imovinu preduzeća koja su u stečaju, da se pojave kao lešinari stečajni upravnici, a po pravilu su stečajni upravnici za više preduzeća u stečaju, da u tom delu, u toj rasprodaji, odnosno uništavanju imovine, koju su radnici sticali decenijama, učestvuju i stečajna veća Trgovinskog suda u Kraljevu.
Stečajni su upravnici po pravilu iz određenih stranaka na vlasti i oni faktički prvo rasprodaju pokretnu imovinu, kada nema mogućnosti da troškove stečaj, njihove nadoknade, za navodno uvođenje tih stečajnih postupaka, za veštake i druge troškove, onda počinje rasprodaja nepokretne imovine.
Isto bih postavio pitanje ministru, pošto je i on član Visokog saveta pravosuđa, da im je i dalje nedodirljiv predsednik Trgovinskog suda u Beogradu. Po štampi, a iz iskustva mnogih u Gradu Beogradu, a Grad Beograd obuhvata jedno veliko područje van Beograda, polovina je postupaka kada su u pitanju privredni sporovi, da ne kažem i stečajevi, tu je faktički pola Srbije, gospodin Kljajević, predsednik Trgovinskog suda je nedodirljiv, iako se donosi odluka o pritvoru određenih sudija, da se radi o korupciji i kriminalu u tom sudu.
Ja sam u ime ili kao član Odbora za finansije, pored stečajnih postupaka koji se odugovlače i u ovom trgovinskom sudu, tražio izveštaj o sprovođenju stečaja nad ove četiri velike banke.
Peta je godina kako je pokrenut stečajni postupak protiv ove četiri banke u Srbiji. Do današnjeg dana, faktički, ništa nije urađeno. Radi se o ogromnoj imovini kada je u pitanju nepokretna imovina, da ne govorim o pokretnoj imovini koja je rasprodata i ostala je da se krčmi na
desetine hiljada kvadratnih metara poslovnog prostora širom Srbije u najboljim lokacijama, počev od Grada Beograda, pa širom Srbije.
Nažalost 8.000 radnika je ostalo bez posla prema izveštaju koji smo dobili kao članovi Odbora za finansije, 600 i nešto radnika radi u tim stečajnim postupcima.
Direktno vođenje ili upravljanje tom stečajnom imovinom vrši Agencija za stečaj banaka, ali za sednicu Odbora kada je trebalo da se raspravlja o tom izveštaju, iako je bio pozvan, gospodin Dinkić nije došao. Da li se može i dalje tolerisati da radnici iz tih banaka posle četiri, a sada je već peta godina, čak nisu dobili ni otpremnine oni koji su otišli u penziju pred stečaj tih banaka, iako je, navodno, sproveden program u sanaciji tih četiri banaka, radnici nisu dobili deo zarada, a one nisu isplaćene ni za decembar mesec 2001. godine. Da li se tu može govoriti o funkcionisanju pravnog sistema, sudova, a konkretno i Trgovinskog suda u Beogradu.
Ne želim danas da osporavam nijednog od predloženih kandidata, imajući u vidu ono što se dogodilo sa osporavanjem kandidata za predsednika Trgovinskog suda u Kraljevu, da je poslanička grupa DSS, odnosno njihov poslanik koji je član Odbora za pravosuđe, osporio tog kandidata. Stekao sam utisak, kao narodni poslanik, da se prilikom predlaganja kandidata, pogotovu za predsednike sudova, tu i dalje vrši kadrovska kombinatorika, kadrovske pogodbe, međustranačke pogodbe, pogotovu pogodbe stranaka na vlasti.
Tu se trguje, i rezultat tih trgovina je predlog kandidata koji potvrđuje ovo što se dogodilo sa Trgovinskim sudom u Kraljevu.
Ne bih želeo da se to tako nastavi. Ako želimo, kao što se to stalno formalno iznosi, da srpsko pravosuđe bude samostalno i nezavisno, onda i predlog kandidata za izbor sudija, a pogotovu za izbor predsednika sudova, treba stvarno takav i da bude, da stranke tu ne opredeljuju i ne učestvuju na ovakav način kako su do sada učestvovali u predlaganju kandidata i za sudije, a pogotovu za predsednike sudova.
Zato i imamo ovakvo stanje u sudovima, i dalje neažurnost, neodgovornost, korupciju i kriminal. Odgovornost za kriminal je faktički na tužilaštvu, na sudovima, na MUP-u Srbije; da li ćemo i dalje mi gledati Đilasa, Velimira Ilića da zabavljaju građane Srbije u navodno direktnim duelima, ovaj koji predstavlja predsednika Republike Srbije, odnosno narodnu kancelariju ili ministra za kapitalne investicije, da oni dokazuju sat i po vremena u direktnom duelu ko je veći lopov od njih dvojice.
Da li je to moguće, da li ćemo i dalje čitati kako neko govori, po toj žutoj štampi, kako su nabavljeni vagoni iz Slovenije, lokomotive iz Švedske ili Finske, ne znam sve odakle, kao, neki od ljudi koji su direktno u Vladi ili vezani za Vladu zloupotrebili ili učinili određena krivična dela, a da za uzvrat nemamo adekvatan odgovor odgovarajućih nadležnih organa. Tu mora da usledi odgovor MUP-a, tužilaštva i u krajnjem slučaju, ako treba i suda. Nažalost, za mnoge te takozvane afere, a nisu afere, nego je kriminal, nemamo odgovor već godinama.
Očekujem u narednom periodu da će, ipak, građani Srbije dobiti odgovor. Odgovor će biti na vanrednim parlamentarnim izborima, izbor jedne odgovorne vlade, odgovornih ljudi, koji će u skladu sa zakonima koji su doneti sprovoditi te zakone i da će vladati pravda u Srbiji.

Poštovani narodni poslanici, u sali nema ministra pravde Stojkovića, verovatno se nije nadao da će biti diskusije prilikom predloga za razrešenje nosilaca pravosudnih funkcija, koji su na dnevnom redu.
U raspravi juče o Predlogu odluke o utvrđivanju nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, koji je podnela Vlada Republike Srbije još od 27. maja 2005. godine, prvo uvodnom izlaganju ministra Stojkovića, a posle i završnoj reči, on je govorio da za sprečavanje korupcije u Srbiji treba da postoji politička volja, dobra namera i na kraju treba nešto da se uradi.
Neshvatljivo je da ministar pravde govori da treba da postoji politička volja. Imajući u vidu Ministarstvo na čijem je čelu, da je Ministarstvo pravde na neki način ministarstvo prinude, kao i Ministarstvo policije, da li se uopšte može govoriti o političkoj volji ili obavezi i dužnosti svih organa pravosuđa da sprovode zakone i da nateraju druge da u državi, u kojoj treba da postoji vladavina zakona, da se ponašaju u skladu sa zakonom.
Ta komisija za borbu protiv korupcije, koja je pri Vladi Republike Srbije, radila je jedan deo posla otkrivajući korupciju, a pod korupcijom u državi Srbije sve je svedeno od najsitnijeg mita do najvećeg lopovluka i kriminala, do pljački na desetine, stotine miliona evra, pa čak se prelazi i na milijarde evra.
Ovo što se događalo do sada, a pogotovo u zadnje vreme, da Bogoljub Karić javno izjavljuje, pored ovog što se događalo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije oko poslaničkih mandata, da će on sponzorisati i davati sredstva za rad Saveta za borbu protiv korupcije, jeste pokušaj krajnjeg poniženja svih građana Srbije i države Srbije.
Država Srbija ne postoji otkako je Bogoljub Karić, zahvaljujući zloupotrebi i pljački u nekom prethodnom periodu fondova za razvoj Kosova, Telekoma, Mobtela, formiranje te tzv. Karić banke, osiguravajućeg društva, država Srbija postoji mnogo više i duže i ne sme da se dozvoli da takav, umesto da bude tamo gde mu je mesto, da on sada daje takve izjave da će pomagati taj Savet za borbu protiv korupcije.
Lopovi su sada u Srbiji biznismeni sitniji, a krupniji ili najkrupniji lopovi su tajkuni ili oligarsi, zavisi iz kog dela Evrope je uzet taj naziv. Oni sada vladaju iz senke Srbijom i oni opredeljuju izgleda i ovde mnoge predloge zakona, ali oni opredeljuju kako će Vlada Republike Srbije odlučivati o vođenju države Srbije. To jasno govori sve ovo što se događalo i vezano za odnos države prema Hagu, gde su kompletna državna, vojna i policijska rukovodstva i SRJ i države Srbije isporučena ili silom, ili navodno dobrovoljno, da im se sudi u Hagu.
Prethodna vlast, vlas tzv. DOS-a, DS-a, a i ova tzv. demokratskog bloka, učinila je sve da svaki zahtev Haškog tribunala ispuni, i predajom i izručenjem svih koje su tražili, kompletne dokumentacije, pa čak i najviših državnih i vojnih tajni. Ali, nije učinila ništa da ijednom od tih koji se nalaze pred Haškim sudom pomogne dostavljanjem dokumentacije i da se pomogne odbrana njihova lična i odbrana države i srpskog naroda.
Naprotiv, činili su sve, a što jasno pokazuje slučaj da, od malo tih koji su od šiptarskih kriminalaca i zločinaca navodno u Hagu, Haradinaj bude pušten da se brani sa slobode, a ovo što smo sinoć čuli i videli na elektronskim medijima, jutros u pisanim medijima u Srbiji, jeste krajnje poniženje i ostvarenje krajnjeg cilja onih koji su planirali i razbili bivšu SFRJ, a sada ovim teže da nam konačno otmu Kosovo i Metohiju, a u daljem nekom stadijumu i razbiju ostatak države Srbije.
Da li je moguće da sinoć, posle objavljivanja presude u Hagu, Vlada Republike Srbije ne reaguje i da nemamo nikakvo reagovanje ni danas. To jasno govori da se Vlada Republike Srbije slaže sa svim onim što se događa i u Hagu, a i sa onim što se događa na Kosovu i Metohiji.
Ova prošla noć za mnoge Srbe na Kosovu i Metohiji je bila neprospavana noć. Ne možete to svesti samo na šenlučenje Šiptara i proslavljanje ove oslobađajuće presude za zločince, koji su ne jedan zločin, nego mnogo zločina učinili na Kosovu i Metohiji protiv srpskog naroda i ostalih koji nisu Albanci na Kosovu i Metohiji.
Nema reakcije Vlade Republike Srbije i da rečima pokuša da da do znanja i Šiptarima na Kosovu i Metohiji, i KFOR-u, i UNMIK-u, i NATO paktu, i Evropi i svetu da neće dozvoliti više ubijanje Srba na Kosovu i Metohiji, masakriranje i da neće da se ostvari konačni cilj i plan da Kosovo i Metohija ostane bez Srba.
Kao što mnogo puta i ranije nije reagovala Vlada Republike Srbije, da da jasno do znanja da će svim sredstvima braniti Srbe na Kosovu i Metohiji, koji su ostali tamo i koji žive u preteškim uslovima, a kako će i svim sredstvima tražiti da se oni koji su izbegli i prognani vrate na Kosovo i Metohiju.
Nažalost, jasno se pokazuje da ovi koji su sada u tom pregovaračkom timu za Kosovo i Metohiju imaju jasan cilj i plan koji im je naložen, da po svaku cenu predaju Kosovo i Metohiju. Građani Srbije, srpski narod neće to dozvoliti.
Kao što ne može prihvatiti ovu paralelu da prof. dr Vojislavu Šešelju tri godine ne počinje suđenje, a da u Beogradu za dve godine nije počelo suđenje nekim pripadnicima zemunskog klana i oni su pušteni na slobodu, da bi posle toga imali u elektronskim medijima, u pisanim medijima, da su pobegli iz zemlje i da niko nema pravu informaciju gde se oni nalaze. O kakvoj se ovde državi radi, o kakvom MUP-u, o kakvom tužilaštvu, o kakvim sudovima, a da ne govorim o Specijalnom sudu.
Specijalni sud je formiran, navodno, da se obračuna u sudskim postupcima po zakonu sa organizovanim kriminalom, evo već koliko postoji, šta je konkretno uradio, koliko je doneo pravosnažnih presuda.
U pogledu funkcionisanja pravosuđa u Srbiji, mnogo puta je ovde bilo priče, ali se sve svelo na priču. To je samo prilika, kada smo imali na dnevnom redu set zakona iz oblasti pravosuđa i kada smo imali na dnevnom redu imenovanje nosilaca pravosudnih funkcija, ali mi smo morali danas da iskoristimo ovu priliku da ponovo, radi javnosti Srbije, građana Srbije, ne radi ministra, ne radi Vlade, iznesemo preteško stanje u velikom delu pravosuđa i nefunkcionisanju i nesprovođenju zakona, i nesprovođenju postupaka i konačno presuđenja.
Poseban problem su trgovinski sudovi, a na njihovom vrhu Viši trgovinski sud. Taj haos i anarhija koji se događaju kroz trgovinske sudove verovatno je smišljeno dozvoljen da bi se ova pljačka kroz privatizaciju, kroz tendere, završila do kraja i bez uspostavljanja iole malo pravde za većinu radnika u Srbiji, i da se dozvoli otimačina mnogih preduzeća u Srbiji u bescenje, da radnici budu isterani na ulicu, da ostanu i bez posla, plate, bez ikakve mogućnosti za egzistenciju svoju i svoje porodice.
Moram da iznesem ponovo vezano za "Hladnjaču" u Kraljevu, ta "Hladnjača" je bila kupljena od jednog kriminalca iz Prijepolja, i na veliku muku i borbu uspelo se da se dođe do Trgovinskog suda u Beogradu, do podnošenja tužbe i da se natera Agencija da podnese tužbu za raskid ugovora. I napokon, posle godinu i više dana, Trgovinski sud u Beogradu je doneo presudu o raskidu ugovora. Sada taj "savesni" kupac ulaže žalbu kod Višeg trgovinskog suda i ta žalba stoji nekoliko meseci, mislim četiri ili pet.
Uz veliko izvinjenje porodici jedne radnice "Hladnjače" iz Kraljeva, koja je dolazila sa predsednikom sindikata i sa pravnikom iz "Hladnjače", i nažalost pritegnuta svojom preteškom situacijom, ličnom i porodičnom, a i situacijom u "Hladnjači", gde već godine ne primaju plate i ne rade, nemaju ništa, ona je izvršila samoubistvo. To moram da upoznam građane Srbije, jer nećemo dozvoliti, SRS, poslanička grupa SRS, nećemo dozvoliti da ljudi vrše samoubistva, a da jedan deo kriminalaca, lopova, uz blagoslov Vlade Republike Srbije, srpskog pravosuđa, MUP-a, dozvole ovo i da se ova pljačka završi do kraja, bez ikakvih posledica po te lopove i kriminalce.
Lopovi koji su kroz aukcije, tendere, došli do preduzeća u Srbiji, a radi se do sada oko 1.500 preduzeća, ne generalizujem to, jer ima jedan deo gde su savesno ušli da nastave sa proizvodnjom, da radnici rade i da primaju plate.
Ne žele da bilo šta učine, a niko ih na to i ne tera. Nije ni čudo, ako sam džabe kao narodni poslanik, uz dokumentaciju, a i živim u Kraljevu već 30 godina i radim, osporio predlog da se za predsednika Trgovinskog suda ponovo izabere Zlatan Dimitrić.
Ovde većina poslanika koja podržava ovu vladu je prihvatila predlog Visokog saveta pravosuđa, iako sam i tada kada sam izašao za ovu govornicu na neki način napomenuo i opomenuo ministra Stojkovića koji je proletos dolazio u nadzor u Trgovinski sud u Kraljevo. To je suština i istina da vi faktički, kada se opredeljujete za predsednike sudova, a ne govorim samo za sudijske funkcije, ne sagledavate uopšte ni činjenice, ni materijalne dokaze, ni moralno dostojanstvo ili moralni integritet predloženog kandidata.
Vama je jedini cilj neka lična trgovina između vaših stranaka da bi se održali na vlasti i to je cena da se predlažu i ovde biraju, od vas kao većine, predsednici sudova koji nisu dostojni da vrše sudijsku funkciju. To je jedna realnost koja sada, a i ranije, vlada u predlaganju nosilaca pravosudnih funkcija i najverovatnije će se nastaviti dok ova vlada ovakva postoji i dok ova većina ovakva postoji.
Građani Srbije, stotine hiljada radnika koji su ostali bez posla, ne svojom krivicom, koji su stvarali tu imovinu koja im je oteta unazad dve i po godine, neće ovo dozvoliti da unedogled ide.
Mora doći do vanrednih parlamentarnih izbora, i smatram i nadam se da će doći do preispitivanja svih privatizacija, od prve do zadnje, i to jedino će biti pravda i istina, jer pravda mora biti zadovoljena.
Oni koji su stvarali imovinu, preduzeća, gradili decenijama, odricali se na neki način, ne mogu sada na ovakav brutalan, bestijalan način ostati bez ičega, i bez akcija, bez radnog mesta, i bez plate i bez gole egzistencije.
Nema ministra Stojkovića, a biće prilike na narednom zasedanju, biće predlog oko imenovanja nosilaca pravosudnih funkcija, da mu postavim pitanje - po kom je osnovu i na osnovu kojih merila i kriterijuma i dalje predsednik Trgovinskog suda u Beogradu gospodin Kljajević, imajući u vidu sve što se događalo u Trgovinskom sudu, veličinu tog suda, prostor koji pokriva, a preteške posledice po radnike, po privredu i po privredne subjekte.
Nema od tolikog broja sudova, i opšte i specijalne nadležnosti kada su u pitanju trgovinski sudovi, predloga za razrešenje. Da li u Visokom savetu pravosuđa, u Personalnom veću, u Ministarstvu pravde, razmatraju šta je to institut razrešenja. Da li neko prati rad sudova, rad predsednika sudova, rad sudija, da li ima merila i kriterijuma, da li sagledava moralnu podobnost, ne mislim u onom nekadašnjem pogrdnom smislu, ali ljudsku podobnost da sudija bude za primer, ugled u sredini gde živi i radi, da svi kada ga sretnu na ulici na neki način ga pozdrave, a ljudi kada ulaze u zgradu suda da ulaze, kako se ovde naziva, u zgradu pravde.
Kada su seljaci dolazili u sud, skidali su kapu i kapa je bila skinuta, dok su se nalazili u zgradi suda, kod ulaznih vrata. Kome sada treba da se poklone? Ovakvim sudijama, ovakvim predsednicima sudova, ovakvom Personalnom veću, ovakvom ministru pravde i ovakvom Republičkom javnom tužiocu, zamenicima javnog tužioca, okružnim javnim tužiocima, opštinskim javnim tužiocima, koji ne smeju, neće ili ne žele ili su u sprezi sa lopovima i kriminalcima, niti da pokrenu predistražne i istražne radnje, da podignu optužnice, da se vodi sudski postupak i da se konačno presuđuje.
Gde su krivične prijave za poreske utaje? Čuli smo koliko je bilo prijava za pranje novca. Bilo ih je 12 za celu godinu. Koliko je bilo poreskih prijava krivičnih za utaju poreza u Srbiji za poslednju godinu dana, a da ne govorim ranije. Gde su krivične prijave, i sudski postupci, i pravosnažne presude za kršenje ugovora o kupoprodaji kroz aukcije i kroz tendere, otuđenje imovine na desetine miliona dinara, a čak u nekim situacijama radi se o milionima evra. Nema nijednog krivičnog postupka, nema nijedne presude.
Šta će se desiti i kada se raskine ugovor, pa ako je jedan deo imovine uništen, otet, otišao na privatni račun, prodat poslovni prostor i prodati lokali. Ko će vratiti tu imovinu od tog kriminalca državi, odnosno radnicima tog preduzeća.
Da li o tome razmišljate, da li mogu preko noći ti koji su prodali tuđe da sada postanu bogataši, a da država ćuti, institucije države ne smeju da se jave, a kamoli da pokrenu odgovarajuće postupke.
Ne možemo dugo trajati, građani Srbije, a pogotovo većina ih živi preteško, preteška je situacija, ne svojom krivicom, nego krivicom vlasti, koja je sve ovo dozvolila. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto dolazim kao narodni poslanik iz Kraljeva, imam obavezu i dužnost da se u ime građana opština Vrnjačka Banja i Trstenik i na njihov zahtev javim povodom amandmana koji je predložio narodni poslanik Vučićević i da dam dodatna obrazloženja zašto treba Opšta bolnica u Vrnjačkoj Banji da opstane kao opšta bolnica i koji su razlozi da se ne može pripremiti ovaj plan mreže zdravstvenih ustanova, kako je Vlada dala u svom obrazloženju prilikom obrazlaganja odredbi ovog zakona.
Ne znam da li ministar zna kada je osnovana Opšta bolnica u Vrnjačkoj Banji – ona je osnovana 1934. godine, ta bolnica radi u zgradi koja ima 2,5 hiljade kvadratnih metara – i da je sadašnja zgrada izgrađena sredstvima samodoprinosa građana opština Vrnjačka Banja i Trstenik, i to 1989. godine. Faktički, ona pokriva područje radi zadovoljenja tih zdravstvenih usluga i bolničkog lečenja za veći deo građana opštine Vrnjačka Banja i Trstenik.
Iz obraćanja građana svima, koje sam dobio kao narodni poslanik, a i OO SRS u Vrnjačkoj Banji i Trsteniku, vidi se uznemirenost građana koja je nastala još od polovine jula meseca kada je na TV i radiju Vrnjačke Banje gostovao generalni direktor Zdravstvenog centra "Studenica" iz Kraljeva Dragan Arsić, kada je već predlog zakona bio na javnoj diskusiji, i izneo stav da Opšta bolnica u Vrnjačkoj Banji neće nastaviti sa radom u takvom statusu posle usvajanja ovog zakona.
Imajući u vidu interes građana i upućenost u ovom dužem vremenskom periodu, decenijama unazad, i građana Vrnjačke Banje i Trstenika, a moram da napomenem da je Vrnjačka Banja od Zdravstvenog centra "Studenica" udaljena 24 kilometra, i to od centra Banje.
Međutim, od onih sela i naselja od centra Banje je daleko više, a Trstenik je negde 50 kilometara od Kraljeva, a toliko razdaljine ima do Kruševca.
Ne vidim razlog da ministar ili Vlada Republike Srbije ne prihvate ovaj amandman, gledajući koliko dugo postoji ova bolnica u Vrnjačkoj Banji i ove razloge koje je izneo predlagač amandmana. Pored građana koji su upućeni decenijama na ovu bolnicu, broj gostiju se kreće oko 100 hiljada prijavljenih godišnje, a tu je negde oko 30 posto neprijavljenih gostiju Vrnjačke Banje; ima negde oko tri hiljade prognanih i raseljenih u Vrnjačkoj Banji; ukupan broj stanovnika u opštini Vrnjačka Banja je 26.492, a Trstenik ima 52 hiljade stanovnika. To su razlozi da ova bolnica mora da nastavi rad u istom statusu.
Bilo bi strašno da se, po ovom planu mreže, bolnica u Vrnjačkoj Banji pretvori u bolnicu za specijalne namene, kako je to objašnjavao i direktor ZC "Studenica" Dragan Arsić, za gerijatriju. Nisam lekar po profesiji, diplomirani sam pravnik, ali mogu da shvatim sve ove razloge uznemirenosti građana zbog onoga kako je predloženo u članu 96. Zato sam, kao narodni poslanik, bio dužan da danas ovde izađem i iznesem razloge uznemirenosti građana i Vrnjačke Banje i Trstenika i da iznesem stav poslaničke grupe SRS da će podržati ovaj amandman narodnog poslanika.
S obzirom na to kako je ova sednica zakazana i sa kakvim dnevnim redom, počev od zakona o budžetu, sa nekoliko zakona vrlo važnih za državu Srbiju i građane Srbije, poslanička grupa SRS nije mogla na brzinu i zbog vremena koje je imala da i ovo sagleda. Nadam se da će zbog ovih argumenata koje smo večeras izneli ministar da prihvati ovaj amandman. Ako ne prihvati, pozivam sve narodne poslanike da u danu za glasanje prihvate predloženi amandman. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, pošto se ova rasprava odužila i iz dana u dan ulazimo već u kasne večernje sate, vrlo ću kratko, a vezano za član 211. stav 1. predložio sam da se reč "ministar" zameni rečju "ministarstvo".
Obrazloženje zašto se amandman ne prihvata ne stoji, i pozivanje na tačku 44 u odnosu na amandman koji je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović, gde je isto predložila da se reč "ministar" zameni rečju "ministarstvo". U obrazloženju zašto se ne prihvata amandman narodnog poslanika Nataše Jovanović poziva se na Zakon o državnoj upravi koji je ova Narodna skupština donela i objavljen je u "Službenom glasniku" broj 79/05.
A imali smo priliku da slušamo ministra za državnu upravu da će ministarstva, po ovom novom zakonu, biti organizovana tako što će ministri biti samo birani kao politička lica, a svi drugi u ministarstvima, počev od zamenika ministra, pomoćnika i ostalih, biće profesionalci i biće birani konkursom.
Članom 211. predviđene su odredbe da po razmatranju izveštaja i predloženih mera iz člana 210. ministar donosi rešenje kojim može privremeno zabraniti, u potpunosti ili delimično, obavljanje određenih poslova u zdravstvenoj ustanovi, odnosno od tačke 1) do tačke 4) i u zadnjem stavu ovog člana i predložiti oduzimanje licence zdravstvenom radniku. Ovde jasno stoji da se ovo obrazloženje ne može primeniti.
Postavljam pitanje i slažem se sa tim, ako je ministar nadležan za potpisivanje podzakonskih akata, sigurno ne radi kao ministar, u ovom slučaju kada se radi o donošenju rešenja, kada ministar može stići, kada je u pitanju Ministarstvo zdravlja, da donese sva ova rešenja, da uđe u suštinu svakog rešenja i izveštaja i predloženih mera od strane nadzornika.
U suštini, ovde je trebalo prihvatiti ovaj amandman, jer radi se o tome da neko od tih profesionalaca... A, ovde je obrazlagano, kada je bio Zakon o državnoj upravi, da će imati mandat i biti birani po konkursu i biće opredeljujući stručni kriterijumi, iskustvo, sposobnost i znanje, njihov mandat biće pet godina i neće se poklapati sa mandatom ministra. U tom smislu smatram da ovaj amandman treba prihvatiti. Hvala.