Poštovani narodni poslanici, član 7, kao i prethodni članovi ovog predloga zakona, pokazuje bespredmetnost lex specialis zakona koji se predlažu od strane Vlade Republike Srbije. U ovom članu stav 1. glasi: "Organi stečajnog postupka su stečajno veće, stečajni upravnik i odbor poverilaca." Šta znači ovaj stav 1. ovog člana?
Stečajno veće – ko obrazuje stečajno veće, po kom zakonu se sprovodi stečajni postupak ili organ koji formira stečajno veće? To su trgovinski sudovi. Zašto ovim zakonom i ovim članom da se reguliše da je organ stečajnog postupka stečajno veće? Stečajni upravnik – stečajni upravnik je Agencija za osiguranje depozita. Ranije je bila Agencija za sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka. Odbor poverilaca – odbor poverilaca su poverioci banke koja je u stečaju.
″Agencija vrši funkciju stečajnog upravnika u skladu sa ovim zakonom.″ Kako je vršila ulogu stečajnog upravnika, očigledan je primer četiri ove velike banke i ostalih 25 banaka koje se nalaze već godinama u stečaju, a nijedan postupak nije prvostepenom presudom završen. Kada će biti? Kada se bude razgrabio poslovni prostor koji predstavlja veliku vrednost širom Srbije. Ove druge vrednosti su do sada razgrabljene.
Kako će ova agencija za osiguranje depozita voditi stečajne postupke? Vodiće ih onako kako bude naloženo od vrha ovog finansijskog lobija koji već vlada od 5. oktobra 2000. godine u Srbiji. Nijedna banka nema, a ni do sada nije imala sigurnost da posluje saglasno Zakonu o bankama, nema prave kontrole banaka ni javnosti rada banaka, pa čak ni preko odgovarajućih odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
Kako će se namirivati potraživanja? Ovim zakonom je regulisan redosled potraživanja. Da li i po sadašnjim zakonima postoji neki redosled namirivanja potraživanja? Govorio sam ranije o potraživanjima radnika, penzionera i drugih banaka koje su godinama u stečaju. Ne postoji nikakav redosled, a neće ni biti donošenjem ovakvog zakona.
Stečajno veće – ako budu stečajna veća, kao što ih formira Trgovinski sud Beograd, pod rukovodstvom predsednika Trgovinskog suda Kljajevića, sigurno će onda biti pljačka i grabljenje imovine banaka u stečaju, kao što se pljačka i razgrabljuje imovina preduzeća koja se nađu u stečaju. Očigledan primer su mnoga preduzeća u stečaju i stečajni postupci koji se vode i kod ovog trgovinskog suda, a Trgovinski sud Beograd pokriva polovinu teritorije Srbije i po nadležnosti, a i po samoj teritoriji i broju privrednih subjekata, pogotovu privrednih subjekata koji su se našli u stečaju.
Radnici tih preduzeća koja su otišla ili gurnuta u stečaj najbolje znaju kako im je i kada će doći do onog minimuma namirenja njihovih potraživanja, zaostale zarade i druga prava iz radnog odnosa. To znaju i radnici preduzeća u Kraljevu koja su gurnuta u stečaj, a znaju i kako je razgrabljena imovina "Trgoprometa", "Kablara" i mnogih drugih preduzeća koja su gurnuta u stečaj. Ti radnici za nekoliko godina nisu mogli da dođu da im se namire minimalne zarade koje su po zakonu bile obavezne da im se isplate.
Oteta je ogromna imovina, kako pokretna tako i nepokretna, i ovi tzv. novokomponovani biznismeni, uspešni ljudi u svim oblastima privređivanja za nekoliko godina postali su ti koji sada predstavljaju vlast u senci, kako na lokalnom nivou, tako i na nivou države Srbije.
Postoji sprega tih moćnika iz senke i ovih koji su na vlasti i na republičkom nivou, a pogotovu na lokalnom nivou, jer ti koji su moćni, koji imaju novac, sredstva, koji imaju mogućnost da zapošljavaju, da otpuštaju, oni utiču i na donošenje odluka i lokalnih organa vlasti, a prevashodno utiču na donošenje odluka na nivou države Srbije.
Vidimo i ovde, kroz predlaganje ovih zakona koji su na dnevnom redu, čak se kroz obrazloženja i navode, bez ikakvog skrivanja, uticaji ili pritisak određenih lobija ili moćnika, a da ne govorim na lokalnom nivou, to je očigledno na svakom mestu, prilikom donošenja svih odluka.
Kriminal, koji je u direktnoj sprezi sa vlašću, bilo na lokalnom ili republičkom nivou, ne može da se spreči na ovaj način, kao što to radi Vlada Republike Srbije sa svojim ministarstvima, sa svim državnim organima. Nisu u pravu oni koji kažu da država ne može da se suprotstavi kriminalu. Ako je država prava država, ako je vladavina zakona, ako ima institucije države, nema tog organizovanog kriminala, ni organizovane mafije s kojom država ne može da se obračuna i da ga spreči.
Normalno je i logično da u svim sistemima, svim vremenima postoji kriminal, ali država je tu da reaguje uvek svojim sredstvima i kroz izmenu zakonskih propisa, a prevashodno kroz doslednu primenu zakonskih propisa, jer je cilj svakog zakona njegova primena. Cilj zakona nije da se donese i da predstavlja samo mrtvo slovo na papiru, već zakon ili odredba zakona mora da se primeni od svih onih koji su dužni da je primenjuju.
Nažalost, nema primene zakona u državi Srbiji i zato imamo ovakvo stanje kakvo imamo. Zato je ovakvo stanje i kroz sve stečajne postupke i pljačke imovine tih subjekata, a radnici nisu u mogućnosti da ostvare ni minimum svojih prava. Oni su, ne svojom krivicom, ostali bez posla i bez zarade, a ne mogu ni taj minimum naknade da dobiju iz stečajne mase. To je realnost u kojoj se mi nalazimo.

Poštovani narodni poslanici, ovo je jedna od mnogih nebuloznih zakona koje je predložila Vlada Srbije, Predlog zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehničkog kriminala. Ovim zakonom, skoro bez ikakvog obrazloženja, sa argumentima i činjenicama zašto se ovakav zakon predlaže, verovatno po nalogu ili prepisujući neke zakone sa tog razvijenog Zapada, jednim zakonom u 15 članova se određuje posebno tužilaštvo, posebno služba u okviru MUP za borbu protiv visokotehničkog kriminala i čak posebno odeljenje ili veće za suđenje za visokotehnički kriminal Okružnog suda u Beogradu.
Šta je ovde što je od poslanika SRS izneto obrazlaganjem prethodnih amandmana? Određuju se tužiilaštvo, Okružno javno tužilaštvo u Beogradu, okružni sud i MUP iz Beograda da budu ti organi i te službe koje će se organizovati i boriti protiv visokotehničkog kriminala. Ovo je opet bacanje prašine u oči građana Srbije, jer ogranizovani kriminal ne da se suzbija, naprotiv, on iz dana u dan širom Srbije, a što je dokaz da, niti tužilaštva, niti MUP, pogotovu nadležni sudovi, ne rade svoj posao, ne primenjuju zakone, nisu efikasni i učinioci tih krivičnih dela ne dobijaju zaslužene kazne.
Neće se ni ovim zakonom ništa posebno uraditi. Verovatno će se samo odugovlačiti postupci, ako se pokrenu za organizovani kriminal i ovaj tzv. visokotehnički kriminal, prebacivanjem loptice od opštinskih, okružnih do ovog posebnog tužioca, posebne službe MUP u Beogradu i posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu.
Neshvatljivo je da se ovakvim zakonom lex specialis ulazi u nadležnost i Republičkog javnog tužioca ili tužilaštva u celini, kao posebnog državnog organa, MUP-a, kao i u organizaciju sudova i da se određuje da to budu samo organi iz Beograda ti koji su sposobni ili biće sposobni za borbu protiv visokotehničkog kriminala. U svim predmetima, kada je u pitanju krivični postupak i parnični postupak, svi drugi postupci pred sudom, sudije nisu u mogućnosti da se upuštaju u stručne stvari ili da ocenjuju činjenice iz stručnih stvari iz raznih oblasti života i rada, pa uvek za utvrđivanje činjenice i istine, jedino sredstvo koje im stoji na raspolaganju, da bi došli do prave istine su, sudski veštaci.
Zato postoje veštaci iz svih oblasti, iz medicine, saobraćaja, tehnike, poljoprivrede. Oni faktički kroz svoj nalaz i mišljenje utvrđuju činjenice po nalogu suda, a po predlogu stranaka i to je jedan od ključnih dokaza, pored drugih dokaza koji se izvode pred sudovima za utvrđivanje istine i presuđivanje neke stvari.
Kako će neki poseban tužilac, na način kako je ovde predviđeno članom 5, biti postavljen iz reda javnih tužilaca? Taj mora posedovati i posebna znanja iz oblasti informatičkih tehnologija. Koliko ja znam do sada na pravnim fakultetima gde se sturida pravo ne postoji oblast informatičke tehnologije. Kroz polaganje pravosudnih ispita i drugih usavršavanja sudija ili tužilaca ne postoji taj deo da se upoznaju ili obučavaju u pogledu informatičke tehnologije. Informatika kao oblast izuzetno napreduje i to jedino mogu pratiti specijalisti i stručnjaci iz ove oblasti. Jedino oni mogu kroz svoje nalaze i mišljenja davati pravu istinu i organima unutrašnjih poslova i tužilaštvu, a posebno kada taj predmet dođe na sud.
Sve ovo što se i danas raspravlja oko ovog posebnog zakona samo dokazuje nesposobnost i nemogućnost pravog usmeravanja svih institucija države na suzbijanju kriminala, a sada sa ovakvim zakonom sigurno se neće stvari ispraviti.
Mi svi svedoci smo kako se održava suđenje u specijalnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu i da se to pretvorilo u svojevrsnu farsu, gde se svakoga dana predstavljaju samo teme za elektronske i pisane medije; šta je rekao koji svedok, kako se ko ponašao u sudu, kako su reagovali advokati, kako je tužilac reagovao, kako je predsednik veća reagovao. A epilog tih suđenja?
Evo, skoro dve godine, nemamo i pitanje je kada će presude tog specijalnog suda biti pravosnažne i izvršne, imajući u vidu praksu da za mnoga teška dela iz bilo kog oblika kriminala postupci do pravosnažno-izvršne presude traju nekoliko godina, a da ne govorim da za mnoga dela namerno kroz ponavljanje tih sudskih postupaka za teška krivična dela, čak, dolazi i do zastarevanja gonjenja.
Nažalost, to je istina i stvarnost u državi Srbiji. Sagledavajući sve ove odredbe nije bez razloga SRS, odnosno poslanička grupa, predložila da se svi članovi brišu, jer bespredmetno je o ovakvom zakonu davati bilo kakvo pozitivno mišljenje, jer samo će biti novi namet, novo zamajavanje u utvrđivanju istine i pravde, pogotovo za borbu protiv organizovanog kriminala, a do sada nije ništa učinjeno u bilo kom delu ili borbi protiv organizovanog kriminala. Organizovani kriminal deluje na nivou cele države, u svim oblastima.
Nažalost, sve ono što se događalo od dolaska DOS, od 5. oktobra, sa onom "belom knjigom", bivšeg ministra Mihajlovića, o otkrivanju organizovanog kriminala, došli smo u situaciju da su ti čelnici te bivše vlasti, sa čelnicima sadašnje vlasti medijske zvezde ili pokušavaju da to budu sa nastupima na B92, preko emisije "Insajder" i drugih emisija, sa Bebom, Čedom i ostalima.
Čak smo došli sada u situaciju da takvi pišu knjige, promovišu svoje knjige i da je to tema elektronskih i pisanih medija.
Sve ono što je pominjano u duelima i sukobima čelnika ove vlasti tzv. demokratskog bloka ko je veći kriminalac, ko je šta i po kom osnovu učestvovao u tzv. aferama, odnosno najtežim krivičnim delima pljačke i države i naroda, nije dobilo svoj epilog, niti početak, čak, ni nekih istražnih radnji nije bilo, a kamoli da dođe do podizanja optužnica i krivičnih procesa.
To je istina sa kojom se suočava danas Srbija i obični ljudi, ne volim da ih zovem tako – obični, to su čestiti i pošteni građani Srbije koji izuzetno teško žive, koji su sada u očajnom položaju, jer nemaju više veru ni u državu, ni u državne institucije.
Šta preovladava kod većine tih koji teško žive, počev od penzionera, radnika, seljaka, da nema pravde, da nema više mogućnosti da dođe do pravde, niti za njih ako se pojave pred institucijama države, a pogotovo da je pravda nedostupna za najteža krivična dela, za pljačku i države i naroda, jer nije ni pokrenut nijedan postupak za sve ove koji se pominju ili se međusobno optužuju u pljački države i naroda. Oko izdaje i države i naroda niko nije odgovarao ovde.
Danas je pominjan i Perišić i mnogi drugi, a da ne govorimo o ovima što sada čine kroz tzv. nevladine organizacije Biserko, Nataša Kandić, ostali eksponenti koji treba da što više ocrne Srbiju i srpski narod.
Da nateraju Srbiju i srpski narod da priznaju nešto što nisu učinili, da nisu učinili genocid ni u Srebrenici, niti bilo gde. Srbija i srpski narod se samo branio da ostane na prostorima na kojima je živeo vekovima, da ostane u svojim kućama i na ognjištima.
Isti ti, na neki način većina medija u Srbiji – a nasuprot tome prava istina o stradanju srpskog naroda na prostorima bivše Jugoslavije, pogotovo u Hrvatskoj ili na prostorima pod nazivom Republika Srpska Krajina u Bosni i Hercegovini.
Državna televizija, koju finansiraju svi građani države Srbije, jer se ona finansira iz budžeta Republike Srbije – neće i ne želi da iznese pravu istinu nasuprot ovome što se plasira već danima i nedeljama, a to su na neki način pokušaji da Srbija prizna ono što nije učinila, da je učinila genocid.
Srpski narod nikada nije bio genocidan, to je pokazala istorija, nikada nije vodio osvajačke ratove, samo je vodio odbrambene ratove i pokušavao da se spase i da preživi. To je činio od 1990. godine, a to čini i danas.
Svesni smo situacije na Kosovu i Metohiji i pokušaja da nam se otme taj prostor. Srbi koji su ostali na tom prostoru i pokušali teškom mukom da opstanu na tom prostoru, želja je nekih da budu izmanipulisani, kroz onaj banalni naziv – da je to srpska zajednica na Kosovu i Metohiji koja sada treba da odlučuje sa Albancima o statusu Kosova i Metohije, a država Srbija ne treba da se meša u prava tih Srba da odlučuju o Kosovu i Metohiji. To je deo srpskog naroda, Kosovo i Metohija je deo države Srbije i država Srbija i ceo srpski narod i svi građani jedino su legitimni da odlučuju o Kosovu i Metohiji.
Proći će 11. juli, nisu oni postigli što su želeli sa svom propagandom, hajkom i harangom na Srbiju i srpski narod. Istina ipak probija u medijima u Srbiji, i elektronskim i pisanim. I SRS će u subotu, 9. jula, u 12,00 časova, prikazati deo istine o stradanju Srba u Bosni, posebno stradanje u prostoru oko Drine, oko Srebrenice, stradanje Srba u Sarajevu, 10.000 Srba koji su mučeni i ubijeni u Sarajevu. To je istina i o toj istini će saznati svi građani Srbije, ali će saznati i svet.

Poštovani narodni poslanici, radnici u Srbiji, a to je uopšteni naziv za sve koji žive od svog rada, imali su tu nesreću da, dolaskom DOS-a na vlast, jedan od najznačajnijih resora preuzme Milovanović, kao bivši sindikalni aktivista. Posledice vođenja tog ministarstva tog ministra i cele Vlade najbolje su osetili radnici širom Srbije, od njegovog stupanja na dužnost, do prestanka funkcije ili pada Vlade Zorana Živkovića.
Nažalost i na nesreću radnika Srbije, posle vanrednih parlamentarnih izbora u decembru i formiranja Vlade demokratskog bloka, ovo vrlo značajno ministarstvo, zahvaljujući Vojislavu Koštunici i tzv. demokratskom bloku, preuze ministar Lalović, sa njegovom velikom strankom SDP. Ta tri poslanika, zajedno sa njim, a on kao ministar rada i socijalne zaštite, sa ogromnim problemima, ima vremena i da bude poslanik u Narodnoj skupštini, a ima samo toliko vremena da se pojavi kada treba da se glasa o ključnim zakonima ili kad je u pitanju većina za demokratski blok, taj 126. ili 127. glas.
Ovo je jedan od sistemskih zakona i neshvatljivo je da se Vlada ovako odnosi, sa predsednikom Vlade, kada su u pitanju prevashodno prava radnika, da njihov položaj i teška sudbina, u kojoj su se našli, sada zavisi od tzv. poslodavaca. Čast izuzecima, čast poštenim ljudima koji mogu nositi taj naziv: poslodavac.
Ali, nažalost, dobra većina onih koji sebe nazivaju poslodavcima faktički su sankcijski i ratni profiteri, profiteri ove tranzicije koja je dolaskom DOS-a počela da se sprovodi, kao što i demokratski blok pokušava da nastavi sa ubrzanim reformama, pa su prava radnika na rad i nadoknada za svoj rad takvi da život od te nadoknade nije više moguć za skoro većinu radnika u Srbiji.
Dokaz je predloženi zakon koji je Skupština usvojila, a pogotovo ovo što je Vlada uradila i način kako je uradila, predlažući izmene zakona i prkoseći poslaničkoj većini, koja je glasala za amandmane koji nisu odgovarali ministru Laloviću i Vladi Srbije.
Smanjenje vremena ili plaćenog odsustva za dobrovoljne davaoce krvi sa tri na jedan dan je sramno. To ne treba mnogo obrazlagati. Mnoga ta prava, koja su imali dobrovoljni davaoci krvi po nekim drugim osnovama su, faktički, ukinuta. Ali, zar je dotle došlo da i Vlada teži da im ukine ovo pravo na odsustvo od tri dana?
Oko prava na plaćeno odsustvo za majke koje rode troje ili četvoro dece, nema ministra ovde da mu postavim pitanje da mi protumači stav 1. člana 94a.
Šta znači za treće i četvrto dete u ukupnom trajanju od dve godine? Da li to znači, ako majka iskoristi za treće dete dve godine, da neće imati ni jedan dan za četvrto dete?
Kao pravnik, iako imam dosta iskustva, tumačim kako je ovde napisano jezički, logički.
Oko otpremnina, i ovo što je napisano u članu 7. izmena i dopuna ovog zakona o radu, neće biti mnogi u situaciji da iskoriste, da im bude uplaćene otpremnine.
Posebno moram da prokomentarišem član 10. Bilo je dosta komentara vezanih za stav 4. člana 191. da, ako poslodavac to zahteva, sud može odbiti zahtev zaposlenog da se vrati na rad, s tim što je poslodavac dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u smislu stava 2. i 3. ovog člana u dvostrukom iznosu. Da li se ovakvim stavom, koji predlaže Vlade, ruši ceo pravni poredak države Srbije?
Postavlja se pitanje da li on uopšte postoji? Da li se sa ovim grubo krše Ustav i svi pozitivni zakoni? Da li se ruši institucija pravosuđa, presuđenja po jednoj pravnoj stvari, a ovde se radi o teškoj nepravdi. Ako već sud, na osnovu činjenica, utvrdi da je nezakonito radniku prestao radni odnos kod poslodavca, da je njegova tužba faktički zahtev da se vrati na rad, šta znači ovo - da poslodavac može da ne prihvati sudsku odluku?
Znači, ovo bi bilo u postupku izvršenja, jer je neće prihvatiti, on će ponuditi dvostruki iznos nadoknade. Ako je iznos nadoknade mali, on će ponuditi normalno. Ako je nadoknada dve, pet hiljada, za deset hiljada on će se osloboditi tog radnika, iako je taj radnik sudskom odlukom dobio taj spor i u ime pravde i zakona treba da se vrati, radi i živi od svog rada.
Ne mogu da shvatim ni ministra, ni Vladu, a ne bih mogao da razumem poslaničku većinu koja će za ovo da glasa.
Izgleda da ovo sve što nam se događa u celoj državi Srbiji je pod jednim velikim pritiskom tzv. industrijalaca, srpskih domaćina. Nema ovde izgleda ni sindikata, niti mogućnosti da sindikat bude organizovan i da se bori za prava radnika.
Šta da kažu radnici iz privatizovanih preduzeća kada je većina – opet kažem, čast izuzecima, vlasnicima većinskog kapitala koji su sa dobrom namerom ušli kroz privatizaciju u ta preduzeća i nastavili delatnost tih preduzeća, da ta preduzeća žive, da radnici rade i primaju platu –ulaskom tzv. većinskih vlasnika ostala bez posla, na najgrublji način šikanirana, isterivana, maltretirana od većinskih vlasnika.
Inspekcija rada, kao prva instanca, kojoj su se radnici obraćali i obraćaju, ni jednog radnika širom Srbije nije zaštitila, a da ne govorim o masi radnika koji su šikanirani, isterani iz tih preduzeća koja su privatizovana.
Gde je tu uloga ministra Lalovića, celog ministarstva, a sa tom inspekcijom rada? Da ne govorim o sudskoj zaštiti, koja traje dve i više godina i retko koji sudski postupak je završen tako da su ti radnici zaštićeni.
Na kraju, pošto je predsednik Narodne skupštine rekao da je ministar na sednici Vlade, hteo sam njemu da postavim pitanje, ali neka bude preko stenograma, jer ne verujem da će se on danas vratiti, jer nije ni želeo da bude danas u ovoj sali i da čuje ovde diskusiju poslanika Srpske radikalne stranke. Nema on argumenata za ovo što je predloženo u ovih 15 članova - ni jedan argumenat, ni ljudski, ni moralni, a kamoli pravni.
Pitanje glasi ovako: koliko je radnika u privatizovanim preduzećima putem aukcije i tendera, za vreme otkako je ministar Lalović preuzeo tu dužnost, primljeno na posao u ta preduzeća, a koliko ih je ostalo bez posla? Želeo bih odgovor na to pitanje. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, kao što ste imali niz prethodnih izmena i dopuna zakona, ovo je izmena i dopuna zakona, a osnovni zakon je donet pre nekoliko meseci. To dokazuje kolika je ozbiljnost i odgovornost predlagača, kompletne i cele Vlade, kada predlaže rešavanje određenih pitanja i određenih sfera života u državi Srbiji.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o registraciji privrednih subjekata je donet neposredno pre nego što je donet Zakon o privrednim društvima.
Kada je donesen Zakon o privrednim društvima, ovde je bila jedna euforija od većine koja podržava Vladu, koja je glasa za ovaj zakon, kako će ovaj zakon, sa svim pratećim zakonima, doneti jedan red u registraciji i u poslovanju privrednih društava, a iz toga i u ovoj sali da će krenuti privredne aktivnosti i da će građani, odnosno radnici Srbije i preduzetnici daleko bolje raditi, daleko bolje zarađivati i bolje živeti.
Nažalost, prošlo je nekoliko meseci i ništa se nije promenilo nabolje, nego nagore, ali zato smo dobili u dnevnom redu da raspravljamo u ovom trenutku o izmenama i dopunama Zakona o registraciji privrednih subjekata.
Svedoci smo i da registracija privrednih društava nije izvršena u rokovima koji su propisani zakonom. Ovde smo čuli, kada je zakon usvajan kao osnovni zakon, o neažurnosti i nesposobnosti trgovinskih sudova da vode registraciju privrednih subjekata, odnosno privrednih društava, a po praksi kako je to umna Evropa, koja nam je sve nametnula preko prethodne i ove vlade, da za to treba da se osnuje posebna agencija, sa posebnim činovnicima koji će raditi i ovaj deo posla.
Ali, nije izvršen ovaj drugi deo posla, kao što sam rekao, ni ovaj, ni onaj drugi oko registracije preduzetnika izgleda nije ni započet. Prošao je ovaj rok 15. mart i onda su se Ministarstvo za privredu i Vlada Srbije setili da treba nešto preduzeti pošto je rok prošao, predložiti izmenu i dopunu zakona od 41 člana. Pored tih izmena i dopuna, jasno se vidi da ovaj posao nije započet, niti je završen, te ima još dosta članova čija izmena i dopuna treba da se vrši.
Cilj svakog zakona, cilj svake pravne norme je da ona bude jasna, precizna i razumljiva, a pogotovo za one na koje se odnosi. Znači, u ovom slučaju, kada je u pitanju ovaj zakon, za privredna društva, za te koji se bave ili vode privredna društva, a i ovaj drugi deo za preduzetnike.
Ovde, u obrazloženju, koje je napisano uz Predlog izmena i dopuna Zakona, kao i usmeno što smo čuli ovde od ministra za privredu i privatizaciju, da ni lokalna samouprava koja je od sada, a i sada će voditi taj posao po predlogu izmene i dopune ovog zakona, i to do 31. decembra 2005. godine umesto 1. marta 2005. godine.
Kako je lokalna samouprava mogla i smela da ovaj posao ne prepusti nadležnoj agenciji, a da Ministarstvo za privredu i privatizaciju ne preduzme odgovarajuće mere. Da li je jača bilo koja lokalna samouprava od Ministarstva za privredu i privatizaciju, i Vlade Republike Srbije i ministra. Izgleda da su jači, kao i da izgleda da su jači ovi koji se zovu udruženja.
Pominjao sam po prethodnoj tački dnevnog reda udruženja industrijalaca, srpskih domaćina, a izgleda da su jači i od Vlade, i od Ministarstva.
Ne mogu to da prihvatim, da udruženja preduzetnika budu jača od Vlade Republike Srbije, a Vlada predstavlja, kao izvršni organ države Srbije, državu Srbiju, a država Srbija srpski narod. Sagledavajući sve ovde što je prethodno rečeno, izmene i dopune zakona imale su kao osnovni cilj produženje samo rokova, a u to udruženje je na neki način i ukomponovano dosta članova izmena i dopuna zakona.
Pošto je ovde ministar i predsednik Narodne skupštine, iskoristiću da ministru za privredu i privatizaciju postavim dva poslanička pitanja. S obzirom da ministar nije u mogućnosti da često bude na Odboru za privatizaciju, ne znam, on će reći da li hoće ili neće, od 1.400, 1.500, ne znam više tačan broj, privatizovanih preduzeća, u mnogima je problem sprovođenje i poštovanje ugovora zaključenog između kupca, odnosno većinskog vlasnika i agencije.
Prevashodni razlog je nepoštovanje odredbi ugovora i to osnovnih odredbi ugovora od strane većinskog vlasnika. Agencija je preduzimala neke korake, ali izgleda da ti koraci nisu u skladu sa ciljem da se ispoštuju striktno bitne odredbe ugovora i da se u rokovima koji su dati po ugovoru preduzmu odgovarajuće zakonske mere da se podnosi tužba za raskid ugovora, pa adekvatno tome i da se vode ti sudski postupci, i da što pre dođe do raskida ugovora i zaštiti imovina tog privrednog subjekta koji je na taj način privatizovan. Takođe, zaštiti, prevashodno, interes radnika, jer oni su najviše ugroženi pri nepoštovanju ugovora od tih kupaca.
Postavljam sledeće pitanje, da ministar kaže, ne mora danas, ali će to biti nužno, u pismenom obliku - koliko je podneto tužbi za raskid ugovora ispred Agencije za privatizaciju, za koje to privredne subjekte, kada su podnete tužbe i u kojoj fazi su sudski postupci? Vrlo je bitno da se vidi da li je ta privatizacija uspešna, kako je ona dala dobro svim tim radnicima privatizovanih preduzeća.
Drugo pitanje: s obzirom da je Vlada Republike Srbije, i ona prethodna, a izgleda i one ranije, donošenjem program za vođenje brige o velikim društvenim preduzećima u Srbiji, imala zadatak da se bavi restrukturiranjem i osposobljavanjem velikih društvenih preduzeća, da li je to 63 ili 67 velikih preduzeća u Srbiji, da li taj program i dalje važi i da li su sva ta velika preduzeća direktno pod patronatom Vlade, odnosno u postupku restrukturiranja i pokušaju njihovog osposobljavanja za rad, i u pripremi za privatizaciju? Pošto ima 63 ili 67 preduzeća, ne bi bilo loše da se navedu sva ta preduzeća.

Poštovani narodni poslanici, evo kako je počela ova sednica sa tzv. setovima zakona da se u načelu o njima raspravlja u vrlo kratkom vremenu koje ostaje na raspolaganju poslaničkim grupama, a pogotovo poslaničkoj grupi Srpska radikalna stranka.
Ovaj deo zakona koji se odnosi na poreze i poresku politiku, poreski postupak, republičke administrativne takse vrlo je bitan za život građana Srbije. Kao što je bitno i osnovno da se radi, privređuje, tako je bitno kako su regulisani propisi kojima se opterećuju građani, privredni subjekti, a opterećenje određuje i uslove života i mogućnost da se živi dobro ili loše ili da se živi u razvratu, kao što jedna manjina u Srbiji živi. Ta manjina živi zahvaljujući nefunkcionisanju državnih institucija, zahvaljujući pljački, nezakonitosti, nepostupanju državnih organa po zakonima koji važe i koji su na snazi.
Ovde je više puta govoreno o efikasnosti Narodne skupštine i broju donetih zakona u svim oblastima. Navodi se, kao primer najuspešnijeg sastava Narodne skupštine, da je prošle godine doneto 88 zakona.
Šta je cilj svakog zakona? Cilj je da reguliše jednu oblast i da uspostavi pravičnost u odnosu na one koje taj zakon tretira. Ako se govori o poreskoj politici, nema ovde ministra, ali bih mu postavio konkretno pitanje, pošto stalno govori da je poreska politika skoro usklađena sa politikom kako se to reguliše u Evropi, a ova politika koja se sprovodi unazad nekoliko godina je faktički politika koja oporezuje najsiromašnije i teret funkcionisanja i punjenja budžeta je na najsiromašnijem delu građana Srbije. Tih je, gledajući procentualno i brojčano, najviše u Srbiji. Ide se logikom velikih brojeva. Od njih je najlakše naplatiti. Oni nemaju mogućnosti da se suprotstave državi i postupku za naplatu poreza.
Zato postoje oni koji mogu da izbegnu plaćanje poreza i umesto da doprinesu budžetu Srbije mogu da kupuju najluksuznije limuzine, džipove, najluksuznije stanove, vile i da žive u razvratu, da prkose siromašnim građanima, a da država ćuti i da slušamo ove priče danas, svih prethodnih dana i meseci o tzv. aferama ko je šta kroz korupciju učinio. Za svako delo, ako je u pitanju postupanje suprotno zakonu, postoji obeležje tog dela. Ta krivična dela se zovu krađa, pljačka, tačno se zna kako Krivični zakon to reguliše.
Pošto ministar Dinkić ovde ima saradnika, da li je njemu i njegovim saradnicima poznato – progresivna stopa oporezivanja ili kako je on juče rekao da bi svako saglasno svojoj imovinskoj snazi trebalo da bude oporezovan ili da plaća poreze prema državi; nažalost, od toga nema ništa u državi Srbiji.
Nešto bih rekao o porezu na dodatu vrednost. Već mesecima, otkako je uveden ovaj porez, humanitarna pomoć nije mogla da uđe u Srbiju. Postoji jedan drastičan primer u Kraljevu: ortopedska pomagala za invalide trebalo je da budu poslata invalidima u Kraljevu, ali invalidi nisu mogli da prime ta ortopedska pomagala zato što je Poreska uprava razrezala porez na dodatu vrednost od 12.000 evra. Zamislite tu situaciju – invalidi ne mogu da dobiju tu humanitarnu pomoć u ortopedskim pomagalima jer moraju da plate državi za PDV 12.000 evra. To je suština postupanja ministra Dinkića i celog sistema, Ministarstva finansija i poreskih uprava.
Od ministra Dinkića do svih rukovodilaca u Ministarstvu finansija, a pogotovo u poreskim upravama, osnovni uslov je da to moraju biti članovi G17 plus. Tako se kadruje i tako se imenuju ti ljudi.
U Kraljevu su postavljana ili menjana tri ili četiri rukovodioca za poslednjih godinu dana. Kada bi neko ušao u sistem funkcionisanja poreskih uprava i celog Ministarstva finansija, ali nažalost mi nemamo kontrolu ni poreskih uprava ni Ministarstva finansija, imao bi šta da nađe.
Očigledan je primer i da Komisija za hartije od vrednosti nije podnela izveštaj o svom radu za 2003. godinu, nije podnela izveštaj niti plan rada za 2004. godinu, niti plan rada za 2005. godinu; znamo kako je prošla Komisija za hartije od vrednosti sa onim što joj se događalo oko "Knjaza Miloša" i formiranjem Anketnog odbora, a ni izveštaj tog Anketnog odbora nije dat Narodnoj skupštini da to razmatra.
S obzirom da imamo malo vremena, a da bih omogućio drugim poslanicima Srpske radikalne stranke da diskutuju o ovim zakonima, sa ovim ću zaključiti, a biće prilike po amandmanima da još mnoga pitanja postavim ministru Dinkiću i njegovim saradnicima iz Ministarstva. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, ministra Dinkića nema, a to je uobičajeno za lošije đake, ili loše, ako to često čine, da kasne na nastavu, a da beže sa časova.
Predloženi set zakona je iz finansijske oblasti, a finansije i monetarni sistem su jedan deo života koji pogađa sve građane Srbije, a od organizacije tog sistema zavisi položaj i radnika, i seljaka, i penzionera i onih koji rade u državnoj upravi, u javnim preduzećima, i onih koji su na granici egzistencije i onih koji mogu da rade i onih koji žive u izobilju.
Sa svim ovim što je predloženo i sa ovakvim obrazloženjem ovih zakona, a pogotovo obrazloženjem koje je ministar dao, i gledajući površnost obrazloženja i način na koji je to učinio, nije ni čudo zašto je napustio salu posle konkretnih primedbi i pitanja koje je dobio od poslanika SRS-a i šefa naše poslaničke grupe Tomislava Nikolića i zamenika šefa Aleksandra Vučića, jer nema odgovora na osnovu činjenica i istine.
Ovo što je predloženo, ovo je zaokruženje monetarnog i finansijskog sistema države Srbije po programu Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, završetak programa uništavanja banaka u Srbiji, uvođenja stranih banaka i omogućavanje pljačke Srbije i preko monetarnog i finansijskog sistema, uz druge pljačke koje su se odvijale unazad nekoliko godina.
Ministar je ovde izneo hvalospev prvo sebi, kao bivšem guverneru Narodne banke, a sada kao ministru finansija, a najverovatnije, i ono što je najveći razlog, svojoj šifrovanoj ekspertskoj grupi koja je prerasla u stranku dao ocenu da je reforma finansijskog sistema u okruženju najbolja i da niko takvu reformu nije izveo kao što je izvela država Srbija, odnosno kao što je izveo G17 sa onim plus.
Nažalost, ljudi kojima je struka i opredeljenje monetarni sistem i finansije ne procenjuju to tako. Ovde je pomenuto od strane nekih poslanika kako je to Slovenija uradila. Žalosno je što mi treba da se ugledamo i u tom delu na Sloveniju, kao što mnogo puta ovde, kada su neke teme na dnevnom redu, država Srbija ili srpski narod treba da se ugleda na Sloveniju i Slovenci da nam budu uzor u svemu.
To je isto deo scenarija koji se nameće – da nismo sposobni ni za šta, da ne umemo ništa i da ničim ne treba da raspolažemo. To je program uništavanja Srbije i srpskog naroda i nije čudo što je Labus i Dinkić sa ekspertom Đelićem, koji nam je poslat iz Evrope, kao i ekspertom Vlahovićem (koga nema ovde), uradio to što je uradio. Uništio nam je četiri najveće banke u Srbiji januara 2002. godine.
Taj scenario obuhvata i uništavanje te četiri banke, čime je bačena na kolena velika privreda Srbije. Ona je bila već iznurena sankcijama, ali nije bila takva da treba da se uništi. Morala je da se uništi, jer odvođenjem u stečaj ove četiri banke bačena je na kolena ta velika privreda.
Odmah iza toga dolazi Zakon o privatizaciji. Pljačkaška privatizacija, i na osnovu izuzetno lošeg zakona, a nažalost, ni tako loš zakon Vlahović, Ministarstvo za privredu i privatizaciju nisu želeli ni u jednoj odredbi da ispoštuju, i Agencija za privatizaciju.
Šta se tu sada nadovezuje dalje? Onda nam ne deluje uopšte pravni sistem, niti institucije države, ne deluje ni MUP, ni tužilaštvo, ni sudovi. Sada radnici koji su doživeli tu zlu sudbinu, a doživeće do kraja, kako se ovde govori, krajnji rok je 2007. i svi radnici u Srbiji koji su bili u društvenim preduzećima, nemaju više kome da se obrate. Izgubili su svaku nadu u državu.
Očiti primer su, a ovde sam navodio, preduzeća iz Kraljeva, kako su ona privatizovana; ko su ti koji su navodno kupili na aukciji, šta su dalje radili, kako su sprovodili ugovor, kako je reagovala Agencija, kako Ministarstvo, kako reaguje MUP, tužilaštvo, sudovi, a prolaze meseci i ljudi su poniženi. Oni 10-15 meseci nisu primili platu, a slušali smo ovde o uspešnosti prodaje, ne znam koji je to model bio za Meridijan banku, kao za Delta banku. Meridijan banka je tim jadnim radnicima ″Poljoprometa″ otela dva lokala u centru Kraljeva.
Sada sam hteo da pitam gospodina Vlahovića da li je tačno da je on savetnik Meridijan banke. Cela Srbija je videla da je Đelić postao direktor te banke koja je kupila Meridijan banku. Nije ni čudo što se saglasio danas i podržao sve predloge ovih zakona. Nije ni čudo što se ova druga strana vezala za Delta banku, pa se slikala kada je prodata Delta banka. To je istina i to je većina u Srbiji prepoznala.
Govori se danas od strane ministra da je zakasnio zato što je 800 miliona dinara opredeljeno za programe Kragujevac, Bor, Vranje. Nije mnogo bolja situacija u celoj Srbiji. Slažem se da je preteška u Boru, Kragujevcu i Vranju, ali preteška je i u Kraljevu, Leskovcu, u celoj Srbiji. Koja je to Vlada koja je sada odabrala tri grada i za nekoliko dana navodno je napravljen neki program i opredeljeno je 800 miliona dinara? Šta će biti iz ovoga? Nekim kriminalcima će se deliti besplatno građevinsko zemljište sa infrastrukturom, navodno za neke programe da zaposle radnike.
O tim programima o zapošljavanju radnika kroz privatizaciju, pa se čak spominje cifra od 500.000 radnika, govoreno je 2002. godine. Koliko je tih privatizovanih preduzeća, odnosno većinskih vlasnika zaposlilo nove radnike? Da li ima podataka koliko je radnika ostalo bez posla zahvaljujući privatizaciji, odnosno pljački? Niko o tome ne govori.
Ministar je ovde govorio objašnjavajući ovu borbu koju vodi sa vlasnikom "Kurira" Rodićem da je taj kupio nekih 18 preduzeća. Postoji mnogo tih koji su kupili 3, 5, 8, 10 preduzeća.
Govorio sam o nekom kupcu iz Vrnjačke Banje. Takvih mnogo postoji. Da li su ispoštovali te ugovore? Kakvo je stanje u tim preduzećima? Agencija daje rokove i ide u nedogled, samo da prođu oni zakonski rokovi.
Vrši se ovde izmena Zakona o privatizaciji. Šta je suština? Ti ojađeni radnici su očekivali da će se izmenom Zakona ubrzati postupak revizije i uspostavljanja neke ljudske pravde, ono što pripada svima nama, a nažalost i ta izmena koja je predložena posle godinu i po dana nije bila izmena u tom smislu.
Zar nije časno i pošteno i ljudski da se izvrši revizija svih privatizacija? Sve što je urađeno u skladu sa zakonom neka ostane na snazi. Ono što nije urađeno, da se to raskine i poništi. Na to imaju pravo radnici Srbije, srpski narod, jer je on stvarao tu imovinu decenijama. Nažalost, ostali su i bez preduzeća, i bez radnog odnosa, i bez plate i bez hleba.
Hteo sam da postavim pitanje ministru Dinkiću – šta je sa stečajem ove četiri banke? Labus je bio predsednik agencije za tzv. sanaciju, lažnu sanaciju. U stvari su odmah išli na stečaj, a lažnu sanaciju su sprovodili šest meseci, da bi izvršili stečaj u toku novogodišnjih praznika, odnosno doneli odluku po nalogu Amerikanaca. Hteo sam da ga pitam da li je još u kontaktu sa onim Amerikancem Dejvidom, koga sam video 5. januara 2002. godine, sa još jednim Amerikancem, u prostorijama centrale "Jugobanke".
Što se tiče osiguranja depozita, da uporedimo ovaj iznos – početna sredstva fonda su 700 miliona dinara; izvršena je privatizacija banaka u Srbiji; do sada su navodno strane banke, rečeno je ovde od strane ministra da su te banke u prošloj godini odobrile dve milijarde evra kredita, a da je samo 250 miliona ušlo u zaduženje države Srbije i srpskog naroda. To je laž i prevara i to bih u oči sada ovde rekao. To treba da dokaže na osnovu činjenica i dokumenata.
Šta je sa tri - pet milijardi evra koje uđu kao doznake ili u gotovom u državu Srbiju preko granice? Nažalost, ovo je sada već peta godina, pranje najprljavijeg novca kriminalaca iz Srbije, a prelilo se i na kriminalce iz Evrope i sveta, vrši se preko ovog jadnog naroda.
Ovde je doneta odluka, na ovoj skupštini, da se formira agencija za borbu protiv pranja novca. Gde je izveštaj te agencije? Izgleda da ona radi kao agencija za pranje novca, i to najprljavijeg, a taj novac ne da je prljav, on je krvav novac, jer ubija na desetine hiljada žitelja Srbije. Čovek se ne ubija samo oružjem, on se ubija i tako što nema mogućnosti da radi, da ima platu, da se leči, da školuje decu, da pristojno živi, kao i svaki čovek koji to zaslužuje. I na taj način se ubija čovek.
Imajući sve ovo u vidu, mislim da nema nikakvog smisla da se na ovakav način ministar ponaša i odnosi prema Narodnoj skupštini.
Zameram, ovde nije predsednik Skupštine, ono njegovo obrazloženje i branjenje izmene Poslovnika. Evo, na prvom koraku dokazuje da on nije govorio istinu obrazlažući izmene Poslovnika.
U tom smislu, sve ovo što se događa faktički se završava uništenjem jednog malog naroda u zemlji Srbiji, po scenariju velike Amerike, a taj scenario je imao i Hitler pre 1941. godine, kada je savetovan od svojih savetnika da ne ide u rat, mali narodi se najbolje mogu uništiti formiranjem velikog broja tzv. nevladinih organizacija. Ubaciti nevladine organizacije, naći ljude u tim zemljama i oni će uništiti taj narod i zemlju i ostvariti zamisli Velikog Rajha i velikog vođe Hitlera da se proširi na celu Evropu.
To je suština ovog programa koji je sprovodila i bivša vlada DOS-a i ova vlada demokratskog bloka. Nažalost, to je tako i narod je to prepoznao. Do jeseni će sigurno biti izbora i SRS mora da preuzme apsolutnu obavezu da vodi Srbiju i da spase srpski narod.

Poštovani narodni poslanici, od 2001, kada je donet Zakon o akcizama, ovo je osma izmena Zakona o akcizama. S obzirom na izmene i promene, krajnje je vreme da se od strane Vlade i ministra za finansije, Ministarstva za finansije predloži jedan nov zakon o akcizama, jer treba pratiti sve ove izmene i dopune za ovih pet godina.

Ministar je izneo ovde tri razloga, obrazlažući dodatno ovaj predlog o izmenama i dopunama Zakona o akcizama: variranje, odnosno povećanje cene nafte na svetskom tržištu; drugi razlog je da se pospeši izvoz derivata nafte; treće, problem koji se javlja kada je u pitanju zloupotreba takozvanih razređivača i odmašćivača; i, kod duvanskih proizvoda koncept minimalne akcize.

I prethodni govornici iz poslaničke grupe SRS naveli su razloge zašto se ne može prihvatiti da Vlada bude ovlašćena da određuje visinu akciza kada su u pitanju nafta i naftni derivati, plus minus 20%. Vlada može samo u izuzetnim situacijama da dobije neka ovlašćenja od Skupštine, kada su okolnosti takve, da jednu alarmantnu nestašicu spreči ili razreši po hitnom postupku, s tim da Skupština posle preuzme dalje na predlog Vlade razrešavanja.

Međutim, svedoci smo da se tokom dva meseca javlja ovaj problem oko naftnih derivata u Srbiji, zbog sukoba tajnog i javnog između rafinerija i prometnika nafte, kako javnih preduzeća u okviru Srbije, tako i privatnih prometnika. Nije položilo ispit Ministarstvo za energetiku za ova dva poslednja meseca, adekvatno tome nije ni Vlada položila ispit, jer smo svedoci velike nestašice dizel-goriva u Srbiji. Da li ministar energetike i ministar finansija to znaju, trebalo bi da znaju, jer više od 20 dana na mnogim pumpama širom Srbije nema dizel-goriva, a da ništa konkretno nije preduzeto da dođe do urednog snabdevanja naftom, ako znamo sada da je sezona poljoprivrednih radova i da nema dizela na mnogim pumpama, a da ne govorim o drugima koji koriste dizel kao sredstvo za prevoz robe u saobraćaju.

Sa ovim što se sada predlaže od Vlade, iako je ovde rečeno od nekih poslanika vladajuće grupacije da opozicija nema šta da prigovori ovom predlogu izmena i dopuna Zakona o akcizama, sa ovih 13 članova, ima razloga da se o svim ovim članovima razgovara, a imajući u vidu uložene amandmane od poslaničke grupe SRS.

Pored navoda od strane ministra i određenih poslanika da rafinerije imaju monopol u Srbiji i da su na neki način dovele do ovakvog stanja, to se pravda sa ovim što će se događati sa NIS-om i rafinerijama da brzo postupaju, odnosno da se i ovo iskoristi kao dodatni razlog da idu u privatizaciju.

A, ako se privatizacija bude sprovodila kako se do sada sprovodila u Srbiji, onda ćemo ostati bez rafinerija i bez javnih preduzeća koja se bave prometom nafte, ali bićemo u većoj krizi nego što smo danas, u ovom trenutku.

Vidimo i znamo šta se događalo poslednjih 15 godina u mnogim oblastima života i rada u Srbiji; i ovi koji su se pojavili kao prometnici nafte, vlasnici benzinskih pumpi i koji su došli do kapitala i do izgradnje benzinskih pumpi i sada sa udruženjem koje su formirali pokušavaju da diktiraju uslove u prometu nafte i naftnih derivata, čast izuzecima, kao i u mnogim drugim oblastima, ti su često bili, iz ovog dela obrazloženja predloga ovog zakona, iz sfere sive ekonomije ili kriminalne ekonomije. Postavlja se pitanje da li je moguće posle ovoliko godina, ako su ovi koji su došli 5. oktobra 2000. godine na vlast legalno sprovodili zakone u državi Srbiji, da i dalje može da se navede da postoji siva ekonomija u prometu nafte i naftnih derivata? Da li je moguće da cisterne kamionske, one koje idu železničkim prugama ili nafta koja dolazi naftovodom, da to bude predmet sive ekonomije?

Kao čovek mogu da prihvatim i dalje postojanje jednog malog dela sive ekonomije, jer i to je predmet ovog zakona, promet duvana, da neko može i dalje da švercuje duvan, da može da prenosi preko graničnih prelaza u torbama, da to carina nije u stanju da uhvati, da kontroliše. Ne mogu da prihvatim da i dalje može da se odvija promet nafte putem sive ekonomije i da država nema instrumente za sve ovo vreme, a izgleda da i dalje nema, da spreči apsolutno sivu ekonomiju u prometu nafte i naftnih derivata.

Kada su u pitanju izmene ovog Zakona o akcizama i sve ono što je rečeno od strane ministra finansija, dakle, od usvajanja budžeta Republike Srbije za 2005. godinu, a pogotovu u poslednje vreme, da je budžet (to smo čuli i danas) faktički u plusu i da je obećan rebalans budžeta do kraja marta 2005. godine iz mnogih razloga, a poseban razlog je bio Zakon o povraćaju sredstava opštinama širom Srbije, a da su istekli i ističu rokovi za izveštaj o izvršenju budžeta za 2004. godinu, bilo bi dobro da Vlada izađe pred Narodnu skupštinu sa izveštajem o izvršenju budžeta za 2004. godinu i sa rebalansom budžeta za 2005. godinu.

Saglasno sa tim, potrebno je i preispitivanje svih zakona koji se tiču obaveza građana u punjenju tog budžeta, samim tim i preispitivanje Zakona o akcizama u celosti, a ne da se svede na ovaj deo koji je sada nužan i kako je ovde predloženo.

U tom smislu, očekujem, kao narodni poslanik, da će Vlada za prvo naredno vanredno zasedanje predložiti izveštaj za 2004. godinu i rebalans budžeta za 2005. godinu.

Tada ćemo moći da sagledavamo sve parametre i pokazatelje, vezano za terete ili obaveze građana i privrede, i po osnovu akciza i tzv. PDV-a i svih ostalih obaveza koje pritiskaju građane.

Poštovani narodni poslanici, s obzirom na ograničeno vreme, imao sam mnogo pitanja za ministra za kapitalne investicije, ali da bih dao mogućnost i ostalim poslanicima SRS, skratiću – kako ću prokomentarisati Predlog zaključka za davanje koncesija?  
Bila je ovde uvodna reč od strane ministra, iako su ovi materijali vrlo šturi, bez ikakvih suštinskih podataka o koncesijama koje će se dati, a daće, u to ne sumnjam, imajući ovde već izraženu volju većine koja podržava Vladu i ministra za kapitalne investicije, i te reči da je Srbija već centar saobraćaja za jugoistočnu Evropu, da je ovo najveća investicija u Srbiji, ali su preveli na nekoliko reči, koje je ministar izneo: da je jutros bila Svetska banka ovde, da je već danas u 18,00 časova potpisivanje ugovora od 72 miliona; pa je verovatno ministar izlazio, potpisao taj ugovor pa se vratio, a odmah je rekao da Skupština AP nije donela zaključak da ne prihvata ovo, pa da će se odmah ta sva sredstva upotrebiti u Vojvodini. Znači, to je trgovina da bi se obezbedila podrška poslanika iz Vojvodine, a u utorak je sastanak ministara saobraćaja u Moskvi.
Znači, ministar je ovde to sve razrešio i postavlja se pitanje o čemu mi raspravljamo. Već tri meseca kako je upućeno Narodnoj skupštini Republike Srbije nismo čuli ovde da li je Odbor za saobraćaj raspravljao o ovome, da li je Odbor za finansije raspravljao o ovome? Nije, jer se nije smelo izneti na odbor!
Putna mreža Srbije je jedinstvena, a ministre, magistru, ministre Iliću, kako je jedinstvena, kako je moguće da opština Kraljevo kao teritorijalno najveća opština u Srbiji, sa putnim pravcima, raskrsnica puteva prema Kragujevcu, Batočina, autoput prema Čačku, Ibarska magistrala ka Beogradu, da ne govorim za onaj pravac ka Užicu, prema Kruševcu, zatim, Vrnjačka Banja, Trstenik, Kruševac, pa autoput prema Raškoj, pravac Novi Pazar, Sjenica, Tutin, prema Mitrovici i Priština, zar Kraljevo sa takvom teritorijom, sa ovakvim pravcima da bude zaobiđeno sa ovim autoputevima?! Postoji projekat autoputa od Kragujevca do Čačka preko Kraljeva, sa zaobilaznicom koja se koristi više od 20 godina.
Gospodin ministar je dolazio pre dva meseca pošto se u Skupštine opštine Kraljevo godinama postavlja pitanje obilaznice, da ne kažem decenijama; zagušenost saobraćaja je u najužem delu grada, zato što tranzitni saobraćaj ide kroz centar grada – samo jedan most ima na Ibru između centra grada prema pravcu Kruševac ili prema Mataruškoj Banji da bi se izišlo na Ibarsku magistralu, i ministar je sa dva odbornika Nove Srbije išao tamo po njivama i određivao trasu, neke poluzaobilaznice kroz Donju Ratinu, selo, i tu je našao rešenje! To je pravo rešenje od magistra Ilića. Obećao je, kada je bio sa predsednikom opštine dr Jovićem, koji više nije u SPO, ne znam kako mu se zove sada stranka, da li je registrovana, da će finansirati "vesli spust" niz Ibar. Veseli spust?! Ako ne znate šta je "vesli spust", to je spust na traktorskim, kamionskim, gumama, eventualno nekim splavovima od Magliča do Kraljeva. Kao kapitalnu investiciju obećao je, da će izgraditi "ve-ce" u Magliču odakle polazi taj "veseli spust".
Da vas pitam ministre, da li i na osnovu čega ste započeli zaobilaznicu oko manastira Žiča, kada SO Kraljevo, nadležne službe lokalne vlasti nikakav papir nisu izdale za tu obilaznicu? Kako je taj Micić, većinski vlasnik "Putevi-Užice" ušao da radi tu investiciju, pa je došlo posle do naknadnog tendera, pa je on našao podizvođača?! Radi se o 40, 50 miliona dinara, to je verovatno džeparac za ovo što se sada događa!
Da li je ovo sada što je danas na dnevnom redu ove skupštine, završetak šahovske partije koja se zove pljačka Srbije, "konačna pljačka Srbije"?! Otišli su pešaci, pešaka više nema, to je bila sića! Otišli su lovci, konji i topovi! To su bili "Knjaz Miloš" i ova velika preduzeća koja su mogla da se dobro unovče i da se uzme provizija ili procenat! Sada su došli na red kralj i kraljica. Znači, došli su putevi, autoputevi, Naftna industrija i EPS. To je završetak te partije.
Krsti se ministar, a ja bih mu još dva pitanja postavio. Da li je tačno da je u postupku stečaja "Rada" ministar za kapitalne investicije naložio predsedniku Trgovinskog suda u Beograd, koga treba da postavi za stečajnog upravnika? Postoji dokumenat sa potpisom. Tu je od jesenas novi stečajni upravnik, sa zamenikom iz Užica. Zadnje pitanje, da ne bih više vremena oduzimao, da li ste svesni urbanističkog haosa u Srbiji?!
Vaše je ministarstvo ogromno, sa 12 zamenika ili pomoćnika, malo je ovih klupa taman bi stali ovde u prvi red.
Urbanistički haos koji je u Kraljevu, u centru Kraljeva, a i u svim gradovima Srbije, direktno pomaže i učestvuje u tome Ministarstvo za kapitalne investicije. Urbanistička mafija, koja je vezana sa urbanističkim haosom, direktno je u sprezi sa ljudima iz Ministarstva, preko čelnika lokalne vlasti.
To je očit primer i u Kraljevu, (potrošio sam sedam i po minuta) Kraljevo kao najveća opština nema mogućnost, niti će ko predvideti za 30 ili 50 godina da će doći do nekog puta, autoput, zaobilaznice – da ne govorim o zaobilaznicama. Imaćemo možda poluzaobilaznicu kroz najgušće naseljeno mesto, ali Novi Pazar neće dobiti tu železnicu ni za narednih 200 godina. Milan Veselinović moraće da se vozi kako se vozio do sada.

Poštovani narodni poslanici, tekst zakletve, ako se ne posmatra suštinski šta znači zakletva i reči koje se izgovaraju prilikom polaganja zakletve, a izgleda, gledajući kako su se stvari odvijale u državi Srbiji unazad nekoliko godina, a i kako se danas odvijaju, najmanje odgovaraju ili snose odgovornost oni čije su funkcije najviše u državi Srbiji, pa i članovi Vlade i predsednik Vlade, njihove obaveze i odgovornosti su u hijerarhiji u državi Srbiji najveće, a trebalo bi da bude žrtva njihova i radi interesa države i naroda.
U ovom obrazloženju zašto se ne prihvata amandman narodnog poslanika Nemanje Šarovića, pored poštovanja Ustava i zakona, govori se da ovaj tekst koji je predložen proizilazi iz moralnih normi i osećanja privrženosti Republici Srbiji.
O kakvim moralnim normama može ova vlada u obrazloženju da govori ako se sve ovo događa kako se događa, i u samoj Vladi i u ministarstvima i širom države Srbije? Ustav se gazi na svakom koraku, da i ne govorimo o gaženju pozitivnih zakonskih propisa, nepoštovanju i nesprovođenju zakona. A, ko je dužan da sprovodi zakone, znači, da se stara o njihovom sprovođenju? Vlada, na čelu sa predsednikom, i ministri.
Gledajući stvarno i realno stanje, ponižavanje građana Srbije na svakom koraku, nefunkcionisanje svih državnih institucija, možda bi u tekst zakletve, pošto su građani već izgubili veru u pravni poredak, jer ne mogu da zaštite ni svoja gola prava, koja su im na svakom koraku ugrožena, trebalo ubaciti, kada nema poštovanja zakona, da se kratko zakunu, kao što je vladika Nikolaj, ako uopšte imaju morala, rekao – ne kradi državu. To bi jedino, možda, pomoglo. Ako bi to uspeli da održe dok su na vlasti, dok su na odgovornim funkcijama, bilo bi dovoljno za sve građane Srbije.
Moram da se pozovem na tekst člana 16, i to prvi stav, koji je Vlada predložila, na zadnje reči – savesno, odgovorno i predano. Šta znači to – predano? To se nekada govorilo u pravnom poretku ili zakonima – prilježno.
Navešću jedan primer zbog žitelja celog područja Ušća, a to je teritorija opštine Kraljevo, koja je najveća na teritoriji Srbije. Teritorija celog područja Ušća zauzima trećinu opštine Kraljevo. Teškom mukom, na predlog mesnih zajednica, odbornička grupa SRS je jesenas uspela da izdejstvuje zaključak SO Kraljevo o otvaranju dva isturena odeljenja srednjih škola u Ušću. Taj zaključak je trebalo da sprovede predsednik opštine sa načelnikom za prosvetu Raškog okruga i da dostavi ministru kompletan elaborat o ispunjavanju uslova za otvaranje tih odeljenja.
A, uslovi su sledeći, kratko i jasno: to Ušće je daleko od Kraljeva preko 50 kilometara, a da ne govorimo o ostalim naseljenim mestima; tu ima dve osnovne škole, ima svršenih osnovaca za ovu godinu preko 200; to područje je izuzetno siromašno, stalno se stanovništvo seli sa tog prostora u grad Kraljevo i prigradska naselja. Nažalost, niti je predsednik opštine učinio bilo šta da se ovo realizuje, a što je još tragičnije, ni ministar za prosvetu sa svojim zamenicima nije učinio nešto po tom pitanju.
Jedna delegacija se obratila zameniku Milošu Jankoviću u februaru mesecu, sa kompletnim elaboratom o ispunjenju uslova. Postoji zgrada višeg usmerenog obrazovanja, postoje učenici koji završavaju osmi razred, postoji kadar koji može predavati 80% opštih predmeta. Do današnjeg dana nema odgovora od nadležnog ministarstva, ali zato ministar prosvete Vuksanović i sinoć na TV Kraljevo govori kako se dogovorio sa generalnim sekretarom FK Partizan da će skloniti ogradu između publike i igrača koji su na terenu.
Njegove su preokupacije fudbalski tereni i utakmice, derbiji, a ne da ta deca imaju pravo da u normalnim uslovima pohađaju osnovne i srednje škole, kao i sva deca širom Srbije. Nema, ministre Vuksanoviću, elitnih škola, niti škola koje imaju prioritet na neke uslove. Sva deca u Srbiji moraju imati približno iste uslove da se školuju, kao i njihovi roditelji, da im država to omogući.
Nadam se da će vladajuća većina dozvoliti da se u utorak nađe na dnevnom redu ova tačka, tj. da o ministru Vuksanoviću i njegovom radu ovde diskutuju poslanici.

Poštovani poslanici, dosta je rečeno i izneti su jasni razlozi da Vlada nema ovlašćenja po Ustavu da ceni ustavnost i zakonitost akata lokalne samouprave, niti akata autonomne pokrajine. Ali, razlog zašto sam se javio je obrazloženje zašto se amandman ne prihvata. Ovde je govoreno u prvom delu obrazloženja da se odredbom člana 6. Predloga zakona faktički sprovodi savremeno poimanje načela decentralizacije.
Posebno naglašavam drugi deo obrazloženja koji kaže: "S druge strane, odredbom člana 6. Predloga zakona održavaju se veze između centralnih organa i raznih oblika decentralizacije i sprečava raspad pravnog poretka Republike Srbije time i stvaranje nejednakosti građana i drugih pravnih subjekata pred zakonom."
Gledajući neko pravo stanje u državi Srbiji, da li je došlo do raspada pravnog poretka? Ako vidimo šta se događa u svim oblastima rada i života u Srbiji, Vlada ovakvim obrazloženjem može da pravda stanje u oblasti privrede, u oblasti zdravstva, školstva, sudstva, funkcionisanja osnovnih poluga države, MUP-a, tužilaštva, sudova.
A da se vidi šta se događa, očit primer je Specijalno odeljenje Okružnog suda. Nisu u pitanju meseci, već godine. Čemu služi i na koji način se to sve odigrava? Građani plaćaju taj sud, to specijalno odeljenje, ali nema presuda, nema konačnog epiloga. Šta se događa kroz Ministarstvo za privatizaciju, kroz Agenciju za privatizaciju?
Šta se događa kod i ovo malo pokrenutih sporova pred trgovinskim sudovima za raskid ugovora o privatizaciji, gde je očigledno svakom poštenom čoveku da je to očigledna pljačka i otimačina. Ti postupci, iako su pokrenute tužbe kod trgovinskih sudova, mesecima se ne zakazuju rasprave. Iako je predsednik Višeg trgovinskog suda više puta dolazio na Odbor za privatizaciju i jasno je dao obećanje da će ti sporovi imati prioritet.
Nažalost, ne da nemaju prioritet, nego se naprotiv odugovlače, da bi se završila pljačka do kraja, da bi istekli ugovori o privatizaciji, odnosno ta ti tzv. većinski vlasnici ne bi ni ispunili ijedan uslov iz ugovora, da bi većinu radnika oterali iz preduzeća i da bi posle isteka ugovora došli do ogromne nepokretne imovine, a o pljački imovine, ako je pokretna ili je u pitanju roba koja je zatečena u preduzeću, da ne govorimo.
Stav Vlade kada je u pitanju ovo sve što se događa oko Karić - Moskva, sada je prebačeno u Austriju, Beč. Nemušt stav Vlade Republike Srbije. I ona prethodna i ova vlada ne znaju koliki je vlasnički deo države u tome. Predstavnici države ne znaju koliko je država vlasnik u toj kompaniji. Sada dolazi do neke prodaje, primaju se delegacije, a ko su ti kupci, možda je Karić iza tih kupaca. Mišković sa Delta bankom isto.
Nemate vi snage kao ministri, verovatno ste uključeni u mnoge stvari, neću pojedinačno da prozivam, a dovoljno govori sve što se događa sa Labusom, sa Dinkićem, sa magistrom Veljom Ilićem, koji pre sastavljanja ove vlade demokratskog bloka vodi žestoku borbu sa Dinkićem, ko je veći kriminalac od njih dvojice, a sada su zajedno, sada idu zajedno da otvaraju neke objekte i da presecaju vrpcu.
Nemojte vi da se brinete o zakonitosti i ustavnosti akata lokalne samouprave. Vi treba da položite račune za sve nezakonitosti u državi Srbiji, a vi ste najodgovorniji kao predstavnici i članovi Vlade.

Poštovani narodni poslanici, amandman na član 50. koji je podneo narodni poslanik Srpske radikalne stranke sasvim je opravdan. Imajući u vidu iskustvo koje smo imali, vezano za rad Fonda za razvoj Republike Srbije i nezakonito trošenje tih sredstava u prethodnom periodu, postavlja se pitanje zakonitosti trošenja tih sredstava i u mandatu ove vlade. Kao član Odbora za finansije u više navrata sam tražio izveštaj o radu Fonda za razvoj i ministar finansija Dinkić u više navrata mi je rekao na sednici Odbora da bi i on voleo da vidi taj izveštaj. Znamo kako su se stvari odvijale sa ministarkom Rašetom i napokon, posle nekoliko meseci, kao član Odbora dobio sam pregled o odobravanju i korišćenju tih sredstava.
Pošto dolazim iz Kraljeva, a poznajem na neki način teritoriju celog Raškog okruga, video sam po kom principu su ta sredstva opredeljivana i deljena. Isto što je radio DOS radi i ova vlada; faktički, ta sredstva u najvećem broju slučajeva se opredeljuju privrednicima koji su usko vezani za stranke koje su na vlasti i koje sačinjavaju Vladu Republike Srbije.
Postavio bih nekoliko pitanja ministru za trgovinu i turizam, pošto je sada tema zakon o turizmu – da li je u toku svih problema koje imaju radnici koji su radili u oblasti turizma, a ovde je pominjan "Putnik" i privatizacija "Putnika". Da li su mu poznati problemi AD ″Srbija″ - Kraljevo? To preduzeće koje je imalo preko 250 zaposlenih radnika, sa hotelom u najužem centru grada "Turistom", sa drugim hotelom "Parizom", sa pet-šest restorana u najužem centru grada, prodato je na aukciji Karićevom industrijalcu koji je kupio "Raketu" iz Užica, koji je posle sprovedene aukcije i potpisanog ugovora zatvorio hotel i skoro sve restorane u gradu, a radnici su navodno poslati na prinudni odmor.
Više od godinu dana je proteklo, radnici se ne vraćaju na posao, niti primaju zarade, a postupak, odnosno ispunjenje uslova od toga industrijalca po potpisanom ugovoru nije praćeno od strane Agencije za privatizaciju. Tek sada, posle toliko vremena, došlo se do konstatacije da većinski vlasnik nije ispunio uslove iz ugovora. Kada mu je postavljeno pitanje zašto je tako postupio i da li je svestan da se među objektima koje je kupio za bagatelnu cenu nalaze i objekti koji su nacionalizovani 1946. godine, on je odgovorio direktno na Televiziji Kraljevo da je to problem lokalne vlasti, problem države i ako dođe do denacionalizacije neka država vraća bivšim vlasnicima, odnosno njihovim naslednicima.
Da li je ministar otišao u Matarušku Banju (koliko sam video, juče je bio u Vrnjačkoj Banji) da vidi u kom stanju je Mataruška Banja?
Jedna od značajnih banja u prošlom vremenu dovedena je do propasti i do rugla, a da ne govorim o kapacitetima koji su davali značajan prihod opštini i državi, od koga je živelo nekoliko stotina ili preko 1.000 radnika.
Ne može se ovako parcijalno i sa nekim fondom ponovo, kroz ovakve privatizacije, i sa članovima 47, 48, 49. i 50, ovakvima koji su u bescenje oteli hotele, restorane i ostalo omogućiti da zavuku ruku, odnosno da im se preko ovog fonda da još sredstava. Takvima je doveka malo, njima je uvek malo, zato što su im gladne oči, a duše nemaju.

Poštovani narodni poslanici, pre pauze je ministar nekoliko puta upotrebio izraz "ofis", pa je povezao posle to sa Zagrebom i sa uticajem tog ofisa, odnosno, srpski rečeno – kancelarije. Nije srpski, ali je mnogo približnije. Verovatno je pod uticajem toga ustanovljen i naziv za onoga ko treba da vrši usluge vezane za član 76, da je to turistički animator.
Pošto je ova kancelarija ili ofis (ministar kaže da ni kancelarija nije naša reč) u Zagrebu, verovatno je ovo izvedeno iz animiranog filma "Profesor Baltazar", pa zbog toga tako treba da se zove ovaj radnik čiji zadatak treba da bude da osmišljava i ostvaruje zabavne, kulturne, sportsko-rekreativne i druge programe usmerene na organizovanje slobodnog vremena turista.
Nisu isti uslovi za ovog organizatora, možda je bolji termin "organizator", kao za turističkog vodiča. Ovaj organizator ne mora da bude državljanin Republike Srbije, ne mora da ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije, ali mora da bude punoletan i sa četvrtim stepenom obrazovanja ili srednjom školom u četvorogodišnjem trajanju.
Ovaj amandman sam podneo u ime Srpske radikalne stranke, po analogiji, a vezano za član 62. stav 2 – zbog čega se oduzima licenca. Kao što ste čuli iz obrazloženja za član 70. i amandman koji je podneo poslanik SRS-a, bilo bi logično da se u članu 78. postave isti uslovi kao i u članu 62. i da se posle stava 5. doda novi stav – da ministarstvo izdaje uverenje o položenom stručnom ispitu licima koja su položila stručni ispit za turističkog animatora. Sada moram da čitam ovako kako je i predlagač naveo: "Ako je turističkom animatoru drugi put u roku od dve godine izrečena kazna zbog nepoštovanja stava 3. ovog člana, kao i zbog nepoštovanja dobrih poslovnih običaja i uzansi, ministarstvo može da zabrani obavljanje poslova turističkog animatora, za period od tri meseca do dve godine."
Gospodine ministre, pitao sam vas da li ste bili u Mataruškoj Banji; nije ministar bio, ali je verovatno često na Kopaoniku. Kopaonik više nije planina koja je dostupna, sa svim onim sadržajima koji su izgrađeni, i to više nisu hoteli nego grad hotela, gde se u razvratu provode, pa im trebaju verovatno ovi organizatori, oni koji teškom mukom i znojem stiču novac, oni koji velikim znanjem i pameću stiču novac, pa verovatno ovakvi organizatori treba da im budu obezbeđeni i da popune ono vreme kada nisu na skijaškim stazama.
Ima izuzetno luksuznih hotela na Kopaoniku, a za vođenje tih hotela i za snabdevanje i sticanje novca dobro se pobrinuo SPO i direktno se uključio u poslovanje tih hotela na Kopaoniku. To ministar dobro zna, a sva sreća, znao je i da se opredeli u ovom rascepu SPO-a kom krilu će pripasti.
Da li će to krilo zadržati do smene ove vlade i Kopaonik, to je suština. Ministar je svestan svega, jer je upoznat do detalja šta se događa na Kopaoniku, ko snabdeva hotele i ko stiče novac kroz to snabdevanje.

Poštovani poslanici, amandman narodnog poslanika Momira Markovića je najvažniji amandman, jer kroz sve ove dane, od načelne rasprave do rasprave o amandmanima, jasno je svima, i poslanicima vladajuće većine, a i građanima Srbije, da ovo nije zakon, da je ovo jedno tehničko uputstvo koje je moglo da se izda kroz uredbu Vlade i odgovarajućeg ministarstva Republike Srbije.
Ali, pokušaj obmanjivanja građana koji su naslednici ili potomci onih kojima je oduzeta imovina nije uspeo. Ponašanje ministra Dinkića, pa i njegovog zamenika Parivodića jasno govori da nisu smeli da dođu i da brane ovaj zakon. Zakon ovo nije. Čak se ni Albijanić, kao šef poslaničke grupe G17 plus, nije pojavljivao da brani zakon ministra iz svoje stranke.
Gospodin Dinkić, kao ministar finansija, trebalo je do sada da predloži da se na dnevnom redu pred poslanicima Skupštine nađe izvršenje budžeta za 2004. godinu. To je mnogo važnije, da se polože računi, šta se događalo u trošenju budžeta u 2004. godini.
Isto tako, obećao je rebalans budžeta do kraja marta 2005. godine, hvaleći se da će sa uvođenjem PDV-a biti viška sredstava od planiranog budžeta za 2005. godinu, pa će se sa rebalansom zadovoljiti mnoge primedbe ili zahtevi koji su izneti od strane poslanika, prevashodno SRS, u pogledu agrarnog budžeta i u pogledu sredstava koja treba da se vrate opštinama po Zakonu o povraćaju sredstava opštinama. On je to tvrdo obećao ovde, da će krajem marta biti predložen rebalans budžeta i izmene i dopune Zakona o povraćaju sredstava opštinama i da će narodni poslanici o tome raspravljati.
Nemaju ništa građani opštine Kraljevo od mnogih lažnih obećanja ministra za kapitalne investicije. Skoro je bio u Kraljevu i sa čelnicima lokalne vlasti demokratskog bloka u Kraljevu samo je ponudio kapitalnu investiciju, pomoć u finansiranju ″Veselog spusta″ rekom Ibar od Magliča do Kraljeva. Uz to je i velikodušno obećao pomoć Ministarstva za kapitalne investicije, da će se izgraditi jedan WC u Magliču za učesnike "Veselog spusta".
Nije ni pomenuo obilaznicu oko Kraljeva, most na Ibru, ali znaju građani Kraljeva i cele opštine koji su problemi saobraćaja u samom gradu i oko grada, a da ne govorimo o problemu vodosnabdevanja koji je već više decenija prisutan za sve žitelje grada i prigradskih naselja.
Bilo je tu mnogo prevara i pokušaja, navodno, da se reši taj problem vodosnabdevanja: i preko vodosistema "Gruža", pa čelnici DOS-a koji dođoše posle 5. oktobra sa nekim projektom "Lopatnica", a sada se uključuje Velja Ilić da pokuša da zahvati sredstva iz opštine Kraljevo, ako može i iz Republike Srbije, za sistem "Rzav", koji nije u stanju da se finansira iz opštine Čačak, da se ta sredstva obezbede preko Kraljeva i ovaj teški problem vodosnabdevanja Kraljeva zloupotrebi.
I ranije su govorili i pokušavali da obmanjuju građane, postoje mnoge nepravde koje su očigledne, pa ću navesti samo jedan primer: mnogi koji su decenijama izdvajali za stambeni doprinos nisu dobili stanove, niti kredite za izgradnju svojih porodičnih kuća. To je zloupotrebila Liberalna stranka, "crne ovce" Mihajlovića; davao je lažnu nadu tim ljudima koji su decenijama izdvajali da će doći do sredstava, a nije nikada rečeno iz kojih sredstava će moći da se nadoknade ta sredstva koja su ti radnici izdvajali u stambeni fond.
Zbog svega što je do sada rečeno očekivao sam da će ipak ministar Dinkić doći ovde i dati završnu reč, kao što je uvek činio kada je u pitanju predlog zakona ispred Ministarstva finansija, ali nema hrabrosti ni snage, ali nadamo se da će jednog dana morati da dođe ovde u Skupštinu, pred narodne poslanike, da se suoči, oči u oči.

Poštovani poslanici, kao i prethodni amandmani, amandman na član 8. pokazuje jasno da nema nikakvog pravnog, ni moralnog osnova da se ovakav zakon predloži, a kamoli da se raspravlja o njemu, imajući u vidu kakvo je realno stanje, teška socijalna i ekonomska situacija u Srbiji.
Aktuelna vlada umesto da se bavi ključnim problemima koji pritiskaju većinu građana Srbije, izgleda ne želi time da se bavi. Naprotiv, ovakvi zakoni, kao i drugi koje smo dobili kao narodni poslanici, pa i mnogi koji se nalaze na dnevnom redu ovog zasedanja Skupštine Srbije, treba samo da omoguće dalju pljačku Srbije, osiromašenje građana Srbije, umesto da se radi istine i pravde, iole nekog morala koji treba da vlada u Srbiji, spreči organizovani kriminal, koji je žestoko sve pore života napao.
Moram da postavim pitanje gde je tu Vlada, gde su aktuelna ili nadležna ministarstva, nadležni državni organi, gde su mere da se zabrani ili spreči dalja pljačka, otimačina.
I umesto da se brzo i hitno donese zakon o konfiskaciji imovine, koja se stiče svakim danom pljačkom i otimačinom od radnika i građana Srbije, nema zakona o konfiskaciji.
Mi dobijamo ovakav predlog zakona i reći ću nekoliko primera kako je vršena ili se vrši pljačka kroz privatizaciju, u koju su uključeni čelnici banaka u Srbiji, i to je suština da ovi koji kontrolišu taj monetarno-finansijski deo direktno učestvuju u pljački građana i radnika Srbije.
Pomenuo sam pre neki dan preduzeće "Poljopromet" Kraljevo i pljačku i otimačinu koju je taj većinski vlasnik, prodajući poslovni prostor, učinio i prema radnicima i prema državi, prodavši preko 40% nepokretnosti i 60% ostale imovine, stavivši pod hipoteke prvog, drugog ili trećeg reda kod ovih mafijaških banaka.
Meridijan banka sa takvim većinskim vlasnikom zaključila je ugovore o kupoprodaji tri poslovna prostora u Kraljevu i za 15 dana otvorila ekspoziture u Kraljevu.
Kakva je uloga Vlahovića u Meridijan banci. A danas u dnevnoj štampi sam pročitao da se Meridijan banka priprema za prodaju nekoj grupi francuskih banaka, i to verovatno po visokoj ceni, verovatno sa ovakvim načinom sticanja poslovnog prostora, a da ne govorimo kako stiče novac.
U današnjoj štampi se govori da će najverovatnije predsednik te banke u Srbiji biti Božidar Đelić. To je sprega pljačke koja se vrši od početka privatizacije, odnosno pljačke imovine.
Navešću drugi primer, isto AD "Srbija" Kraljevo, trgovinsko preduzeće, prodato u bescenje. Među objektima koji su prodati ima hotel nacionalizovan 1945. godine, još nekoliko restorana u najužem centru grada, i kada je postavljeno pitanje od strane radnika i građana grada Kraljeva, zašto je prodata nacionalizovana imovina, taj većinski vlasnik je rekao da je to stvar države i opštine, da sa tim nema ništa i ako bude vraćanja te imovine neka plati država, odnosno opština.
Mnogo je obaveza nametnuto građanima Srbije a koje nisu imale nikakvog osnova, pa se može postaviti pitanje po kom osnovu je nametnuto svim građanima Srbije za Dafinu, za Jezdu, čak i za staru deviznu štednju, a da niko nije odgovarao, niti je ikakav krivični postupak završen, da se vidi ko je odgovoran, ko je napravio ta teška krivična dela i opljačkao deo tih građana koji su štedeli kod tih banaka.
Još jedan primer, "Takovo" iz Gornjeg Milanovca, gigant prehrambene industrije u Srbiji i van Srbije, prodat je u bescenje, i to na tenderu, bratu Vuka Draškovića. Prvi susret Draškovića sa radnicima u Gornjem Milanovcu bio je obeležen sledećom rečenicom – do sada ste radili da bi živeli, a od sada ćete živeti da bi radili. To je suština privatizacije, odnosno pljačke radnika.
Pošto ističe vreme, samo da pročitam jednu strofu poniženih radnika širom Srbije, a ovo je radnik iz AD "Srbije" Kraljevo, napisao je jednu pesmu u četiri strofe, sa naslovom Demonkratija: "Na stratištu, poznatom kao privatizacija, u pepelu nestaju nade, preduzeća, odumire nacija; radnici u koloni krenuše na stratište pognutih glava; za njima, kao dželati, agencije, brokeri, gazde i država".

Evo i član 10. faktički treba da ponovo zloupotrebi Srpsku pravoslavnu crkvu, a crkva je narod.
U bližoj prošlosti od 2000. godine do današnjeg dana u više navrata oni koji su bili na vlasti, a i vi koji ste sada, zloupotrebljavali ste crkvu, a očigledan primer toga je uvođenje građanskog vaspitanja kao alternative verskoj nastavi. Da li ima šta strašnije što ste uveli da bude naspram verskog obrazovanja.
Ovde je bilo kritike od strane poslanika iz pozicije na način na koji se mi poslanici SRS obraćamo sa govornice, iznoseći određene činjenice, a u svoje ime, kao poslanik SRS, u ime ostalih poslanika SRS stojim iza svih činjenica koje sam iznosio i koje ću iznositi, jer samo na osnovu istine i dokaza govorim o pljački i otimačini, koja se sprovodi iz dana u dan.
I ovaj zakon i ova rasprava samo treba da posluži i da da vreme da se svakoga dana otima sve više i kada odete sa vlasti da narod ostane bez igde ičega, u jadu i bedi, i da bude ponižen, a da jedan mali broj, jedna manjina da vlada Srbijom i da Srbija bude u ropstvu.
Dinkić kao predlagač ili u ime Vlade, koji je trebalo da bude ovde u Skupštini Srbije, boraveći u Vašingtonu sa Labusom, a priključuje se i ministar za privredu i privatizaciju Bubalo, verovatno je trebalo da donesu rezultate i da posle euforije sa Studijom izvodljivosti obmanjuju građane Srbije šta su doneli iz Vašingtona od MMF-a. Takozvana ta njihova peta revizija koja je vršena prethodnih dana nije dala rezultate i ostalo je da se vrši šesta revizija, pa se kaže - to će biti u septembru, a najoptimalnije i najverovatnije u novembru.
Nema otpisa 700 miliona dolara duga, ali Labus i ovaj koga sam pomenuo u prepodnevnom izlaganju, Đelić, treba da odgovore građanima Srbije, kada su sklapali Pariski sporazum o navodnom otpisu duga, kako su smeli da prihvate da se većina kredita, koji su bili u dolarskim iznosima, pretvore u evre. Sama kursna razlika od 2000. ili 2001, kada su pregovarali u junu, do današnjeg dana, porasla je od 60 dinara, kolika je tada bila vrednost evra, pa je prešla vrednost dolara i sada je evro 81 i više dinara.
Preračunajte koliko je po tom osnovu opterećen budžet Srbije, odnosno građani Srbije. To je za više od trećine, to je tri milijarde evra. Nema otpisa dugova, ne opraštaju ovi sa zapada nikome. MMF nikome nije doneo sreću, neće doneti ni Srbiji, ali nažalost oni moraju da postupaju po nalozima MMF-a, jer su produžena ruka MMF ovde u Srbiji. Nema više posla za domaćice Vladinog aviona, koje su putovale Beograd-Hag. Stojković i Lončar su se pretvorili bili u domaćice aviona, putujući u jednom ili drugom pravcu.
Nije ni čudo što je nastala jedna konfuzija, da se ne zna ko treba ovde da predstavlja Vladu Srbije, jer svi poslanici su dobili Predlog zakona o Vladi. Potpisuje taj predlog zakona u ime Vlade potpredsednik Miroljub Labus, pa u razlozima za donošenje zakona po hitnom postupku jasno stoji da ova vlada ne može da radi na osnovu Zakona o vladi koji je do sada na snazi i da treba da se donese nov zakon o Vladi. Ustavne funkcije ne može da ostvari, prema tome ni Skupština Srbije ne može adekvatno tome da ostvari svoje ustavne funkcije.
Ministar ovde koji je sada prisutan, ministar zdravstva, izgleda je poranio ili mu je naloženo da dođe, a trebalo je da dođe u Kraljevo, u selo Lađevci, i da vidi kako funkcioniše pilot projekat "Moj lekar", koji navodno treba da se primeni u celoj Srbiji. Građani tamo čekaju po pet dana da dođu do lekara opšte prakse, od 7 do 2, i ne budu primljeni, jer taj lekar samo radi prepodnevnu smenu.