Poštovani narodni poslanici, građani Srbije, ukoliko ste u situaciji pored teških muka i borbe da preživite, evo ovo je treći dan kako se raspravlja na neki način o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu i rebalansu budžeta države Srbije za 2005. godinu.
Nažalost, od samog početka rasprave o ove dve tačke dnevnog reda, ali budžet države Srbije i Zakon o budžetu je najvažniji zakon koji Narodna skupština donosi u jednoj godini, izmena i dopuna tog zakona je isto važna, kao i Zakon o budžetu, predsednik Vlade, ministri nisu našli za shodno da budu kada je ministar finansija ovde u ekspozeu od dva i više sata obrazlagao ne samo tekstove ova dva predloga zakona, nego se vratio na istorijat funkcionisanja bankarskog sistema, finansijskog sistema države Srbije od njenog postojanja do današnjeg dana.
Verovatno ministar finansija, Mlađan Dinkić, svoje neostvarene ambicije na ekonomskom fakultetu, da napreduje u hijerarhiji i u akademskim zvanjima, našao je za shodno da ovde pred narodnim poslanicima drži predavanje od dva i više sata, ali nije našao za shodno ni juče ni danas da bude ovde i da čuje i narodne poslanike koji su slušali njega dva i više sata kada je govorio i obrazlagao ova dva teksta zakona.
To samo govori o Vladi Vojislava Koštunice, o ministrima koji sačinjavaju tu vladu i funkcionisanju te vlade. Nije čudo, s obzirom na ponašanje predsednika Vlade i određenih ministara, zašto je stanje u zemlji ovakvo.
Ta vlada od predsednika Vlade, pa i predsednika države Borisa Tadića, od tih najviših državnih funkcionera koji predstavljaju državu i narod u nekim potezima koje oni pokušavaju kao marketinške poteze Koštunica prijemom Maradone, i da je to objavljeno i čekano kao vest dana, Tadić sa pokušajem da košarkaš Stojković bude na pripremama za reprezentaciju i takmičenje i da zaigra za reprezentaciju Srbije i Crne Gore, jer se posvađao sa trenerom pre nekoliko godina.
A čuli smo ovde najavu ministra Dinkića da putuje u Japan sa novim direktorom "Crvene zvezde" Stojkovićem.
Verovatno čelni ljudi države Srbije idu u pravcu u kojem jedna od najvećih privatnih televizija u Srbiji zabavlja narod, a prodajući maglu, lažni glamur, da gladan i žedan narod, go i bos, zaboravi realnost i stvarno stanje u kome se nalazi. Obećao sam, tu je gospodin Albijanić, javno ću sa govornice predložiti, pošto ministar Dinkić putuje sa Stojkovićem, da i on pođe u Japan, pa će moći bar da skuplja lopte iza gola tamo.
Ovde, u svom ekspozeu od više od dva sata ministar je bio sposoban, a pripremio je taj govor sa jednom igrom reči, konstrukcija i igrom brojki koje su pretočene u rebalans budžeta, da ubedi narodne poslanike, a verovatno je ubeđena poslanička većina koja podržava ovu vladu ili će je podržavati i dalje, a to ćemo videti sutra ili prekosutra kada se bude glasalo o ova dva predloga zakona, a pogotovo oko rebalansa budžeta.
Znači, da je država Srbija zahvaljujući njemu, kao ekspertu, Ministarstvo finansija koje vodi i potpredsednikom Vlade Labusom došlo u situaciju da za šest meseci u 2005. godini od deficita dođe u suficit na 32 milijarde dinara. Rekao sam da je to igra brojki, ali zato i kroz izmenu Zakona o budžetskom sistemu, jasno kao što govore svi amandmani SRS na većinu članova ovog zakona, u kom pravcu Mlađan Dinkić, G17 želi da vodi državne finansije i države Srbije, a imajući u vidu budžet Republike Srbije, a i budžete lokalnih samouprava.
Direktno stavljanje pod kontrolu, direktno odlučivanje o svemu što se tiče finansija i direktno zadiranje u nadležnosti lokalnih vlasti, a što je neprimereno u svim demokratskim sistemima kada je u pitanju podela vlasti i po hijerarhiji i preuzimanje te kontrole, a što govori ovaj član 30. predloženog teksta zakona, na koji sam podneo amandman u ime SRS da se ovaj član 30. briše, kao i ostali prethodni amandmani koji se odnose na upravu za trezor, jer ovim članom 30. vrši se dopuna člana 73g osnovnog zakona.
Taj član 73g sada po predlogu glasi ovako - ministar propisuje uslove i način zatvaranja i ukidanja podračuna konsolidovanog računa trezora, plan tih podračuna, način i postupak obavljanja platnog prometa u okviru konsolidovanog računa trezora, kao i način i postupak vršenja unutrašnje kontrole obavljanja platnog prometa u okviru konsolidovanog računa trezora. To nije bilo dovoljno za ministra Dinkića i za G17, pa je trebalo dodati deo, "kao i ostala pitanja od značaja za funkcionisanje trezora."
Znači, nema granice dokle ta moć, dokle ta ovlašćenja treba da budu, kao što nikad nema kraja ovima koji pljačkaju Srbiju, otimaju od naroda i fabrike, i poslovni prostor, i stambeni prostor.
A došli smo u fazu da narodu Srbije i građanima otmu obradivu zemlju i poljoprivredne kombinate i zadruge. To je ono što treba kao zadnja faza da se završi u uništavanju Srbije, srpskog naroda i da srpski narod i država Srbija ostanu bez ičega, i da mi na ovom prostoru postanemo prosta radna snaga bilo domaćih nekih velikoposednika ili stranih.
Govori se u ovim odredbama, a kada je u pitanju uprava za trezor, kada će stupiti na snagu ove odredbe i kako će funkcionisati uprava za trezor. Ne mogu da postavim pitanje ministru Dinkiću, trezor u opštini Kraljevo u okviru lokalne uprave je već otvoren, jer jedan odbornik, odnosno jedna mlada dama, nemam ništa protiv toga ako je završila ekonomski fakultet, bila je na listi i bila je odbornik G17 i još pre pet-šest meseci ona je zaposlena u trezoru opštine Kraljevo. Kako je otvoren taj trezor u opštini Kraljevo ako tek sada imamo predlog za uspostavljanje uprave za trezor i na nivou Republike Srbije u okviru Ministarstva finansija ili u okviru lokalnih samouprava.
To samo govori o načinu na koji radi G 17, ministar Dinkić i kako oni zapošljavaju svoje. Verovatno unapred postoji neki scenario koji oni sprovode. Ovde je, na neki način, rekao, ali nije hteo da bude do kraja decidan i jasan da sve ovo što radi, radi po instrukcijama MMF-a. Ovo sada što radi, ova fikcija od suficita, imajući u vidu da stvarno suficita nema i ne može ga biti ako država Srbija duguje penzionerima po osnovu radničkog ili drugog osiguranja penzionog - nekoliko penzija, ili jednu i po, kako se ovde govori, sa milijardama dinara; ako duguje 22 penzije seljacima, o kakvom suficitu se uopšte može govoriti?
Nije smetalo Vladi Srbije, pošto je kroz obrazloženje ministra Dinkića u stavkama obrazloženo da se izdvajaju određena sredstva za finansiranje 1000 najuspešnijih studenata u Srbiji, 150 u inostranstvu za postdiplomske studije, da već juče Vlada Srbije objavljuje konkurs u listu "Večernje Novosti" i "Politika". Šta znači ova rasprava juče i danas oko rebalansa budžeta?
Ako je već Vlada raspisala konkurs, je li ovo čista formalnost ili ponižavanje Narodne skupštine i narodnih poslanika? Otkuda Vlada Srbije zna, da li je toliko vidovita da će Narodna skupština predložiti rebalans budžeta, kako je predloženo u svim stavkama i pozicijama? To samo govori o drskosti i beskrupuloznosti predsednika i potpredsednika Vlade i svih ministara.
Moram da iznesem još neke stvari ovde. Malopre, u na neki način dobacivanju predsednika Skupštine, kada je poslanik Krasić govorio o ministru Dinkiću, kaže - nemojte da sprečavate poslanike da se dive sposobnostima ministra Dinkića, a evo, dobacuje drugi poslanik - liku i delu.
Ali, divljenje ministar Dinkić treba da doživi od radnika u fabrikama, pogotovu u fabrikama koje su privatizovane, i to uspešno privatizovane; da doživi to divljenje od seljaka u Vojvodini; da doživi od ovih koji su proizvodili i proizvode jagodičasto voće, a da ne govorimo o stočarima, proizvođačima mleka; da doživi divljenje od penzionera; da doživi divljenje od zaposlenih u prosveti, zdravstvu, a ne da doživi divljenje u nekim zatvorenim salama, na ovim promocijama - Evropa kuca na otvorena vrata.
Ta tzv. promocija koja je vršena i u Kraljevu od strane gospodina Labusa vršena je u prostorijama gimnazije u Kraljevu. Neprihvatljivo je da se vrši zloupotreba dece u političke svrhe. Znamo u kom su uzrastu deca u gimnaziji - od prvog do četvrtog razreda gimnazije.
Nije ni prihvatljivo da ministar Dinkić, verovatno u saradnji sa menadžerom opštine Kraljevo, gospodinom Nešovićem, javno i na konferenciji za štampu u Kraljevu iznese da je on ili G17 dao, kao poklon jednom uspešnom detetu, koje je postiglo najbolji rezultat, osvojio takmičenje u sviranju na harmonici u Evropi, skoro milion dinara. Kada smo mi, kao odbornička grupa SRS u Kraljevu proverili odakle taj milion dinara, ta sredstva su izdvojena iz budžeta opštine Kraljevo.
Mislim da nije moralno ni časno da se tako ponaša jedan ministar finansija i da tako predstavlja stvari i da tako uradi. Ta sredstva u budžet opštine Kraljevo izdvajaju građani cele opštine Kraljevo. Građani opštine Kraljevo imaju mnoge probleme. Mi smo, kao odbornička grupa, bili za to da se pomogne ili da se da poklon tom mladom, talentovanom detetu, ali da to bude poklon u ime građana opštine Kraljevo, iz budžeta opštine Kraljevo, a ne da to zloupotrebi ministar Dinkić.
Nismo se setili da će ministar Dinkić ukrasti iz budžeta opštine Kraljevo milion dinara i u svoje ime i G17 dati tom detetu. Nismo mi protiv toga, nisam lično kao poslanik, ni kao čovek, ni poslanička grupa SRS, da se i daleko veći iznos izdvoji za stipendije najuspešnijim studentima, da to ne bude 1.000, neka bude 5.000 studenata, ali da to ima svoj red, put i način, da se zna ko i kako odlučuje o parama građana Srbije. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, ovo je vreme već deset do deset, a u ovo vreme, kada je pučem DOS došao na vlast posle 5. oktobra, građani Srbije su bili svedoci mnogo puta da  posmatraju snimke dolaska čelnika DOS-a na te čuvene sednice, kada su donosili sudbonosne odluke posle 5. oktobra, u posebnim limuzinama sa obezbeđenjem i kamerama koje su čekale na prilazu neke zgrade, u nekom potkrovlju se sastajali, i te odluke su donošene od 9 uveče pa do1-2 sata noću. Koje je to vreme bilo, takve su bile i mračne odluke i posledice po građane Srbije i državu Srbiju.
Večeras ili danas svedoci smo poniženja Narodne skupštine i narodnih poslanika, a kao član Odbora za finansije bio sam prisutan na sednici Odbora kada je u ime Vlade RS ministar Dinkić brzopotezno izgovarao samo da li prihvata ili ne prihvata amandmane koji su uloženi i na Zakon o izemanam i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, kao i na rebalans budžeta za 2005. godinu. Celokupna sednica Odbora za finansije, sa preko 60 i više amandmana, završena je za nepunih 15 do 20 minuta. To je odnos ministra i Vlade prema ovom zakonu i zakonu o kome ćemo sutra razgovarati, i amandmanima koji su podneti na taj zakon.
Uprava za trezor, jedan od glavnih razloga za izmenu Zakona o budžetskom sistemu, jeste formiranjem ove uprave za trezor i davanje ovakvih ovlašćenja toj upravi, odnosno ministru finansija Dinkiću. Nije bez razloga što je on jutros, u ime Vlade Srbije, došao u Narodnu skupštinu i povukao ovaj predlog da Narodna skupština odredi ovlašćene revizore, da se izvrši revizija budžeta za 2001, 2002, 2003. i 2004. godinu. Izgleda, dok je ova vlada, ova većina koja podržava Vladu, a ovo je vlada DOS plus, neće biti izveštaja o izvršenju budžeta za prethodne godine, niti će biti revizije tih budžeta.
Na jednoj od sednica Odbora za finansije sam postavio pitanje ministru Dinkiću - šta je sa budžetskom inspekcijom, ko kontroliše trošenje i raspolaganje sredstava kada je u pitanju budžet Republike Srbije i kada su u pitanju sredstva u lokalnim budžetima? On mi je odgovorio da budžetska inspekcija ima samo 12 zaposlenih i da nema teoretskih mogućnosti da ona vrši kontrolu i budžeta Republike Srbije i budžeta lokalnih samouprava. Znači, u tom delu nema nikakve kontrole.
Ali, zato je ministar Dinkić i G17 imao sluha da ovakvim izmenama zakona, kroz polovinu odredbi ovih izmena zakona, predvidi ovu upravu za trezor i ovlašćenja koja će ta uprava imati i on kao ministar.
Pošto sam dugo radio u banci, ovo me podseća na neko prošlo vreme i interne banke. Te interne banke su poslovale u okviru velikih sistema, čak su postojale i u okviru javnih preduzeća. Imale su svoje dobre strane, ali kako je vreme prolazilo, pretvorile su se u svoju suprotnost. To su bile parabanke, a ovo je interna banka u okviru Ministarstva finansija, kojom će direktno upravljati i rukovoditi G17 plus.
Nema ovde šefa poslaničke grupe Albijanića. Moram da pročitam član 42. i da, pošto imam preko 30 godina skromnog pravničnog znanja i staža, da mi protumači odredbe člana 42, da li su logične i da li se mogu primeniti. Član 42: "Uprava za trezor počeće sa radom 1. avgusta 2005. godine. Odredbe ovog zakona kojima se stavljaju van snage odredbe Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", broj 9/02 i 87/02 - u daljem tekstu: zakon), a koje se odnose na osnivanje i delokrug Uprave za javna plaćanja i Ministarstva finansija – Sektora za trezor primenjivaće se od dana početka rada Uprave za trezor." Ovde ću stati.
Odredbe koje se stavljaju van snage ovim zakonom, koji stupa na snagu 1. avgusta, primenjivaće se od dana početka rada Uprave za trezor. Da li je moguće da se primenjuju odredbe koje se stavljaju van snage.
Član 46. kaže: "Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja". Stav 2. ovog člana: "Do početka rada Uprave za trezor, Uprava za javna plaćanja i Ministarstvo finansija - Sektor za trezor, u okviru svog delokruga, nastaviće da obavljaju poslove utvrđene Zakonom i drugim propisima koji važe na dan stupanja na snagu ovog zakona, a koje prema odredbama ovog zakona obavlja Uprava za trezor". Stav 3. ovog člana: "Do početka rada uprave za trezor, Uprava za javna plaćanja i Ministarstvo finansija - Sektor za trezor, obavljaće i poslove koji se ovim zakonom stavljaju u nadležnost Uprave za trezor".
Ovakve odredbe člana 42. ne bi jedan početnik koji je završio pravni fakultet napisao, jer se ne mogu primeniti i stavovi su suprotni, pogotovo imajući u vidu stav 1. ovog i član 46. zakona.
Moram da se vratim i kratko ću reći da šef poslaničke grupe Albijanić nije razumeo ili nije hteo da razume zašto sam pominjao putovanje ministra Dinkića u Japan, sa predsednikom FK "Crvena Zvezda" Stojkovićem, i onaj predlog koji sam dao, da i on učestvuje u tom putovanju sa ulogom koju treba tamo da ima.
Ništa slučajno se ne događa u životu, pa ni slučajno ministar Dinkić ne putuje sa Stojkovićem u Japan, ne radi stvaranja nekih
finansijskih i privrednih veza sa Japanom, i da se nešto u pozitivnom smislu dogodi državi Srbiji i srpskom narodu. Taj put je smišljen sa jednim jedinim ciljem. U skorijem vremenu, a to se već najavljuje više meseci, sledi donošenje zakona o sportu, odnosno o privatizaciji sportskih društava i sportskih klubova.
Sportsko društvo "Crvena Zvezda", sa fudbalskim klubom, veliki je zalogaj oko koga je počela mnogo ranije borba onih koji će ga privatizovati, odnosno oteti od tih koji su taj klub stvarali i od države Srbije.
U tom cilju je putovanje Dinkića sa Stojkovićem, jer sad je borba određenih mafijaških krugova ko će oteti Zvezdu, ko će Partizan i ko će ići po hijerarhiji, prema snazi tih mafijaških lobija koji su već zavladali Srbijom. Ti mafijaški lobiji, faktički, opredeljuju i predloge ministra Dinkića, njegovu aktivnost, rad cele stranke koja se zove G17 plus, ali nažalost građana Srbije, države Srbije i rad ovakve vlade koju vodi Vojislav Koštunica. To je suština ovoga što sam hteo da kažem.
Sutra ću biti u prilici da govorim o amandmanima na rebalans budžeta, ali verovatno neće biti ovde ministar Dinkić, pa ću mu izneti razloge zašto se opredelio on i G17 da Komercijalna banka ostane kao jedinca državna banka.

Poštovani narodni poslanici, danas imamo na dnevnom redu jedan deo i više odluka, kojima su predloženi nosioci pravosudnih funkcija.
Slušajući jednokratno izlaganje predsednika Vrhovnog suda – gospođe Škero, stekao sam utisak da je stanje u srpskom pravosuđu v.d. stanje, v.d. stanje je u pogledu predsednika sudova, a pogotovu je u toku postupak razrešenja velikog broja nosilaca pravosudnih funkcija kod Personalnog veća.
Meni, kao narodnom poslaniku, smeta da posle više meseci sedam ili osam odluka imamo na dnevnom redu, a da i dalje ostaje veliki broj odluka, kako je ovde rečeno, koje će se predložiti za septembar – imenovanje nosilaca pravosudnih funkcija. Ako je većini predsednika sudova istekao mandat u junu, da li može srpsko pravosuđe da funkcioniše sa vršiocima dužnosti? Ovde je pominjan 6. oktobar 2000. godine. Mnogi u Srbiji znaju koje su posledice 5. odnosno 6. oktobra, ako je ovde u pitanju aludiranje na mere koje su preduzete u srpskom pravosuđu 6. oktobra i narednih dana i meseci.
Postavljanjem revolucionarnih predsednika sudova, sudija, tužilaca i zamenika tužilaca, došli smo u stanje da je DOS faktički izvršio puč protivzakonit u srpskom pravosuđu, postavljajući nestručne i nekvalifikovane, ali samo stranački opredeljene ljude, koji su bili za DOS, odnosno koaliciju DOS-a, Demokratske stranke, a pogotovo Demohrišćanske stranke.
Nije bilo malo slučajeva da su, svojom voljom ili ne, pod pritiskom, mnoge sudije i nosioci pravosudnih funkcija morali da se učlane u Demohrišćansku stranku Vladana Batića da bi opstali na tim sudijskim funkcijama.
Nažalost, stanje se mnogo ne menja i dolaskom demokratskog bloka od januara 2004. godine.
I pored toga, sa tim gorkim iskustvom koje je srpsko pravosuđe i pravda u Srbiji imala od dolaska DOS-a na vlast, uticaj stranaka, koje sada sačinjavaju demokratski blok, jasno se vidi kada je u pitanju predlaganje nosilaca pravosudnih funkcija.
Zbog toga i ne može ovaj postupak reizbora ili imenovanja da se završi na jedan normalan način u kratkim i zakonitim rokovima. Zato se ovo odugovlači mesecima. U pitanju su ucene, trgovina, pogodbe i zato se mesecima predlaže, razmatra i ovde Narodnoj skupštini na parče predlažu odluke za imenovanja nosilaca pravosudnih funkcija.
Predsednik Vrhovnog suda je rekla da Visoki savet treba da vodi računa o pogledu kvaliteta kandidata koji se predlažu za nosioce pravosudnih funkcija, a da članovi Odbora za pravosuđe i upravu treba da vode računa o dostojanstvu. Neshvatljivo je da određeni predlozi dođu ovde pred Narodnu skupštinu, pred poslanike, pred javnost Srbije i da narodni poslanici treba da ističu da određeni kandidat predložen od strane Visokog saveta pravosuđa nije dostojan ne da bude predsednik suda, nego da nije dostojan ni sudijske funkcije.
To je ipak žalosno i ne bi mogao takav predlog da prođe kod Visokog saveta pravosuđa i da narodni poslanici raznim kanalima utvrđuju da li je određeni predloženi kandidat za predsednika suda ili za sudiju dostojan da vrši tu funkciju predsednika suda, a da ne govorim sudijsku funkciju.
Pred sobom ovde imam jednu informaciju o sastanku članova Odbora za pravosuđe i upravu sa Visokim savetom pravosuđa, a održan je 15. aprila 2005. godine. Na tom sastanku je doneto devet zaključaka. Šta je urađeno posle donošenja ovih zaključaka – predsednik Vrhovnog suda je rekla da je donet poslovnik u pogledu kriterijuma i poslovnik u pogledu procedure oko predlaganja nosilaca pravosudnih funkcija.
Kako se i danas ovde na parče predlaže ne verujem da se primenjuju ovi kriterijumi, i u pogledu kvaliteta i procedure, i da se postignu rezultati da pravosuđe ili nosioci pravosudnih funkcija rade bolje, i da građani Srbije dođu brže do pravde u Srbiji.
Nažalost, poverenje u sudove i sudstvo je sve manje. Ne može se ili je vrlo teško doći do pravde uz izuzetno duge postupke, nametanjem dodatnih opterećenja povećanjem sudskih taksi. Ovde se od strane poslanika SRS pričalo, ukoliko je suficit u budžetu, što je ministar Dinkić ovde teatralno izlagao dva sata, zašto su morale da se povećaju i sudske takse, da se poboljša materijalni položaj sudija i drugih zaposlenih u sudstvu.
Zašto nije iz suficita taj deo sredstava opredeljen da se poboljša materijalni položaj zaposlenih u sudstvu?
To je samo dodatni teret ili onemogućavanje građana Srbije da dođu do pravde, jer ih ionako pritiska teška socijalna situacija u Srbiji, imaju oni mnogo preče stvari, i ne mogu da sastave kraj sa krajem.
Da li je moguće ovo što sam govorio, da predloženi koji je do sada obavljao funkciju predsednika Okružnog suda u Užicu bude predložen od strane Visokog saveta pravosuđa i da posle četiri godine obavljanja te funkcije, te da taj predlog dođe na Odbor za pravosuđe i upravu i pored mnogih pismenih dokaza, materijalnih činjenica o radu predsednika suda, i to Okružnog suda u Užicu, jer radi se o Okružnom sudu, da taj bude ponovo predložen za predsednika Okružnog suda.
Kao narodni poslanik iz Kraljeva bio sam na neki način u obavezi da primim jednog sudiju Okružnog suda iz Užica, sa dokumentacijom i činjenicama, a sve je to stiglo do Odbora za pravosuđe i upravu, da sa njim razgovaram i da mi on predoči šta je taj predsednik Okružnog suda sve činio i radio obavljajući tu funkciju.
Da li je moguće da Visoki savet za pravosuđe i dalje toleriše predsednika Trgovinskog suda, odnosno njegov rad, a radi se o predsedniku Trgovinskog suda u Beogradu, to je Kljajević. Da li ima snage Visoki savet pravosuđa da smeni Kljajevića, imajući u vidu sve šta se događalo i šta se i dalje događa u Trgovinskom sudu. Trgovinski sud u Beogradu, po nadležnosti i stvarnoj i mesnoj, pokriva polovinu Srbije.
U nekim ranijim izlaganjima sam pomenuo samo stečaj preduzeća "Rad" i postavljanje stečajnog upravnika i pritisak, odnosno nalog ministra za kapitalne investicije da se smeni i da se postavi neko sa imenom i prezimenom za zamenika stečajnog upravnika. Radi se o ogromnoj imovini koju preduzeće "Rad" ima u Beogradu.
Znači, radi se o ogromnim nepokretnostima, lokacijama za izgradnju, sve je to smišljeno i sračunato. Radi se o imovini od nekoliko desetina miliona evra. Treba tu imovinu oteti, opljačkati i ovim novopečenim biznismenima, odnosno kriminalcima omogućiti da u bescenje dođu kroz stečaj do te imovine.
Moram da pomenem, ministar nije ovde, on je upoznat sa nezakonitim radom, mislim na predsednika suda iz Kraljeva i na njegov rad, to je Zlatan Dimitrić. Bilo je obećanja, nisam učestvovao u tim razgovorima, on je verovatno po stranačkoj liniji dolazio, a verovatno i u funkciji ministra, da će predsednik Trgovinskog suda u Kraljevu biti razrešen. Međutim, čekao se postupak reizbora, odnosno istek ovog mandata. To su neki primeri.
Sada ću se osvrnuti samo malo na obavljanje tužilačke funkcije. Za kriminal u Srbiji, koji je iz dana u dan sve veći, bez sprovođenja zakonskih postupaka, od prijave za učinjena krivična dela, istražnih radnji i sudskih postupaka, jedan od glavnih krivaca jeste tužilaštvo.
Primer je i Opštinsko i Okružno tužilaštvo u Kraljevu, a najveća odgovornost je na državnom tužiocu Republike Srbije. Mnoge ove afere se samo pojave i služe u dnevno-političke svrhe da zamajavaju građane Srbije na elektronskim i pisanim medijima za nekoliko dana. Kada se i ta afera iscrpi, onda se izmisli druga, a da Republički javni tužilac uopšte ne reaguje, iako se u tim tzv. aferama pominju imena i prezimena, učinjene radnje i ogromni iznosi novca ili imovine.
Šta je bilo sa Jelašićem, sa mnogima pre Jelašića? Jednostavno, tu je samo ćutnja od Republičkog i Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu, da ne govorim dalje.
Pomenuću vam jedan primer u Kraljevu. Ove cifre koje se pominju širom Srbije – jedan, dva, tri ili pet miliona evra, nije veliki iznos, radi se o 10,5 miliona dinara. Vlast DOS-a u Kraljevu sklopila je ugovor sa jednim privatnikom Trujićem za odnošenje vozila koja su nepropisno parkirana na ulicama grada Kraljeva.
Ugovor je normalno zaključen suprotno bilo kakvom interesu opštine Kraljevo, naprotiv na štetu interesa opštine Kraljevo i građana grada Kraljeva. Taj privatnik je tu delatnost obavljao oko dve i po godine. Nije za dve i po godine uplaćivao nikakve obaveze ni prema državi, ni prema opštini.
U sprezi sa Javnim preduzećem "Čistoća" i MUP-om Kraljevo imao je dva ''pauka'', odnosno vozila koja su prenosila nepropisno parkirana vozila od 16,00 do 18,00 sati, u roku od 24,00 sata. Kada smo kao odbornička grupa SRS napokon, posle borbe od šest meseci, izdejstvovali odluku Skupštine opštine Kraljevo da se raskine taj ugovor sa tim Trujićem i da se pokrenu krivični postupci za štetu koja je naneta opštini, državi – Opštinsko javno tužilaštvo je odbacilo tu krivičnu prijavu kao da nema elemenata krivičnog dela. To je jedan banalan primer u odnosu na sve ovo šta se događa u pljački Srbije.
Kako nam funkcionišu trgovinski sudovi? Ponovo ću se vratiti na pljačku koja se svakodnevno odigrava kroz tzv. privatizaciju. Juče je bilo ovde govora kada je obrazlagan rebalans budžeta i suficit koji će se ostvariti u 2005. godini i prihod od privatizacije. To nije nikakav prihod ako prodate nečiju imovinu ili svoju imovinu, pa kažete – to je prihod. To je imovina koja je bila pretvorena u neki novac.
Pomenuću primer "Poljoprometa"-Kraljevo, privatizaciju tog preduzeća. Taj većinski vlasnik prodao je za vrlo kratko vreme 60% nepokretnosti "Poljoprometa". Sredstva koja je dobio usmerio je na svoj privatni račun, u "Meridijan" banku u Novom Sadu. Pored velike muke zaposlenih koji su ostali bez posla, šikanirani od tog većinskog vlasnika i krivične prijave koje su podneli protiv njega, Okružno javno tužilaštvo je donelo rešenje o određivanju pritvora. Pritvor je trajao tri meseca.
Kada je trebalo da se produži pritvor došlo je rešenje od Vrhovnog suda Srbije da više nema potrebe za pritvorom. Taj većinski vlasnik se vratio u "Poljopromet" i nastavio dalje da bude većinski vlasnik i da šikanira radnike.
Dva objekta tog "Poljoprometa", koje su stvarali radnici decenijama, kupila je "Meridijan" banka i za 15 dana otvorila svoje šaltere u Kraljevu. Eto sprega kriminala, finansijskog kriminala, bankarskog kriminala, koji je izuzetno uspešno reformisan, kao što je juče rekao ministar Dinkić, sa kriminalcima koji su ušli u privatizaciju.
Sada nema mogućnosti da posle pritvora taj tzv. većinski vlasnik napusti "Poljopromet", nego treba da se čeka pravosnažna presuda Trgovinskog suda u Beogradu o raskidu ugovora, a to će potrajati sigurno još godinu dana, a još nije ni prvostepena odluka doneta. Tužba Agencije za raskid ugovora podneta je 4. avgusta 2004. godine.
To je ta pravda koju sprovode sudovi u Srbiji i sada su ti radnici "Poljoprometa", a da ne pominjem druga preduzeća iz Kraljeva, "Hladnjača", "Autoprevoz", "Elektron", bespomoćni i nemaju kome da se obrate. Išli su oni i u MUP i u tužilaštvo, u jedan sud, u drugi sud, obraćali se ovde Trgovinskom sudu Beograd, ali nema pravde. Nema pravde ni za ono što su oni stvarali 30 ili 40 godina, jer i ona vlast u okviru DOS-a i ova sadašnja vlast rade isto – tzv. brzom privatizacijom da se otme sve što je stvarano decenijama u Srbiji, a otimaju oni koji najmanje imaju prava da učestvuju u toj imovini.
Ipak se nadam da će građani Srbije na prvim vanrednim parlamentarnim izborima odlučiti u svom interesu i izabrati vlast koja će se brinuti o njima, a neće birati vlast koja će samo o sebi voditi računa, voditi računa o ličnim interesima i interesima grupa koje moraju da zastupaju.
Na kraju, postavio bih pitanje da li je moguće da američki ambasador uslovljava da li će specijalni tužilac nastaviti svoju funkciju ili ne. Ako je to tačno, onda nemamo o čemu da razgovaramo, da je država Srbija pravna država i samostalna država.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 5. i amandman koji je podnela Srpska radikalna stranka da se ovaj stav 2. briše i odgovor Vlade na amandman jasno govori kakav je odnos Vlade Srbije kada je u pitanju Predlog zakona i ono što je osnovno i što bi svaki zakon trebalo da ima za cilj, dakle, da se uspostavi neka pravda, ravnoteža, da građani budu u istom ili približno istom položaju, sa svim pravima i obavezama.
Što se tiče obaveza koje poljoprivredni proizvođači, tj. seljaci treba da plaćaju za socijalno osiguranje, navođenje ove najniže stope koja je 40% od prosečnog ličnog dohotka u zadnjem kvartalu prethodne godine je sramno, imajući u vidu stanje sela i seljaka, njihove ekonomske moći da izvršavaju i mnogo manje obaveze, a kamoli obaveze po ovom osnovu.
Ja ću izneti jedan primer ili 150.000 primera seljaka koji primaju te ponižavajuće penzije od 1.800 do 2.500 dinara, sa zakašnjenjem od dve godine unazad. Obrazloženje prethodne i ove vlade je bilo da Fond za penziono osiguranje seljaka nema sredstava i da se ne može izmirivati redovno, a kamoli da te penzije budu iole dostojne da bi ti ljudi, koji su proveli radni vek na teškim i preteškim poslovima na njivama, u objektima, u štalama, tu starost proveli iole dostojno, kao što su i zaslužili.
Oni su stvarali i gradili ovu zemlju, ali, nažalost, država ili vlast, Vlada koja predstavlja državu i narod to ne žele da vide. Po pravilu, od tih 150.000 jedno je sa tim pravom da prima penziju, dok drugi član tog staračkog domaćinstva nema tu penziju, ali zato ima rešenje da uz porez na zemlju plati godišnje, do sada je bilo, od 12.000 do 15.000 za socijalno osiguranje. Imao sam sijaset tih primera u Kraljevu, da ti ljudi koji imaju preko 70 godina sa tim rešenjem dođu i postavljaju pitanje šta da rade. Nemaju nikakve mogućnosti da izbegnu tu obavezu, a nemaju ni mogućnosti da overe zdravstvenu knjižicu, niti da se pojave kod lekara, jer neće da ih prime tamo.
Ako država Srbija kroz budžet obezbeđuje 50% sredstava za isplatu penzija, da li država nema snage i mogućnosti da deo sredstava iz budžeta uplaćuje u penzioni fond seljaka i da oni dobijaju redovno penzije, a ne da im se sa ovakvim predlogom člana 5. nameće dodatni namet i da faktički i ono malo što prime, te penzije unazad za dve godine od 1.800 do 2.500 dinara, ne može da pokrije ni ove obaveze za socijalno osiguranje?
Ipak je ovo sramno što se predlaže i ovakvo obrazloženje dato od strane Vlade Republike Srbije. Da li je Vlada Republike Srbije, nadležno ministarstvo uopšte svesno situacije u kojoj se nalazi selo, seljaci, a da ne govorim o kategoriji koja je u takvom statusu da više nije u stanju da obrađuje zemlju, da gaji stoku, ali nema ni mogućnosti da te svoje staračke dane provede iole dostojno. To je odnos države i Vlade Republike Srbije prema preko 150.000 penzionera i seljaka u Srbiji.

Poštovani narodni poslanici, osnovni zakon, Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, donet je 2004. godine i objavljen u "Službenom glasniku RS" broj 84.
Kaznene odredbe koje su predložene ovim zakonom su, kao i u mnogim drugim zakonima koje je predlagao ministar Dinkić, drakonske kazne za neizvršenje određenih obaveza plaćanja poreza i drugih obaveza kada je u pitanju Ministarstvo za finansije, a poreska policija, videli smo juče, razmatrajući ovde amandmane na Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji i upravi, dobila je takva ovlašćenja da joj je jedino još ostalo da hapsi i da izriče kazne zatvora.
Članom 17. ovaj minimum kazne od 2.500 zamenjuje se brojem od 5.000, a odnosi se na član 73. osnovnog zakona. Tim članom je regulisano da će se novčanom kaznom od 5.000 do 250.000 dinara kazniti preduzetnik ako ne izvrši uplatu doprinosa ili uplatu doprinosa ne izvrši u propisanom roku (član 60. stav 1).
Postavlja se osnovno pitanje – kakav je ovo raspon kazni, od 5.000 do 250.000 dinara, pedeset puta? Koji su tu razlozi i kriterijumi za određivanje visine kazne, da li će biti kazna 5.000 ili 250.000? Da li to zavisi od poreske policije, od rukovodioca poreske uprave, koji je član stranke G17?
Voleo bih da znam da li postoji u Srbiji rukovodilac poreske uprave da nije član stranke G17. Ne verujem da takvih ima. Znam da su u Kraljevu tri rukovodioca Poreske uprave menjana za zadnjih godinu dana, svi su morali prvo da budu članovi G17.
Drakonska je kazna za nemogućnost izvršenja, kada je u pitanju preduzetnik, ali kada pogledamo i ove ostale kaznene odredbe, kako se može drugačije kažnjavati odgovorno lice u državnom organu, da ta kazna bude deset puta manja u odnosu na odgovorno lice u pravnom licu ili kada je u pitanju preduzetnik? Koji su tu kriterijumi za određivanje kazne?
Imamo primere, ponovo moram da se pozovem na to, preduzetnici koji nisu bili u mogućnosti... Znači, i država u nekim trenucima nije u mogućnosti neke obaveze da izvrši, iako ima sve instrumente u svojim rukama, znači da izvrši obaveze prema penzionerima, prema zaposlenima u zdravstvu, prosveti, u rokovima i u iznosima koje je obavezna da isplati. Ti preduzetnici su za neizvršenu obavezu plaćanja PDV-a od 10.000 dinara dobili rešenja o kazni na 125.000. Koji su to kriterijumi o takvom drakonskom kažnjavanju za nemogućnost izvršenja za deset dana?
Žalba tu ne zadržava izvršenje. Znači, ide automatski rešenje i blokira se račun tog poreskog obveznika i ta sredstva se skidaju. I sama žalba, ceo žalbeni postupak i odlučivanje u centru u Kragujevcu na rešenje iz Kraljeva je čista formalnost.
Sa svim ovim drugim kaznama, kada je u pitanju naplata državnih prihoda, prešlo se u jednu drugu krajnost. Srpska radikalna stranka i poslanička grupa SRS jeste za disciplinu kada je u pitanju izvršenje obaveze prema državi, ali postoje objektivni razlozi zašto se nešto ne može učiniti u određenom roku. Postoji način da se nadomesti zakašnjenje, ali ne sa drakonskom kaznom, eventualno sa kamatom, kao što je to bilo ranije, kada su u pitanju obaveze za državu.
Isti je primer naredni član 18, kao i član 19.

Javljam se po članu 104, ili ceo Poslovnik. Kada sam danas i ranije prozivao G17, prozivao sam sa razlozima i argumentima sa kojima raspolažem.
Što se tiče uprave prihoda, počeo sam da radim 1974. godine u Upravi prihoda opštine Kraljevo. Radio sam četiri godine i donekle znam šta je porez, šta je naplata, kako se razrezuje i kako se naplaćuje. Vi, sa ovim uvođenjem reda prema građanima Srbije, da im otmete, kada je u pitanju porez, po svaku cenu, i ako je u pitanju radnik, seljak.
Da li ste uveli red kada je u pitanju Karić, Kostić i ostali, G17, Labus, Dinkić, kao ministar finansija i vi kao cela poslanička grupa? Šta ste uradili sa Karićem i vlasništvom nad "Mobtelom"? Gde je tu država, koliko je vlasništvo države, koga čekate da se to razreši? Da li čekate da narod uzme motke i da to razreši?
Pričate o ravnopravnom oporezivanju građana Srbije. Kolike obaveze prema državi plaća Karić? Kolika je njegova mesečna plata – 250 - 300 hiljada evra. Koliko plaća doprinose za socijalno osiguranje? Ali, ovde ste predvideli seljaku da plati na 40% prosečne zarade za zadnji kvartal 2004. godine.
Da otmete staračkim domaćinstvima, koja moraju do groba da se bore da prežive, da obrađuju zemlju, da hrane stoku da bi preživela. Kako vas nije sramota? O vašem redu vi govorite u državi Srbiji.

Poštovani narodni poslanici, na član 41. podneo sam amandman u ime poslaničke grupe SRS kojim predlažem da se član 41. briše.
Član 41. odnosi se na tarifni broj 117. Ovim tarifnim brojem reguliše se izdavanje dozvola i rešenja iz oblasti geologije i rudarstva i to: 1) za izdavanje odobrenja za istraživanje; do sada je republička administrativna taksa za izdavanje ovog odobrenja bila 6.370 dinara, a predlaže se da to bude 30.000 dinara. Pod tačkom 2) za produžetak istražnog prava bilo je 3.820, a predloženo je da to bude 10.000 dinara; pod 3) za izdavanje odobrenja za eksploataciju mineralnih sirovina bilo je 38.240 dinara, a sada se predlaže da to bude 60.000 dinara; pod 4) za ispiranje plemenitih metala uvodi se republička taksa od 3.820 dinara; pod 5) za zahtev za izvođenje rudarskih radova bila je republička taksa 38.240 dinara, a sada je predloženo 50.000 dinara; pod 6) za izvođenje radova po uprošćenom rudarskom projektu bilo je 19.120 dinara, sada je 20.000; pod 7) za rešenje kojim se odobrava upotreba rudarskog objekta (upotrebna dozvola) bila je 25.490, a sada 40.000 dinara i pod 8) o ispunjenosti uslova za obavljanje poslova održavanja gasovoda i unutrašnjih gasnih instalacija, predložena republička taksa je 7.650.
U obrazloženju Predloga zakona data su tri razloga i verovatno je ovo na predlog Ministarstva za rudarstvo i energetiku, pošto su za određene članove, odnosno povećanje republičkih administrativnih taksi predloge dala određena ministarstva, Ministarstvo za kapitalne investicije, Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo prosvete i sporta, a za pojedine predloge za uvođenje republičkih administrativnih taksi ili povećanje nema predloga ministarstva. Verovatno je to predlog koji je osmislilo Ministarstvo za finansije sa ministrom Dinkićem i njegovim saradnicima.
Kada se pogleda većina predloženih republičkih administrativnih taksi, da se uvedu nove ili povećanje već postojećih, uz neke izuzetke, radi se o republičkim taksama koje su vezane za poljoprivrednu proizvodnju, stočarsku proizvodnju, industriju, rudarstvo i energetiku. Ovo je sigurno pomoć Vlade Republike Srbije da proizvodnja u Srbiji krene, sa povećanjem taksi i uvođenjem novih.
Kada se pogledaju pojedinačno predviđene takse, nijedna nema odredbu u Predlogu zakona kolika je zbirna taksa da bi se određeni posao pokrenuo, odnosno dobila sva ta odobrenja, dozvole ili rešenja; ili će se najverovatnije kumulativno, pojedinačno za svaki deo, kako je predviđeno izmenama zakona i osnovnim zakonom, sa promenama koje su već od 2003. godine bile tri puta, ovo je četvrta promena i dopuna ovog zakona, i neće se platiti neka taksa od 20-30.000 dinara, već će to biti ukupna taksa 100, 200 ili 300.000 dinara.
Ako se sagleda politika o opštinskim administrativnim taksama, koje se posebno donose na skupštinama opština na predlog čelnika lokalne vlasti, onda se može shvatiti u kakvom su položaju građani u državi Srbiji, a pogotovo ovi koji se bave nekom privrednom delatnošću ili pokušavaju da krenu sa nekom privrednom delatnošću, bilo da je to poljoprivreda, industrija, zanatstvo ili usluge.
Imamo očigledan primer, ako je u pitanju izdavanje izvoda iz knjige rođenih, venčanih, umrlih i za druge podatke iz matičnih evidencija, da su u svim lokalnim samoupravama, saglasno sa ovom republičkom taksom, u većini opština te takse čak i veće od ove republičke, pa je za uverenje ili izvod iz knjige rođenih u Kraljevu taksa oko 550 dinara.
Ako je naš ceo postupak sticanja nekih prava, ličnih ili porodičnih, vezan za osnovnu dokumentaciju i da svaki naš građanin treba stalno da dokazuje ili, u najboljem slučaju, da bi ostvario neko pravo ili produžio neko pravo na šest meseci, jer sva ta dokumenta važe za šest meseci i onda sve ponovo i sa svim tim taksama, sa stajanjem pred šalterima opštinskih uprava.
Ništa nije bolja situacija kada su u pitanju dozvole, rešenja po zahtevima pred republičkom administracijom...
A vi koji sada vršite vlast, i oni koji su bili pre vas, u predizbornim kampanjama ste govorili da će državna administracija i administracija na lokalnom nivou biti servis građana. Taj servis građana pljačka građane, maltretira ih na šalterima i normalno uzimaju novac.
Sada jedan očigledan primer, ponovo iz Kraljeva, kako radi lokalna administracija, lokalna vlast: jedan građanin kojem je ugroženo pravo da iole normalno živi u svojoj porodičnoj kući u centru Kraljeva, ali zahvaljujući prethodnoj lokalnoj vlasti i ovoj koja je sada, tzv. demokratskog bloka, ugrožen je da koristi svoju porodičnu kuću u centru grada od urbanističke mafije koja je sada počela da gradi u njegovom susedstvu, obratio se građevinskoj inspekciji u SO Kraljevo, odnosno opštinskoj upravi, sa pismenim zahtevom da građevinski inspektor izađe na lice mesta i utvrdi činjenice o njegovoj ugroženosti i zloupotrebu koju vrši taj koji gradi poslovno-stambenu zgradu. Rečeno mu je da ode na šalter, da preda taj svoj zahtev. On je otišao, računajući da će to proći proceduru, ali na šalteru su mu rekli da uplati 850 dinara da bi razmotrili taj njegov zahtev. Normalno, on nije imao sredstava i nije to platio i taj njegov zahtev nije uzet u razmatranje.
Sagledavajući ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o republičkim administrativnim taksama, ovo je samo dalje otimanje od siromašnih građana Srbije i otimanje od onih koji pokušavaju u preteškim uslovima da se bave nekom privrednom aktivnošću, a da ne govorim o onima koji sada pokušavaju da počnu neku privrednu aktivnost kada je u pitanju zanatstvo, neka proizvodnja, poljoprivreda i u okviru poljoprivrede po raznim granama. To je odnos Vlade Republike Srbije prema onima koji treba da donesu neku proizvodnju. Izgleda da za ovu vladu nije važna proizvodnja, važno je samo namaći što više sredstava za budžet Republike Srbije, po svaku cenu, ne gledajući šta će sutra biti.

Poštovani narodni poslanici, Vlada Republike Srbije i poslanička većina koja podržava tu vladu, koja je do sada podržavala, ponela se prema Predlogu ovog zakona kao tehničkom zakonu koji treba da samo prođe skupštinsku proceduru, ali nažalost, ovo nije tehnički zakon. Ovo je zakon koji opredeljuje zadnju sudbinu srpske poljoprivrede, srpskog seljaka.
Sa ovakvim predlozima carina na uvoz poljoprivrednih proizvoda, ako se vladajuća većina opredeli da podrži ove predloge, to je završni udarac u nestajanju srpske poljoprivrede, srpskog seljaka i konačnom kraju države Srbije. Ovo je treća faza uništavanja države Srbije i srpskog naroda po nalogu MMF, Svetske banke, koji se dosledno sprovodi na prostorima Srbije od 5. oktobra do današnjeg dana.
Prvo je uništeno srpskog bankarstvo, pa srpska privreda, a sada dolazi i srpska poljoprivreda. Krajnji cilj je da se srpski narod i građani Srbije ostave bez hrane, da budu zavisni od moćnika iz zapadne Evrope i SAD, a da se prenebregne i ova činjenica – ovi koji su preuzeli vlast od januara 2004. godine, u prošloj godini, kada se utvrđivalo stanje, poslovanje i bruto društveni proizvod države Srbije, rečeno je da je u ukupnom bruto društvenom proizvodu oko 50% iz poljoprivrede.
Da li je ovakav odnos prema 50% ukupnog društvenog proizvoda kada je u pitanju poljoprivreda, sa ovakvim predlogom zakona o carinskoj tarifi i ovo sve što se događalo do danas, pogotovo što će se događati ubuduće? Zar srpska poljoprivreda i srpski seljaci ne mogu da budu oslobođeni od PDV za kupovinu poljoprivredne mehanizacije? Nema nikakve mogućnosti za subvencije, osim malo te premije za otkup mleka.
Zato može da se troši i za najskuplje automobile, i za vile, i za stanove na Dedinju, i za pratnje koje se broje u desetinama, kada idu kolone tih zvaničnika, počev od predsednika Republike Srbije, predsednika Vlade i ministara u Vladi, to su kolone od desetinu najluksuznijih vozila, a da ne govorimo o ljudima koji prate te navodne zvaničnike. Od koga se oni boje? Od koga se ograđuju? Da li od građana Srbije, od srpskog naroda?
Nema kredita. Ovih 20 milijardi što je predviđeno u budžetu za ovu godinu, G17 to deli po svojim kriterijumima. Izmislio je G17 da to moraju biti registrovana poljoprivredna domaćinstva. Jedino imaju mogućnost da preko tih filijala ili ćelija G17, tih 20 milijardi raspodeli. To je kap u moru prema stanju u srpskoj poljoprivredi, stanju seljaka koji su ostali gotovo bez mehanizacije i uopšte bez mogućnosti da iole rade i proizvode normalno.
Rekao sam da je ovo sramna carinska politika kada je u pitanju uvoz poljoprivrednih proizvoda. Prethodni amandmani su se odnosili na živu stoku, mesne prerađevine, zamrznuto meso, a ovom amandmanu koji sam podneo, radi se o uvozu mleka i proizvoda od mleka.
Konkretno, mleko i pavlaka, koncentrovana ili sa sadržajem dodatnog šećera i drugih materijala za zaslađivanje, po ovim tarifnim brojevima kako su ovde navedeni.
Predloženo je da carinska stopa bude 20%, a ja sam predložio da bude 40%. Zašto sam predložio 40%? Da li Srbija, srpski seljaci i ovo malo farmi što je ostalo, (pošto su mnoge društvene farme uništene i rasprodate u bescenje) nisu u stanju da proizvedu mleko za građane Srbije, nego mleko treba da se uvozi i sa ovako malom carinskom stopom? Premija za mleko iznosi 3 dinara. Čuli smo ovde i od prethodnih poslanika SRS koji su postavili pitanje zašto se premija ne isplaćuje.
Osnovno pitanje koje sada proizvođače mleka tišti, što teškom mukom proizvode mleko. Prevashodno su to seljaci sa dve ili tri krave, retke su situacije da imaju više od tri krave, a to im je jedini izvor prihoda i mogućnost da opstanu, da prežive i da privedu svoj život nekom iole dostojnom kraju. Radi se o staračkim domaćinstvima koja su godinama, da ne kažem decenijama proizvodila mleko. To su manji posedi. I ono stočne hrane što proizvedu na svom posedu, tako su upotrebljavali da hrane krave, da proizvode mleko i da predaju u otkup.
Ta minimalna ili ponižavajuća cena od 15 dinara za tzv. sirovo mleko koje su izmislili ovi koji opredeljuju da je to sirovo mleko sa skoro 4% masti, a znaju građani koji su potrošači koje mleko kupuju u prodavnicama i po kojim cenama. Znamo i kakve su te cene kada je u pitanju mleko u prodavnicama, da ne govorim o prerađevinama od mleka: jogurt, kiselo mleko, pavlaka i dr. Za čašu jogurta seljak, faktički, daje litar mleka.
Srbija je bila poznata po gajenju krava za proizvodnju mleka i po tovu junadi i izuzetno kvalitetnom mesu od junadi, koje je proizvedeno kako za domaću potrošnju tako i za izvoz. Nažalost, sve ono što se dogodilo sa sankcijama, ali ni ona prethodna vlada DOS-a, odnosno DS, a i ova ništa nije učinila da se pospeši tov junadi i da Srbija prevashodno ima kvalitetno meso za domaću potrošnju, a da Vlada učini da se to meso plasira i da se izvozi.
Tržišta koja je nekada Srbija imala u pogledu tovne junadi, odnosno mesa, nisu ni pokušana da se ponovo povrate, ali nije ni bila želja ni prethodne, a ni ove vlade da bilo šta u tom pogledu učini. Imam podatak da u opštini Kraljevo, kao teritorijalnoj najvećoj opštini u Srbiji, za zadnje četiri godine je smanjen broj krava za 50%. Ako se ovakva tendencija nastavi, sa ovakvom politikom Vlade, (a sva sreća da ova vlada neće opstati, niti će biti podržana na prvim vanrednim parlamentarnim izborima) za naredne četiri godine mi u Srbiji nećemo imati ni jednu kravu.
Zato ćemo uvoziti mleko iz Slovenije, Mađarske i preko ovih privatizovanih mlekara koje su, na neki način, stvorili radnici koji su radili u tim mlekarama, a prevashodno seljaci koji su decenijama prodavali mleko preko tih mlekara.
Sada su došli u situaciju da te privatizovane mlekare, koje su kupili u bescenje, novopečene gazde neće da im otkupljuju mleko i da idu po selu. Naređuju im da moraju da imaju 60 litara svakog dana, pa ako nemaju 60 litara, onda da nose po dva ili tri kilometra na neka otkupna mesta gde oni to odrede. Pa tamo postave neki, navodno, rashladni uređaj i da seljaci plate za 10-15 litara mleka koje tamo ostave, 300 dinara mesečno, što se koristi taj rashladni uređaj. To je situacija sa proizvodnjom mleka.
Svedoci smo i da je Bogoljub Karić u svojoj kampanji koju vodi širom Srbije (kako da zaposli radnike skidajući lance i katance sa fabričkih hala i kapija), sada je krenuo i da obilazi proizvođače, odnosno vlasnike farmi u Srbiji, koji imaju krave za proizvodnju mleka. Ne daj bože ako bude srpski seljak zavisio od Bogoljuba Karića; da on potpomogne proizvodnju mleka i da preko njega dođe do otvaranja nekih farmi širom Srbije. (Jer on, i njegovi koji predstavljaju kompaniju "Karić" ili "Braća Karić" na Dedinju, sa njihovom vilom "Jelena", nisu ni industrijalci, a najmanje su zainteresovani da se radnici vrate u fabrike, niti da seljaci, proizvođači mleka dođu do iole normalnih uslova za proizvodnju mleka.)
To je pokušaj prevare, kao što je bila prevara u prethodnoj Vladi Zorana Đinđića ili Zorana Živkovića, u opštini Kraljevo, kada je Mile Korićanac, (vrli demokrata, sada frakcionaš te iste Demokratske stranke, sa Čedom Jovanovićem) prevario na desetine seljaka u studeničkom kraju. U selu Rudnu kod Studenice, preko Zajma za preporod Srbije ili Fonda za razvoj, dajući tim seljacima junice iz tova, koje su bile u selu Goričanima, kao junice za proizvodnju mleka. Ti seljaci su zaduženi za 100 i nešto junica, u proseku od 2.500 do 2.800 evra.
Vi, koji sada vodite Ministarstvo za poljoprivredu, a ova ministarka Dulić-Marković sve bi mogla da bude, ili ne znam šta bi mogla da bude, a nikako ministar za poljoprivredu. Trebalo bi da ode u Rudno i da vidi šta je sa tim junicama i šta je sa tom mlekarom, jer ste vi nekada bili zajedno – Demokratska stranka i ova ekspertska grupa G17, koja je sada postala stranka na ovim parlamentarnim izborima. Neće više biti sigurno u ovoj Narodnoj skupštini.
Te prevare koje su činjene prema seljacima i sa ovim što je ovde predloženo je ponižavajuće i dalje uništavanje sela i seljaka. Ne može se prihvatiti da srpski seljak nije u stanju da proizvodi mleko i da se po ovakvoj stopi od 20%, navodno, carine uvozi mleko u Srbiju, sa pričom da mleko, koje proizvode seljaci u Srbiji, nije kvalitetno.
To mleko je od krava koje jedu prirodnu hranu, bez ikakvih aditiva, bez ikakvih posebnih sredstava ih hemije. Ali, hoće i tu da nas prevare. Iako smo mi i kao generacije, odrasli na tom mleku od naših krava, i naša deca, odrastaće i ubuduće.
Neće ova prevara proći srpskom seljaku koji je proizvodio i proizvodi ovo mleko, koje je najkvalitetnije u Evropi i na ovim prostorima. Hvala.

Predsedniče, po članu 104. vaš manir je da posle izlaganja određenih narodnih poslanika, pogotovo poslanika SRS, date neke svoje komentare, ali ti komentari su, na neki način, maliciozni i tendenciozni. Ako ste imali nešto da kažete, treba da izađete za ovu govornicu, tu je potpredsednik Zankov da vas zameni, i da iznesete eventualno svoje neslaganje sa mojim izlaganjem.
(Predsednik: Gospodine Četroviću, recite mi molim vas član?)
Član 104. Sa vašim komentarom, ste na neki način, povredili dostojanstvo Narodne skupštine i mene kao narodnog poslanika. Nisam govorio da vlade izlaze na izbore. Jasno sam govorio o poslaničkoj grupi G17. Jasno sam rekao o ministru poljoprivrede. Ali, ako vas to pogađa, to je vaš problem, što vi pripadate toj poslaničkoj grupi G17, toj stranci G17 plus. Ne znam više šta u tom smislu želite, jer ovo nije prvi put. Ja, kao narodni poslanik, pokušavam da pratim svakoga ko se javi i diskutuje po bilo kojoj tački dnevnog reda, a i vas kao predsednika Narodne skupštine. Smatram da ste vi, kao narodni poslanik, prvi među jednakima ovde.
Imao bih mnogo pitanja za vas, kao predsednika Narodne skupštine, ali ću to ostaviti za drugi put, jer se vi često pojavljujete, ne kao predsednik Narodne skupštine, nego kao jedan od čelnika državne vlasti. Kada ste, i koga ste obavestili od članova ove Narodne skupštine, od odbora, šta vi to radite i koga predstavljate kada se pojavljujete kao čelnik državne vlasti?

Poštovani narodni poslanici, ovih deset predloga zakona o davanju kontragarancija nisu se slučajno našli na dnevnom redu, kako je prvobitno bilo predloženo među 45 tačaka dnevnog reda.
Verovatno se obilnim dnevnim redom želelo da prođu malo primećeno i od narodnih poslanika, a i od javnosti Srbije ove tačke o zaduženjima koja su već učinjena na teret države i naroda od 2001. godine pa do današnjeg dana. Ta zaduženja treba preuzeti i zadužiti državu i narod sa ovim zakonima o kontragarancijama koje raspravljamo danas u pojedinostima.
Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje projekta hitne sanacije saobraćaja ima ukupno sedam članova. Ovaj zakon, odnosno ugovor o finansiranju između SRJ i Evropske investicione banke potpisan je još 13. decembra 2001. godine, i to u Beogradu, za finansiranje projekta hitne sanacije saobraćaja.
To je bilo 13. decembra 2001. godine i zato je usledila ratifikacija tog ugovora ili sporazuma u Skupštini SRJ, i do današnjeg dana ili do predlaganja ovog predloga zakona o davanju kontragarancije nije početo korišćenje ovog zajma, a on ukupno iznosu po ugovoru 66 miliona evra.
Taj zajam kod Evropske investicione banke, 50 miliona evra za Srbiju, a 16 miliona evra za Crnu Goru. Međutim, usled rasturanja SRJ koje su učinili čelnici DOS-a, aktuelne tadašnje Vlade Republike Srbije i Crne Gore, Evropska investiciona banka verovatno nije htela da pusti u korišćenje ovaj kredit, dok se ne da kontragarancija države Srbije, odnosno Crne Gore za te iznose koji će se koristiti, jer zajednica Srbije i Crne Gore nema svoju imovinu i ne može garantovati za vraćanje ovog zajma.
Ako je zajam ili kredit bio u decembru 2001. godine po nekom projektu za hitnu sanaciju saobraćaja, šta on sada znači posle četiri i više godine. S druge strane, rekao sam da u ovih 10 tačaka o Predlogu zakona o kontragaranciji ima pet ili šest koji se odnose na saobraćaj. Ovde se radi o hitnoj sanaciji saobraćaja, sledeći Predlog zakona je za finansiranje i obnovu puteva u Republici Srbiji, pa sledeći predlog zakona je za finansiranje projekta evropskih puteva Srbija i Crna Gora itd.
Kada se pogleda obrazloženje, razlozi za donošenje ovog zakona, između ostalog je navedeno da ovaj ugovor je zaključen u cilju realizacije prioritetnih investicija u saobraćajnoj infrastrukturi Republike Srbije i Republike Crne Gore.
Prioriteti ili ovaj projekat nema više nikakvog značaja za protekle četiri godine, jer u analizi efekata ovog zakona stoji sledeće - da je dobijanjem ovog zajma omogućeno finansiranje, sanacija i rekonstrukcija puteva, popravka mostova, izgradnja novih objekata na graničnim prelazima, kao i sanacija glavne infrastrukture Aerodroma, uključujući i površine za vazdušni i drumski saobraćaj.
Kada sve ovo analiziramo i sagledamo, ovih 50 miliona evra će se sada po usvajanju ovog zakona o kontragaranciji moći uzeti, da li će se usmeriti za određene namene i prema ovom projektu koji je urađen 2001. godine.
Sa druge strane, šta je sve ovde nabrojano? Koji projekti postoje i kako će upotrebiti ova sredstva. Osnovno što se postavlja pitanje, da li postoje neke obaveze prema državi Srbiji za ovo vreme od 2001. godine do današnjeg dana, za nekorišćenje ovog kredita i za neispunjenje uslova za korišćenje kredita, jer nijedna banka, pa ni Evropska investiciona banka neće odvojiti određena sredstva, pa iako ste korisnik, ako ne ispunite uslove, a da nema nikakvih obaveza za ta sredstva koja su opredeljena za određenu namenu.
Kroz zaduženje i ovih 50 miliona evra, i davanje na korišćenje Direkciji kao direktnom korisniku i aerodromu Beograd, kao javnom preduzeću, a znamo i svesni smo situacije, kao i građani Srbije, kako je poslovalo
Javno preduzeće aerodrom Beograd, koje su se sve afere događale i pitanje je šta se danas događa i tom javnom preduzeću, da li će i ovih 50 miliona evra biti upotrebljeno za opremanje luksuznih salona na aerodromu Beograd, da li će Direkcija za puteve da to upotrebi za hitnu sanaciju saobraćaja.
Jer taj projekat sigurno sada ne važi i ne postoji, imajući u vidu da se – od dolaska demokratskog bloka na vlast, od januara 2004. godine, od preuzimanja i ovog dela u okviru Ministarstva za kapitalne investicije od Nove Srbije, odnosno od Velje Ilića – ogromna sredstva troše svakog dana širom Srbije.
Pošto nema ovde ni ministra finansija, ni ministra za kapitalne investicije, da li Direkcija za puteve ima bilo kakav program i plan rada, da li je imala za prethodne godine i da li ima za ovu godinu, i da li druga sredstva iz budžeta, iz naplate drumarine i mnogi krediti koji su do sada iskorišćeni za Direkciju za puteve, da li se koriste po nekom programu i planu i za rekonstrukciju magistralnih puteva po Srbiji.
Građani Srbije su svedoci da gde god se Velja Ilić pojavi, on se razbacuje milionima dinara, pa kaže, nemate put u ovom selu, nemate, ja ću vam obezbediti, pet miliona dobijate sutra.
Vi nemate put, dobićete sutra deset miliona, ja ću vam pomoći da rešite pitanje obilaznice u Novom Pazaru, kada je bio sa Sulejmanom. Kada je došao do Kraljeva i do Veselog spusta, rekao je, sutra počinjemo sa zaobilaznicom oko Kraljeva.
Ali, je verovatno to rekao u onom stanju kada je bio na onom splavu, pa je spasavao onu finu damu, kako je rekao, pa ga je ona hlada i mutna voda Ibra malo ohladila, ili nije bio svestan toga šta govori. Nema obilaznice ni u Kraljevu ni u Novom Pazaru i nema tih miliona koje svakodnevno obećava širom Srbije.
Moraće pred građanima Srbije, pred onima koji izdvajaju za budžet Republike Srbije i iz tih sredstava se koristi za kapitalne investicije, a pogotovu za sredstva koja se koriste uzimanjem kredita, i to kredita ne znamo po kojim uslovima, jer i ovi svi predlozi zakona o kontragarancijama su samo dati u nekoliko članova, a mi nemamo kao narodni poslanici ni ugovore o tim kreditima, niti uslove za korišćenje tih kredita, niti obaveze koje država, u krajnjem slučaju, preuzima za uredno vraćanje tih kredita.
Ako su korisnici tih kredita Direkcija za puteve i Javno preduzeće Aerodrom Beograd, ako se radi konkretno o ovom kreditu za 50 miliona evra, ukoliko Direkcija za puteve ne bude uredno vraćala te obaveze, ta sredstva će se morati obezbeđivati i isplaćivati na račun banke, kako je navedeno u članu 4, u ratama i tranšama sa svim obavezama kako dospevaju.
Kada smo videli prethodni zakon o kontragaranciji za zajam koji je već iskorišćen od 225 miliona, a ne znamo uopšte za šta je on iskorišćen, i najveći je deo bio za puteve, poslanici SRS sumnjaju u namensko korišćenje ovih sredstava, 50 miliona evra, jer sigurno da ne postoji nikakav projekat o sanaciji saobraćaja i da će se ta sredstva upotrebiti po nalogu Velimira Ilića, koji će direktno davati direktoru Direkcije za puteve Srbije i reći će, danas prenosim toliko sredstava tu, danas otvaramo 200 m da rekonstruišemo, sutra rekonstruišemo tu, i da nema nikakve mogućnosti da se izvrši kontrola ni upotrebljenih sredstava ni izvedenih radova na putevima Srbije.
Svesno se to radi i smišljeno, da se započne na stotine mesta i da niko ne može da kontroliše ni koliko je tu radova bilo, koliko je asfalta utrošeno i koliko će se sredstava upotrebiti i isplatiti.
Kao dokaz toga, kroz privatizaciju preduzeća za puteve koje su do sada učinjene širom Srbije, sa drugim privatnicima koji su ušli u rekonstrukciju i izgradnju puteva po Srbiji, samo je dodatna mogućnost zloupotrebe i sredstava iz budžeta, i sredstava iz kredita koji su do sada korišćeni i koji će se koristiti.
Poslanička grupa SRS nije bez razloga uložila amandmane i na predlog ovog zakona, i nadamo se da neće proći svi članovi od 1. do 7, za koje predlažemo da se brišu, imajući u vidu da nemamo nikakve pokazatelje, niti odlučne činjenice da bi glasali za ovakav predlog zakona. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije. Verovatno Zakonodavni odbor ulazi u suštinu člana 4. pa bez njega ovaj zakon ne bi mogao da ima svoje dejstvo.
Član 4. koji ima naslov - Način povlačenja sredstava zajma, a glasi: "Sredstva zajma povlače se po zahtevu korisnika zajma, preko Ministarstva finansija, na specijalni račun – (sa nekim slovima) "EIB T. R. P. Loan F. R. Y. (Srbija)", koji će biti otvoren na ime Republike Srbije kod NBS".
Kao što smo već videli, u članu 1. ovaj zajam je za hitnu sanaciju saobraćaja, odnosno ugovor je zaključen još 13. decembra 2001. godine, u članu 3. su korisnici ovog zajma Republička direkcija za puteve i JP "Aerodrom" Beograd, u članu 4. se jasno vidi da korisnici zajma ne treba da ispune nikakve usluge da bi povlačili sredstva zajma u iznosu od 50 miliona evra.
Sa druge strane, iz nekoliko članova ovog zakona se ne vidi koliko koji korisnik zajma može povući sredstava. To jasno dokazuje da nema nikakvog projekta hitne sanacije saobraćaja i da će sredstva povlačiti Direkcija za puteve i JP "Aerodrom" Beograd, kako to bude odlučio ministar Velja Ilić, direktor Direkcije Jocić i direktor JP "Aerodrom" Beograd.
Neshvatljivo je da se na ovaj način može odrediti povlačenje sredstava, pogotovo od zajma. Jocić je direktor Direkcije, koji radi po nalogu Velje Ilića i potpisuje samo naloge za puštanje sredstava, kako to Velja opredeli. To će biti slučaj i sa ovih 50 miliona evra. Postavlja se ovde jedna dilema - da li su ova sredstva već iskorišćena i da li je ovo neko pokriće, kao i za prethodni predlog zakona o kontragaranciji.
Nemamo ovde ministra finansija da ga pitamo da li se mogu bilo koja sredstva povlačiti bez neke dokumentacije, koja treba da bude podloga i osnov za povlačenje sredstava. Izgleda da može kad su u pitanju krediti, zaduženja države Srbije, jer ovi koji su došli 2000. godine na vlast, i danas su na vlasti, i sa svim ovim zaduženjima, na stotine miliona evra unazad nekoliko godina, sa otpisom duga u Parizu i Londonu.
Oni su ne samo olakšali problem duga državi i narodu, naprotiv, iz dana u dan su država i narod sve zaduženiji. U 2007. godini, kada dođu na red otplate od preko milijardu evra, mi ćemo, kao država i narod, pasti u dužničku docnju, a posle toga u dužničko ropstvo.
Kao narodni poslanici, poslanici SRS su isticali i tražili da Vlada Republike Srbije podnese izveštaj o svom radu za 2004. godinu, odnosno izvršenje budžeta za 2004. godinu, u kome bi stajao i izveštaj o radu Ministarstva za kapitalne investicije, a deo u tom izveštaju bi morao biti i izveštaj o radu Direkcije za puteve i izveštaj o radu JP "Aerodrom" Beograd.
Nažalost, već smo na polovini jula i mi nemamo izveštaj o izvršenju budžeta Republike Srbije za 2004. godinu, a zato ćemo imati rebalans budžeta za narednu sednicu i dalje planiranje i trošenje sredstava u 2005. godini.
Šta je ovde još bitno reći kada je u pitanju ovo zaduženje i korišćenje ovih 50 miliona evra od strane Republičke direkcije za puteve i JP Aerodrom "Beograd". Vlada Republike Srbije je ušla u program restrukturiranja republičkih javnih preduzeća. Prema tome, i Direkcije za puteve i JP Aerodrom "Beograd".
Cilj restrukturiranja republičkih javnih preduzeća je njihova privatizacija i diktat koji treba da se sprovede po zahtevu MMF-a i Svetske banke, da republička javna preduzeća, kao i sva javna preduzeća u državi, moraju biti privatizovana.
Da li je restrukturiranje i priprema tendera i za Republičku direkciju za puteve i za JP Aerodrom "Beograd" zaduženje što više i korišćenje sredstava nenamenski, bez polaganja računa, a da sutradan na raspisanim tenderima ta preduzeća budu privatizovana, a obaveze po iskorišćenim kreditima ostanu na državi i narodu.
Očigledan i jasan je primer Železara Smederevo, gde su stotine miliona ostale kao obaveza za kredite koji su iskorišćeni za Železaru Smederevo unazad za deceniju i više, ostale kao obaveza države i naroda, a Železara Smederevo je prodata za 21 milion dolara, ne samo železara, nego i luka, carinska zona.
Sada smo bili svedoci hvale kako Železara uspešno radi. Normalno da uspešno radi kada su sve obaveze sa Železare skinute i ostavljene državi i narodu. Da li će ovo biti isto situacija da, pored mnogih kredita, koje su Direkcija za puteve i JP Aerodrom "Beograd" do sada iskoristili, ostati kao obaveza države i naroda, a da se kroz restrukturiranje i tendersku prodaju pojave neki kupci iz Zapadne Evrope koji su već registrovali svoje firme i koji će kupiti Direkciju za puteve i JP Aerodrom "Beograd".
Još jedno pitanje, vezano za Direkciju za puteve. Ovde je bila na dnevnom redu rasprava o Zakonu o koncesijama na autoputevima Srbije. Mi kao poslanička grupa SRS argumentovano i sa činjenicama smo kroz diskusiju, iznoseći prevashodno u javnost Srbije, dokazali da koncesije na izgrađenim autoputevima Srbije su pljačka i otimačina ogromnog dela novca koji će se naplaćivati kroz putarinu za naredne godine od strane koncesionara koji su već pripremljeni u Zapadnoj Evropi, koji su se registrovali i koji će se pojaviti na tenderu za koncesije, da naplaćuju koncesije na izgrađenom autoputu od Novog Sada do Niša i na delu već izgrađenog autoputa od Novog Sada do Subotice.
Steći će ti novi Hamovići i Lazarevići i mnogi drugi, koji registruju svoje firme u Zapadnoj Evropi, milijarde evra na naplati putarine, a Direkcija za puteve je već podigla cenu odnosno naknadu putarine za 60% pre nekoliko dana, pripremljeno je da putarine budu izjednačene sa putarinama u Evropi, odnosno putarine za domaća i strana vozila, da bi ovi koji su se već organizovali, uz pomoć Ministarstva za kapitalne investicije Vlade Republike Srbije na tim tenderima za davanje koncesija, budu ti koncesionari, za narednih 20, pa se čak pominje period od 30 godina, opljačkaju građane Srbije i državu Srbiju za nekoliko milijardi evra.
Stoga, ovaj amandman na član 4. traži brisanje člana 4, jer nema nikakvih uslova za povlačenje sredstava, niti dokaza o nameni tih sredstava, za šta treba da se iskoriste, iz kredita koje će preuzeti država i narod. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, Zakon o bankama i drugim finansijskim organizacijama jedan je od sistemskih zakona, kojim se reguliše rad banaka i finansijskih organizacija. Ali, nažalost, ovo je deseta izmena, koliko sam mogao da vidim. Osnovni zakon je donet još 1993. godine. To je bio zakon Savezne Republike Jugoslavije, objavljen u "Službenom listu SR Jugoslavije", broj 32.

Izmene i dopune Zakona do sada su vršene devet puta, a ovo je deseta izmena. Nažalost, ministar finansija i ova vlada, kao i ona prethodna vlada koja je došla 5. oktobra, nisu našli za shodno da urade jedan novi tekst zakona, iako se ovde u više navrata i od strane ministra finansija i drugih govori da je reforma bankarskog i finansijskog sistema i monetarni sistem u Srbiji jedan od najboljih sistema i najbolja reforma izvršena na prostoru jugoistočne Evrope i od svih zemalja u tzv. tranziciji.

Ta reforma i ta uređenost ili zakonsko regulisanje i dobro poslovanje banaka je samo privid, jer bankarski sistem nije u funkciji niti države, niti privrede, niti građana. Dokaz je i stanje u privredi, stanje u socijalnoj sferi, stanje u ekonomiji, a banke su te koje treba na neki način da budu poluga, jer tokovi novca i uslovi na tržištu novca bitno opredeljuju privrednu situaciju, privrednu stabilnost, a pogotovo socijalnu situaciju i ekonomsku stabilnost zemlje.

U Srbiji sada imamo banke koje nisu u funkciji niti države niti građana, naprotiv, one služe prevashodno pljačkanju države i naroda. Jer, ne može se od takvih banaka, kako su one osnovane, pod kojim uslovima rade, bez suštinske kontrole centralne banke i javnosti rada tih banaka i usmeravanja od Narodne banke, očekivati da njihova funkcija bude u depozitima koje privredni subjekti silom prilika imaju kod tih banaka, a da ne govorim o depozitima građana, da budu upotrebljeni za razvoj privrede i države, a i da pomognu građanima da rešavaju svoje egzistencijalne probleme.

Juče i prethodnih dana govorilo se uspešnosti poslovanja ovih banaka i o štednji, koja iznosi preko milijardu i 400 miliona evra. Juče sam postavio pitanje, a i sada postavljam pitanje ministru finansija i celoj Vladi – ako je štednja milijardu i 400 miliona evra, gde je ta štednja usmerena?

Ako u poslovnim bankama imamo milijardu i 400 miliona evra, zašto dozvoljavamo sebi kao država da nas neko ucenjuje za 10 ili 20 miliona evra ili 20 miliona dolara, da nas ponižava, da činimo nešto što nismo i ne treba da činimo, a do sada je to činjeno? Dakle milijardu i 400 miliona evra depozita u poslovnim bankama treba da se upotrebi za kreditiranje privrede i građana Srbije. Gde je taj novac usmeren?

Da li je tačno, ovo je jedan od podataka, jedna činjenica ili jedno pitanje, da je pre godinu i više dana ″Rajfajzen banka″ od sredstava koja se nalaze na računu te banke ovde u Srbiji kupila za 80 miliona evra obveznice austrijske države za školstvo države Austrije. Ako je ta činjenica tačna, onda je bespredmetno raspravljati i razgovarati o funkciji tih banaka, pogotovo banaka koje imaju strane nazive i navodno predstavljaju delove tih banaka iz Evrope.

Da li je tačno da te banke koje su osnovane kao filijale ili delovi tih banaka iz zapadne Evrope nemaju ništa zajedničko, osim naziva, sa tim bankama i samo predstavljaju vid prikupljanja depozitnih sredstava i prenošenje tih sredstava ili vraćanje raznim kanalima u zapadnu Evropu i širom sveta?

Naše banke koje posluju danas na finansijskom tržištu Srbije prevashodno imaju za cilj da izvuku što više mogu, po raznim osnovama, sredstava iz države Srbije, a nemaju za cilj da budu u funkciji ni države ni naroda.

Ako se pogleda kako se isplaćuju penzije u Srbiji, da li je normalno i logično, da li je ponižavajuće da sredstva koja se prenesu za isplatu penzija svakoga meseca dva puta mesečno, a to se objavljuje u svim medijima u Srbiji, uz obrazloženje da se prenos na tekuće račune vrši istoga dana, a isplata u gotovom da se vrši narednog dana?

Svedoci smo, van urbanih centara, ali izgleda i u njima, da penzioneri koji primaju penzije u gotovom danima čekaju pred šalterima pošta i nisu u mogućnosti da podignu svoje minimalne penzije prvi dan posle objavljivanja isplate penzija.

Postavlja se pitanje šta radi Narodna banka, gde su ta sredstva, ako znamo da se penzije moraju isplatiti onog momenta kada se prenesu na račun i poslovnih banaka i Poštanske štedionice. Ko ta sredstva koristi više dana? Ko to dozvoljava? Ko dozvoljava maltretiranje i ponižavanje penzionera širom Srbije koje se ponavlja svakih 15 ili 20 dana prilikom isplate penzija?

Izmena Zakona koja je predložena u ovih osam članova samo je dokaz da nema ni volje, ni snage, niti želje Ministarstva za finansije, na čelu sa ministrom Dinkićem, da se donese ovaj sistemski zakon, da ne bude ovih deset izmena, sa ovom izmenom koja se danas predlaže, da se uvede red u poslovanje banaka i finansijskih organizacija. Naprotiv, sa ovakvim izmenama zakona, koje traju više od 10 godina, održava se ovaj haos i neodređivanje pravne regulative kroz jedan tekst zakona koji će biti jasan i onima koji vode poslovne banke u Srbiji, a i onima koji su dužni da kontrolišu rad poslovnih banaka u Srbiji.

Funkcija Narodne banke Srbije nije ostvarena u kontroli poslovnih banaka, zato imamo ovakvo stanje kakvo imamo. Imamo jedno haotično stanje. Šta je cilj ovakvog stanja u Srbiji – da poslovne banke budu u funkciji mafijaških lobija, organizovanog kriminala, jer sve što se događa u organizovanom kriminalu i mafijaškim lobijima širom Srbije, kako na nivou države Srbije, tako i na lokalnom nivou, u direktnoj je sprezi sa poslovnim bankama. Sve privatizacije i sve velike transakcije u prometu kako robe tako i usluga direktno su vezane sa poslovnim bankama, jer se ne može nijedna velika transakcija, kada je u pitanju novac, obaviti bez poslovnih banaka.

U krajnjem, problem ovakvog haotičnog stanja i kriminala u državi Srbiji je i problem kontrole i poslovanja poslovnih banaka. Nije bez razloga što aktuelna vlast, na čelu sa ministrom Dinkićem, teži da uništi i ove dve poslednje velike banke koje država i narod imaju. Država Srbija, za neko kratko vreme, neće imati nijednu svoju nacionalnu banku. Šta će nama ostati, kao narodu i državi – da, kako se u poslednje vreme govori, treba da imamo te tzv. brendove rakije, pekmeza, a mi nismo sposobni ni kao narod, ni kao država da održimo tradiciju i u bankarskom sistemu, kao i u drugim sistemima koje smo imali decenijama ili stotinama godina.

Tradicija srpskog bankarstva je stara stotinama godina, ali, nažalost, to nam se želi onemogućiti, jer Srbi i srpski narod nisu sposobni da vode nijedan posao, osim da dođu u situaciju da budu samo radnici koji će izvršavati ono što nam se bude serviralo iz zapadne Evrope kroz sve ove programe i strategije koje treba da se sprovedu i od bivše dosovske vlasti i od ovog demokratskog bloka.

Srbija treba da bude zemlja sa prostom radnom snagom i ovde treba da budu uvedene najniže i prljave tehnologije, a oni koji će vladati Srbijom sedeće negde u Briselu, Hagu, Londonu, Parizu, Njujorku, Vašingtonu i širom sveta. Srbija i srpski narod to ne sme dozvoliti, jer smo mi kao narod dokazali u svim oblastima života i rada, pa i u bankarskom sistemu, da smo sposobni. Svojevremeno smo imali velike banke koje su bile svetski priznate banke i imale su korespondentske odnose sa svim velikim bankama sveta.

Nažalost, vi koji ste došli 2000. godine posle 5. oktobra i vi koji to nastavljate u ovoj vladi demokratskog bloka želite da poništite sve što je srpski narod kroz istoriju uradio i stekao. Hvala.

 

Poštovani narodni poslanici, evo, poslanik iz vladajuće većine pita koji je ovo amandman. Tako oni pažljivo prate zasedanje i tok rada Narodne skupštine, ali mi poslanici Srpske radikalne stranke argumentovano od člana do člana dokazujemo bespredmetnost ovog zakona i pogubnost posledica ovakvog zakona. Dokaz je da će ovo akcionarsko društvo, nazvano agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije, dobiti iz budžeta Republike Srbije, odnosno od građana Srbije će se uzeti 12,5 miliona evra za početak, a videćemo kako će stvari dalje ići, ako uopšte ovo akcionarsko društvo zaživi.
Odredbe čl. od 15. do 21. ovog predloga zakona, sprega ili namera predlagača – ko čini skupštinu, upravni odbor, izvršni odbor, a suština je ovih odredbi da te organe treba da sačinjavaju oni koje predloži Vlada Republike Srbije kao ovlašćene predstavnike, da će upravni odbor opet Vlada predložiti, jer ona je faktički skupština ovog akcionarskog društva i dođosmo do suštine: da naša vlada, Vlada Republike Srbije posta agencija i akcionarsko društvo. Deo te vlade će biti agencija i akcionarsko društvo.
Kada vidimo član 18, da upravni odbor ima predsednika, zamenika predsednika i tri člana, opet će Vlada kao skupština akcionarskog društva ili agencije odrediti taj upravni odbor i izabrati taj upravni odbor. Da li će to biti ministri, zamenici ministara ili pomoćnici ministara? Dao bog, imamo dosta zamenika u svakom resoru, a verovatno i ministar Dinkić pomoćnika, verovatno su to eksperti iz G17, pa i gospođa Vesna Džinić koja je bila u Agenciji za sanaciju i stečaj banaka, sada je ekspert za finansije, da usreći državu Srbiju i sve građane.
Sledeće što je vrlo interesantno, pored člana 19. gde se navodi nadležnost upravnog odbora, kao što u prethodnom članu postoji nadležnost skupštine, jeste član 20: ″Upravni odbor bira članove izvršnog odbora.″ Znači, opet ti iz Vlade, posrednici ili određeni, biraju izvršni odbor. Sledeća odredba u članu 20: ″Članovi izvršnog odbora su izvršni direktori.″ Znači, automatski postaju izvršni direktori te agencije, tog akcionarskog društva.
Član 21. jeste član, verovali ili ne, ako ima ovde ljudi koji mogu da razumeju da li je ovde moguće, ali izgleda da je moguće da se i ovako predloži: ″Predsednik izvršnog odbora je generalni direktor Agencije.″ Sledeća odredba: ″Generalnog direktora Agencije bira upravni odbor.″ Ako je već predsednik izvršnog odbora, on je generalni direktor i ko ga onda bira i zašto ga bira?
Kada se sagledaju ove odredbe o organima ove agencije, odnosno akcionarskog društva, a koju će voditi Vlada Republike Srbije preko ovlašćenih predstavnika, jasno je šta je cilj ovog zakona i koje su namere: da se poslovi navodno izvoza, osiguranja izvoza vode preko Vlade Srbije. Praksa mnogih zemalja nije sigurno ovakva i, začudo, verovatno niste imali mogućnost, ministar Dinkić nije imao mogućnost da se pozove ni na jednu direktivu, ni na jednu preporuku Evropske unije, osim na Bernsku uniju - međunarodnu asocijaciju osiguravača izvoznih kredita. Ovo je delo i pokazivanje sposobnosti i uma samog ministra i njegovih saradnika, sa ovakvim zakonom, sa ovakvim odredbama o organu koji će rukovoditi ovom agencijom, odnosno osiguravajućim društvom.
Država Srbija ili bivša Jugoslavija imala je specijalizovane banke, što je navedeno u obrazloženju, a posao izvoza pored specijalizovane banke nemoguće je organizovati i voditi bez direktnog učešća poslovnih banaka. Poslovne banke faktički su te koje preko dela svojih sredstava treba da pomognu izvoz, preko kreditnih linija koje direktno korespondentski uspostavljaju sa stranim bankama, ali nažalost, kao što smo govorili u prepodnevnoj raspravi, mi u suštini nemamo prave poslovne banke koje rade u smislu banaka, u korist privrede i građana. Naprotiv, to su mafijaške banke koje ne interesuje niti izvoz, niti priprema izvoza, niti uopšte poslovi privrede.
″Jubmes banka″ je privatizovana i postala je sada privatna banka. Ko je i na koji način tu državnu banku, izvoznu banku, privatizovao, to niko živi ne zna. To je rađeno iza svetla javnosti, kao što je i drugi deo banaka koje su formirane; jedan primer je ″Ju garant banka″, koju je vojni servis Narodne banke Srbije pretvorio u privatnu banku. To je samo dokaz kako se otima bankarski prostor na teritoriji Srbije.
A, ovo što je ovde predloženo, od člana 15. do člana 21, o organima ove agencije, odnosno akcionarskog društva, jasno govori ko će raspolagati sa ovih 12,5 miliona evra ili 25, a verovatno će se u nekom narednom predlaganju budžeta za 2006. godinu ovde dodati još sredstava, pa će sigurno ova agencija, odnosno akcionarsko društvo od dela Vlade Republike Srbije biti likvidno i rentabilno u svom poslovanju, ne u interesu niti građana Srbije, niti privrede Srbije, niti izvoza Srbije, nego u interesu tih koji će voditi ovo akcionarsko društvo. Zbog toga je Srpska radikalna stranka predložila brisanje svih prethodnih članova, pa i ovog člana koji je ovde na dnevnom redu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je jedan od zakona kojima se predlaže izmena Zakona o stečaju i likvidaciji banaka, s tim što se ovim izmenama obuhvataju i društva za osiguranje, odnosno stečaj i likvidacija društava za osiguranje.
Ovo je sled prethodnih zakona kojima se objedinjuje kontrola i postupak ne samo rada, nego i stečaja i likvidacije banaka i osiguravajućih društava, od strane jedne stranke koja u aktuelnoj vlasti u Srbiji, takozvanom demokratskom bloku, kontroliše monetarnu i finansijsku sferu. Jasno je da je monetarna i finansijska sfera jedna od najznačajnijih oblasti za funkcionisanje države, a na neki način opredeljuje i sudbinu građana, pravnih lica i subjekata koji postoje u toj državi.
Znamo da od 2000. godine na neki način G17 plus kontroliše monetarnu sferu preko Narodne banke Srbije, ranije preko Narodne banke Jugoslavije, a da sada preko Ministarstva finansija i preko Narodne banke kontroliše sve tokove, kako u sticanju tako i oporezivanju građana i pravnih subjekata, a na neki način utiču ili imaju glavnu ulogu u trošenju sredstava, kako kroz budžet Republike Srbije, tako i kroz budžete lokalnih samouprava, jer i oni su na neki način opredeljeni sistemskim zakonima.
Ova agencija koja je bila predmet zakona o osiguranju depozita postojala je i ranije, to je bila Agencija za sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka. Tom agencijom je rukovodila grupa G17, jer je predsednik saveta te agencije bio Labus i ona je, po nalogu ili programu koji je napravljen na Zapadu, likvidirala preko noći četiri najveće banke u Srbiji.
Šta se posle skoro četiri godine od likvidacije tih banaka dogodilo na finansijskom tržištu Srbije? Likvidacijom te četiri banke Srbija je dobila mnogo tzv. privatnih banaka, i neke strane banke. Međutim, sve ovo što G17 ističe, da je reforma bankarskog sistema u Srbiji izvršena najbolje u celom okruženju, jeste samo varka, jer sve ove banke koje su osnovane, kako domaće, tako strane, nisu ništa doprinele za bolji standard građana, niti su poboljšani uslovi korišćenja kredita, a da ne govorimo o štednji.
Priča o milijardu i 700 miliona evra ili dolara štednje građana je bespredmetna i nema nikakvog osnova. Ako je tolika štednja, gde se plasiraju sredstva od poslovnih banaka? Da li Narodna banka, da li Ministarstvo finansija ima uopšte neke pokazatelje koliko sredstava te banke plasiraju u privredu Srbije i koliko je plasirano građanima? Nažalost, ne verujem da su to velika sredstva, naprotiv, ta sredstva koja se prikupe od građana po raznim osnovama prevashodno se iznose iz Srbije, bilo preko deficita platnog prometa, bilo na druge nezakonite načine.
Stečaj koji je počet još januara 2002. godine nad ove četiri velike banke je samo velika pljačka, kako depozita tih banaka, tako ogromne pokretne imovine koja je razgrabljena, rasturena, a finale svega je da protok vremena učini svoje i da se otme ogroman poslovni prostor u najekskluzivnijim centrima, kako u Beogradu, tako i širom Srbije.
Stečaj nije vođen ni od Agencije za sanaciju i stečaj banaka, niti od Trgovinskog suda u Beogradu da se naplate potraživanja te četiri velike banke, pa imamo mnogo primera da dužnici ″Jugobanke″, ″Beobanke″, ″Investbanke″ nisu naterani da plate ono što su dugovali tim bankama. I, ti se sada pojavljuju kao kupci u postupku privatizacije, a pojavljuju se i kupci u postupcima prodaje nepokretne imovine kroz stečajne postupke ili naplate potraživanja preko redovnih sudova, odnosno preko opštinskih sudova.
Ima jedan primer u Kraljevu da jednom dužniku, koji ima založno pravo, i to po Zakonu o izvršnom postupku, na nepokretnoj imovini na 3,5 miliona tadašnjih maraka Trgovinski sud sa Agencijom za stečaj banaka nije naplatio to potraživanje, ali je taj kupio u centru Kraljeva poslovni prostor od 500 kvadrata, sa zemljištem, i to u najužem centru grada, za 15,5 miliona preko javne prodaje koju je sproveo Opštinski sud u Kraljevu.
Od koga je to kupio? Kupio je za potraživanje koje je imala Vojvođanska banka prema Hladnjači Kraljevo za 15,5 miliona, a Hladnjača Kraljevo prodata je na aukciji. Članovi Odbora za privatizaciju dobro znaju kako je prodata Hladnjača Kraljevo na aukciji, kako se taj većinski vlasnik poneo prema radnicima Hladnjače Kraljevo i kako je grubo prekršio sve odredbe ugovora o kupoprodaji.
Kada se sve to sagleda i poveže vidi se da se radi o jednom organizovanom kriminalu koji se proteže od Trgovinskog suda u Beogradu, Agencije za privatizaciju, pa aukcija, Vojvođanska banka, Opštinski sud Kraljevo koji prodaje i taj koji kupuje, a nije vratio tadašnjih 3,5 miliona maraka.
Drugi primer, još drastičniji: radnici banaka koje su gurnute u stečaj nisu dobili nadoknadu ličnog dohotka za decembar mesec 2001. godine. Mnogi su otišli po tzv. programu za sanaciju banaka, koji je sprovodio Labus sa Agencijom za sanaciju i stečaj banaka, a to je bila varka ili prevara, od juna do decembra meseca; bila je očigledna namera da se banke gurnu u stečaj. I za toliko godina, pored prodaje celokupne nepokretne imovine, radi se o velikoj imovini u nameštaju, opremi, motornim vozilima, pa čak i umetničkim slikama i dragocenostima u centralama ovih banaka, ali se ne zna gde se sve to našlo i za šta su ta sredstva utrošena, radnici za tri i po godine nisu dobili nadoknadu, niti ima prioriteta kod Trgovinskog suda u Beogradu da dobiju nadoknadu za decembar, tih 8.500 radnika, a oni koji su otišli u penziju nisu dobili posle 3,5 godine ni otpremnine.
To je suština kako je Agencija za sanaciju i stečaj banaka vodila i kako vodi postupke stečaja za ove četiri banke, a ništa bolje neće raditi ni ova agencija za osiguranje depozita, jer će to biti isto agencija koja će biti sastavljena od ljudi iz G17.
Oni će na isti način za banke koje nisu njima po volji pronaći zakonske mogućnosti da ih odvedu u stečaj, a da se bankama za koje smatraju da treba da ostanu na finansijskom tržištu Srbije ostavi prostor, da imaju što manju konkurenciju, nastave sa radom na ovakav način bez značajnije kontrole.
Kao član Odbora za finansije znam da na dnevni red Odbora za godinu i po dana nijednom nije došao izveštaj Narodne banke o kontroli poslovnih banaka. To jasno govori da Narodna banka ne vrši suštinsku kontrolu poslovnih banaka.
Ali, kako se stvari sada odvijaju, izgleda da su dve stranke u Srbiji oko ove dve banke koje još nešto znače kao domaće banke podelile interese, kao što su podelile interese oko osiguravajućih društava sa ovim zakonom o osiguravajućim društvima i kontroli ko će vršiti rad osiguravajućih društava.
Tu su interesi jasni: znači, jedna banka jednoj stranci, a druga banka drugoj stranci, a radi se o Vojvođanskoj banci i Komercijalnoj banci, kao što se radi o ova dva velika osiguravajuća društva – "Dunav" i DDOR "Novi Sad".
Predlogom ovog zakona se faktički sve stavlja, narodski rečeno, pod šapu jedne stranke koja više nema podršku u biračkom telu Srbije, niti među građanima Srbije. Svesni toga, oni zato sve ovo rade i predlažu da bi zgrabili pod svoju kontrolu ono što mogu iskoristiti do prvih izbora koji će neminovno uslediti na jesen.
Građani neće nasesti na ono što su radili i na podvale koje su napravili 2000. godine, da će Srbiju izvući tzv. eksperti, jer to nisu eksperti, to su izvršioci programa obaveštajnih službi sa Zapada, ostvarenja interesa tih službi, direktnog sprovođenja programa MMF-a i Svetske banke.
Svaka država koja je prihvatila sprovođenje programa MMF-a i Svetske banke došla je u dužničko ropstvo. Doživela je to i Argentina, i Indonezija i mnoge zemlje u svetu.
Da je dobar program MMF-a, a vi se po potrebi pozivate na iskustvo Slovenije, Slovenija bi prihvatila program MMF-a, pa bi ugasila sve svoje banke, pa i Ljubljansku banku. Oni su bili mnogo pametniji i imali su bolje rukovodstvo nego što je Srbija, nažalost, imala od 2000. godine, jer Slovenija nije ugasila Ljubljansku banku kao što nije ni privatizovala velika preduzeća u Sloveniji. Ta preduzeća su postala državna preduzeća, ali je zato slovenačka privreda našla otvorenu granicu prema Srbiji i veliko tržište, što je maltene dovoljno za celu njenu privredu. Hvala.

Član 100, valjda je sada 104. Evo, kao narodni poslanik i kao čovek govorim na osnovu činjenica. Radio sam 24 godine u Jugobanci Kraljevo. Dobro sam poznavao situaciju vezanu za ″Jugobanku″, a preko sistema ″Jugobanke″ znao sam situaciju ove tri velike banke u Srbiji.
Nije tačna činjenica da je dug tih banaka bio 8,5 milijardi, kako je ovde rekao poslanik Albijanić; ne znam da li to on računa u dolarima, markama, dinarima, u lirama italijanskim verovatno.
Nažalost, te banke su imale velika potraživanja, kako prema privredi, tako i prema državi Srbiji, na neki način. Ali, stalno mahati sa tom starom deviznom štednjom i kriviti banke za staru deviznu štednju – stara devizna štednja ili deo te štednje je uložen u privredu Srbije, u infrastrukturne i velike objekte u Srbiji. Reći ću vam samo jedan podatak: "Sava centar" je delimično izgrađen iz sredstava te devizne štednje. Taj pogrešan naziv – stara devizna štednja je ubačen svesno i namerno 1990. ili 1991. godine.
Moram da postavim sledeće pitanje. Od strane šefa poslaničke grupe G17 plus se govori o uspešnim pregovorima i otpisu duga u Parizu i Londonu. Jedanput ili dvaput sam ovde postavio pitanje zašto su pregovarači Labus i Đelić prihvatili pretvaranje duga u evre, kad je većina duga bila u dolarima i u drugim svetskim valutama? Po tom osnovu su država Srbija i srpski narod dodatno opterećeni sa 3 milijarde dolara, jer kursna razlika između dolara i evra u momentu kad su sklapali sporazum do današnjeg dana je preko 30-35%, dakle, rast evra u odnosu na dolar. To je dodatno tri milijarde dolara. Znači, nije tačno da je otpisan dug. Zapad nama nije nijedan dolar otpisao. Faktički, oni su samo za ove tri i po godine izjednačili onaj navodni otpis sa razlikom u vrednosti.
Drugo pitanje, ako pominjete banke, gde su sredstva? Gde su deponovana devizna sredstva ovih banaka? Gde su sredstva agencije "Jugobanke" iz Njujorka – 120 miliona dolara? Gde su sredstva banke u Moskvi, kojima posle raspolažu Dinkić, Janjušević i Kolesar i osnivaju Nacionalnu štedionicu? Gde su sredstva Jugoslovensko-engleske banke u Londonu? To su pitanja na koja G17 plus, Labus i Dinkić moraju da odgovore jednog dana, da polože račune.
To su pitanja, pored pitanja o sredstvima koja su se našla na Kipru. Zašto ste zaćutali oko Kipra? Zašto pokušavate da u nekim TV duelima, člancima, knjigama koje pišu vaši koalicioni partneri, bacate maglu u oči građanima Srbije, da pričate o uspešnosti ovih banaka? Pod kojim uslovima ove banke daju kredite?
(Predsedavajući: Vreme.)
To su najskuplji krediti u Evropi. Ko može da se kreditno zaduži? Ove banke imaju najluksuznije poslovne prostore. Kako one posluju? Izgleda da su to mafijaške banke, rade ko zna koje poslove. Radio sam u banci i znam šta znači obezbediti sredstva za troškove banke.