Poštovani narodni poslanici, evo, ministra i dalje nema,  verovatno mu je kesa povelika i deli nešto, ne znam da li ovde po Narodnoj skupštini ili je otišao napolje da deli, iako je predsednik Narodne skupštine obećao da će ministar biti ovde prilikom rasprave o amandmanima.
U ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 6. kojim predlažem da se u članu 6. razdeo 5. briše glava 5.5. i funkcija 110.
Radi se o Kancelariji za pridruživanje EU pri Vladi Republike Srbije. Iznos ukupnih sredstava je 49 miliona 300 hiljada dinara.
U situaciji u kojoj se nalaze građani Srbije i da je jedan dobar deo građana gladan, go i bos, da nema sredstava da se leči, da se ukidaju subvencije privredi, poljoprivredi, a Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo ne brine o tome i uopšte ne postavlja pitanje o setvi pšenice jesenas. Nijednom rečju nisam čuo u sredstvima informisanja da su se ministar poljoprivrede i Vlada bavila tim problemom.
Vlada je nastavila ono što je započela Vlada Đinđića i Živkovića. Formirana je agencija, kancelarija, uprava, fond, službe, saveti, poverenici, zaštitnici i ne znam koje sve nazive nisu izmislili, da bi formirali jednu paradržavnu administraciju koja treba da bude paralelna sa državnom upravom. Nažalost, umesto da se Vlada Vojislava Koštunice pozabavi jednom hitnom reformom državne uprave, iako je ovde usvojen Zakon o državnoj upravi, a da ta državna uprave bude racionalna i štedljiva i u interesu države, a pogotovo u interesu građana koji preteško žive.
Ova kancelarija za pridruživanje EU formirana je uredbom Vlade Republike Srbije i to je objavljeno u "Službenom glasniku Republike Srbije", broj 75/05, znači u ovoj godini. Nema ovde ministra da mu postavimo pitanje – šta radi Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, a opredeljena sredstva za rad ovog ministarstva su 106 miliona 214 hiljada dinara?
S druge strane – šta radi Kancelarija Srbije i Crne Gore za pridruživanje EU, za koju su u istom budžetu za 2006. godinu opredeljena sredstva od 14 miliona 718 hiljada dinara? Sledeće pitanje – šta radi Ministarstvo za ekonomske odnose, a ovo je verovatno pri Ministarskom savetu, jer za narednu godinu je opredeljen 391 milion 429 hiljada dinara?
Gledajući sve ove iznose, gledajući obrazloženje kojim Vlada odbija ovaj amandman koji sam podneo u ime SRS, jasno je da je cilj formirati neke paradržavne administrativne organe i suština je da se zadovolje interesi stranaka koje čine Vladu Republike Srbije. Da se zadovolje interesi nekih interesnih grupa koje treba da budu pod firmom agencija, kancelarija, fondova, saveta, službi, da zaposleni u paradržavnoj upravi troše sredstva građana iz budžeta Republike Srbije, a da građani neće imati, kao što i do sada nemaju, za golu egzistenciju.
Jedno kratko obrazloženje koje je dato u Predlogu zakona o budžetu, da će se ova sredstva trošiti na putovanje u inostranstvo, na seminare, a u suštini to znači trošenje sredstava bez ikakvog pravog, suštinskog programa.
Bez polaganja računa i Narodnoj skupštini Republike Srbije i građanima Srbije, za šta su opredeljena i potrošena ova sredstva.
Vlada i ministar Dinkić ne brinu o privredi Republike Srbije, o građanima, o toj socijalnoj ulozi države koja je trebalo da preuzme, kako je to govoreno od strane tih tzv. eksperata, od privrede, da socijalna uloga bude izmeštena iz privrednih subjekata i da to država preuzme.
Nažalost, Predlogom ovog budžeta država ne preuzima socijalnu ulogu. Naprotiv, ona smanjuje prava građana po raznim osnovama. Kada su u pitanju socijalna davanja, ona smanjuje lične dohotke ili zarade zaposlenima u narednoj godini, koji su vezani za obavljanje poslova u obrazovanju, zdravstvu i mnogim drugim važnim segmentima od kojih zavisi budućnost srpskog naroda i građana Srbije.
Zbog svega toga, smatram da je ovaj amandman Vlada trebalo da prihvati i očekujem da se prilikom izjašnjavanja poslanika, kada bude dan za glasanje, prihvati ovaj amandman, imajući u vidu da četiri institucije navodno rade isti posao i da nas pripremaju za pridruživanje EU. To pridruživanje, da li će uopšte biti i kada će biti videćemo, ali neće uskoro sigurno biti. Hvala.

Evo, pošto je već 21 čas, neprimereno i vreme, kao što je bilo i neprimereno predlaganje da se spoje ove tri tačke dnevnog reda, da se istovremeno raspravlja o njima u skraćenom vremenu, a pogotovo za poslaničku grupu SRS. Ministar je otišao, verovatno žuri da gleda ovo nadgornjavanje između dva slična njemu, koje će biti u 21 čas.
Ali svemu ima trajanje, pa i trajanje ove dvojice koji će biti u duelu i ovome ministru koji je otišao da ih prati, brzo će doći kada se narod odluči da jedna odgovorna vlast preuzme državu Srbiju. Moram da u ovom kratkom vremenu dam samo nekoliko napomena, a biće prilike po amandmanima koje je podnela poslanička grupa SRS i da određena pitanja postavim ministru Dinkiću.
Prvo za Fond za razvoj; izmene i dopune Zakona, osnovni Zakon je iz 1992. godine. Ovi eksperti koji su došli posle 5. oktobra iz ove Evrope, kojoj stremi i prošla vlast i ova vlast oličena u Đeliću, Pitiću, Vlahoviću, a potpomognuta Labusom, Dinkićem i ostalima koji su ovde bili, kaže 57 miliona dobit Fonda, 450 miliona evra su sredstva Fonda koja se odobravaju. Stepen naplate, to su reči ministra, 98 posto.
Od poslanike iz poslaničke grupe G17 čuli smo da će biti i otpisa potraživanja.
Ovde je rečeno da su čvrsti uslovi ili sredstva obezbeđenja garancija banaka. Kako je onda moguće da bude otpisa tih potraživanja? Da li se sredstva ovog fonda i dalje odobravaju, kao što je radio DOS, odnosno DS?
Znam primere iz Kraljeva. Kafana na Ibarskoj magistrali, 20% unapred i ti koji su vezani za DS ili DOS su dobijali ta sredstva, navodno, za neke programe, ribnjake, junice na Rudnu, mlekaru na Rudnu, Mile Korićanac i ostali. Krivična prijava zbog privatizacije mlekare. Šta je efekat svega toga? Da li je to jedan od tih kredita koji će se otpisati krajem ove godine?
Oko Predloga zakona o bankama. Ministar je ovde po ko zna koji put i večeras izjavio da je srećan što je ove četiri banke, zahvaljujući njemu i Labusu, gurnuo u stečaj, četiri najveće banke u Srbiji.
Voleo bih da bude toliko uviđavan, omogući ću mu susret sa jedno 250 radnika koji nisu našli posao posle januara 2002. godine, da i njih usreći barem za jedno kratko vreme i da sa njima porazgovara.
Nije im omogućio četiri godine, koliko traje stečaj, ni da dobiju platu za decembar, nije im omogućio iz stečajne mase ili iz prihoda od izdavanja poslovnog prostora "Jugobanke" i sve ove četiri banke da oni radnici koji su otišli u penziju dobiju otpremninu.
Omogućio je da se rasproda celokupna pokretna imovina i da se poslovni prostor izdaje. Pa čak i posle stečaja "Jugobanke" u Kraljevu, bila je "Delta banka", pa je prodata Italijanima kao uspešna banka, kao što je prodata i "Meridian banka", pa je sada "Čačanska banka" u Kraljevu. Kraljevo je imalo svoju banku od 1955. godine, a posle 2002. godine Kraljevo i ceo taj region nema svoju banku, zahvaljujući Labusu i Dinkiću.
Sada je Velja Ilić uspeo da "Čačansku banku" dovede u Kraljevo, što nikad nije bilo. To je doprinos Dinkića i Labusa celom regionu Kraljeva. Ta privreda, koja je bila podržavana decenijama od te banke, ostala je bez ikakve podrške, pa su propali i Magnohrom, i ''Fabrika vagona'' i "Jasen" i svi drugi kolektivi u opštini Kraljevo i u celom regionu.
Oko zakona o sprečavanju pranja novca; ovde je ministar rekao, vezano za banke koje su ostale, da su ostale sa čistim kapitalom. Izgleda da je opran sav najprljaviji novac mafije u Srbije, mafije iz Evrope, pa čak i iz sveta. Sada je trebalo doneti, navodno, ove zakone i sada ćemo da radimo sve čisto i pošteno.
Očekivao sam od ministra Dinkića da optuži žene u Srbiji da su one najviše prale novac do sada, jer zaborave da pregledaju džepove po košuljama, to ubace u mašinu i operu novac. Petnaest krivičnih prijava za ovaj protekli period otkako navodno neka komisija se bavi pranjem novca u Srbiji.
Da li se neko uopšte bavio time? Nije se bavio, jer sve ovo što se događalo, faktički, trebalo je da se završi, navodno, uz predlaganje ovih zakona i onih prethodnih zakona iz krivično–pravne materije, pa mi ćemo ubuduće da radimo kao jedno društvo gde postoji vladavina zakona, gde postoji država, gde postoje institucije.
Nažalost, u Srbiji niti postoji vladavina zakona, niti postoje institucije. Građani Srbije razrešiće to uskoro i, kao što sam rekao, izabraće odgovornu vlast koja će raditi u njihovom interesu i interesu države.
Biće prilike po amandmanima, biće i ministar, nadam se, tu da mu postavim konkretna pitanja.

Poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman, u ime Srpske radikalne stranke, na član 28. da se iza stava 3. doda novi stav 4. koji bi trebalo da glasi: "Rok za podnošenje prijave za učešće na javnom tenderu ne može biti kraći od 30, ni duži od 60 dana od dana objavljivanja javnog poziva."
Vlada nije prihvatila amandman. U obrazloženju stoji: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je odredbom člana 27. stav 7. Predloga zakona između ostalog propisano da Vlada bliže uređuje postupak javnog tendera, pa samim tim i rok za podnošenje prijave za učešće na javnom tenderu."
Obrazloženje Vlade jasno govori da ona ne želi uopšte da bilo šta precizno odredi u ovom zakonu, da spreči duvansku mafiju. Da je prvo donet zakon o duvanu, pa posle toga prodata duvanska industrija Srbije, ne bismo došli u ovu situaciju i u sve ove rasprave koje imamo po podnetim amandmanima Srpske radikalne stranke.
Ne priznaje se proizvođač duvana, nego treba da bude kooperant, a duvanska mafija je sada preuzela duvansku industriju Srbije i proizvodnju duvana u Srbiji, umesto da država ima monopol nad duvanom i da se to zakonom reguliše, svim odredbama zakona; nažalost, duvanska mafija sa ostalim mafijama, urbanističkom, naftnom, farmakološkom, mafijom u sportu, a kapa svega je finansijska mafija koja sve to objedinjuje i vodi, pa nije ni čudo da ovaj amandman nije prihvaćen.
Član 27. jasno govori, gde se reguliše postupak javnog tendera, ko odlučuje o javnom tenderu kada je u pitanju proizvodnja i promet duvanskih proizvoda. Pored ove uprave za duvan, koja se sada formira ovim zakonom, glavnu reč ima ministar finansija, znači ministar Dinkić.
U članu 29, pored ovih devet tačaka, ko ima pravo učešća u javnom tenderu, od tačke 2) do 7), nekog učešća treba da ima i ministar poljoprivrede i ministar zdravlja. U ovoj Vladi Republike Srbije kojom predsedava Vojislav Koštunica kao predsednik Vlade, ministar poljoprivrede je isto iz G17, ministar zdravlja je iz G17.
Da li je moguće da Vlada ne želi da ovaj rok, kada je u pitanju tender, ograniči zakonom, da ne može biti kraći od 30 ni duži od 60 dana, imajući u vidu diskusiju koju smo imali u vezi sa zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju? Da li će tender biti raspisan u rokovima kraćim bez zakonskog opredeljenja da bi se duvanskoj mafiji, Canetu Žapcu i mnogim drugima koji će se pojaviti ili su se već pojavili na tržištu duvana, odnosno cigareta u Srbiji omogućiti navodno da odluka iz stava 1, u skladu sa projektovanom makroekonomskom politikom, fiskalnim interesom i tržišnim prilikama odluči da se raspiše javni tender.
Koliko se brine o interesima države govori i ovaj zakon i odredbe ovog zakona, a govori i obrazloženje Vlade Republike Srbije kada se ne prihvate konkretni amandmani, gde se iole nešto želi da se zakonom predvidi, a da ne govorim za pravo učešća na javnom tenderu, da o tome treba bliže Vlada da uređuje postupak javnog tendera, kriterijume za obrazovanje tenderske komisije, sadržinu tenderske komisije i elemente za vrednovanje ponuda.
Znači, sve ovo što se bude po raspisivanju javnog tendera događalo, događaće se van javnosti, navodno po raspisanom oglasu ili pozivu koji će biti objavljen u "Službenom glasniku Republike Srbije" i najmanje jednom dnevnom listu, ali unapred će biti scenario i režija, i ta odluka i tender će biti unapred namešteni i unapred već i odlučeni.
Kako se sprovode tenderi u državi Srbiji svedoci smo kod mnogih tendera kada je u pitanju privatizacija, kada su u pitanju javne nabavke. Šta je sve iz toga proizašlo?
Proizašla je pljačka, ako je u pitanju tender o privatizaciji, a ako je u pitanju tender o javnim nabavkama – grubo kršenje zakona, zloupotrebe i pljačka kroz javne nabavke.
Briga ove vlade oko položaja seljaka, a jedan deo seljaka se bavio decenijama, da ne kažem stolećima, proizvodnjom duvana, jeste da im se spreči, odnosno onemogući da samostalno to rade i sami odlučuju prema nekom svom interesu da gaje duvan i kao proizvođači duvana da se pojave kod prerađivača duvana i da prodaju svoju proizvodnju duvana, pod uslovima koje dogovore sa prerađivačem, i da to i naplate.
Nažalost, i u mnogim drugim oblastima, kada je u pitanju poljoprivrednik, seljak, težilo se – pošto se uništilo sve ono što je trebalo do sada da se uništi u državi Srbiji, banke, privreda, a sada je došla na red poljoprivreda i selo – da država Srbija i građani Srbije budu zavisni u potpunosti od onih kojima stalno govorite da težimo Evropi i Evropskoj uniji i da više nemamo ništa svoje, niti da možemo u bilo čemu biti nezavisni.
Nije ni čudo, kada je u pitanju položaj seljaka. Navešću jedan primer iz opštine Kraljevo.
Lokalna vlast, na predlog predsednika opštine, donela je odluku da stočna pijaca radi između četvrtka i petka, a počinje u 00,00 časova.
To je briga za selo i seljaka, da bi posle toga u dnevnom redu ove sednice bio Predlog zakona o javnim putevima, pa kada je bio amandman poslaničke grupe SRS, Dragoljuba Stamenkovića, na član 17. Predloga zakona o javnim putevima, odbijen je amandman i obrazloženje Vlade je da se uvede taksa na traktore pored ostalih motornih vozila.
Obrazloženje glasi: "Amandman se ne prihvata iz razloga što veliki broj traktora koristi javne puteve, a naročito opštinske puteve i ulice, oštećujući ih.
Takođe, traktori nanošenjem blata ugrožavaju bezbednost saobraćaja na javnim putevima. Iz navedenih razloga potrebno je da se i za traktore plaća godišnja naknada iz člana 17. tačka 1) Predloga zakona, kako bi se iz sredstava od naplaćene naknade, koja su prihod opštine, finansiralo upravljanje mrežom opštinskih puteva i ulica."
Eto obrazloženja Vlade Republike Srbije, sramnog obrazloženja da traktori iznose blato na puteve, pa zbog toga treba da plaćaju taksu.
Imamo primer iz cele Srbije da dužnička mafija uništava ulice, trotoare, prekopavajući ih po ko zna koliko puta u toku godine, gradeći objekte koji nisu po generalnim i regionalnim detaljnim planovima, ali to ne plaća urbanistička mafija, to plaćaju svi građani iz budžeta opštine.
Ali, zato seljaci više ne mogu ni mleko da proizvode, jer treba da imaju farmu od 30 krava, ne mogu više da se bave proizvodnjom mesa, jer meso se uvozi iz Brazila (ako su u pitanju svinjske polutke, a ako su u pitanju svinjske glave iz Zapadne Evrope), ako je u pitanju pileće meso, onda preko Kosova dolazi američko pileće meso, koje nije za ljudsku ishranu, a da ne govorim o uvozu ostalih poljoprivrednih prerađevina.
Imamo tu situaciju da više nemamo organizovanog tova svinja, ni tova junadi, govorimo o navodnom kreditiranju seljaka, ali oni moraju da budu registrovani po ne znam kom propisu koji primenjuje G17 i ministar poljoprivrede, pa verovatno ću u narednoj godini morati svi da budu registrovani da bi bilo šta mogli da prodaju kao poljoprivredni proizvod.
Nema danas ovde ministra Dinkića, on je, uz pomoć svoje stranke G17 plus, preuzeo i oteo od države Srbije finansijsku moć preko Ministarstva finansija, Narodne banke, Ministarstva zdravlja i svih drugih finansijskih tokova Republike Srbije, preko banaka koje su pod sumnjivim okolnostima dobile dozvole i koje rade u Srbiji, navodno sa tim nazivima kao evropske banke, ali nemamo nikakve podatke niti izveštaje o poslovanju tih banaka, koliko one doprinose državi Srbiji i građanima Srbije u svom poslovanju.
Koliko su oni to odobrili kredita privredi, preduzetnicima, koliko građanima? Svi ovi podaci koji se iznose su sumnjivi. Gledam situaciju u Kraljevu, od 34 poslovne jedinice ovih novokomponovanih banaka, ne vidim da se iole ulaže u proizvodnju u opštini Kraljevo.
Pošto je za ponedeljak već zakazana sednica o Predlogu zakona o budžetu za 2006. godinu, ja ću postaviti poslaničko pitanje ministru Dinkiću da se konačno da odgovor šta je sa postupkom stečaja nad četiri velike banke koji traje skoro pet godina, šta je sa novcem koji je zatečen u momentu stečaja tih banaka, šta je sa pokretnom imovinom, šta je sa nepokretnom imovinom?
Posle pljačke novca koji je zatečen u tim bankama, pljačke pokretne imovine, sada je taj zadnji stadijum pljačke ogromne nepokretne imovine koja se nalazi širom Republike Srbije. Moraće na to pitanje da odgovori, a biće i drugih pitanja koja ću mu postaviti. Hvala.

Uvaženi narodni poslanici, evo prilike, pored rasprave o predloženim kandidatima za nosioce pravosudnih funkcija, da kao narodni poslanici kažemo neku reč o funkcionisanju pravosuđa u sredinama iz kojih dolazimo. Pošto dolazim iz Kraljeva, gledajući sliku rada Opštinskog suda, Okružnog suda, posebno Trgovinskog suda, a dva kandidata koja su ovde, između ostalih, predložena za imenovanje za predsednike sudova su predsednik Trgovinskog suda Kraljevo Zlatan Dmitrić i predsednik Okružnog suda Kraljevo gospođa Nikolić.
Kada sam dobio materijal, kao narodni poslanik iz Kraljeva, znajući situaciju i funkcionisanje Trgovinskog suda Kraljevo, znajući da je i ministar Stojković mnogo davno dolazio u Kraljevo po pravu nadzora, da izvrši kontrolu rada Trgovinskog suda Kraljevo i rad predsednika Trgovinskog suda Kraljevo Zlatana Dmitrića, svih ovih meseci unazad, ne samo ja kao narodni poslanik, nego i mnogi drugi koji su na neki način bili u situaciji da trpe posledice rada Trgovinskog suda iz Kraljeva i predsednika tog suda Zlatana Dmitrića, mislio sam da će se pokrenuti postupak razrešenja.
Nažalost, dobijamo predlog Visokog saveta pravosuđa da se predlaže Zlatan Dmitrić za predsednika Trgovinskog suda Kraljevo.
Neshvatljivo je u jednoj državi gde treba da vlada vladavina zakona, ako gledamo sudstvo kao jedan od tri stuba države, da posle saznanja koje je u Kraljevu dobio ministar Stojković nije pokrenut postupak razrešenja i da posle toliko meseci dođe predlog za ponovno imenovanje Zlatana Dmitrića za predsednika Trgovinskog suda Kraljevo.
Ne treba ovde da podsećam ministra Stojkovića šta je on utvrdio u nadzoru Trgovinskog suda Kraljevo, čime se sve protivzakonito bavio Zlatan Dimitrić, da li je on postupao kao predsednik Trgovinskog suda Kraljevo ili je postupao, najblaže rečeno, kao advokat većinskih vlasnika koji su kroz tzv. privatizaciju, odnosno pljačku hteli da otmu "Autoprevoz" Vrnjačka Banja, "Hladnjaču" Kraljevo, "Poljopromet" Kraljevo, "Elektron" je još u postupku otimanja i pljačke, a da iza toga nije usledio postupak razrešenja, nego, naprotiv, postupak predlaganja da još četiri godine bude predsednik Trgovinskog suda Kraljevo.
Sagledavajući činjenice, neću ovde iznositi konkretne podatke, to je i ministru poznato, a to je trebalo biti poznato i Visokom savetu pravosuđa i predsedniku Vrhovnog suda, da Zlatan Dmitrić ne samo da nije dostojan da obavlja predsedničku funkciju, nego i sudijsku funkciju. Trebalo je u tom postupku, kao što je i za jedan deo sudija trebalo sprovoditi postupak da nisu dostojni da vrše sudijske funkcije ili da ne ispunjavaju određene uslove u pogledu ažurnosti, kvaliteta svojih odluka. Mi nemamo taj postupak i nećemo doći do tog postupka ukoliko se ne postave prava merila i kriterijumi za vršenje sudijskih funkcija, pogotovo za predsednike sudova.
Navoditi dalje primere za predsednika Trgovinskog suda Kraljevo, koji se ponovo predlaže, šta se događa u stečajnim postupcima u Trgovinskom sudu Kraljevo, počev od stečajnog postupka "Kablara", te velike građevinske firme, gde je razgrabljena ta imovina, uz učešće i stečajnog veća, stečajnog sudije i stečajnog upravnika, direktna veza sa ovim uspešnim tzv. novokomponovanim bogatašima - biznismenima, pa dobijanje, kroz stečajni postupak i prodaju nepokretne imovine u užem centru grada, lokacije, pa dobijanje odgovarajućih dokumenata i dozvola za gradnju na toj lokaciji, uz kršenje Zakona o planiranju i izgradnji i kršenje ovih odluka SO Kraljevo, pa onoga što se dogodilo sa stečajem "Eteksa", prodajom u stečajnom postupku celog preduzeća, pa se stečajni sudija pojavljuje na nekom novom objektu u Ratini kod šuraka.
Izgleda da je Kraljevo osuđeno da trpi neke šurake, počev od TV Kraljevo, a šurak Babić je šurak Bogoljuba Karića. Taj šurak Babić se pojavljivao i u nekim emisijama na ovim velikim privatnim televizijama, na okruglom stolu sa Bogoljubom Karićem.
Nije saopšteno da je on njemu šurak, rođeni brat supruge Bogoljuba Karića, nego je predstavnik neke kanadske firme koja je, navodno, kupila u stečajnom postupku "Eteks" iz Baljevca i sada gradi fabriku za proizvodnju stolarije, pa čak i kuća od staklenog vlakna. Takve laži i prevare, a mi u Kraljevu dobro znamo šta se događalo u "Eteksu", šta se događalo u Trgovinskom sudu, a šta se sada događa oko izgradnje te tzv. nove fabrike u Ratini.
Što se tiče stanja u opštinskom sudu, reći ću samo jedan primer. Radio sam u "Jugobanci". Da li je moguće da jedan predmet, posle jedne velike pljačke koja se dogodila 1992. godine, 13 radnika Jugobanke, na čelu sa zamenikom direktora, bilo je u pritvoru šest meseci i uspelo se, odugovlačenjem tog celog postupka, da taj predmet zastari za krivično gonjenje.
Pljačka je bila za to vreme oko milion i po do dva miliona maraka. Sada je to sića za ove Kariće i ostale, neću da ih pominjem, nemam mnogo vremena. To stanje je bilo i nastavilo se, nažalost.
Imam jedan podnesak koji je otac jednog mladića uputio Odboru za bezbednost, pošto ništa ne može da uradi u Opštinskom sudu u Kraljevu, a radi se o predmetu K broj 695/03. U čuvenoj akciji "Sablja", 27. marta 2003. godine njegovog sina policija je privela, navodno, zbog krađe mobilnog telefona i teško ga isprebijala palicama u prostorijama MUP-a. To su navodi njegovog oca. Onda su ga odvezli na Goč, u ponoć skinuli golog, ostavili tu i zapretili da nikom to ne sme da kaže i nikome da se požali.
Ko je sve tu učestvovao? Dva inspektora MUP-a i dva policajca. Posle dužeg vremena je pokrenut krivični postupak. Šta je bitno što se ovde događa? Jedan od tih okrivljenih policajaca ne može da se privede, jer ne može SUP Kraljevo da ga nađe. Taj drugi koji je učestvovao u batinanju tog mladića, koji je dijabetičar, otpušten je iz SUP-a Kraljevo, iz MUP-a Srbije, ne zbog takvog dela, nego zbog krađe mobilnog telefona.
Isti taj SUP Kraljevo u nekom postupku koji već traje danima, a po nalogu opštinskog tužioca, šikanira i maltretira građane cele opštine Kraljevo pozivajući ih da se izjašnjavaju da li su potpisali izjavu za opoziv predsednika opštine Kraljevo Radoslava Jovića, a nisu u situaciju da nađu ovoga koga treba da privedu, a bio je pripadnik policije, odnosno MUP-a Srbije.
Isti taj sud u Kraljevu po privatnoj krivičnoj tužbi šefa odborničke grupe SPO Kraljevo, Šljivića, da sam ja učinio krivično delo iznoseći neke tvrdnje za govornicom SO Kraljevo, posle nedolaska na jedno ročište, na drugo je naložio moje privođenje kao narodnog poslanika. To je pravda i to je sudovanje u Opštinskom sudu Kraljevo.
Što se tiče kandidata za predsednika Okružnog suda, ja nisam bio u situaciji da mnogo podataka prikupim o radu Okružnog suda, a gledajući ovu tabelu gde su mnoge rubrike prazne, ipak je Visoki savet pravosuđa trebalo da ima podatke ovde i o predmetima koji su potvrđeni i o broju ukinutih odluka Okružnog suda Kraljevo. Ovde nema, sve stoje nule.
Nažalost, moram da se vratim na ovo šta se događa sada u Kraljevu, dostavili smo...
U stvari, nismo mi dostavili, nego je na zahtev inspektora SUP-a, jer nekoliko puta smo kao grupa tražili da se na dnevni red SO Kraljevo stavi divljanje urbanističke mafije u najužem centru grada, otimanje tog prostora od građana koji tu žive, i posle više tih pokušaja dva inspektora SUP-a Kraljevo dolaze 14.6.2005. godine u opštinski odbor SRS i traže dokumentaciju. Mi smo prikupili određenu dokumentaciju i ranije, pa i od građana koji su je direktno donosili u opštinski odbor, a i dokumentaciju koju smo prikupljali za sednice SO Kraljevo i iz dokumentacije koja je doneta od strane lokalne vlasti.
Tu dokumentaciju smo predali 14. 6. (radi se o velikoj dokumentaciji) i posle tri i po meseca, dakle 6. 10. inspektori SUP-a Kraljevo vraćaju tu dokumentaciju; nikakav postupak, nisu našli ništa da je navodno protivzakonito rađeno, kada je u pitanju divljanje urbanističke mafije u centru grada. Zato je taj šef privrednog kriminala Zvonko Obradović, sada navodno neki organizator ove provere potpisa i pozivanja građana telefonom da se u roku od jednog sata vrate. Ja kao čovek nisam mogao da prihvatim takav postupak, jer to je sada faktički javna politička policija, ali nažalost, po nalogu opštinskog javnog tužioca, čak sam se obratio i okružnom javnom tužiocu, da se to spreči, jer ne treba policija da pravi sada kartoteku od pripadnika ili članova SRS-a, simpatizera SRS-a i svih onih koji su potpisali peticiju za smenu predsednika opštine.
Ono što je izjavljivano od strane Jovića, da nije problem samo Kraljeva i da ukoliko padne Kraljevo pašće i cela Srbija – neće pasti ni Kraljevo ni cela Srbija. Ipak će morati doći do opoziva predsednika opštine Kraljevo, moraće da dođe do vanrednih lokalnih izbora, jer to građani opštine Kraljevo žele. Više ne mogu da trpe, ni da gube godine, mesece, dane, jer izgubili su mnogo ovih godina unazad a da ništa nije rešeno u gradu, pa ni u ovoj opštini. Moraju da izaberu jednu vlast koja će odgovorno raditi, gde se rešavaju ključni problemi samog grada i cele opštine.
Moram da pitam, opet da se vratim na privatizaciju i pljačku, vidim ovde kroz diskusiju da ponovo taj problem predsednika Višeg trgovinskog suda nije razrešen, kada će taj Viši trgovinski sud, kada je u pitanju privatizacija, o tih stotina i nešto podnetih, navodno, tužbi za raskid ugovora, odlučivati, kada je već prvostepeni, a ako je u pitanju Trgovinski sud Beograd, doneo prvostepene presude, a sada, po žalbama tih većinskih vlasnika, predmeti stoje u Višem trgovinskom sudu.
Da li je moguće za "Poljopromet" Kraljevo da predmet... U stvari, još nije ni odlučio Trgovinski sud Beograd, nego je rasprava zakazana, u toku je postupak po žalbi kod "Poljoprometa", a presuda Trgovinskog suda Beograd je doneta 11. jula 2005. godine.
Taj većinski vlasnik je učinio krivična dela prodajući veliki deo nepokretne imovine "Poljoprometa" Kraljevo, bio je u pritvoru tri meseca, a po vezi veće Vrhovnog suda, to smem slobodno javno da kažem za ovom govornicom, pušta njega iz pritvora i nastavlja da šikanira i zlostavlja ono malo radnika što je ostalo u "Poljoprometu". Ti radnici su, kao i mnogi drugi, ostali bez posla, bez plata i bez parčeta hleba.
Isti je problem kod "Hladnjače" Kraljevo, takođe je tu i pekara "1. maj" Raška i Tekstilni kombinat Raška, još nisu ni donete prvostepene presude Trgovinskog suda u Beogradu. Kažu, ovo je malo ili jedna mrvica koja bi trebalo, na neki način, malo pravde da donese, dakle, stotinama hiljada radnika koji su kroz ovu pljačku, tzv. privatizaciju ostali bez posla, bez parčeta hleba u nekim štrajkovima koji traju mesecima, pa nemaju zaštitu ni od inspekcije rada, ni od opštinskih javnih tužilaštava, ni od okružnih javnih tužilaštava, ni od trgovinskih sudova, ni od Višeg trgovinskog suda, ali, nažalost, ni od Vrhovnog suda, ni od ministra pravde, ni od Vlade Republike Srbije.
Ova nepravda koja se događa, a koja kulminira iz dana u dan, faktički je obespravila stotine hiljada radnika koji su stvarali tu imovinu decenijama, a koji su sada u tom postupku privatizacije ostali bez ičega. Niko više o njima ne vodi računa, niko neće da ih primi, niko sa njima neće da razgovara. Ja sam dužan i obavezan kao čovek i kao narodni poslanik, i to permanentno činim u opštinskom odboru Kraljevo, delegacije kod mene dolaze svim radnim danima, a pogotovu subotom kada se nalazim u Kraljevu. Gomile papira, predmeta, dokaza o pljački i o zloupotrebi, o šikaniranju, a da niko od državnih institucija organa ne preduzima ništa da ih zaštiti i da malo pravde bude u ovoj državi.
Ovo ovako ipak neće moći i ovo pitanje će morati da se razreši pod hitno vanrednim lokalnim izborima i vanrednim parlamentarnim izborima, da država Srbija, građani Srbije dobiju odgovornu vlast, i na državnom pa i na lokalnim nivoima, i da počne primena i vladavina zakona, da se lopovi i kriminalci konačno nađu pred licem pravde, da polože račune. Nisu to zarade, a ja često puta čujem ovde sa govornice – zaradio; šta je zaradio, oteo je, opljačkao, nema zarade, ni milion, ni dva, ni pet, ni deset miliona evra za godinu dana, jer to je pljačka i otimačina. Nisu oni ni pametni ni sposobni, zašto to ne urade u nekoj drugoj zemlji, npr. u SAD, pa za godinu dana da zarade 10, 20, 50 ili 100 miliona evra. Ne može se tamo tako zaraditi, a njih ne mogu ni da opljačkaju, samo mogu da opljačkaju državu Srbiju i građane Srbije. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, gospodine predsedniče Narodne skupštine, na osnovu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije javljam se i molim da mi se dozvoli isto vremena za ovo javljanje koliko je dozvoljeno Radoslavu Joviću u prepodnevnom zasedanju. Radi se o vremenu od devet i po minuta.

Dobro, predsedniče, gledaću da ispoštujem ovo upozorenje, ali nadam se da ćete biti tolerantniji.
Radoslav Jović je pre podne... Sada nije tu, ali je trebalo da bude tu, jer pet meseci nije bio u ovoj Narodnoj skupštini, dolazi samo kada treba da pravi kvorum za glasanje, kao taster poslanik. Taj isti Radoslav Jović, kao predsednik opštine, od 15 sednica SO Kraljevo bio je prisutan samo na četiri sednice, iako je predsednik opštine Kraljevo, izvršilac opštinskog budžeta, iako je budžet milijardu i 250 miliona za 2005. godinu, nije našao za shodno, ponižavao je odbornike SO Kraljevo, ponižavao je građane opštine Kraljevo koji su birali odbornike SO Kraljevo.
Mnoge tačke su, saglasno statutu, u nadležnosti predsednika opštine, da bude predlagač, u vezi sazivanja sednica, pa i samog dnevnog reda, nije našao za shodno da prisustvuje tim sednicama. Nije smeo da dođe na sednice SO, jer ne sme da se suoči sa surovom realnošću jedne katastrofalne lokalne vlasti koju on vodi u opštini Kraljevo. Pogubne su posledice te vlasti za interes cele opštine, pa i većine ili svih građana Kraljeva.
Pomenuo je danas u prepodnevnom istupanju za ovom govornicom da sam ja uzeo kredit od "Jugobanke" od 130 hiljada maraka. To je laž, i od čoveka koji nema morala i dostojanstva ne mogu ništa drugo da očekujem. Ja sam mislio kao čovek da ima malo morala i dostojanstva. Dakle, javno je izjavljivao na konferencijama za štampu, koje su mu trajale 25 minuta, pa 15 minuta, da će ukoliko izborna komisija opštine Kraljevo i opštinski sud odbiju njegove prigovore i žalbe podneti ostavku i da neće biti izjašnjavanja građana. Nažalost, pogazio je i sam te reči, a to samo dokazuje da nema nimalo morala i dostojanstva. Kazati takvom čoveku da ga je sramota nema nikakvog smisla, jer taj čovek nema obraza.
Taj čovek nema obraza, jer od 1997. godine, kada je Koalicija "Zajedno" preuzela vlast u opštini Kraljevo, bio je predsednik SO, došlo je do pljačke nafte za demokratiju u kojoj je on učestvovao, potpredsednik DHSS-a dr Predrag Stojanović; nisu oni pozvani na krivičnu odgovornost, pozvani su neki radnici iz opštinske uprave. Nije krivični postupak završen, ali na žalost građana opštine Kraljevo iz budžeta opštine treba da se isplati oko četiri miliona dinara za štetu tim radnicima koji su ostali bez posla, pa su sada vraćeni u opštinsku upravu.
Da li ima smisla i ima li dostojanstvo taj predsednik opštine da godinu i po dana nije našao za shodno da predloži još tri člana opštinskog veća, grubo kršeći statut opštine. Opštinsko veće radi nelegitimno i nelegalno. Nije našao za shodno da donese odluku o raspisivanju izbora za savete mesnih zajednica, iako je mandat istekao februara meseca ove godine. To je dokaz o kakvom se čoveku radi.
Dokaz je i ono što se sinoć dogodilo na TV Kraljevo, na toj televiziji koja je "šurakovizija", njegov šurak je direktor TV Kraljevo i javnog preduzeća "Ibarske novosti". Doveli su sinoć Dragoljuba Karića. Pored ostalih bljuvotina koje je iznosio više od sat vremena na TV Kraljevo, verovatno u dogovoru u vili "Jelena" koji su sačinili Jović, Velja Ilić i Karići, Dragoljub Karić je na kraju dao poruku građanima Kraljeva da narodni poslanici žive u izobilju, da imaju plate preko 500 hiljada, da svaki narodni poslanik ima po najmanje dva luksuzna automobila i da treba da odu pred njihove kuće i stanove, da pozovu njihove žene, majke i decu i da za sve probleme zatraže kod takvih narodnih poslanika da im reše.
Ovog trenutka saopštavam da, kao narodni poslanik, imam auto koji je star 16 godina, to je "aleko moskvič", nemam dva luksuzna auta, nemam platu od 500 hiljada dinara, nemam ovde u Skupštini Srbije, kako je Karić rekao, frizerski salon, salon za ulepšavanje i nemam nikakve ostale privilegije. To je suština kada se radi o meni.
Ali, taj isti Jović, pored ostalih, kada je ponizio sve građane opštine Kraljevo i radnike "Elektrona", "Poljoprometa", "Starog jasena" i ostalih preduzeća koja su privatizovana, koje nije hteo da primi, koji su ojađeni, ostali bez posla, bez hleba, nije hteo da primi... Njegov posao je bio da prima, navodno, strane delegacije, da se slika, da drži konferencije za štampu, da putuje, da se bratimi sa tzv. bratskim gradom Mariborom, da tog bivšeg gradonačelnika predlaže za počasnog građanina opštine Kraljevo koji je izabran na tu počasnu funkciju.
Ove godine Skupština opštine Kraljevo od 17. jula 2005. do današnjeg dana nije održala redovnu sednicu sa tačkama dnevnog reda, sa ključnim problemima grada i opštine. O tome ne razmišlja ni ministar za lokalnu samoupravu...
(Predsednik: Upozoravam vas, govorite već šest minuta.)
... koji je dao svoje mišljenje i potpisao, kao ministar za lokalnu samoupravu, gde potpise treba overavati po Zakonu o overi potpisa. Nažalost, taj isti Lončar je profesor pravnog fakulteta. Stidim se takvog profesora pravnog fakulteta, jer sam i ja završio pravni fakultet, ne u Novom Sadu, nego u Beogradu. Zar je moguće da takav čovek predaje pravo na Pravnom fakultetu u Novom Sadu?

Poštovani narodni poslanici, možda se čudite otkuda ovoliki materijal koji sam poneo ovde. Moram da se obratim građanima opštine Kraljevo, građanima Srbije i javnosti Srbije.
Ovo što se zadnjih dana događa u Kraljevu nije vezano za ovaj zakon o drumskom saobraćaju, ali je vezano za Velimira Ilića, ministra unutrašnjih poslova Jočića, ministra pravde Stojkovića i ministra za lokalnu samoupravu, Lončara. Politički, pravni i policijski teror koji se sprovodi zadnjih dana u Kraljevu od opštinskog tužilaštva, MUP-a Kraljevo, u navodnoj kontroli potpisa koje su građani dali za inicijativu za opoziv predsednika opštine Radoslava Jovića, prevazišlo je svaku meru.
Država Srbija nije nimalo demokratska, ovi koji pričaju da će oni, kao demokrate, odvesti Srbiju u Evropu, oni su doveli Srbiju na nivo južnoameričkih država, Bolivije i ostalih. Neprimereno je šta se događa u Kraljevu po toj krivičnoj prijavi protiv n.n. lica, koje je podneo Radoslav Jović. Iako je izborna komisija opštine Kraljevo u više navrata odbijala njegove prigovore, po žalbama koje je upućivao Opštinskom sudu Kraljevo, Opštinski sud je doneo dve presude, kojim se odbijaju navodi iz njegovih žalbi. Prva presuda je doneta 29.9.2005. godine, a druga presuda – 16.10.2005. godine.
Izborna komisija Opštine Kraljevo, po sprovedenom celom postupku i po ispunjenju zakonskih uslova, objavila je u "Službenom listu Opštine Kraljevo" odluku o raspisivanju i izjašnjavanju građana Opštine Kraljevo – predlog za opoziv predsednika Opštine Kraljevo, Radoslava Jovića, za 27. novembar 2005. godine. Sve radnje koje je trebalo da uslede u postupku pripreme izjašnjavanja građana, analogno se primenjuju odredbe Zakona o izborima za lokalne organe vlasti, Izborna komisija Opštine Kraljevo je utvrdila i sve rokove koji treba da teku do samog izjašnjavanja građana 27. novembra.
Saznajući za činjenicu da ovlašćeni radnici MUP-a Kraljevo telefonom pozivaju, pošto su pribavili, ne znam po čijem nalogu, sve liste potpisa sa imenima i prezimenima, matičnim brojevima i potpisima građana, radi se o 13.500 potpisa. Ne znam po kom metodu i po kom uzorku su pozivali građane u petak, subotu i nedelju telefonom da se u roku od jedan sat jave u MUP Kraljevo. Kada su građani dobili te pozive, normalno, bio je strah iz raznih razloga, da li im se nešto desilo, nekome od članova njihovih porodica koji nisu tu, da li je neka sumnja da su nešto uradili, a svesni su da ništa nisu uradili.
Taj policijski teror je sprovođen tri dana u večernjim časovima, čak su pozivani i saslušavani i navodno tražene izjave u devet sati uveče. Imam primer mladića, neću mu govoriti ime, iz Advenaje, potpisali su majka i otac, pozvali su kućni broj, nije bio tu, bio je u Beogradu, naređeno im je da daju njegov mobilni telefon, pozvali su ga na mobilni telefon i naredili tog popodneva da se hitno vrati za Kraljevo i dođe u MUP. Došao je u devet sati u MUP Kraljevo.
Pitao je radnike MUP-a, koji su navodno uzimali izjave, zbog čega je tu, a šef privrednog kriminala – Grković Zvonko, koji je određen, verovatno od načelnika MUP-a Kraljevo da sprovodi, pored ostalih lica, rekao je da mora da da izjavu da li je jedna kriminalna grupa iz SRS, koja je činila kriminalne radnje, bila kod njega da uzme potpis za opoziv predsednika opštine Radoslava Jovića.
To je neprihvatljivo i neshvatljivo za jedan zdrav um, imajući u vidu kako se sprovode izbori, kako se vrši kandidatura i kako je ovaj postupak sproveden.
Nažalost, kada sam ovo saznao tek juče ujutru, došlo je u SRS nekoliko građana drhteći, odmah sam otišao kod opštinskog javnog tužioca Zečevića i pitao po kom zakonu i na osnovu kojih odredbi kog zakona je naložio MUP-u da sprovodi ove radnje i na ovaj način, telefonski, da se pozivaju građani da se izjašnjavaju da li su potpisali ili nisu potpisali.
Upozoravajući ga da ovim načinom i postupkom koji je zajedno sa MUP-om preduzeo, krši osnovna i ljudska i građanska prava građana Srbije da potpisuju inicijative, peticije i ostalo (čini mi se da je član 48. Ustava), kršeći sve pozitivne zakone o ljudskim pravima građana da pokreću neke inicijative i da se politički izjašnjavaju.
Rekao mi je da nije u saznanju kako MUP to radi i da je to opredeljenje MUP-a. Saopštio sam mu da odmah naloži MUP-u da prekine takav postupak. Posle toga sam otišao u MUP i tražio sam načelnika MUP-a – Živkovića. Načelnik MUP-a Živković nije bio navodno tu, tako su mi rekli na prijemnom odeljenju, nego zamenik načelnika – Terzić. Saopštio sam činjenice i pitao po kom zakonu i na koji način se sve ovo radi. Nažalost, nisam dobio odgovor koji je zakon u pitanju i ostalo.
Jutros sam morao da odem kod Okružnog javnog tužioca i da mu sve ovo prenesem i da tražim da se pod hitno tih 400 lista sa 13,5 hiljada potpisa, matičnih brojeva i imena i prezimena građana vrate u izbornu komisiju, jer neće MUP da formira bazu podataka za izbore ili za podršku koju su dali građani SRS za opoziv predsednika opštine Radoslava Jovića.
Taj Radoslav Jović nije našao za shodno da prihvati jednoglasne odluke izborne komisije, nije našao za shodno da prihvati dve sudske presude koje su donete od Opštinskog suda u Kraljevu. Nažalost, uz pomoć Velimira Ilića, a koga nema ovde i koga sam čekao da vidim i koji hoće od Kraljeva da produži svoju latifundiju mafijašku iz Čačka. To mu Kraljevo neće dozvoliti. Građani Kraljeva mu neće dozvoliti. SRS mu to neće dozvoliti.
Imam ovde jedan koverat za Velimira Ilića, vezan za pljačku i reket preko načelnika Zlatiborskog okruga. Imam još koverata koji su kod pravnika SRS. Sa kriminalcima, kao što je on, državi Srbiji nema dalje.
Neće pasti Srbija, kao što je izjavljivao Radoslav Jović, ako padne Kraljevo. Srbija će ustati, jer će u Kraljevu i širom Srbije doći radikali na vlast. Zašto sam prozvao ministra Jočića, žao mi je što nije, što ne može da bude, ili ministar Stojković, zato što mu tako rade tužilaštvo i jedno i drugo, tako Jočiću radi MUP i načelnik MUP-a i odgovorni.
Imajući u vidu sve ovo što sam izneo, nemam mnogo vremena, pripremili smo i danas ćemo podneti krivične prijave republičkom tužiocu protiv opštinskog tužioca u Kraljevu zbog učinjenog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja, član 242. stav 1. ZKP Republike Srbije, protiv načelnika SUP Kraljevo zbog krivičnog dela iznuđivanja iskaza, član 65. stav 1, krivično delo u službi član 66. ZKP Republike Srbije.
Ovo što se događa u Kraljevu je teror koji pokušava da spreči da se građani izjasne da li su za to da Radoslav Jović ostane na funkciji predsednika. Očigledno da je on shvatio, kao što je shvatio i Velimir Ilić, koji pokušava preko Radoslava Jovića, a koji je odmetnik iz SPO i u ovoj skupštini kao narodni poslanik, a sada je taster poslanik, koji je odmetnik i u SO Kraljevo, a koji ne priznaje ni izbornu komisiju, ni SO Kraljevo, ni odbornike, navodno zato što je birala tako izbornu komisiju.
To se ne može odbraniti. Volja građana Kraljeva zbog katastrofalnog vladanja Radoslava Jovića i koalicije koja je preuzela vlast januara 2004. godine, na svojoj grbači osećaju građani Kraljeva i cele opštine. Pljačka i otimačina, protivzakonje, a nemam sada vremena da navedem mnoga krivična dela koja sam pomenuo i u opštinskom tužilaštvu i juče u MUP i jutros kod Okružnog javnog tužioca. Svi sležu ramenima. Ni oni ništa nisu preduzeli, iako smo kao odbornička grupa SRS to inicirali i kroz dnevni red SO Kraljevo. Nažalost, nismo dobili adekvatan odgovor ni od Radoslava Jovića, zato što je i on upleten u mnoge kriminalne radnje, kao i mnogi čelnici lokalne vlasti, kao i direktori javnih preduzeća.
Nažalost, i ovi koji treba da štite zakon, opštinsko javno tužilaštvo, sud u Kraljevu, MUP, okružno javno tužilaštvo, ministar, ništa nisu učinili da se spreči kriminal u Kraljevu. Želim da obavestim javnost Srbije, a i građane Kraljeva da se ne plaše, SRS stoji iza svih njih i neće ih uplašiti ni Jović, ni Velimir Ilić, ni načelnik MUP-a, ni opštinski tužilac. Svi će biti smenjeni. Ovi koji su pljačkaši i kriminalci, na čelu sa Velimirom Ilićem, naći će se u zatvoru i na robiji. Imaće tada mogućnost da doktorira sa najvećim kriminalcima. Hvala.

Pre nego što sam počeo da govorim, rekao sam da ću govoriti mimo teme. Ne izlazim često za ovu govornicu i po pravilu govorim o temi ili u vezi sa temom. Javljam se za repliku, a ne znam prezime ovog poslanika, on izgleda nije zapamtio moje prezime. Miljko Četrović, narodni poslanik SRS iz Kraljeva.
Što se tiče gospodina Jovića, ne možete vi govoriti o gospodinu Joviću, a moram da stavim ovo pod navodima "gospodin". Koliko ga znam, koliko ga znaju građani Kraljeva, koji je bio predsednik SO Kraljevo, kada je uzela mnoge lokalne vlasti i mnoge opštine, 1997. tzv. Koalicija "Zajedno", pa u aferi "nafta" za demokratiju i pljački te nafte, posle te afere ili u ključu te afere, podneo je ostavku na funkciju predsednika SO.
O podršci građana i brilijantnoj pobedi 2003. godine nemojte vi govoriti. Mnogo više podataka ima i kako je vođena predizborna kampanja i koliko je novca došlo iz opljačkanog Beograda koji je držao SPO – srpski pokret odbrane, kako ga vi zovete, ili obmane, još bolje, koji je usmeren da se dobiju lokalni izbori i izbori za predsednika opštine Kraljevo. Sačekajte, zašto on beži od izjašnjavanja građana, koji je zakazan 27. Zašto ga je uhvatio strah? Ako ima poverenje građana, oni će mu dati poverenje i nastaviće da vrši funkciju.
Da li ima strah od mnogih kriminalnih radnji koje stoje iza njega i mafije koja je oko njega, urbanističke mafije i mafije koja pljačka kroz Direkciju za planiranje i izgradnju i kroz opštine i javna preduzeća. Samo jedan primer – opštinsko javno preduzeće "Vodovod", koje je urađeno na nivou republičke vlade, podeljeno je po strankama i pripalo je SPO. Gubitak tog preduzeća u prošloj godini je bio 50 miliona, a ove godine će biti 80 miliona, nenaplaćenih potraživanja oko 180 miliona.
Nije smetalo ni direktoru tog javnog preduzeća, koji je iz SPO i ostalih koji su iz SPO i koji rukovode tim preduzećem, da kupe najluksuzniji auto od 1,9 miliona dinara, da imaju enormne plate i da zapošljavaju svoje stranačke kolege ili pripadnike, kumove, rođake, svastike i ostale.
Tako se radi i u opštinskoj upravi, tako u direkciji, tako u svim opštinskim javnim preduzećima. Nisu građani bez razloga, muka ih je naterala da moraju ovo da potpišu, jer nema više vremena za Kraljevo. Kraljevo je izgubilo godine, od 1997, a evo kraja 2005. godine, i kroz koaliciju "Zajedno", kroz taj DOS ili tu tzv. demokratsku opoziciju i sada kroz demokratski blok, koji je vodio Jović u Kraljevu.
Na žalost građana Srbije posledice su katastrofalne i po grad i po celu opštinu. Zato građani ne žele da izgube 2006. i 2007. godinu, milijarde dinara kroz budžet, kroz direkciju za planiranje i izgradnju, kroz opštinska javna preduzeća. Pljačkaju se, a ništa konkretno nije urađeno. Mnogo problema je u gradu i u celoj opštini. Zato mora da ode i otići će sigurno.

Mene nije uhvatila panika, nego je uhvatila panika Radoslava Jovića i Velimira Ilića i zato rade sve ovo što rade. Njih je uhvatila panika, jer Ilić ne može da proširi uticaj na Kraljevo kako je planirao i navodno da bude guverner Šumadije.
Nemamo od toga ništa, a ovde što iznosite podatke šta je rekla-kazala, najbolje znam kako su potpisi skupljeni.
Četiri i po meseca od vrata do vrata, od stana do stana, u celom gradu Kraljevu, prigradskim naseljima. Dve trećine opštine Kraljevo je obiđeno, od kuće do kuće, po selima. Umrli su ljudi od lepog života, od lepog vladanja Radoslava Jovića gradom i opštinom Kraljevo, od lokalne vlasti koju je vodio, od toga su umrli.
Umrlo je mnogo ljudi od maja meseca, kada smo počeli, do predaje potpisa 26. septembra, podaci postoje koliko je ljudi umrlo. Nemojte da iznosite neistine, jer niste upoznati sa situacijom.
Što se tiče Zlatiborskog okruga i predsednika Okružnog suda, stojim iza reči koje sam izneo za govornicom. To je materijalni dokaz koji sam imao u rukama i zato sam onako istupio.
Nikada kao čovek nisam istupao kada se radi o ljudima bez materijalnih činjenica i dokaza. Nikada olako nisam davao sud o ljudima, dok dobro ljude ne upoznam, a pogotovo da imam materijalne dokaze.
Zato sam tako i postupio kada je bio predlog za predsednika Okružnog suda u Užicu. Ako to vama smeta i ako ste to hteli i izgleda da je i to Veljin čovek bio, kada sve spojimo i sklopimo kockice jasno je da Velja hoće Čačak, Užice, Kraljevo, Kragujevac da spoji sa Verkom i ove male opštine računa da kupi za dva, tri, pet miliona, preko Direkcije za izgradnju puteva.
Nije Srbija za kupovinu, a pogotovo opština Kraljevo, kao teritorijalno najveća opština u Srbiji sa 130 i nešto hiljada stanovnika, sa 20.000 raseljenih sa Kosova i Metohije.
Ne može Velja da kupi Kraljevo i opštinu Kraljevo za dva i pet miliona, niti za onaj WC koji je navodno investirao kao kapitalnu investiciju, kada je bio kapetan veselog spusta, kada mu je Jović uručio kapetansku kapu, krajem juna meseca.
Nažalost, ta prevara ili pokušaj prevare koju je širom Srbije učinio obećavajući, u Kraljevu ne može proći i to je jasno. Batrgajte se koliko hoćete, nemate više nikakvu snagu.
Ono što ste radili, Velja Ilić će morati da položi račune za ovo što se događa u Direkciji za izgradnju puteva, za ovo što se događa u Železnici Srbije, i njegov tzv. direktor Šarančić i ove nabavke lokomotiva i vozova.
Moraće da se polože računi za mnoge stvari, za ovaj haos u medijima, za ovu pljačku i reket koji uzima na svakom koraku. Imamo dokaze, prezentiraćemo ih kada dođe vreme, kada dođu pravi ljudi na mesto tužilaca, pravi ljudi na mesto sudija i on će biti osuđen na dugogodišnju robiju, kao i mnogi drugi pored njega.

Poštovani narodni poslanici, iskoristiću ova tri minuta prvo da postavim ponovo poslaničko pitanje ministru rada koje sam postavio prilikom razmatranja Zakona o radu - koliko je novozaposlenih radnika dobilo posao u privatizovanim preduzećima, a koliko je ostalo bez posla? Da li to što nema odgovora znači da je to izuzetno dobar odnos u odnosu na novozaposlene ili je obrnuto?
Drugo, vezano za predloženi tekst zakona o PIO imam pitanje za ministra. Govori se da nema sredstava u Fondu za isplatu penzija, a kako ima sredstava da se u Kraljevu rekonstruiše 500 kvadrata zgrade filijale PIO, da se gradi novih 300 kvadrata, da je predračunska vrednost oko dva miliona evra, da je investitor Republički fond PIO i da će otprilike to koštati oko dva i po miliona evra kada se završi ta investicija. Izvođač radova je iz Novog Sada, a tih koji se bave gradnjom u Kraljevu i okolnim gradovima ima koliko hoćete. Ja sam više puta govorio o tim investitorima i o onima koji izvode te radove, a to je tzv. urbanistička mafija.
Kada uporedim ovu investiciju iz fonda koji nema sredstava da isplati penzije ni dug penzionerima, nego će davati obveznice koje mnogi neće doživeti da naplate, ili će ova mafija koja se bavi privatizacijom oteti u bescenje da "kupi" ono što još može da se kupi i za šta su oni zainteresovani kroz privatizaciju, upoređujući ovih 500 kvadrata rekonstrukcije i 300 kvadrata nadziđivanja, moram da kažem da su te prostorije do sada decenijama zadovoljavale Fond zdravstvenog osiguranja, Fond PIO za opštinu Kraljevo. Koji je bio interes i razlog, opravdan razlog da se u ovoj situaciji sada to rekonstruiše i nadziđuje?
Uporedo sa tim, nema ovde ministra Dinkića, koji treba da bude prisutan, u postupku stečaja banaka u Srbiji i prodaje sada je na kraju ostalo samo da se prodaju ogromni poslovni prostori u najužim centrima gradova Srbije. Zgrada "Invest banke" u najužem centru Kraljeva, od 1.200 kvadrata, bila je na licitaciji i nije prodata za dva miliona evra. Najverovatnije će se prodati u drugoj ili trećoj licitaciji, ili najverovatnije možda daleko ispod dva miliona, a možda i za milion evra. Uporedite sada 500 kvadrata rekonstruisanog prostora i 300 kvadrata što se tek gradi za dva i po miliona evra, i 1.200 kvadrata zgrade "Invest banke" za otprilike milion evra.
Ko otima i pljačka i dalje ovde u Srbiji? Da li to radi Vlada, fondovi, ministarstvo, urbanističke mafije, finansijske mafije i ostali koji pljačkaju građane, pa zato penzioneri ne mogu da imaju penzije da ne mogu da prežive? Većina ne može da preživi sa penzijama koje dobijaju.
Na kraju, kako je moguće da penzioneri po tri dana čekaju pred poštama širom Srbije, a to sam mnogo puta video u Kraljevu, jer nema gotovine da im se isplati, dakle, ona crkavica koju dobijaju dva puta mesečno. Ko ta sredstva zadržava, a izgovor je da nema gotovine, jer fond prenosi Poštanskoj štedionici na račun i zašto se taj novac njima ne isplati onog momenta kada je prenet?

Poštovani narodni poslanici, voljom poslaničke većine Narodna skupština je došla u situaciju da u objedinjenoj raspravi od ukupno pet časova razmatra u načelu set ovih zakona, počev od krivičnog zakonika i ostalih zakona iz krivičnopravne materije.
To govori o ozbiljnosti predlagača, odnosno Vlade Republike Srbije i poslaničke većine, kako posmatra situaciju kada je u pitanju i krivični zakonik i svi zakoni koji prate ovaj zakonik.
U uvodnom izlaganju ministra pravde rečeno je da nije još dat predlog, da je u postupku izrade zakon o krivičnom postupku, što je neminovno trebalo da sledi u jednom setu sa krivičnim zakonikom i ostalim zakonima koji su na dnevnom redu.
Uz sve uvažavanje za napor i postupak kodifikacije krivičnog zakonodavstva i izrade ovog predloga krivičnog zakonika i usklađenosti sa Rimskim statutom, sa konvencijama, postavlja se jedno osnovno i otvoreno pitanje – da li će ovako predložen krivični zakonik i ostali zakoni smanjiti kriminalitet u Srbiji, ako imamo ovakvo stanje kakvo imamo, počev od organizovanog kriminala?
Znamo kako je bivši ministar policije Mihajlović, koji sada piše romane na planini i to objavljuje, od tih 40 grupa organizovanog kriminala, kako je to navođeno u nekoj "Beloj knjizi", o izuzetno teškim krivičnim delima, gde ljudi ginu u obračunu određenih mafijaških grupa ili nevine žrtve koje padaju i na ulicama i kafićima i drugim javnim mestima, o porastu maloletničkog kriminala ili delikvencije, što je najteža posledica ovakvog stanja u Srbiji.
Da li će sve ove odredbe koje su predviđene krivičnim zakonikom učiniti to da će doći do brzog uspostavljanja pravde i efikasnog pravnog poretka, barem u ovom delu krivičnog prava, da većina građana Srbije shvati da imamo organizovanu državu, da imamo nezavisno sudstvo, kao jedan od stubova države, a pogotovo u ovom delu gde vlada haos, anarhija i beznađe.
Imam jednu gradaciju od pre nekoliko godina, kada su počeli da se, navodno, gone kriminalci po raznim osnovama, koji su bili povezani sa vlašću, bilo lokalnom, bilo na republičkom nivou. Ti su nazivani, kada budu uhvaćeni ili privedeni – počinioci dobro poznati organima gonjenja.
Šta to znači "dobro poznati organima gonjenja"? To znači da su do tada činili mnoga krivična dela, ali nisu gonjeni, nije im suđeno, nije im presuđeno, nisu izdržali zatvorske kazne.
U sledećoj fazi smo došli do naziva da su ti tzv. poznati organima gonjenja postali "kontroverzni biznismeni", jer su se obogatili i onda nisu više poznati organima gonjenja, da bismo došli u sledeću fazu da su to "tajkuni", "oligarsi" i drugi nazivi koji se uzimaju iz drugih zemalja.
Da li možemo da pređemo preko jedne polemike koja se danas čula od poslanika DSS-a, a nismo dobili adekvatan odgovor od DS-a, da je ona bivša Vlada DOS-a preuzela mafiju, nastavila sa mafijom da radi, a da nikome iz te vlade, koji su sada insajderi ili pisci ovih knjiga, kako sam ih već pomenuo, nastavljaju i dalje da ponižavaju građane Srbije, da se pojavljuju na TV B92 i da prozivaju, navodno, druge za teška dela ili pljačku građana Srbije ili sve šta govore i rade.
Izneo bih jednu konkretnu primedbu kada je u pitanju zamena uslovne osude novčanom kaznom. Da li znači da počinioci krivičnih dela, gde su sticajem prakse koju su primenjivali, a zna se koji su to sudovi, prvostepeni sudovi, umesto kazne zatvora po pravilu izricali uslovnu osudu, neće čak imati ni tu pretnju uslovne osude, već će samo imati novčane kazne, a ti koji su stekli ili stiču i dalje bogatstvo pljačkom i otimačinom plaćaće novčane kazne i nikada im neće biti zaprećeno uslovnom osudom, a kamoli zatvorskom kaznom?
Kao čovek i kao narodni poslanik ne mogu se sa ovim složiti, jer koncept liberalnog zakona ili koncept krivičnog zakonika ne može u ovom stanju u kome se Srbija nalazi da se primenjuje. Mnogo je ljutih rana na građanima Srbije, a na ljute rane trebaju ljute trave.
Prema tome, jedno efikasno krivično zakonodavstvo i primena tog krivičnog zakonodavstva u kratkim rokovima treba da ima za cilj, sa svim ovim što se predviđa kao krivično delo, da to bude procesuirano u jednom kratkom postupku, ne uskraćujući prava tome koji se goni da dođe do krivične sankcije ili kazne i da to bude prevashodno svrha da odvrati druge da ne čine ta krivična dela ili slična, a sa druge strane da bude represija prema onome koji čini takvo delo.
Nažalost, mi imamo povratnike u istim ili sličnim krivičnim delima, a po pravilu ti povratnici idu u mnogo teža krivična dela, ali nemamo odgovor države, nemamo odgovor sudske vlasti.
Dokaz zašto nemamo je i ovo zadnje što se događalo u ovoj skupštini na vanrednom zasedanju, kada je bio u pitanju imunitet sudije Vrhovnog suda i zamenika specijalnog tužioca.
Onda možemo da pretpostavimo kakvo je stanje u opštinskim sudovima, u okružnim sudovima, ako je ovakvo stanje u Vrhovnom sudu Srbije, a i sam ministar Stojković je najavio nove slučajeve hapšenja u najvišim sudskim instancama. Onda nema poverenja, nema zakona i nema pravde u državi Srbiji.
Iz svih tih razloga, uz sve ove pohvale oko kodifikacije, jedino je dobar ovaj krivični zakonik i svi ostali koji prate ovaj krivični zakonik ako se bude primenio dosledno, brzo i efikasno.
Svesni smo da ne možemo apsolutno iskoreniti kriminal, ali ne možemo dozvoliti kao društvo, kao narod i kao država, koja postoji preko 200 godina, da kriminal i dalje cveta i da oni koji se i dalje bave kriminalom ili su se bavili kriminalom žive u razvratu, ponižavaju građane Srbije, a da pored toga građani Srbije plaćaju navodno Specijalni sud, specijalnog tužioca, tog portparola Specijalnog suda, a sada vidimo da i drugi sudovi imaju portparola.
Time sudovi ne treba da se bave, treba da sprovode zakone, u zakonskim postupcima da rade brzo, efikasno i da odlučuju.

Poštovani narodni poslanici, jedan od tri načina oglašavanja, kako je dato u ovom predlogu zakona, prvi način je TV oglašavanje i TV prodaja, drugi način oglašavanje na radiju i treći, oglašavanje na otvorenom prostoru.
Za oglašavanje na otvorenom prostoru predlagač zakona je predvideo pet članova u Predlogu zakona. Član 24. govori o oglašavanju na otvorenom prostoru, član 25. govori o postavljanju oglasnih panoa na javnim površinama, član 26. postavljanje plakata na javnim površinama, član 27. postavljanje plakata na ostalim površinama, a iznad člana 28. stoji naslov - Nosač oglasne poruke koja sadrži podatke o poslovnom imenu, sedištu i osnivaču zdravstvene ustanove.
Postavljam pitanje u ime poslaničke grupe SRS, gledajući sve odredbe ovog zakona - kakve veze imaju odredbe člana 28. sa oglašavanjem, pogotovo sa oglašavanjem na otvorenom prostoru? Ovaj član glasi ovako: "Tabla ili drugi nosač oglasne poruke koji sadrži podatke o poslovnom imenu, sedištu i osnivaču zdravstvene ustanove, odnosno drugog oblika zdravstvene službe i radnog vremena, mora biti pravougaonog ili kvadratnog oblika, dimenzija koje ne mogu biti veća od 35 puta 55 centimetara, postavljena na zid pored ulaza u zgradu u kojoj se nalazi poslovna prostorija za obavljanje zdravstvene delatnosti. Tabla ili drugi nosač oglasne poruke iz stava 1. ovog člana sadrži i druge podatke u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvene delatnost".
Da li ovo uopšte ima veze sa ovim zakonom koji se zove zakon o oglašavanju? Sa druge strane, da nije predlog ovog člana zalutao iz nekog drugog zakona u ovaj zakon ili je ovo posledica samo prepisivanja iz nekih zakona iz okruženja ili po direktivi, kako je ovde navedeno od predlagača?
Gledajući besmisao ovog člana u ovom zakonu, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman da ispravimo koliko možemo besmislenost ovog člana, gde se govori o ovoj tabli, koja treba da bude pravougaonog ili kvadratnog oblika i dimenzija koje ne mogu biti veće od 35 puta 55 centimetara, da se ovaj deo "koji ne mogu biti veći od 35 puta 55 centimetara" briše.
Vlada Republike Srbije nije prihvatila ovaj amandman i samim tim je ostala pri stavu da ta tabla može biti manja od ovih dimenzija, ali ne i veća. Iako je besmisleno da se to predviđa u ovom zakonu, zašto onda nisu obuhvaćene i ostale ustanove, i predškolske ustanove, ustanove obrazovanja, ustanove iz kulture, pa da budu sve obuhvaćene, da bi se regulisalo kako te table treba da izgledaju.
Predlagač zakona je u članu 100. predvideo i kaznu za prekršaj. Nije predvideo za privredni prestup, ali u članu 100. pored ove 62) tačke predviđenih prekršaja za kršenje odredbi ovog zakona, u tački 10) člana 100. predviđeno je da će se kazniti novčanom kaznom od 100.000 do milion dinara pravno lice koje postavi plakat na površini koja nije javna, bez saglasnosti vlasnika, to je iz člana 27, ili postavi tablu ili nosač oglasne poruke za zdravstvenu ustanovu, protivno odredbama člana 28. ovog zakona.
Sad vidite besmisao i ove odredbe ili ove tačke iz člana 100. Čak je predviđeno, pored ove 62) tačke, da uz novčanu kaznu za prekršaj iz stava 1. ovog člana, može se izreći zaštitna mera zabrane obavljanja određenih delatnosti pravnom licu u trajanju od šest meseci do jedne godine, kao i zaštitna mera obavljanja određenih poslova odgovornom licu u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Postavljam pitanje ovde ministru Dimitrijeviću, kako je mogla odredba člana 28. da se nađe u Predlogu zakona, a sa druge strane zašto nije prihvaćen amandman ako je predloženo da se briše - koje ne mogu biti veće od 35 puta 50 centimetara. Ovo "centimetara" daje jasan razlog da je ovaj član, kao i većina odredbi iz zakona, prepisano, zna se odakle, verovatno iz Baltazar škole iz Zagreba ili nekih sličnih.
Znači li ovo da može ova tabla da bude 10 centimetara sa 20 i da ne podlegne prekršaju iz člana 100. po tački 10), ali samo ako bude veća od ovih dimenzija, onda sledi prekršaj i kazna za pravno i odgovorno lice ili eventualno za preduzetnika, pošto se preduzetnici bave zdravstvenom delatnošću.
Uzgred moram reći da ništa neće pomoći ovaj član 28. korisnicima zdravstvenih ustanova i taj pilot-projekat koji je ministar zdravlja Tomica Milosavljević propagirao za opštinu Kraljevo, i pored još jedne opštine u Srbiji, koji treba da pokažu veliko umeće ili izum G17 i tog dela koji se bavi zdravstvom. Ali, moram podsetiti ministra i celu Vladu Srbije da taj projekat nikakve pozitivne efekte nije dao u opštini Kraljevo. Nažalost, korisnici zdravstvenih usluga su u beznadežnom položaju, prevashodno oni koji nisu direktno u najužem centru grada i prigradskim naseljima.
Navešću samo nekoliko primera. Žitelji teritorije Ušća, koje ima oko 12 hiljada stanovnika, a Ušće je udaljeno od Kraljeva 50 kilometara, a pojedina sela su udaljena po 20 kilometara od Ušća, nemaju osim ambulante opšte prakse nijednog specijalistu. Nijedan specijalista nije otišao da pregleda bolesnike u Ušće. Moraju 70 kilometara, kada pribave uput od lekara opšte prakse, da porane, da dođu do Kraljeva, predaju zdravstvenu knjižicu sa tim uputom da bi bili pregledani kod lekara specijaliste.
Drugi primer, pored ambulanti koje ima Medicinski centar "Studenica" u Kraljevu, ambulanta u Roćevićima. Ona je udaljena 12 kilometara od Kraljeva. Radila je pet dana u nedelji, ali mudrom odlukom direktora centra rad lekara opšte prakse je sveden na dva dana, sreda i petak. Sada ti po pravilu stari ljudi, a staračko je stanovništvo ostalo u tim udaljenim selima od Kraljeva, što je slučaj u celoj Srbiji, moraju da čekaju sredu ili petak da bi bili pregledani kod lekara opšte prakse i da eventualno dobiju način lečenja, da primaju injekcije. I sada se njima preporučuje da idu u Konarevo peške 10 kilometara da bi primili injekciju ili 12 kilometara do Kraljeva.
Mnogo bi bolje bilo da je Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo se pobrinulo da medicinski centri, bolnice, domovi zdravlja i ambulante budu bolje organizovani i da rade, da pomognu stanovništvu koje je u teškom položaju, a pogotovu koje se razboli.

Poštovani narodni poslanici, kada je ministar obrazlagao i dao uvodno izlaganje za ova četiri, kako je rekao, izuzetno važna zakona, koja imaju dva zajednička imenitelja: da utvrde red u funkcionisanju tržišta i da značajno proširuju prava potrošača. Nažalost, reda neće biti sa donošenjem ova četiri zakona, kada je u pitanju funkcionisanje tržišta, a još manje će biti zaštićeni potrošači u Srbiji.
Rečeno je da su dugo rađeni ovi zakoni i predlozi zakona i da je obavljena kompletna rasprava. Oni su bili uvršćivani u dnevni red Narodne skupštine Republike Srbije, pa povlačeni, ali ne znači, ako je nešto dugo rađeno – da je kvalitetno i da će odredbe ovih zakona učiniti i ostvariti ciljeve koji su navedeni od ministra u uvodnom izlaganju.
Privreda i građani Republike Srbije, posle sankcija, bombardovanja i ovoga što im se strašno dogodilo posle 5. oktobra – dolaskom DOS-a na vlast, a i dolaskom demokratskog bloka Vlade Vojislava Koštunice, neće imati ništa od predloga ova četiri zakona, pogotovo građani Republike Srbije.
Jer, zakonom o zaštiti konkurencije, zakonom o cenama, oglašavanju i ovim četvrtim zakonom neće biti bolji njihov materijalni položaj, neće imati više sredstava da kupe ono što im je osnovno da iole dostojno žive.
Imajući u vidu položaj mnogih radnika u Srbiji, penzionera, mnogih nezaposlenih, položaj seljaka, sa ovakvim praznim odredbama koje su predložene u ova četiri zakona i organima ili nadležnim institucijama koje treba da ih sprovedu, ništa se neće promeniti. Nažalost, nastaviće se uništavanje i završiće se do kraja uništavanje privrede Srbije i dalje osiromašenje građana i njihov još teži položaj i život.
Pošto ova četiri izuzetno važna zakona, po predlogu većine koja podržava Vladu Republike Srbije, treba da jedinstveno raspravljamo kao narodni poslanici, a toliko je važno da je skraćeno vreme za raspravu i ukupno vreme kao za jednu tačku dnevnog reda. Nisam u mogućnosti, a imao sam potrebu da govorim o sva četiri zakona, ali ću govoriti o Zakonu o oglašavanju i to vrlo kratko.
Kada se pogledaju ove odredbe i stanje pisanih i elektronskih medija u Srbiji i rad Radiodifuzne agencije i Saveta Radiodifuzne agencije, sa ovim finansijskim planom za 2005, od 81 milion dinara da potroši ta Radiodifuzna agencija; a ministar za kulturu i informisanje, bolje reći ministar za nekulturu i neinformisanje i može više da se kaže ministar kiča, šunda, i sve ovo šta je zadesilo i pisane i elektronske medije u Srbiji, nije mogao ni jedan argument da kaže šta je on kao ministar preduzeo na polju informisanja, da se uvede red.
Naprotiv, rekao je da vlada haos u etru Srbije. Kako će ovaj savet Radiodifuzne agencije da sprovodi odredbe ovog zakona o oglašavanju ako taj svinjski haos vlada u etru Srbije.
Takođe, neće ovaj savet ništa učiniti, kao što nije ni učinio za tri godine. Jedva se skrpio i formirao, a niko ne zna u Srbiji koliko ima ni pisanih, a da ne govorimo radio-stanica i TV stanica.
Doživeli smo, kao država i kao narod, da Savet Radiodifuzne agencije oglašava preko radija i televizije da se svi koji imaju radio-stanice i TV stanice prijave Savetu Radiodifuzne agencije. Ovde sada nije ministar Dinkić. Postavio bih mu pitanje kako naplaćuje poreze i doprinose, PDV od tih silnih radio i TV stanica koje ne postoje i ne zna ih čak ni Savet Radiodifuzne agencije. Ko je odobrio rad tih radiodifuznih agencija, ko prati njihov rad i u ovom medijskom smislu, a da ne govorim u finansijskom smislu.
Biće prilike da, pošto ima mnogo amandmana na sva ova četiri zakona, pogotovo na zakon o oglašavanju, kao poslanici SRS dodatno iznosimo svoje obrazloženje protiv svih ovih zakona sa amandmanima koje smo podneli.

Poštovani narodni poslanici, nije ništa slučajno. I u životu i u prirodi nema slučajnosti, to su uzroci i posledice, i vreme kada je ovaj zakon predložen da po hitnom postupku bude na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije, a posledice koje će nastati usvajanjem ovog zakona nisu samo posledice da će biti najveća pljačka koja je do sada na ovim prostorima Srbije učinjena, biće verovatno, ako opstane ova vlast i ne bude vanrednih parlamentarnih izbora, još pljački sa resursima naroda i države. Ali, nije ovo ni izum ove vlasti i ovog režima. To je radio i Josip Broz, kada je prelamao neku situaciju u bivšoj velikoj Jugoslaviji, to je radio u julu mesecu, pa i onaj Brionski plenum i one druge ključne odluke, on je to radio u tom julu mesecu.
Mnogi danas u Srbiji pritisnuti situacijom u kojoj se nalaze, preteškoj da opstanu, da prežive, jer su ili bez posla ili sa minimalnim platama ili rade bez plata, a da ne govorim o penzionerima; i danas smo u dnevnoj štampi videli da su penzije od 4.500, najmanja penzija, a tih najmanjih penzija ima preko 300.000 u državi Srbiji, a zato imamo maksimalne penzije 55.000 dinara. Ti ne mogu više ni da razumeju ni da shvate sve ovo šta se događa u državi Srbiji.
Ovde je ministar pokušao na neki način sa nekim frazama da obrazloži neminovnost donošenja ovog zakona od tri člana. Ja bih, prvo kao čovek, a drugo kao narodni poslanik, razumeo i shvatio da je uz tekst ovog zakona barem došla jedna informacija.
Ako ništa drugo, šta je uradila Vlada pripremajući ovaj predlog zakona i pripremajući koncept da od NIS-a do oktobra meseca stvori dva javna preduzeća i akcionarsko društvo.
Mi smo svedoci i kao narodni poslanici, a i građani Srbije, da je, kao i ona prethodna vlada, i ova vlada nastavila prodaju nacionalnih dobara koja ni po koju cenu ne smeju da se prodaju, onoga što ne samo ovim generacijama treba da služi, nego treba da ostavimo i mi generacijama koje su iza nas: i vode, i obradivo zemljište, i autoputeve koje su pravile generacije ispred nas, i fabrike namenske proizvodnje, a vidim, i to se namerava da se prodaje. Sledeća etapa je rasparčavanje elektroprivrede i prodaja elektroprivrede.
Ko je gradio i naftnu industriju, i rafinerije, i benzinske pumpe, ko je gradio termoelektrane, hidroelektrane, prenosne sisteme, dalekovode u Srbiji – gradili su radnici, seljaci i svi građani Srbije decenijama unazad.
Sada smo došli u situaciju da se ovde stalno pominje reč "zaradili". Ko je šta zaradio, ako nije to stekao u skladu sa pozitivnim zakonima, ako nije izmirivao obaveze prema državi, ako je opljačkao? Ko je zaradio, ako je bio sankcijski, ratni profiter, profiter iz tranzicije? Gde tu može uopšte da se upotrebi reč "zarada"? Zarada je ono što je čovek stekao svojim znojem, radom, poštenim, i što je stekao svojim znanjem. Oni koji su stekli najprljaviji novac unazad za nekoliko godina faktički su sada u situaciji da postaju vlasnici naših sudbina, sudbina naše dece i naših potomaka, ne samo života nego i smrti, i uslova u kojima će živeti sve te generacije koje dolaze iza nas.
Jedan od najvažnijih resursa, koji svaka država pokušava, i ako treba da bude ozbiljna država, da zadrži za sebe, za svoj narod, jeste naftna industrija. Ovde smo čuli da su 100 godina unazad vođeni ratovi oko energije. Verovatno će u neko sledeće, buduće vreme biti vođeni ratovi oko vode. Da li mogu država Srbija i građani Srbije da dozvole da ostanu bez naftne industrije, da to bude u vlasništvu države?
Da li je francuska javnost... Ali, taj narod ima dostojanstvo, francuska država ima svoje dostojanstvo. Kada je juče ili prekjuče objavljena vest o mogućnosti da Amerikanci postanu vlasnici najveće francuske kompanije za preradu hrane, i to, zamislite, za 55 milijardi dolara, digla se cela Francuska i francuska javnost, jer time se ponižava francuski narod i francuska država, jer je to njihova najveća kompanija. Ta kompanija hrani francuski narod, a mi ili ove vlade koje imamo faktički teže da nam sve oduzmu, da ostanemo bez ičega, pa i bez ovoga što su nam ostavili preci, a što mi treba da ostavimo svojim potomcima.
Zar i rudno blago, rudnike da prodajemo? Sutradan, kada bude Javno preduzeće "Srbijašume", zar ćemo i šume da prodajemo? Kome ćemo prodati te šume?
Hoće li to biti ovi kriminalci koji su pljačkom, kroz razne nedaće kroz koje je prolazila Srbija i srpski narod, došli do najprljavijeg novca, krvavog novca; hoće li da to sada legalizuju kroz ovakve privatizacije, promene, kada su u pitanju državna javna preduzeća? Kakva je to država kada ne može da ima u svom posedu to?
Šta je država? Država je fikcija. Faktički, narod je vlasnik svega što se nalazi na ovim prostorima države Srbije, ako se to zove državno vlasništvo. Nije ni Vlada Republike Srbije vlasnik. Vlada samo u ime naroda vrši određene uloge i upravlja. Narod je dao, preko svojih predstavnika, narodnih poslanika, da izaberu Vladu, da sprovodi u ime naroda, u interesu naroda upravljanje državnim resursima. Nažalost, to se ne shvata. Vlada se shvata tako da oni koji dođu da budu članovi Vlade, da budu ministri, provode svoj mandat da bi se lično bogatili, ili grupe koje moraju da slušaju i po nečijim nalozima rade. To je i sa ovim Javnim preduzećem NIS očigledna situacija.
Nadamo se da građani Srbije neće prihvatiti da se dalje ovako radi i pljačka i da narod ostane bez ičega u Srbiji i da postane rob, prevashodno pljačkaša, preko ovih koji su sada u Srbiji i pljačkaša iz Evrope i sveta. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, evo kao što je moglo da se pretpostavi, ministar Dinkić nije danas ovde prisutan, niko iz Vlade Republike Srbije.
Radi se o amandmanima podnetim na Predlog zakona o rebalansu budžeta za 2005. godinu i u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman - u članu 7. razdeo 5, da se briše glava 5.2 Funkcija 110. Ovde se ova funkcija 110 i glava 5.2 odnose na Kancelariju za pridruživanje EU. Imajući u vidu što većina građana iz Srbije je shvatila da Srbija, odnosno zajednica ako opstane Srbija i Crna Gora neće ući u EU, ako ona uopšte bude postojala 2012. godine, sigurno do 2012. godine, a pitanje je i te godine.
Osnivanje kancelarije ili postojanje kancelarije za pridruživanje EU, a kao narodni poslanik ne znam uopšte šta se radi, šta radi kancelarija, koliko je zaposlenih, ko podnosi izveštaj o svom radu, po kom programu to rade, samo vidim ovde u Predlogu rebalansa budžeta da se radi o iznosu od 38.246.000.000 dinara.
Ovaj suficit koji je ministar finansija predložio, a Vlada Srbije podržala i predložila Narodnoj skupštini Republike Srbije da usvoji, jeste jedna fikcija i liči mi na nekadašnju priču kada je neko od srpskih mladića bio, odnosno otišao u vojsku pa napisao, još tri nedelje, pa mesec dana kako sam u vojsci, pa i ovaj suficit je utvrđen polovinom jula, a imamo još pet i po meseci, i pored svega ovoga što je izneto od strane poslanika SRS na kršenje Ustava i Zakona o budžetskom sistemu i predlaganje na ovaj način rebalansa budžeta.
Srbija od 5. oktobra pa do današnjeg dana, a nadam se kao poslanik SRS, a i većina građana Srbije, da nećete dugo tako raditi, bez želje da uvredim bilo koju od udovica u Srbiji, liči sada na udovičko imanje ili udovičku kuću. Ne zna se ni šta ko radi, ni ko kome odgovara, ko koga predstavlja. Kakva je funkcija predsednika Republike, kakva je funkcija Vlade Republike Srbije, predsednika Vlade.
Kakva je funkcija ovoga što je pominjan pre mene ili pre sat i po vremena, Vuka Draškovića, ko je koga ovlastio da potpisuje ovo što je potpisao, kako može to da se dogodi u državi Srbiji. Kako može da se predlaže rebalans budžeta, kako može da se ima suficit, kada postoje tolika dugovanja prema penzionerima, prema seljacima koji primaju penzije. Kako može da ministar Dinkić i Vlada Republike Srbije da prelaze preko toga da na desetine hiljada radnika ne mogu da ostvare svoja osnovna prava za neke godine koje su proveli radeći i uplaćujući doprinose za socijalno i penziono osiguranje, a da se nije našlo rešenje da im se reguliše taj staž penzioni koji nije uplaćen i da ostvare sada svoja prava za 35 godina provedenog staža.
Nasuprot tome, kroz privatizaciju, kroz pljačku otima se ta imovina koju su ti radnici stvarali, i odricali se i, nažalost, tu ni država ni Vlada, a ni nadležni drugi organi, nemaju ni snage, ni želje, ni volje da bilo šta preduzmu i da te stvari ne idu kako idu.
Kancelarija ova, kao i ona prethodna o kojoj je poslanik Antić govorio, uz mnoge ove agencije koje su formirane, sa mnogo zaposlenih, sa ovim navodnim programom Vlade o smanjenju broja zaposlenih za 10% u državnoj administraciji, pa to preneto na lokalnu administraciju, ali sa mnogo većim brojem primljenih, ili svakim danom koji se primaju u agencije, kancelarije, u ministarstva, postavljam pitanje, gde oni mogu da više sede u zgradama ministarstava.
Ali, našlo se i tu rešenje. Sticajem okolnosti, bio sam u prostorijama ili delu prostorija Agencije za privatizaciju na Terazijama. Tamo dva ili tri sprata one ogromne zgrade koristi Agencija za privatizaciju. I pored portirske službe na ulazu te zgrade, na svakom spratu postoje portiri, ne znam koja im je funkcija, tu su sekretari, sekretarice, da ne govorim o obezbeđenju koje obezbeđuje prostor.
I kada se sve to sagleda i kada se vidi na drugoj strani u kom položaju su radnici u Srbiji i seljaci, zaposleni u zdravstvu, u prosveti, onda je jasno da niko ne vodi računa i ne interesuje ga, a pogotovu ovi koji su dužni da vrše državne funkcije, da brinu o većini građana Srbije. Oni ne brinu o građanima Srbije, već brinu o svojima iz svojih stranaka, brinu o svojim rođacima, prijateljima i interesnim grupama koje stoje iza njih.
Kako jedna ozbiljna država posmatra i nevladine organizacije, to smo bili u situaciji da čujemo kako je predsednik Rusije Putin juče ili jutros, a jutros sam čuo tu izjavu, da nema mesta u Rusiji nevladinim organizacijama koje se finansiraju iz inostranstva. Nažalost, u Srbiji te nevladine organizacije su pandan državnim institucijama, državi Srbiji i one su dobile mnogo više mesta da se pitaju o svemu što je bitno za građane Srbije.
Ne osuđujem sve nevladine organizacije, nego deo koji radi već godinama, a pogotovu zadnje dve-tri godine, protiv države i naroda i snose odgovornost za to. A to nisu nikakve organizacije, to je skup pojedinaca koji sebe predstavljaju kao nevladine organizacije, imaju neograničeno mesto i na medijima, i elektronskim i pisanim, i pokušavaju da budu pamet i usmerenje i države i naroda.
Nadam se i ubeđen sam u to da prvi vanredni parlamentarni izbori, i narodnih poslanika i vlade koja će proisteći iz te većine u ovoj Narodnoj skupštini, neće se ovo nastaviti kako je sada.