Dame i gospodo narodni poslanici, imam amandman na član 3. predloženog zakona, ima isti smisao kao i prethodni amandmani koje smo predložili, jer ovim članom je predloženo to da onaj ko je izabran za predsednika suda na mandat od pet godina, može biti reizabran još jedanput na mandat od četiri godine. Ponovo imamo iste probleme, ponovo se uvodi nejednakost, ponovo se uvodi pravna nesigurnost, ponovo se dovodi do toga da će sudije imati različiti položaj i ponovo se uvodi nešto što je protivustavno, a to je princip reizbora na dužnost predsednika nekog suda.

Bez obzira na to što smo mi danas tokom diskusije od poslanika vladajuće koalicije čuli od nekih kako je stanje fantastično, kako nikada nije bilo bolje, kako je dok su reformisali sa žutom strankom, kako sami kažu, sudstvo bilo izuzetno loše, ali sada kada to čine sa nekim drugim bolje je, jasno je da sve ovo vodi ka povećanju pritiska na sudije, na predsednike sudova i da ćemo imati još gore i još lošije sudstvo. Mi smo, između ostalog, i od jednog poslanika vladajuće koalicije čuli da poimenično kaže – e taj i taj predsednik suda je dobar. Ne treba zaboraviti da je taj poslanik, koji je deo vladajuće koalicije, advokat, da on postupa pred tim sudom. Ima li očiglednijeg sukoba interesa, ima li očiglednijeg pritiska i na tog sudiju, i na nekog drugog sudiju? Pretpostavljam da i oni, kao i ostatak građana Srbije, gledaju ovo i da su svesni da sutradan mogu da se nađu na tapetu u Narodnoj skupštini, da li tako što će ih neko kritikovati ili što će ih hvaliti.

Ja bih upravo u vezi sa ovim što je rekao ministar. On priča o nekakvim mehanizmima. Nije poenta da li postoje mehanizmi ili ne, nego da li su ti mehanizmi celishodni i da li su delotvorni. To što će neko u ime RTS-a podneti izveštaj jedanput godišnje ne znači ništa, apsolutno ništa.
Javnost je upoznata sa tim da je nemoguće doći do toga kolike su plate na RTS-u. Ne govorim o platama običnih ljudi koji ih zaista zarađuju, nego o platama onih koji su vedete svakog režima. O njima govorim. Prema tome, sve što se plaća iz budžeta Republike Srbije, iz džepova građana mora biti javno, mora se znati na šta koji dinar ide. Na RTS-u to ne postoji. Prvo pitanje na koje vi treba da odgovorite – da li mi uopšte imamo Javni servis? Vi nama postavljate pitanja – da li je potreban ili ne? Recite nam da li ga imamo ili ne. Po našem mišljenju, nemamo ga. Da li je RTS Javni servis, da li RTS funkcioniše u skladu sa profesionalnim etikama? Ne. Da li RTS funkcioniše u skladu sa nekim normalnim principima? Ne.
Srpska radikalna stranka je druga po veličini u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ne pozivaju nas ni na jednu debatu. Zovu koje kakve analitičare, samozvane, kvazi analitičare. Gde su to oni proverili svoju društvenu težinu? Nigde. Na kojim izborima? Ko je njih proglasio da su bogom dani da dolaze i da oni šire pamet i svoje mišljenje? Koga zanima njihovo mišljenje? Zbog toga imamo izbore. Zbog toga imamo instituciju.
Radio televizija Srbije ne poštuje Narodnu skupštinu Republike Srbije. Pre nekoliko dana prekinut je direktan prenos, ono što je bila osnovna tekovina demokratije, da bi pustili vaterpolo utakmicu koja je odigrana prethodnog dana. Što je nisu puštali prethodnog dana? Što je nisu puštali na RTS 1, bilo gde drugo? Šta to može biti važnije od sednica Narodne skupštine, Narodne skupštine koja odlučuje o životu građana…

… koja donosi zakone u skladu sa kojima će građani morati da žive, a nemaju priliku ni da saznaju šta se to priča ovde u Narodnoj skupštini. Prema tome, ovakva RTS nam ne treba, ne treba ni građanima Srbije.

Dakle, ministar je jednu stvar dobro rekao. To je da Vlada bira REM, REM bira Upravni odbor, Upravni odbor rukovodstvo RTS, ali to kad se malo pojednostavi, to znači da u stvari Vlada bira rukovodstvo RTS. I vi imate RTS onakav kakav je.
Ta vaša rečenica da ne možemo da koljemo vola zbog kilo mesa je potpuno besmislena. Šta to znači? Niko nije zadovoljan uređivačkom politikom, ali imamo lepe emisije o džezu. Pa da ne bi ugrozili lepe emisije u džezu, e sad nećemo da diramo RTS nego ćemo im dati četiri milijarde. E, pa ne. Upravo je suprotno. Dakle, upravo je suprotno, uređivačka politika i to što neko misli da je sveta krava i da je nezavisan, znate, ta bolest da svako ovde misli da je nezavisan, a da sa druge strane traži finansiranje od građana Republike Srbije, a da misli da nema obavezu da podnese račun predstavnicima istih tih građana u Narodnoj skupštini Republike Srbije, e to je skandal. I to što vi pričate o RTS i dalje, kao o javnom servisu, on to nije. On ne ispunjava kriterijume da bi se tako mogao nazvati.
Što se tiče drugog tzv. javnog servisa RTV, oni su još gori. Šta je to što treba da se desi da npr. lider druge po snazi stranke u Republici Srbiji, SRS, bude pozvan na tu televiziju? Da ne govorim o bilo kome drugom od nas, koji valjda tek posle toga treba da dođemo na red. Šta je to što treba da se desi?
Ne može javni servis ignorisati stvarnost. Ne može ignorisati građane Srbije, građani Srbije su dali svoj sud i rekli koliko ko ima vremena. Još jedna stvar, kažete kako ćete organizovati posebnu raspravu o RTS u Narodnoj skupštini Republike Srbije, to dragi ministre pokazuje da vi još uvek ne shvatate kako ovaj dom funkcioniše. Nažalost, tako kako vi mislite i kako bi trebalo, tako ne funkcioniše. Nikad ta rasprava neće biti organizovana, voleo bih da bude, ali neće biti.
Još jedna stvar. Kada govorimo o uređivačkom programu, vi kažete lepe emisije o džezu, što više džeza to manje opozicije, što više džeza to manje rasprave o temama od kojih se živi, od kojih žive građani Srbije i koje su im zaista bitne. Emisije o džezu i mnoge druge stvari, svaka njima čast, ali od repriza „Kamiondžija“ i lepih emisija o džezu se ne živi.

Povredili ste gospođo Gojković vi, time i povredili ste i član 104. Poslovnika Narodne skupštine time što ste ministru dali pravo na repliku.
Citiraću član 104. – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime, prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku. Narodni poslanik, ministar to pravo nema. To je bio član 104.
Član 116. kaže – odredbe ovog Poslovnika o redu na sednici se primenjuju na druge učesnike na sednici Narodne skupštine. Odredbe Poslovnika o redu na sednicu su od člana 105. pa nadalje, a pravo na repliku reguliše članom 104.
Dakle, ne može se član 116. primeniti na član 104. ni pod kojim uslovima. Dakle, ministar u skladu sa članom 158. stav 7. Poslovnika o radu Narodne skupštine ima pravo da se javi jedanput, evo, citiram i to – predlagač zakona, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača zakona ima pravo da o svakom amandmanu govori do dva minuta, s tim da ukupno trajanje pretresa u pojedinostima po ovom osnovu ne može biti duže od tri časa. Gospodin ministar je to pravo iskoristio. Da li je tako? Tako je. Hvala.

Ministre, vi ste još jedanputa mogli da vidite koliko je RTS moćan. RTS izda saopštenje i odmah dobije pravo na repliku i da se direktno čita u Narodnoj skupštini, a mi šta god da govorimo, koliko god saopštenja da pišemo, mi na RTS-u ne možemo da se pojavimo. To je razlog zbog koga mi protestujemo.
Dakle, RTS nije javni servis, oni sa javnim servisom nemaju nikakvih dodirnih tačaka. Dakle, vi znate ko uređuje RTS. Postoje i druge televizije koje su komercijalne, ali je velika greška govoriti da oni mogu da rade šta hoće. Ne mogu, oni koriste nacionalnu frekvenciju. To je javno dobro i ko god ga koristi, mora takođe u skladu sa profesionalnom etikom to da radi, ali je svakako odgovornost RTS-a, koji dobija ogromnu količinu novca iz budžeta, neuporedivo je veća i zato smo se najviše na njih obrušili.

Samo da odgovornim uvaženom ministru.
Vi nas ubeđujete kako neće biti potrebno čak ni godinu dana, nego ćete doneti te zakone u kraćem periodu, rekli ste nekoliko meseci.
(Vladan Vukosavljević, s mesta: Strategiju.)
Ne, rekli ste za ove zakone vezano za finansiranje.
Ali, da se vratimo na drugu stvar, koliko vi znate i koliko vaša Vlada zna šta radi, govori i to da vi podnosite zakon u kome produžavate za jednu godinu, a onda prihvatate amandman opozicionog poslanika gde to produžavate za dve. Dakle, na amandman od dva člana vi imate jedan prihvaćen. To pokazuje da vi menjate mišljenje kako vetar duva. Nema tu strategije, nema tu plana, ajmo danas ovako, danas stojite iza rešenja da je godinu dana, a sutra može i dve. Mogli smo i tri onda, što ne?

Javljam se povodom ovog predloga, pošto već Vlada, kako kažu, finansira iz budžeta, da to bude Vladina televizija. Mi nemamo ništa protiv i neka se zove RT Aleksandar Vučić. Gde će bolji predlog, zašto da ne? Evo, mi smo za to.
Dajte, šta god finansira Vlada iz budžeta neka bude vladino. Pa, nek budu Vladine bolnice. Zamislite, klinika Aleksandar Vučić, pa, Ustavni sud da se zove Ustavni sud Aleksandar Vučić, pa, fakultet – fakultet Aleksandar Vučić, univerzitet - Univerzitet Aleksandar Vučić. To pokazuje na koji vi način ponižavate institucije. Niste vi u stanju da gradite institucije, jer mislite ako Vlada daje novac - onda je to vladino. I to bi bilo…

Dakle, gospodine Arsiću, da li će neka ulica dobiti ime po meni ne znam, ali se svakako nadam da neće još dugo, jer vi znate koji je uslov za dobijanje ulice, ja nisam spreman da taj uslov ispunjavam.
Drugo je ovde pitanje, vi stalno napadate opoziciju. Vi kažete - teroriše vas opozicija. I, pravo da vam kažem, neki od vas zaista deluju kao žrtve. Neki od vas su i javno na medijima govorili da su žrtve, pa da su lagali zbog toga što su laž smatrali moralnom obavezom. Sad se nameće pitanje, gospodine Arsiću, kome da verujem? Vama danas ili vama pre nekoliko godina? Da li ste vi i sad žrtva, da vas možda, ili nekoga od vaših kolega, možda vas i sad neko tera da lažete, jer smatrate da je to vaša moralna obaveza prema Aleksandru Vučiću?
Ovde je pitanje moralnog kredibiliteta, a posao opozicije mislim da upravo i jeste da kritikuje što mi radimo. Vaš je problem bezidejnost. Vi niste u stanju da se argumentima obračunate sa opozicijom, kvalitetnim zakonima ili na bilo koji drugi način. Uostalom, da vi imate bolje ideje, vi biste bili taj i vi biste bili ti koji insistiraju od RTS da bude što više duela, da nas ponizite, da nas rasturite, da vide građani Srbije koliko ste superiorni, koliko znate, koliko su vam predlozi dobri. Zašto vi bežite od toga, ako se ponosite svojim stavovima? Zato što je situacija upravo suprotna. Nemate vi ideje. Maltene na svaki član zakona ste prihvatili i sami pisali amandmane. Zakon od dva člana, vi prihvatate amandman i to je nešto što se ponavlja stalno.

Gospodine Milićeviću, povređen je član 104, povredili ste ga vi time što ste ministru Antiću dali da govori o toj demagogiji, a on je u skladu sa članom 104. dužan da demagogiju spakuje u dva minuta. Ne može dva puta po dva, nego ona dva minuta po svakom amandmanu celokupna demagogija da se spakuje.
Član 104, moramo da ga čitamo dok ne nauče predsedavajući, kaže – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku, dakle, ministru može da kaže šta god želi, koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime, prezime i funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se odnosi izlaganje ima pravo na repliku, a ako se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, može predsednik poslaničke grupe itd.
Član 158. Poslovnika o radu Narodne skupštine stav 7. kaže: „Predlagač zakona odnosno ovlašćeni predstavnik – koji pobeže sad iz sale, gospodin Antić – ima pravo da o svakom amandmanu govori dva minuta, s tim da ukupno trajanje pretresa po tom osnovu ne može trajati duže od dva sata.“ Dakle, dva minuta za ministre.
Ministri su već previše privilegovani time što u načelnoj raspravi mogu da se javljaju koliko hoće. I to je neprirodno, imajući u vidu da su oni ovde gosti, ali, nemojte im onda davati i u raspravi po pojedinostima više od prava koja imaju. Poslanici imaju mnogo manje. Mi imamo 27 minuta. Dajte, poštujte Poslovnik koji ste doneli.

Gospodine Milićeviću, povređen je član 106. Vi ste kao predsedavajući u skladu sa članom 27. bili dužni da opomenete Aleksandra Martinovića. Zašto? Na dnevnom redu je Predlog zakona o izmeni Zakona o uređenju sudova.
Aleksandar Martinović je dva minuta nabrajao koje su te zasluge i koji su to kvaliteti Saše Radulovića zbog kojih je Aleksandar Vučić njega predložio za ministra. To je lepo čuti, dobro je čuti, ali ste vi bili dužni to da prekinete i onda ste omogućili i Saši Raduloviću da dva minuta govori koliko ne valja Aleksandar Vučić i koji su sve razlozi što je on pristao da za takvog čoveka uđe u Vladu i da bude njegov ministar. Ne valjaju, tačno, evo dobacuju poslanici – ne valjaju ni jedan ni drugi, ja se slažem. Ali, te njihove prepirke, rasprave bivših prijatelja, bivših bliskih saradnika, bivših tzv. i navodnih eksperata …

Ne, ja objašnjavam samo kako ste povredili Poslovnik i šta ste sve dozvolili, a šta ne smete da dozvolite, gospodine Milićeviću.

I molim da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ovoj povredi Poslovnika.

Moram gospodine Milićeviću da protestvujem. Vi ste zaista toliko brutalni i već posle 55 sekundi prekoračenja ste prekinuli gospodina Martinović. Poslanike vladajuće koalicije možete da edukujete o poslaničkim pravima, ali van ove sale. Organizujte neki kurs i bilo je, koliko se sećam, neko savetovanje vezano za nove poslanike. Imajući u vidu da se gospodin Martinović redovno resetuje, pretpostavljam da je on u svakom mandatu novi poslanik.
Član 158. ste povredili i taj član kaže koliko predlagač zakona, odnosno ovlašćeni predstavnik ima pravo da govori, a to je po amandmanu dva minuta. Da li je to mnogo, da li je to malo? Ja mislim da je to i previše, ali to bi neko ko je šef poslaničke grupe morao da zna. Ako ne zna, vaše je da ga prekinete, kao što predstavnike opozicije prekidate nakon nekoliko sekundi, a svaki ministar je pričao 20, 30, 40, evo Martinović je sada napravio rekord - 55 sekundi.
Vaš dijalog, pošto vi opravdate to time da ste navodno nadoknadili vreme koje je potrošeno u dijalogu, sa njim i tu edukaciju, zakasnelu, započeli tek na dva minuta i 20 sekundi, i to je već bilo vreme kada ste vi odavno morali da ga prekinete.
Prema tome, gospodine Milićeviću pozivam vas da vodite u skladu sa članom 27, dakle da poštujete Poslovnik, a što je mnogo bitnije da ga primenjujete na identičan način i prema poslanicima vladajuće koalicije i nama iz opozicije. Oni očigledno imaju više prava. Hvala.

Da, želim.