Gospodine Milićeviću, povređen je član 104. koji kaže da ukoliko se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izjasni o Narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe… Aleksandar Martinović je u svom prethodnom izlaganju rekao kako sam ja završio nekakvu edukaciju u upravnim odborima Dragana Đilasa. Ja nikada nisam bio član ni jednog upravnog odbora Dragana Đilasa…

Dozvolite samo da završim.
Dakle, vi…(Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, skupštinska većina po ko zna koji put nastavlja silovanje Poslovnika i silovanje osnovnih principa demokratije, jer ja zaista smatram da ovo što vi radite ne može nikako drugačije da se nazove.
Vi ste u 14,50 časova pre dva dana podneli zahtev za održavanje ove sednice za sutradan u 15.00 časova. Imajući u vidu da su rokovi po Poslovniku Narodne skupštine za dopunu dnevnog reda i mnoge druge radnje 24 sata pre zakazanog održavanja sednice, to znači da ste narodnim poslanicima, makar formalno ostavili svega 10 minuta da te predloge upute. Međutim, znate i vi sami da to ne ide baš tako i dok smo uopšte bili obavešteni, dok je saziv stigao do poslaničkih grupa, tih 10 minuta je isteklo.
To pokazuje da vi nemate iskrenu želju da se u Narodnoj skupštini kvalitetno radi i da se u nekoj normalnoj, korektnoj, fer i demokratskoj atmosferi raspravlja o zakonima koji su na dnevnom redu.
Druga velika gruba povreda Poslovnika koju ste napravili je povreda člana 157. koji kaže da je moguće da Skupština odluči da se o pojedinim tačkama dnevnog reda vodi objedinjeni, odnosno zajednički pretres, ali samo pod određenim uslovima. Uslov koji je propisan Poslovnikom je da su ti predlozi zakona međusobno uslovljeni ili da su rešenja u njima međusobno povezana. I ovde se, primetićete, govori isključivo o objedinjavanju rasprave za određene predloge zakona. Ne postoji poslovnička mogućnost da raspravu o nekom predlogu zakona objedinite sa npr. predlogom za autentično tumačenje ili za izbor članova Saveta NBS ili za odluku o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine.
Zaista bih voleo da se nađe genije među vama predstavnicima vladajuće koalicije, a svi ste na ono zvonce digli ruke, odnosno glasali za ovu brutalnu zloupotrebu, kakve veze ima Zakon o regulisanju javnog duga Republike Srbije sa npr. autentičnim tumačenjem Zakona o eksproprijaciji ili kakve veze ima prestanak funkcije javnog tužioca u Osnovnom tužilaštvu u Trsteniku sa izborom člana Saveta guvernera Narodne banke? Koja je to veza? Koja je to međusobna uslovljenost rešenja? Nema je.
(Veroljub Arsić, s mesta: Tajna.)
Evo, kažu predstavnici vladajuće koalicije da ima, ali čekam tog genija, tog mudraca koji će ustati pa objasniti javnosti Srbije koja je to tajna veza i na koji način, na tome posebno insistiram, ste akte koji nisu predlozi zakona strpali u ovaj koš sa zakonima, 27 različitih odluka, različitih akata. Jedina veza koja postoji između njih je što se o svima izjašnjava Narodna skupština. Druge veze apsolutno nema.
Još jedna zloupotreba i to što je šef poslaničke grupe SNS Aleksandar Martinović uspeo na volšeban način da prekuca tih 27 tačaka dnevnog reda i da preda svoj predlog o objedinjavanju rasprave. To pokazuje da se zapravo na taj način vodi određena komunikacija između onog ko zakazuje i poslaničkih grupa iz većine, a vi koji predsedavate sednicama Narodne skupštine, u prvom redu predsednik koji zakazuje sednicu, mora imati apsolutno isti stav prema svima. Svih 250 poslanika moraju biti jednaki. Očigledno je da nisu.
Što se tiče samog dnevnog reda, ja ću krenuti tačku po tačku, a koliko ću stići, to ćemo videti. Prvi zakon o kome se izjašnjavamo je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.
Ovaj zakon, odnosno podnošenje ovog zakona je u stvari svedočanstvo o još jednom neispunjenom obećanju vladajuće koalicije. Vi ste obećavali, u više navrata, da ćete doneti Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, da ćete uvesti nekakve platne razrede, da se neće na različit način plaćati čistačice u Kontroli letenja i one npr. u Narodnoj skupštini, i to je bila i vaša zakonska obaveza da to uradite. Vi sad kažete da će ovi zakoni biti doneti do 1. jula 2017. godine. Tu je ostalo još nekih šest meseci.
Moje pitanje vama je – zašto ograničavate, imajući u vidu svu nesposobnost koju ste do sada pokazali i da je redovna stvar da Skupština o istim zakonima raspravlja, odnosno o izmenama i dopunama po tri ili četiri puta, što niste sebi dali više vremena, dve, tri, pet godina? Pa kad stignete, vi uradite, ali da ne opterećujete Narodnu skupštinu Republike Srbije još koji put.
Šta će se desiti ako se ostvare reči predsednika Vlade Republike Srbije, pa ako budu raspisani i ti parlamentarni izbori, da on još jedanputa pokaže koliko je dobar, koliko ga narod voli, i ako opet budemo čekali prvo da se održe izbori parlamentarni, pa da se konstituiše Narodna skupština, kao što je to u ovom sazivu bilo poslednji dan roka? Pa, ako onda opet budemo čekali dva ili tri meseca do konstituisanja nove vladajuće većine, eto nas opet u situaciji da se probijaju rokovi i da se ponovo zakazuju sednice gde ćemo imati isti dnevni red.
Razlozi za donošenje zakona, mislim da ste tu trebali napisati samo jedno - razlog za donošenje zakona je nedonošenje zakona. Da ste zakon koji ste morali doneli na vreme, ne bismo se danas ovim bavili. I onda kažete – iz razloga nemogućnosti da se u predviđenom roku, odnosno do 1. januara 2017. godine, taj zakon donese. A zašto to nije moglo? Koji su to razlozi nemogućnosti? Kakva vas je to nemogućnost napala? Nikakva. Vi ste mogli i na ovoj sednici, da je Vlada Republike Srbije toliko dobra koliko pričate da jeste, da vam službe funkcionišu toliko dobro koliko pričate da funkcionišu, pa što umesto ovog zakona, kojim odlažete praktično rok, niste doneli zakon koji ste trebali? Mogli ste i to.
Ovaj zakon je takođe podnet po hitnom postupku. To je slučaj sa većinom zakona koje danas razmatramo. Član 167. Poslovnika Narodne skupštine reguliše situaciju u kojoj se neki zakon može doneti po hitnom postupku i kaže stav 2. - po hitnom postupku može da se donese zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogli da se predvide, a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje, rad organa i organizacija, itd.
E sad, ako postoje razlozi hitnosti, vi ste bili dužni da navedete koji su to. Koje su to okolnosti koje niste bili u stanju da predvidite? Kakva će se to šteta ili štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost države dogoditi, ako ne bude po hitnom postupku? Vi to nigde ne navodite. Vi samo kažete – hoćemo hitan postupak i dalje se ne ide. I to je zloupotreba.
Druga tačka dnevnog reda je Predlog zakona o izmeni Zakona o javnim medijskim servisima. I ovaj zakon zapravo predstavlja novo odlaganje donošenja akata koje ste morali doneti, a zapravo suštinski, po mom mišljenju, je vaša želja da RTS, jer se ovaj zakon bavi finansiranjem RTS i RTV, ne zna se koji je tzv. javni servis gori i koji se manje može nazvati javnim servisom, da ih držite pod kontrolom. Kako se najefikasnije neko drži pod kontrolom? Evo, odobravaju predstavnici vladajuće većine. Tako što kontrolišete tokove novca, tako što ih finansirate direktno iz budžeta, pa će para ili biti ili neće biti. Nije to nešto što ste vi izmislili, ali me čudi da vi uvek volite da kukate o nezavisnosti i da promovišete nezavisne medije, nezavisne organe, nezavisne institucije, a sa druge strane ih držite na uzdi tako što kontrolišete tokove novca prema istim tim institucijama.
Kako je moguće da, evo, pre svih predsednik Vlade se žali na nekakav neodgovarajući odnos RTS? Ako neko treba da se žali na njihov odnos, mislim da su to pre svega predstavnici SRS. Godinama RTS ignoriše SRS, ne pozivaju predstavnike SRS u svoje emisije, ne pozivaju nas na televizijske debate, zovu analitičare, zovu kvazianalitičare, zovu predstavnike vladajuće koalicije, po troje, četvoro, petoro, koliko kad stane u studio, predsednik Vlade gostuje kada god poželi, on uređuje emisiju, on postavlja pitanja, jedino koga nema, nema srpskih radikala.
Identična je situacija na RTV, identična. I šta znači nezavisni javni servis? Od koga su to oni nezavisni? Od zdravog razuma, od profesionalne etike, od građana čija sredstva troše? Od koga su oni to nezavisni? Zašto izdvajate četiri milijarde dinara, a otimate od penzionera, da bi neko ko se diči time što je nezavistan, što vodi, kažu, nezavisnu uređivačku politiku? Pa, onda neka nezavisno obezbede i finansiranje, neka se oprobaju na tržištu, da vidimo da li će ta njihova uređivačka politika proći na tržištu, da li su građani Srbije zadovoljni. Ako su zadovoljni, platiće pretplatu, ne 150, platiće i više. Ako nisu zadovoljni, neće platiti ni dinara. To je pravo građana Srbije.
Nažalost, oni nezavisnost doživljavaju tako da imaju pravo na ogromna sredstva iz budžeta, iz džepova građana Srbije, ali da za uzvrat niko ne može da im postavi bilo kakvo pitanje o načinu na koji funkcionišu, da su oni svete krave, da vi znate za svakoga ko je plaćen iz republičkog budžeta koliku platu ima, ali da ne znate za urednike i glavne vedete urednika na RTS kolika su njihova primanja. Po svemu što saznajemo, ta primanja se mere hiljadama i hiljadama evra. Mi iz SRS ćemo, naravno, nastaviti tome da se suprotstavljamo.
E sad, kažete finansijska sredstva potrebna za sprovođenje ovoga zakona su četiri milijarde dinara. I ovaj zakon ide po hitnom postupku zbog potrebe, kaže, otklanjanja okolnosti koje mogu dovesti u pitanje rad javnih medijskih servisa. Koje su to okolnosti koje su vas iznenadile? Šta se to desilo? Jel bila poslednjih meseci neka poplava, ne daj bože, uragan, zemljotres, šta se to desilo? Kaže - zbog toga nije održana ni javna rasprava. Javna rasprava nije održana, a vi ste ovde morali navesti konkretne razloge zbog kojih tražite sprovođenje, odnosno donošenje ovog zakona po hitnom postupku.
Treći predlog zakona je zakon o izmeni Zakona o privremenom uređenju načina naplate takse za javni medijski servis i to takođe predstavlja još jedno ne ispunjeno obećanje Aleksandra Vučića, koji je obećao građanima Srbije da će ukinuti tu ozloglašenu TV taksu. To ste na kratko uradili, ali ste onda veoma brzo vratili.
U razlozima za donošenje zakona, kažete – polazeći od statističkih podataka o prosečnoj zaradi i visini penzija u Republici Srbiji. Zašto ste odabrali da samo u ovom segmentu, polazite od te zvanične statistike i prosečne zarade? Zašto ne krenete kada je, na primer, cena struje od tih podataka? Zašto ne krenete, kada su cene drugih komunalnih usluga u pitanju? Kada je cena grejanja, nego onda kažete – moramo imati evropsku cenu struje. Da bismo imali evropsku cenu struje, mora i cena radne snage biti evropska. Troškovi vašeg sistema su iznad evropskih, samo zbog lopovluka, samo zbog nesposobnosti. Da li vi plaćate radnike od onih izvršilaca bez ikakve stručne spreme pa do direktora, na evropskom nivou? Naravno, da ne. Kako onda mislite da se izjednači i cena struje, da ne govorim o tome da nikada nećete izjednačiti primanja građana Srbije i građana EU.
Onda kažete – krenuli ste od visokih inicijalnih troškova štampe i distribucije računa, pa je zbog toga cena te takse 150 dinara. Pitam vas – da li su različiti troškovi, inicijalni troškovi, štampanja i distribucije računa ako je taksa 150 ili ako je taksa 500 dinara? Nisu, ali je upravo srazmerno znatno veća cena, udeo te cene štampanja i distribucije računa, ako je taksa 150, nego ako je 500. Što znači da je samim tim manje smisleno naplaćivati malu taksu, a izlagati svakako građane Srbije tim troškovima i plaćanju tih inicijalnih troškova, kako vi kažete štampanja i distribucije računa.
Kažete da su nesrazmerno visoki troškovi kod pokretanja postupka naplate nenaplaćenih potraživanja. Šta ovo zapravo predstavlja? Ovo predstavlja kapitulaciju države. Kad vi kažete – državi se ne isplati da neredovne platiše tuži, jer su sudovi spori, jer su ti troškovi previše dugački i jer su po pravilu takvi da ne obezbeđuju naplatu potraživanja. Koja je poruka koju vi ovakvim pristupom šaljete pojedincu? To je uvreda za sve građane Srbije koji uredno plaćaju svoje račune. Za sve građane Srbije koji su u prethodnim godinama i decenijama uredno plaćali svoje račune, da biste vi onda došli i rekli – ovi koji ne plaćaju obaveze državi, ti su pametniji. Evo, njih ćemo sada da nagradimo, otpisaćemo potraživanja, otpisaćemo kamatu. Na taj način praktično kada država otpisuje neredovnim platišama kamatu, vi njima dajete beskamatni kredit. Zašto bi onda bilo ko pri zdravoj pameti plaćao redovno račune, ako su oni koji ih ne plaćaju u privilegovanom položaju? To je ono što vi ovim radite.
Opet ste onda rekli kako oni treba da imaju uređivačku nezavisnost i institucionalnu autonomiju. Mislim da to prema građanima Srbije nije pošteno, jer onaj ko je na budžetu mora nekom odgovarati. Sistem podele vlasti ne podrazumeva apsolutnu nezavisnost bilo kog dela te vlasti. U Srbiji sistem podele vlasti počiva, dakle, na podeli na zakonodavnu, upravnu i sudsku, ali nema apsolutne nezavisnosti. Svaki deo, svaka grana vlasti zavisi od drugog. Isto tako, mora zavisiti i medijski javni servis ili bilo ko drugi.
Četvrti zakon. Predlog zakona o izmeni Zakona o uređenju sudova. Ponovo izmene i dopune. Moram reći ovde, poprilična papazjanija napravljena, ako pogledate ono što je rađeno ranije i još jedanputa praktično odlaganje stupanja određenih odredaba na snagu. Mi smo već imali početkom ove godine na dnevnom redu ovaj zakon…

Član 104. je prekršen.
I vi znate da sam imao pravo na repliku. Gospodin Antić se direktno meni obraćao, rekao kako nisam razumeo, kako su mi potpuno pogrešni stavovi i sve ostalo. Mislim da je osnovni red da mu odgovorim.
Gospodine Antiću, vi znate da su i komunisti … (isključen mikrofon).

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Arsiću, ne Antiću, prekršili ste član, odnosno prekršen je član 104. i član 107, dostojanstvo Narodne skupštine. Gospodin Milojičić je pričao o svemu, samo nije o dnevnom redu.
Koliko znam, Velika Srbija i granice Velike Srbije nisu tema dnevnog reda, ali nemam ništa protiv, naravno, o tome da pričate. Ali, ako već pričate, onda ste trebali pravilno da kažete koje su to granice. Vi sami kažete kako nemate dovoljno vremena i kako zbog toga brzate, pa ste možda zato rekli Karlobagog-Ogulin- Virovitica, a to je Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. Ja sam, pravo da vam kažem, gospodine Milojičiću, očekivao da će gospodin Arsić…

…kao iskusni radikal koji se 20 godina borio za Veliku Srbiju, prvi da vas prekine.
Druga stvar, dostojanstvo Narodne skupštine. Vi kada pričate o tome šta ste sve naučili ove bivše radikale koje ste proevropski transformisali, to jeste najveći problem, vi ste ih naučili sve što ste radili i oni ponavljaju sve što ste vi radili. To je suština problema u kome je Srbija – petnaest godina kontinuiteta DOS-vog režima, šesnaest, a ulazimo u sedamnaestu. Dakle, vi ste ideološki klonovi. Ne bi bio problem da su oni danas ono što su bili nekada, nego je problem što su najgore preuzeli…

Sa dostojanstvom Narodne skupštine?

Upravo se osvrćem na edukaciju…(isključen mikrofon)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre Antiću, pošto sam bio uskraćen za pravo da vam odgovorim prethodni put kada ste govorili o mom izlaganju, iskoristiću sada priliku. Vi komunisti ste uvek imali onu krilaticu – statistika naša dika, što poželiš, ona slika.
Vi ste pričali o ceni struje, pa ste kao primer koliko je u stvari nama dobro u Srbiji, koliko je niska cena, rekli kako je u Danskoj 30 centi. Ni to nije tačno, kod njih je 29 centi, ali je drugi problem. Problem je što je njihova prosečna plata 5000 evra. I u Srbiji kada bi građani imali prosečnu platu od 5000 evra, pa oni bi trčali da plate jedan kilovat struje 29 centi. Čudi me da niste pomenuli Norvešku, tamo je nešto jeftinija struja, ali je tamo prosečna plata preko 6000 evra, oko 6300 evra. Prema tome, nemojte da babe i žabe mešate. Ako već nešto poredite, onda poredite prave stvari.
Drugo, metodologija obračuna cena struje. U Danskoj nisu čuli za ono što vi nazivate angažovanom snagom. Zaista, vi u Danskoj da pokušate nekome da objasnite šta je angažovana snaga, ne bi znao. Još jedna stvar, u Danskoj ne kažnjavaju one koji potroše više struje, pa da kažu – ako potrošite preko 700 kilovata ili 1000 kilovata, onda će vam kilovat biti tri puta skuplji. Struja je roba kao i svaka druga i zaista ta ekonomska logika da se kažnjava onaj ko troši više, mislim da je zaista neki ostatak kog se moramo što pre rešiti. Ali, da se vratim zakonima kojih ima zaista dosta.
Još jedna stvar, da to ne bih zaboravio, pošto ste vi zastupnik RTS-a, pa ste pričali o tome kako oni imaju sate i sate programa, dane i mesece, znate, najbolje građani Srbije znaju kakav je i koliko je loš program RTS-a. Ako pričamo o kulturnom i obrazovnom programu, vi se setite emisija koje su bile na programima RTS-a kada smo odrastali vi i ja, i uporedite sa onim što ima danas, odnosno što nema danas. Možda jeste „Bolji život“ dobra serija, lepa serija, i „Kamiondžije“ su lepa serija, ali to ne znači da doveka treba da gledamo te serije.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala, vi radite izmene zakona koji je stupio na snagu 7. januara 2016. godine. To na najbolji mogući način govori koliko ste stručni i govori koliko ste vi u stanju, odnosno koliko niste u stanju ništa da previdite. Zašto ovaj zakon po hitnom postupku? Koje su to okolnosti koje niste mogli da predvidite? Naravno, tih okolnosti nema, to je samo floskula koju upotrebljavate, ubacite hitan postupak i idemo dalje.
Zakon o izmeni i dopuni Zakona o javnoj svojini, i to je još jedno odlaganje roka koji je istekao. Ja ću vas podsetiti da je ovaj zakon stupio na snagu 2011. godine i da je rok za prijavu bio pet godina. U startu širok rok, možda i preširok. Mislim da je i to jedan od razloga zbog koga ništa nije urađeno. Kažu – pet godina, oho, predugačak rok, radiće to neko drugi. Da ste stavili rok od godinu ili dve, pa ga eventualno produžili još godinu ili dve, ovaj bi posao verovatno bio završen. Pitanje je zašto mislite da će za godinu dana oni koji nisu uspeli za pet godina da urade taj posao, zašto će uspeti za narednu godinu? Većinom su kadrovi SNS-a na čelu tih lokalnih samouprava. Oni kažu hoće više novca, treba im više novca, a očigledno nisu u stanju da brinu ni o onome što im je dato.
I još jedno pitanje koje pokazuje neozbiljnost i nesposobnost u prvom redu Vlade Republike Srbije. Rok koji vi produžavate je istekao. Istekao je 6. oktobra 2016. godine. Kako se u pravu produžava rok koji je istekao?
Vi ste ovo morali da stavite na dnevni red Skupštine pre tri meseca, pa produžiti i tad. Vi sada radite nešto što je retroaktivno, ali zaista ni to naravno nije nikakav problem.
I, evo, pošto vidim da me gospođa Brnabić pažljivo sluša osim na trenutke, mislim da bi ovo bio dobar trenutak da napravimo jedan mali eksperiment sa vašim poštenjem, da vidimo da li se vi slažete i da li ćete vi, vi ste pravnik, jer tako? Niste? Ekonomista? Nije ni bitno, valjda ste čovek koji ima zdrav razum. Da li ćete vi stati iza hitnog postupka ovoga zakona? Ako je rok počeo da teče 2011. godine, istekao 6. oktobra 2016. godine da li je to okolnost koja nije mogla da se previdi? Jel vas to iznenadilo? Budite pošteni i recite ne, ili ne budite, terajte i vi kao i vladajuća većina ni to nas ne bi iznenadilo.
Onda kaže, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, takođe, verovali ili ne, po hitnom postupku. Ovde kažete da usklađujete sa direktivom Saveta EU od 21. juna 2011. godine. Direktiva je doneta pre pet i po godina i to je takođe nepredviđena okolnost. Mene zaista iznenađuje kako se bilo ko od vas Vlade vrati kući, ako vi apsolutno ništa niste u stanju da predvidite. Kako prelazite ulicu? Kako izbegavate automobile? Kako ne padnete niz stepenice? Kada je reč o državnoj upravi, ništa niste u stanju, a pričate da ste najbolja Vlada na svetu i opet i tu usklađujete sa EU, pa kažete da mora biti akciza 90 evra na 1.000 komada cigareta, odnosno 1,8 evra po paklici cigareta.
Ali, opet dolazimo u problem što je Srbija daleko od evropskog standarda, zaista daleko. Ne može biti ista akciza. Ne može, jer ako je prihod u EU, 10 ili 15 puta veći, a akciza ista onda je realno ta akciza pet ili 10, ili 15 puta veća u Srbiji. Ja jesam bivši pušač i protivnik pušenja, ali zaista nisam za ekonomski teror nad pušačima i ne može biti jedini način odvikavanja nacija od pušenja tako što ćete podizati akcizu. Ovde se zapravo radi o jednom cilju i vi to priznajete u razlozima za donošenje zakona, a to je zapravo punjenje budžeta i ništa drugo, a evo, samo vi recite, naravno, ali kada dokažete, naravno, vi iz vladajuće koalicije. To samo pokazuje vašu bahatost i osionost, što čak više i ne krijete koliko ste bahati i koliko ste osioni. Javite se lepo, imajte političke hrabrosti, pa umesto da dobacujete kao kukavice, vi se javite, pa recite onda to za govornicom.
Onda kažete, razlozi za donošenje ovog zakona po hitnom postupku je to da se moraju obezbediti dodatni prihodi u budžetu Republike Srbije u 2017. godini i to povećanjem akciza na cigarete i stvaranjem, i ovim akcizama na kafu,
E, sada vas pitam – šta je ovde ono što nije moglo da se predvidi i zašto vam očajnički trebaju novi prihodi ako nas ubeđujete da je budžet stabilan, ako nas ubeđujete da imate suficit? Dajte da vidimo gde je konačno taj suficit na šta ga trošite, zašto uzimate od penzionera, zašto uzimate od drugih ugroženih kategorija ukoliko je već stanje u državi i Republici Srbiji toliko dobro? Vi imate taj problem što je čas stanje idilično. Mi smo maločas od poslanika vladajuće koalicije čuli da stanje u javnim finansijama nikada nije bilo čistije, nikada nije bilo bolje. Jedino nikako da vidimo završni račun, toliko je čisto da nema završnog računa. I toliko je dobro da nikada Republika Srbija nije bila zaduženija nego što je danas.
Juče je javni dug Srbije bio nešto preko 3.100 milijardi dinara, preko 3.100 milijardi. Evo, gospodin Krasić to prati svakodnevno. Ja pretpostavljam da i danas podignut ukupan iznos, a evo čućemo kasnije i za koliko.
Onda dalje pričate, odnosno sledeći Predlog je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost. Verovali ili ne i ovaj zakon je po hitnom postupku. Svi zakonski predlozi idu po hitnom postupku. Niste mogli ni ovo da predvidite da će biti potrebno. Nije tu potrebno predviđanje od pet godina ili tri godine ili dve ili godinu, 15 dana je bilo dovoljno za redovan postupak i vi niste bili u stanju da ovo što ste napisali 19. decembra napišete 10. decembra i da onda ide u redovnom postupku. I, kažete ne valja Narodna skupština, ne prolaze dovoljno brzo zakoni, problem što se loše živi u državi je opozicija.
Ono o čemu se svakako najviše pričalo je ukidanje ovoga povraćaja PDV-a za kupovinu hrane i opreme za bebe. Ja znam da ćete vi odmah reći kako se sad predlaže drugo rešenje, kako ne treba da se bavi socijalnim davanjima Zakon o PDV-u i tako dalje, da ćete vi to rešiti na drugi način tako što će biti jednokratno davanje. Ali, postoji nešto drugo, a to je politička odgovornost. Vi ste svi gospodo, govorim i o vladajućim strankama i opoziciji, u tome je učestvovala i DS, 2012. godine pred parlamentarne izbore, ste svi, osim SRS obmanjivali građane Srbije da ćete ukinuti ne smanjiti, ne omogućiti refundaciju dela neplaćenog PDV-a nego da ćete ukinuti PDV za opremu i za hranu za bebe. Da li je tako bilo? Tako je bilo. Kako je bilo. Obmanjivali ste građane Srbije. Kad su prošli izbori onda ste rekli i potpisivali javnu peticiju, to je bilo danima u medijima, građani se toga sećaju. Kad su prošli izbori onda ste rekli – jeste, ali to nije moguće rešenje po zakonu, iako nije tačno da nije moguće, jer je moguće. Ono što je po mom mišljenju još bitniji tu argument, nemoguće je zloupotrebiti opremu za bebe. Nemoguće je zloupotrebiti hranu za bebe time što ćete vi Aptamil ili bilo koje drugo mleko za bebe veštačko osloboditi PDV-a. Kako to može da se zloupotrebi? Šta neko može da uradi tako što će kupiti, ne znam koliko toga. Ne može ništa. I, dužni ste nam i još jedna stvar, ako već pričate o izmenama ovog zakona. Mislim da ste dužni da nam saopštite kakvi su bili efekti zakona koji ste sprovodili prethodne četiri godine. Postojala je mogućnost refundacije PDV-a. Hajte, mi smo i tada kada je donošen taj zakon upozoravali, gospodine Arsiću vaše nije da me ometate, vaše je da upozorite ove druge koji me ometaju, i ja vas molim da ne pričate sa ministrima.
Dakle, znaju ministri nema potrebe da ih vi edukujete. Znaju oni, verujte.

Ja bih da govorim o temi ali mi smetate. Smetate i ministrima nego im je neprijatno da vam kažu. Evo, gledaju mene, značajno klimaju i sad kažu – jeste, nek zaćuti više.
E, sad, dajte da vidimo kakvi su efekti primene zakona u protekle četiri godine. Hajte da vidimo koliko je ljudi, koliko je porodica ostvarilo pravo na refundaciju PDV-a u odnosu na broj rođenih bebe u Srbiji da vidimo koliki je iznos vraćenog PDV-a prosečno. Garantujem da je to daleko ispod onoga što ste obećali. I to još jedanputa pokazuje vašu neozbiljnost i pokazuje to da vi kada obećavate, kada idete na izbore računate na kratko pamćenje građana Srbije.
Sledeći zakon je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Ponovo, iznenadiće vas verovatano, i ovaj zakon je po hitnom postupku. E, sad, dajte da vidimo šta je to što je u ovom zakonu bilo ono što niste mogli da predvidite.
Poseban, da kažem, problem svih ovih zakona su potpuno besmislena obrazloženja koja vi pišete. Problem je i to što vi u materijalu pišete nama naziv većine ovih zakona na engleskom jeziku i što niste u stanju… Vi imate onaj podsetnik u kome piše šta gde treba da se stavi. Kad nečega nema, vi to morate izbaciti. Vi, umesto toga, u velikom broju zakona ostavljate taj podsetnik, sinopsis, nacrt, skicu, kako god želite, i onda time opterećujete Narodnu skupštinu.
Šta predviđate ovim zakonom? Između ostalog, kažete zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema. Kaže: „Uređivanjem ove materije zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti i obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike“. To sa ovim nema apsolutno nikakve veze. Pa onda nas podučavate i kažete – Zakon je opšti pravni akt koji se objavljuje. Zamislite, Zakon je opšti pravni akt koji se objavljuje? Rupu na saksiji ste otkrili. Svaka vam čast. Ovo ja mislim da do sada niko nije znao, za razliku, verovatno, od drugih zakona koji se ne objavljuje. I kaže – stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poresko-pravnoj situaciji, čime se postiže transparentnost u primeni. Kakve to veze ima sa transparentnošću? Nego vas napala bolest, kao DOS-ov režim jedno vreme i za sve su koristili izraz „transparentno“, „transparentno“, „transparentno“, „providno“, „prozirno“. E, pa, vi ste providni i prozirni.
Ima tu još jedna veća besmislica. Vi predloženim izmenama vršite promenu nadležnosti za rešavanje u drugom stepenu i kažete – time se nadležnost propisuje za drugostepeni organ u Ministarstvu finansija kao nezavisnom organu za rešavanje u drugom stepenu u poreskom postupku. Nezavisni organ u Ministarstvu finansija? Zamislite tu besmislicu? Hajde, molim vas, pošto ste vi stručnjaci, nađite u Ustavu gde postoji nezavisni organ u Ministarstvu finansija. Ne postoji.
(Vjerica Radeta, s mesta: U sobi 3.)
Evo, u sobi 3, kaže Vjerica.
Ali, zaista, neke se stvari moraju izvrći ruglu, jer vi stalno hoćete da neko bude nezavisan. Vlada Republike Srbije, državna uprava Republike Srbije, sva ministarstva su napravljena i ona egzistiraju, postoje, temelje se na načelu subordinacije. Kakva crna nezavisnost? Zamislite, nezavisni? Od koga? Od predsednika Vlade, groma nebeskog? Od ministra? Od koga su oni nezavisni? Od koga su oni nezavisni? Da li i oni imaju nezavisnu uređivačku politiku, kao RTS, što kaže gospodin Antić?
Naravno, razloga za hitan postupak, pravih razloga, nema ni ovde, kao što nema ni procene finansijskih sredstava koja su potrebna za sprovođenje ovog zakona.
Moraću malo da ubrzam, jer nemamo mnogo vremena.
Evo i tačka 11) „Petrohemija“. Preuzimate još jedan dug, još jedno zaduženje – 105 miliona evra ili 13 milijardi dinara.
Podsetiću vas da je ono što uzimate na godišnjem nivou, pazite, na godišnjem nivou, penzionerima je 20 milijardi. Otimate i to kad otmete vi kažete – to je štednja, ali imate 13 milijardi za „Petrohemiju“.
Šta je još veći problem? Problem je to što ste sami se hvalili kako sličnog postrojenja nema u krugu od hiljadu kilometara. Ako nema, kako ste uspeli da ga upropastite, svi vi zajedno koji ste godinama na vlasti i koji skačete iz stranke u stranku?
Još jedna stvar, ko će odgovarati? Ukupan dug „Petrohemije“ je 256 miliona evra. Vi kažete da ste nešto otpisali. Niste mogli od stranih nekih poverilaca, mogli ste možda od javnih preduzeća, ali i to opet pada na teret građana Srbije.
Sledeći zakon, Zakon o regulisanju javnog duga SRJ, i to je po hitnom postupku. Osnovni razlog za donošenje zakona je to što je Ustavni sud u novembru mesecu 2013. godine doneo odluku, pa morate po njoj da postupite i to što je Evropski sud za ljudska prava objavio odluku 16. jula 2014. godine i vi po hitnom postupku, posle više od dve godine, postupate po toj odluci Evropskog suda. Dakle, ovo nije okolnost koja je mogla da vas iznenadi. Ono što je još zanimljivije, čak ni ovde ne postoji procena finansijskih sredstava. Nema je.
Vi kažete da će se obezbediti, odnosno ovde kažete da se smanjuju obaveze utvrđene osnovnim zakonom iz 2002. godine, a ne kažete procenu finansijskih sredstava potrebnu za sprovođenje zakona. To su dve različite stvari.
Predlog zakona o regulisanju javnog duga po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položena je kod banaka na teritoriji Republike Srbije, njihovim filijalama itd, ne mogu ni da čitam sve. Iako je potpuno jasno da će biti potrebna određena sredstva, nema procene iznosa finansijskih sredstava i, što je još zanimljivije, ovde vam nije bio dovoljan hitan postupak, ovde tražite da zakon ne stupi kako je to uobičajeno, u skladu sa Ustavom, osmog dana od dana objavljivanja, nego narednog dana. Da biste to, gospodo, uradili, moraju postojati naročito opravdani uslovi koji se posebno utvrđuju zakonom i ti naročito opravdani uslovi, to može biti viša sila, mogu biti interesi odbrane, bezbednost zemlje, a toga nema i niste u stanju da to navedete.
Sledeći zakon je Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu za kredit za autoput Surčin-Obrenovac. Novo zaduženje. Da li je srećna država koja se zadužuje? Mi na svakoj sednici Narodne skupštine pet, šest, deset tačaka, ali na svakoj, novih zaduženja. Zaduženje od 200 miliona dolara, nepunih, fali nešto sitno. Dvesta miliona dolara je 23,7 milijardi dinara novih. Uz onih 13, to je 40. To je već dupli iznos onoga što ste uzeli penzionerima i to je cena koju plaćamo kako biste vi rekli da je vaša Vlada uspešna i kako gradite mnogo kilometara autoputa, a ne gradite vi, grade građani, građani čiji je ovo novac, jer će oni plaćati ove cehove ovoga što vi sada radite.
Sledeći zakon je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu. Opet novo zaduženje od 35 miliona evra, 4,34 milijardi dinara i to ponovo kako bi vi bili uspešni, kako bi vi gradili. Lepo je graditi, ali treba nešto i vi da obezbediti. Ne može se sve iz zaduženja. Vi kažete – neophodno je. Jeste, ali kako je moguće da samo novac za penzije, i to zarađene penzije, za stečena prava koja se ne mogu uzurpirati, kako je moguće da jedino to ne mora u Srbiji, a sve drugo mora.
Sledeći predlog je Sporazum o zajmu. Zaduženje 89,8 miliona evra. To je još 11 i kusur milijardi evra. Kada vidimo za ministarstvo Zorane Mihajlović koliko se zadužujemo da bi ona gradila autoputeve, onda još više mora svaki razuman posmatrač da se pita kako je moguće da Zorana Mihajlović ne prima platu, da se ona odrekla plate. Pa njoj je tih 88-90 hiljada koje bi primila kao ministar dovoljno za jedan ručak. Mi smo videli da je ručkove karticom ministarstva plaćala po hiljadu evra jedan ručak i to u Beogradu, a ne u NJujorku. Mi smo videli i to da je u robnim kućama ostavljala po nekoliko hiljada evra na jednom mestu.

Ovo je potpuno legitimno, gospodine Antiću.

Potpuno legitimno pitanje – zašto ministar koji obrće milijarde ne želi platu, a živi raskalašnim životom? To je pitanje za svakog normalnog građanina.

Kako je moguće da ministar… pa, znam, objavili su svi mediji, morali bi i vi znati. Kako je moguće da ministar ne živi od svoje plate? Od čega živi?

Gospodine Arsiću, nemojte mi trošiti vreme. Gospodine Arsiću, ne zanima me to.
Idemo dalje. Sledeći predlog, Predlog autentičnog tumačenja odredaba člana Zakona o eksproprijaciji. Ovo što radite, to je autentično tumačenje radi sprečavanja zaštite prava građana Srbije. Kojih prava? Svojinskih prava.
Vi ovde lepo kažete u obrazloženju, a svuda u svetu je svojina svetinja. Da ste dobili zahtev od Elektromreža Srbije, i EPS distribucija, da je protiv njih pokrenuto više sporova, protiv EPS-a u visini od 6 miliona evra, protiv Eelektromreža ne zna se ni koliko, i da su sudovi počeli da presuđuju u korist građana kojima je zbog dalekovoda uzurpirana imovina, njihova privatna imovina. I vi onda kažete kako to sprečiti - donećemo autentično tumačenje.
Zar vi mislite da na taj način možete sprečiti pravdu? I da li je ovo pravna sigurnost, kada se na zahtev javnog preduzeća to radi? Ako ne budu naplatili građani svoju štetu koju trpe, a trpe štetu, putem Zakona o eksproprijaciji, naplatiće po opštim odredbama i načelima prava na naknadu štete. To je nešto što vi njima apsolutno ne možete da oduzmete.
Još malo vremena imam. Sledeći zakon je opet autentično tumačenje odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji već duže od pet godina, od kako je stupio na snagu. Međutim, ponovo umesto da vršite izmene i dopune zakona, vi praktično, ono što bi morao biti zakonodavni i zakonodavna funkcija, vi menjate autentičnim tumačenjem. Posle toga je razrešenje gospođe Violete Vukmirović sa funkcije javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Trsteniku. Ovo je tačka koja se nije mogla naći na dnevnom redu, jer nije predlog zakona i svakako ne može biti okolnost koja će dovesti do toga…

Evo, završavam. Koja će dovesti do štete i do štetnih posledica po život i zdravlje ljudi. Zahvaljujem.