I upravo je to tačka dnevnog reda i obrazlagao je tu tačku, na način na koji on smatra da je u redu.

Ja se nisam ni pozvao na to. Niste pratili. Ja sam rekao član 104. i član 27.

Jeste, ali šta je uvredljivo bilo? To što su članovi Srpske napredne stranke ili to što su sudije? Šta je tu uvredljivo? Objasnite šta je tu uvredljivo.

A ko ste vi da vi tvrdite da li je istina? Vi ste predsedavajući, vi dajete reč, vi niste tu neko ko određuje šta je istina a šta nije.

Ja sam apsolutno u pravu i vi ste to znali 20 godina da sam u pravu.

Nema. Nogo ima pravo da lupeta, to je njegovo pravo, a ko vama daje za pravo da vi tumačite šta je istina a šta nije?

Ne mogu da govore šta hoće, ali u okviru svog vremena mogu da iznose svoje mišljenje i svoje kritike.

Nema, nije pomenut, nije rečeno ništa uvredljivo.

Gospodine Arsiću, povređen je član 107, koji kaže da je govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo i povredio ga je gospodin Petrović, koji je kada je rekao – nemojte o reformi pravosuđa da pričate vi koji ste ga uništili reformom 2009. godine. Pravilno je morao da kaže – nemojte da pričate vi sa kojima sa 2009. godine uništio pravosudni sistem.

To je istina, to je vređanje dostojanstva skupštine.
A, to je po vama povređeno dostojanstvo? Nije povređeno ništa.

Gospodine Arsiću, povređen je član 107. povredili ste član 103. u delu koji kaže da narodni poslanik ima pravo da usmeno

ukaže na povredu u postupanju predsednika, da treba da navede član Poslovnika koji je povređen i da ima dva minuta da obrazloži. Vi to meni niste dozvolili.

Druga stvar, ponovo gospodin Orlić krši dostojanstvo Narodne skupštine. On je rekao, ako niste pažljivo slušali proverite stenogram, da kada god se javi neko sa suprotne strane sale, da dobijamo prazan govor, da dobijamo floskule, tamburanje u prazno itd. Na taj način on je omalovažio sve poslanike koji sede u suprotnom delu skupštinske sale u odnosu na njega i vama je to normalno. To onda nije tamburanje u prazno.

Da li je to argument u skladu sa prvim članom zakona o kojim amandmanima raspravljamo trenutno? Da li je to pravni argument? Da li je to logički argument? Kakav je to argument? Ili je to omalovažavanje? To je čisto omalovažavanje i vi ste to dozvolili.

Maločas ste napravili još jednu krupnu grešku. Tokom svog izlaganja gospodin Neđo Jovanović je poimenično pomenuo sudiju, naveo funkciju, naveo koji je sud, ima i prezime čoveka i rekao – taj dobro radi. Neđo Jovanović kao advokat i kao narodni poslanik iz vladajuće koalicije u skupštinskoj raspravi poimenično određuje koji je sudija dobar, koji nije, koji je predsednik suda dobar, koji nije i vi tvrdite da nema uticaja. Kako će taj predsednik suda da se zameri Neđi Jovanoviću ili nekom drugom ili će svi drugi razmišljati – dajte da i mi budemo kooperativni, da i nas na narednoj raspravi pohvali Neđo Jovanović ili neko drugi iz vladajuće koalicije, pa da se možda kvalifikujem za taj drugi mandat?

Gospodine Arsiću, oduzimate mi pravo da se izjasnim.

Dame i gospodo narodni poslanici…

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređem na amandman, ja bih ukazao na još jednu zloupotrebu koja je postala toliko uobičajena da je više niko praktično i ne pominje i ne primećuje, a to je činjenica da je ovaj Predlog izmena i dopuna Zakona podnet po hitnom postupku i to je, nažalost, postala praksa, ne izuzetak, već je to postalo pravilo da se raspravlja po hitnom postupku o zakonima koji apsolutno ne ispunjavaju uslove koje propisuje Poslovnik.

Ja ću vam pročitati šta kaže član 167. Poslovnika o radu, koji kaže da se može zakon doneti po hitnom postupku, a onda određuje uslove i uslovi su veoma ozbiljni. Prvi uslov – po hitnom postupku može da se donese zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi…

Nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide.
E sad, šta je ovim zakonskim predlogom okolnost koja nije mogla da se predvidi? Ovo je zakon koji je na snazi godinama. Nemamo mi sudstvo od juče. Nemamo mi Zakon o sudijama od juče. Ukoliko postoje problemi, oni ne postoje od juče, a svakako ti problemi nisu nekakva elementarna nepogoda, niti bi nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje itd. Taj uslov nije ispunjen.
Druga stvar, očigledno je da vi ovim zakonom pokušavate da uspostavite još čvršću kontrolu nad sudovima i još čvršću kontrolu nad predsednicima sudova i još čvršću kontrolu nad svakim pojedinačnim sudijom. Kako to radite? Time što kršite Ustav Republike Srbije.
Ustav Republike Srbije je okvir koji vi ne možete menjati zakonom. Kada Ustav određuje da se neko pitanje dalje reguliše zakonom, to je onda moguće, ali u okvirima koje Ustav postavi. Vi ovde idete van toga.
Ustav Republike Srbije ne poznaje institut reizbora predsednika suda. Ako pet godina, što je važeće rešenje, nije bilo dovoljno da se uspostavi kontinuitet, kako kažete, što onda niste produžili na osam godina? Zato što onda ne bi bilo reizbora. Ne bi bilo tog mača koji bi visio nad glavama sudija, ne bi bilo straha da li će nakon četiri godine biti reizabrani. Vama bi i u toj varijanti uvek na raspolaganju bila mogućnost da predsednika suda koji ne vrši dobro tu dužnost razrešite posle godinu, posle dve, posle tri, imate tu mogućnost. Jasno je da nije cilj ono što ste vi ovde deklarativno postavili kao cilj.
Amandmanom na član 74. vi dodajete stav 2. koji glasi: „Predsedniku suda koji u toku mandata navrši radni vek, sudijska funkcija i funkcija predsednika suda prestaju istekom mandata predsednika suda“. Šta ovo znači? Ovo znači da onaj koga vi, na primer, mesec dana pred navršetak 65 godina života izaberete za predsednika suda, može do 69. godine da radi, još četiri godine. Možete ga vi opet izabrati pre isteka tog drugog mandata, ne piše nigde direktno da to nije zabranjeno, a znamo kakva su tumačenja vladajuće većine. Izaberete ga, pa bi on onda teoretski mogao do 73. godine da bude i predsednik suda i sudija.
Drugo, vama je ova odredba direktno suprotna nekim prethodnim članovima i odredbama istog zakona. U članu 12. stav 1. koji kaže da „sudija funkcija traje od prvog izbora do navršenja radnog veka“ - dakle, navršenjem radnog veka prestaje sudijska funkcija, a sudijska funkcija je osnov da bi neko mogao da vrši dužnost predsednika suda. Kada navrši godine života, 65 godina, tome dolazi kraj. Mora biti starija funkcija sudije od dužnosti predsednika suda. To je valjda jasno.
Imajući u vidu da član 74. stav 1. definiše koji su razlozi, kaže da „predsedniku suda prestaje funkcija prestankom sudijske funkcije, izborom za sudiju drugog suda na lični zahtev zbog ukidanja suda, istekom mandata i razrešenjem“, a onome ko navrši radni vek kao predsednik suda samo istekom mandata. E, to može da nas dovede do još jednog apsurda. Ako neko napuni 65 godina, kao predsednik suda, to znači da njemu čak ni na lični zahtev ne može prestati sudijska funkcija. Onda ste ga zarobili i on naredne četiri godine prinudno nema penzije, ima da radiš dok ne crkneš, dok ne istekne tih 69 godina.
Ovo što radite, radite preko kolena. Radite naprečac. Radite bez ozbiljnog razmišljanja. To vam pokazuje ova apsurdna situacija u koju ste sami sebe doveli.
Kada pričate o zakonima, kada pričate o svojoj vlasti, nemojte pričati o bilo kakvim ozbiljnim reformama. Da li je ovo taj ozbiljan zakon, da li su ovo ozbiljne reforme i da li ćete na ovaj način obezbediti, kako kažete, pravična suđenja i mnogo brže i efikasnije sudstvo?