Dakle, gospodine Duliću, ja ću ponoviti da, očigledno, vi štitite svog koalicionog partnera iz opština Bujanovac i Preševo, gospodina Rizu Halimija, jer je jedini Srbin koji učestvuje u vlasti - gospodin Novica Manojlović, sadašnji član veća u opštini Bujanovac,  a u prethodnom mandatu, čak, potpredsednik opštine Bujanovac.
Ono što meni smeta, gospodine Duliću, jeste to što vi ne poštujete Poslovnik, prevashodno, odredbu koja kaže da vi predstavljate Narodnu skupštinu.
Dakle, kada se kaže da vi predstavljate Narodnu skupštinu, to ne znači da vi možete iznositi svoje lične stavove. Vi ste dužni da zastupate one stavove koji su zvanični. Dakle, vi se možete izjašnjavati o onim pitanjima koja su već utvrđena.
Što se tiče Republike Srbije, Oslobodilačka vojska Preševa, Bujanovca i Medveđe je teroristička organizacija, dakle, vi ste bili dužni da reagujete onog trenutka kada je gospodin Riza Halimi tu terorističku organizaciju pomenuo u nekom drugom kontekstu.
Bili ste dužni da reagujete i onda kada je gospodin Riza Halimi rekao da je vođa te terorističke organizacije Ridvan Ćazimi ubijen, jer on nije ubijen. Terorista ne može da bude ubijen, jer je ubistvo protivpravno lišavanje života. Sa gospodinom Ćazimijem je potpuno drugačija situacija.
Dobro bi bilo da gospodin Riza Halimi, pošto smo videli da ima podatke o navodnom iseljavanju Albanaca sa teritorije opštine Medveđa, a složili smo se, konačno, da je pravi način za rešenje tog problema povratak srpske vojske i policije na teritoriju Kosova i Metohije, iznese podatke i o drugim građanima, odnosno o drugim nacionalnostima i iseljavanju, pre svega, Srba sa teritorije opština Preševo i Bujanovac.
U Preševu su Srbi svedeni na svega nekoliko procenata, na svega stotinu. Kako to objašnjavate, gospodine Halimi? Da vidimo koliko je Srba zaposleno u opštinskoj administraciji u Preševu? Dajte, iznesite podatke o iseljavanju Srba sa područja Bujanovca i o tome pod kakvim uslovima tamo žive Srbi.
Ja ću biti prinuđen, imam snimak sa jednog od vaših mitinga, pa možemo i to da pustimo, da vide gledaoci, u direktnom prenosu, kako to zvuči, ta vaša demokratija, pa da onda pokušaju da zamisle kako se Srbi, koji su tamo u manjini, osećaju, a posebno kada vi i drugi čelnici vaše i ostalih albanskih stranaka sa područja te tri opštine upućujete ovakve poruke, kada upućujete poruku da te tri opštine treba da se otcepe, kada upućujete poruku da Kosovo treba da bude nezavisno, i mnogi drugi, kada opravdavate terorizam i kažete - nije on bio terorista, on je ubijen dva dana, nakon, kako ste rekli, relaksacije Kopnene zone bezbednosti.
Dakle, izađite, gospodine Rizo Halimi, za govornicu, izjasnite se da li poštujete državu u čijem parlamentu sedite? Da li poštujete Ustav Republike Srbije?
Da li poštujete državne organe? Da li je za vas Ridvan Ćazimi heroj, ili je on terorista, kao što je za većinu građana Srbije? Izađite, gospodine Rizo Halimi, i otvoreno recite. I, naravno, recite, za kraj, da li je, po vašem mišljenju, Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Albijaniću, vi se valjda još uvek niste dovoljno probudili pa se zbog toga ponašate na način na koji se ponašate ili mislite što je naš kolega, gospodin Vukelić, mlađi da vam to daje za pravo da se ponašate na taj način na koji ste se ponašali. Vaša je obaveza bila da se, u skladu sa članom 27. Poslovnika o radu Narodne skupštine, starate između ostalog i o redu u ovoj sali.
Pripadnici vladajuće koalicije sve vreme su izuzetno glasno pričali, niko od njih nije ni slušao, ne znam zašto su i negodovali posle, verovatno zbog vaših sugestija, nisu ni slušali gospodina Vukelića. Mi smo vas opominjali iz skupštinskih klupa da probate zvonom da umirite svoje poslanike.
Umesto toga, gospodine Albijaniću, vi ste prekidali govornika, na šta nemate pravo, jer to nije bio slučaj koji je predviđen Poslovnikom i vi ste morali sačekati kraj izlaganja gospodina Vukelića, da biste možda shvatili ono o čemu je on govorio.
Dakle, kompletna ova diskusija bila je povezana sa tačkom dnevnog reda i sa amandmanom gospodina Vukelića. On je govorio o povezanosti politike i sporta, govorio je o tome na koji način je DS uništila kako klupski tako i reprezentativni sport u Srbiji.
U koji god klub da ste ušli vi ste taj klub uništili, od košarkaškog kluba ''Crvena Zvezda'', pogledajte rukometni savez, ko je predsednik – član DS. Gde nam je rukomet? Ne postojimo više na rukometnoj mapi ni sveta, ni Evrope, a nekada smo bili svetska velesila. Pogledajte košarku, ko je preuzeo košarku? ''Žuto'' preduzeće. Gde je košarka? Ne postojimo više, ni tu nećemo učestvovati ni na olimpijadi, a nekada smo sa lakoćom tri medalje na olimpijadi osvajali. Pogledajte druge sportove, dakle gde god ste se umešali vi ste u potpunosti uništili te grane sporta.
Prema tome, gospodine Albijaniću, sledeći put pre nego što prekinete nekoga od poslanika SRS, pokušajte, znam da to nije lako, da shvatite domašaj naših reči. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Mrkonjiću. Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 24. Predloga zakona o putnim ispravama koji propisuje obrazac, izgled i sadržinu obrasca putnih isprava.
Ovim amandmanom traženo je da se nakon stava 4. ubaci novi stav 5. koji glasi: "Obrazac pasoša je plave boje, veličine 125 x 85 milimetara, na naslovnoj strani zlatotiskom je utisnut naziv Republika Srbija, grb Republike Srbije, a ispod grba upisuju se reči - pasoš, na srpskom, engleskom i francuskom jeziku. Predloženi stavovi 5. i 6. postaju stavovi 6. i 7."
Naravno, kao i u brojnim drugim slučajevima, Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost, odnosno predstavnici vladajuće koalicije u parlamentu odbili su ovaj amandman SRS, bez navođenja bilo kakvog validnog razloga za takav postupak.
Pročitaću vam obrazloženje koje je dala Vlada. Tu se kaže: "Vlada ne prihvata ovaj amandman, s obzirom da je potpisivanje obrasca putnih isprava predmet podzakonske regulative i u tom cilju u članu 24. stav 2. Predloga zakona zasnovano je ovlašćenje za ministra unutrašnjih poslova za donošenje propisa o obrascu putnih isprava."
Dakle, ovo pokazuje potpunu pravničku nepismenost onih koji su pisali ovaj odgovor.
Oni zapravo kažu - ne prihvatamo takvo zakonsko rešenje zato što želimo da to bude rešeno podzakonskim aktima, odnosno kažu - ne prihvatamo zato što je Predlogom zakona tako predviđeno. Da nije predviđeno takvo rešenje ovim predlogom zakona, ne bi bilo ni amandmana i to je valjda potpuno jasno.
Dakle, kao razlog za odbijanje ovog amandmana mora se naći neki smislen razlog.
Mogli ste reći - mi želimo da zadržimo pravo za svakog ministra da po svojoj slobodnoj volji menja boju, izgled, veličinu; ili - mi smatramo da će se često menjati naziv i granice države, pa želimo da na što lakši način podzakonskim aktima menjamo i samu regulativu i sam izgled pasoša.
Naravno, ne postoji nijedan razlog zašto ovaj amandman ne može da bude prihvaćen. Dobro bi bilo da je bar neko od predstavnika vladajuće koalicije ili Vlade rekao da li postoji bilo šta sporno kod ovih podatka koji su amandmanom predloženi kao obavezni i koje smo hteli da regulišemo zakonskim aktom i da li postoji neki razlog zbog koga nije moguće prihvatiti amandman.
Nesporno je da pasoš jedne države, a pogotovu ozbiljne države, kakva nažalost Srbija dok god je DOS na čelu neće biti, ne sme da se menja previše često.
Dakle, svega nekoliko najosnovnijih podataka je ovde zakonom predviđeno kao obavezno i jasno je da naziv Republika Srbija, grb Republike Srbije i to što će na tri jezika, na srpskom kao zvaničnom i na engleskom i francuskom, što je uobičajeno za sve zemlje u svetu, da su to pravila koja se ne menjaju već duži niz godina i koja se vrlo verovatno neće menjati ni narednih 10 ili 50 godina, dakle, neuporedivo duže nego što će ova vlada postojati.
Zanimljivi su takođe i ovi podaci koji su predviđeni. Vide se tu neke stilske greške, evo, kao što je u ovom članu 6, gde se ponovo kaže da se u obrazac putne isprave unosi i datum izdavanja. Potpuno je nepotrebno svaki put reći unosi se i to, i to, i to, i to, i to i to, pet puta. To je čisto stilska napomena.
Dalje, stav 3. tačka 1) - prezime i ime onoga kome se pasoš izdaje. Uobičajeno je bilo, takav je princip u svim dokumentima, u ličnoj karti, a do sada je tako bilo i u pasošu, da se unosi ime jednog roditelja.
Ne znam zašto ste ovoga puta izbacili taj podatak, pogotovo kada znamo da su u onom biometrijskom čipu koji ste hteli da ugradite u lične karte (na svu sreću, pod pritiskom javnosti suspendovali ste taj deo zakona) bili predviđeni toliki obimni podaci koji se praktično na ceo život odnose; samo što niste i broj cipela imaoca te putne isprave predvideli, a ovde ne predviđate čak ni ime roditelja da bude upisano u pasoš ubuduće.
Stav 3. tačka 5) kaže - upisuje se državljanstvo. Ukoliko je državljanstvo jedan od uslova da se nekom izda putna isprava, odnosno pasoš, potpuno je nepotrebno da se upisuje da je taj ko ima pasoš Republike Srbije srpski državljanin. Da ste vi, eventualno, rekli - podatak o dvostrukom državljanstvu, to bi još imalo smisla; dakle, ukoliko neko ima i državljanstvo neke druge države, da u tom slučaju upišete da se zna, posebno kada se radi o ministrima i o nekim zemljama koje se baš nisu pokazale kao prijateljske prema Republici Srbiji i srpskom narodu u celini.
Vi nastavljate i ovim zakonom da obmanjujete, praktično, građane Srbije i nastavljate ove priče o belim šengenskim listama, valjda će nam to i ovaj pasoš omogućiti. To je jedan od argumenata koji je korišćen od strane predstavnika vladajuće koalicije - kako ćemo, valjda, kada budemo imali ove pasoše, kojima će ministar propisivati boju i veličinu, mnogo brže stići u Evropu. Podatak koji je više nego zanimljiv i koji mnogo više govori o stvarnosti u Srbiji danas, posle sedam godina DOS-ove vlasti, jeste da svega 11% građana Republike Srbije poseduje pasoš. Kada bismo pogledali još ko od tih građana ima mogućnosti da putuje i da školuje decu u inostranstvu, onda bi se taj broj smanjio na možda manje i od jednoga promila.
Dakle, ništa građani Republike Srbije neće dobiti ni ovim vašim obećanjima, a vi obećavate od 2000. godine kako ćemo na belu šengensku listu i kako ćemo moći da putujemo.
Traže se od nas mnogobrojni ustupci i traži se da se odreknemo Kosova i Metohije, a zauzvrat, po ko zna koji put, nudite šarenu lažu građanima Republike Srbije i nudite obećanje da će moći da putuju, iako je jasno da još dugo od bele šengenske liste za građane Republike Srbije nema ništa.
Želeo bih još samo da iskoristim vreme, pošto sam se javljao i pre nekoliko dana, tačnije pre tri dana, i postavio sam ministru Jočiću poslaničko pitanje.
Nažalost, nisam dobio odgovor tada, a pročitaću odredbe člana 200. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije koji kaže, citiram: "Na usmeno postavljeno poslaničko pitanje Vlada, odnosno ministar moraju odmah usmeno odgovoriti.
Ako je za davanje odgovora potrebna određena priprema, oni to moraju odmah obrazložiti, a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku u roku od osam dana od dana kada je pitanje dostavljeno."
Oni koji su pratili prenos videli su da ministar Jočić, iako je to bila njegova obaveza u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine, ne samo da nije odgovorio na postavljeno pitanje (iako ono po mom mišljenju nije bilo preterano teško), nego nije uvažio ni mene ni Narodnu skupštinu Republike Srbije, sve poslanike, toliko da kaže da nije u stanju da odmah da odgovor, već će to učiniti u ovom dodatnom roku od osam dana.
Moram vas podsetiti na to pitanje koje je postavljeno. Kao što znate, Srpska radikalna stranka je počela sa prikupljanjem potpisa kojima građani podržavaju peticiju za direktno prenošenje suđenja dr Vojislavu Šešelju u Haškom tribunalu.
Datum početka suđenja određen je za 7. novembar i Haški tribunal čini sve što je u njegovoj mogućnosti da u potpunosti izoluje dr Vojislava Šešelja od javnosti.
Oni su u tom cilju već nekih devet meseci držali predsednika SRS u potpunoj izolaciji i jasno je, na osnovu toga što prethodne tri statusne konferencije nije bilo moguće pratiti čak ni preko interneta, da je to put kojim će Haški tribunal ići u pokušaju da se obračuna sa predsednikom Srpske radikalne stranke.
Svima je jasno da je to suđenje političko i da se tamo ne sudi dr Vojislavu Šešelju, već Republici Srbiji i svim njenim građanima, jer on nije optužen ni za jedno krivično delo, već je optužen za izjave i za politiku i ideologiju SRS, koju podržava više od trećine građana Republike Srbije.
Nažalost, naši aktivisti koji prikupljaju potpise širom Republike Srbije počeli su od prvog dana da doživljavaju neprijatnosti od strane pripadnika MUP-a.
Moje pitanje je bilo da li Vlada Republike Srbije i ministar Dragan Jočić stoje iza tih pritisaka.
Još jedanput ću pročitati član 56. Ustava Republike Srbije, koji kaže: "Svako ima pravo da sam ili zajedno sa drugima upućuje peticije i druge predloge državnim organima i organizacijama, kojima su poverena javna ovlašćenja, organima autonomne pokrajine i organima jedinice lokalne samouprave i da od njih dobije odgovor kada da ga traži. Zbog upućivanja peticija i predloga niko ne može da trpi štetne posledice".
Uprkos ovome, pripadnici policije uporno legitimišu aktiviste SRS, traže nekakvu dozvolu za prikupljanje peticije, iako je ovo Ustavom garantovano pravo.
Dakle, nikakva dozvola nije potrebna, niti je moguće bilo kojim drugim aktom uskratiti ili ograničiti prava koja su građanima garantovana Ustavom. Već sama činjenica da ministar Jočić nije odgovorio na postavljeno pitanje govori dovoljno o tome da, u stvari, Vlada Republike Srbije stoji iza ovih pritisaka i da, zapravo, pripadnici policije koji vrše taj pritisak, koji legitimišu naše aktiviste, rade po direktnim nalozima Vlade Republike Srbije i MUP-a.
Nažalost, nakon toga se situacija još pogoršala. Prekjuče je napadnut gradski odbornik SRS Slobodan Vuković. On je napadnut od strane tri lica koja su duplo mlađa od njega. Dakle, ozbiljno mu je ugroženo zdravlje. On je bio duže od jednog dana u bolnici, mislim u Pasterovoj ulici, ne znam tačno kako se zove. Ozbiljno mu je ugrožen vid, jer je sprej kojim je isprskan izuzetne jačine. Nažalost, do sada policija nije otkrila učinioce ovog zlodela.
Sećate se i sami, kada su pripadnici drugih stranaka doživljavali neuporedivo manje neprijatnosti, koje nisu bile opasne ni po njihovo zdravlje, a kamoli po život, što smo mi kao SRS uvek osuđivali i nikada u takve slučajeve nismo bili upleteni, čitava javnost je reagovala, reagovalo je Ministarstvo, reagovali su mediji, reagovao je javni servis. Kada su napadnuti aktivisti Srpske radikalne stranke, niko ne reaguje.
Po treći put je izvršena agresija, vandalizam, kako god, razbijeno je veliko staklo na prostorijama Opštinskog odbora SRS u Zemunu. Koliko su puta lomili zastave, to se više i ne zna. Ni jedan jedini put nije reagovala policija, ni jedan jedini put nisu otkriveni učinioci. Da li to nama ministar Jočić i Vlada Republike Srbije žele da kažu da je otvorena sezona lova na članove i pripadnike SRS?
Jutros je policija oterala dve žene (radi se o jednoj ženi od pedeset i nešto godina i drugoj približnih godina) sa punkta kod Bajlonijeve pijace i nije im dozvoljeno da skupljaju potpise.
Dakle, krajnje je vreme da se dozovete pameti. Morate imati na umu da ogroman broj građana Beograda i cele Srbije podržava ovu akciju, da su nam potpise dali i neki građani koji nisu ni članovi, ni simpatizeri SRS, ali su svesni da se dr Vojislav Šešelj tamo bori za prava koja su univerzalno garantovana svakom građaninu sveta.
Upozoravam Vladu Republike Srbije da smo mi dali instrukciju svim našim aktivistima da sada makar zapisuju brojeve tih policajaca koji nam prave smetnje, koji teraju naše aktiviste, koji krše zakon, pa ćemo onda pokušati, ukoliko već ne možemo ovako da zaštitimo svoja prava, onda ćemo koristiti i druge vidove, pisaćemo krivične prijave, obraćaćemo se sudovima, pravićemo, ako treba, i mi proteste, blokiraćemo ulicu Kneza Miloša, Vladu, MUP, krenućemo od jedne do druge državne institucije.
Jednostavno je nedopustivo takvo ponašanje. Očigledno je da vi mislite da vam je sve dozvoljeno, da je sve moguće kada su vaši interesi u pitanju, da imate na sve pravo, da možete da zapalite Skupštinu, da možete sa automatskim puškama da upadate u državne institucije, a kada građani na miran način iskazuju solidarnost sa predsednikom SRS – koji već pet godina čeka da mu počne suđenje u Haškom tribunalu ili, kako biste vi rekli, čeka da dokaže nevinost, ali očigledno je da neki ne mogu ni tu priliku da dobiju – onda je vama adekvatno i prikladno da ti ljudi trpe sve moguće vrste napada, i žene i muškarci, da se obračunavate kamenicama, sprejevima ili ne znam ni ja čime sa njima.
(Predsedavajući: Gospodine Šaroviću, vreme.)
Završavam. Imajte na umu da koristim 15 minuta koji mi pripadaju po amandmanu, tri minuta po Poslovniku, plus vreme za citat, tako da još uvek imam negde oko dva minuta.
(Predsedavajući: Nemate, ali kada govorite o Voji Šešelju, imate.)
Dakle, zatražio bih još jedanput od gospodina Dragana Jočića da izađe za ovu govornicu i da se decidno i jasno izjasni da li Vlada Republike Srbije stoji iza progona aktivista SRS i da li je to vaš način da smanjite broj potpisa koje će prikupiti aktivisti SRS, da biste na taj način sprečili i onemogućili naš legitiman zahtev, zahtev SRS i svih nas koji smo legitimni predstavnici trećine građana Republike Srbije, da na jednom od televizijskih programa - RTS budu direktno prenošena suđenja dr Vojislavu Šešelju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u skladu sa članom 226. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Danas je 1666 dan od kako je prof. dr Vojislav Šešelj u Haškom tribunalu i od kako čeka da mu u tom međunarodnom sudu počne suđenje.
Kao što znate, on je na to suđenje bio spreman još od prvog dana. Optužnica se odnosi na period od 1991. do 1993. godine, dakle, od kraja tog perioda prošlo je skoro punih 15 godina, pa ipak tužilaštvo Haškog tribunala ni dan-danas nije u stanju da započne suđenje.
Pod velikim pritiskom domaće i, prevashodno, međunarodne javnosti, najavljen je početak suđenja prof. dr Vojislavu Šešelju za novembar ove godine, iako je očigledno da mnoge pretpostavke za početak tog suđenja nisu ispunjene.
Javnost zna da su procesna prava i osnovna ljudska prava prof. dr Vojislava Šešelja brutalno kršena svih ovih pet godina. On je čak bio prinuđen da se štrajkom glađu, kao poslednjim sredstvom, bori i ostvari neka od tih svojih prava, ali jasno je da su predstavnici tužilaštva i, uopšte, Haški tribunal odlučili da suđenje dr Vojislavu Šešelju, ukoliko ga i bude, bude održano daleko od očiju javnosti.
Javnost postupka zagarantovana je brojnim međunarodnim dokumentima, naravno, garantovana je i Ustavom Republike Srbije, ali ono što javnost ne zna, to je da poslednje tri statusne konferencije dr Vojislava Šešelja nije bilo moguće pratiti čak ni preko interneta.
Dakle, očigledno je, kako se približava početak suđenja prof. dr Vojislavu Šešelju, da će određene strukture moći i u Srbiji i van Srbije učiniti sve kako bi onemogućile da domaća i strana javnost stekne bolji uvid u to šta se zapravo dešava na tom suđenju.
Jasno je već iz tih pripremnih poteza da se oni, zapravo, ne pripremaju na fer i pošteno suđenje, nego da novim uskraćivanjima prava, na kakav-takav način, osude dr Vojislava Šešelja i pokriju barem ovo vreme od pet godina koliko je on proveo u pritvoru.
Suočeni s tim i svesni šta će se događati u sada već bliskoj budućnosti, SRS je započela pre dve nedelje prikupljanje potpisa građana koji podržavaju zahtev da suđenje dr Vojislavu Šešelju bude direktno prenošeno na jednom od TV kanala RTS-a.
Ogroman broj potpisa skupljen je za te dve nedelje, uprkos svojevrsnoj medijskoj blokadi i uprkos tome što nigde u novinama ili u elektronskim medijima ne možete pročitati ili videti bilo šta što se odnosi na tu akciju SRS-a koju sprovodimo na teritoriji čitave Srbije, a koju je podržao zaista veliki broj građana, istaknutih intelektualaca i poznatih ličnosti.

Završavam. Sada ću citirati, pa mi to nemojte računati.
Član 51. Ustava Republike Srbije kaže da svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog informisanja su dužna da to pravo poštuju.
Član 56. Ustava Republike Srbije, koji se odnosi na pravo na peticiju, kaže da svako ima pravo da sam, ili zajedno sa drugima, upućuje peticije i druge predloge državnim organima, organizacijama kojima su poverena javna ovlašćenja, organima AP i organima jedinica lokalne samouprave i da od njih dobije odgovor kada ga traži.
Zbog upućivanja peticije i predloga niko ne može da trpi štetne posledice, niti može trpeti štetne posledice za stavove iznete u predlogu, osim ukoliko je time učinio krivično delo, što u ovom slučaju nije tako. Razlog zbog koga sam se javio je činjenica da se poslednjih nekoliko dana, aktivisti SRS-a koji na ulicama, na trgovima, od vrata do vrata, prikupljaju ove potpise, susreću sa svojevrsnim pritiskom državnih organa Republike Srbije.
To je, u prvom redu, pritisak od strane pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, dakle, pripadnika policije, koji legitimišu naše aktiviste i na neki način ih šikaniraju i traže nekakvu dozvolu za prikupljanje potpisa građana koji ovu našu peticiju podržavaju.
Ni u jednom zakonskom aktu, ja sam pročitao odredbe Ustava Republike Srbije koji garantuje pravo na peticiju, dakle, ni u jednom zakonskom i podzakonskom propisu nije predviđena obaveza dobijanja bilo kakve vrste odobrenja za prikupljanje potpisa za peticiju.
Postavljam poslaničko pitanje celokupnoj Vladi Republike Srbije, a posebno Draganu Jočiću, ministru unutrašnjih poslova, da li je, po njegovom mišljenju i po mišljenju Vlade Republike Srbije, za prikupljanje potpisa građana Republike Srbije koji podržavaju peticiju potrebna prethodna dozvola državnih organa ili Ministarstva unutrašnjih poslova?
Želeo bih da se izjasni gospodin Jočić, a najbolje bi bilo odmah, to nije previše teško pitanje, da li on ili Vlada Republike Srbije stoje iza ovog svojevrsnog pritiska na aktiviste Srpske radikalne stranke, ili da se javno ovde izjasni da ubuduće neće praviti bilo kakve probleme aktivistima Srpske radikalne stranke u prikupljanju potpisa građana koji podržavaju ovu peticiju. Hvala vam.

Dame i gospodo poslanici, ako je nešto neprihvatljivo, onda je to svakako ponašanje gospodina Dulića.
Ja ne znam, gospodine Duliću, šta se vama desilo na tom proputovanju koje ste imali prethodnih dana. Sada ćete se podsetiti, verovatno još jedanput, a ja sam rekao da ću to ponavljati do kraja vašeg mandata na mestu predsednika Republičkog parlamenta, da ste izjavili kako ste u Beogradu i u Srbiji na privremenom radu, kako ste ovde došli da nam pokažete kako nije sramota biti fin i kulturan, da nije sramota biti tolerantan.
Dakle, gospodine Duliću, razumem da vi možda nemate previše iskustva u radu Narodne skupštine, ali onog trenutka kada ste se prihvatili rukovođenja Skupštinom bili ste dužni ili da naučite odredbe Poslovnika koji treba da primenjujete ili, barem, da naučite da koristite pomoć sekretara i nekoliko zamenika sekretara koje imate.
Prekršili ste član 107. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Evo, ja ću citirati: ''Mera oduzimanja reči izriče se narodnom poslaniku kome su prethodno izrečene dve mere opomene, a koji i posle toga čini povredu Poslovnika iz člana 106. Narodni poslanik kome je izrečena mera oduzimanja reči dužan je da se, bez odlaganja, udalji sa govornice.''
Dakle, gospodine Duliću, ukoliko ste želeli da oduzmete reč gospodinu Duvnjaku, a jasno je da je postojao veliki strah od onoga što je on želeo da iznese, morali ste prethodno da nađete način da mu izreknete dve opomene.
Da li se vama sviđa ili vam se ne sviđa ono što neki narodni poslanik iznese za ovom govornicom, to apsolutno nije ni od kakve važnosti. Ono što je bitno, to je da ti poslanici, kao što je to činio gospodin Duvnjak, poštuju odredbe ovog poslovnika. Niste vi ovlašćeni, o tome vam govori i član 103 - vi niste ovlašćeni da prekidate bilo kog govornika. Član 100. stav 2. vam govori i o tome da vi niste ovlašćeni da tražite od bilo koga da se unapred izjasni, sa mesta ili odakle god, o povredi kog člana Poslovnika želi da govori.
Dakle, postoji obaveza da se navede član, ali svakako ne na početku izlaganja. Za to svaki poslanik ima tri minuta, ne računajući vreme koje je potrebno za citate, a stvar je stila i govora svakog od narodnih poslanika u kom trenutku će izvršiti tu svoju obavezu - da li će to biti na početku, u sredini ili na kraju izlaganja. Vi morate ili pokazati strpljenje ili, gospodine Duliću, idite, pa obilazite one zemlje koje ste obilazili prethodnih dana, a pustite nas da radimo u normalnom, tolerantnom i demokratskom duhu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Duliću, vi ste prekršili malopre i član 100. Poslovnika o radu, konkretno stav 2, odnosno stav 3, koji kaže da je nakon što neki poslanik ukaže na povredu Poslovnika, predsednik Skupštine dužan da da objašnjenje.
Ja sam izašao i ukazao sam na povredu nekoliko članova Poslovnika o radu Narodne skupštine, pre svega, člana 107. Detaljno i precizno sam objasnio kako ste to učinili. Završio sam svoje izlaganje, a vi ste svoju obavezu da date objašnjenje o tome u potpunosti zanemarili i dali reč narednom poslaniku, gospođi Vjerici Radeti.
Dakle, gospodine Duliću, vi ste dužni da nakon svakog ukazivanja na povredu Poslovnika date objašnjenje. Ono što je nesporno jeste činjenica da ste oduzeli gospodinu Momčilu Duvnjaku reč, iako nisu postojale mogućnosti, u skladu sa Poslovnikom, za to. Član 107. je jasan, i to je imperativna norma, ne možete vi tu lutati, dakle, tu nema mesta za vaše slobodno uverenje ili za odlučivanje hoćete li ovako ili onako. Mera oduzimanja reči izriče se narodnom poslaniku kome su prethodno izrečene dve mere opomene, a koji posle toga čini povredu Poslovnika iz člana 106.
Vi ste pokušali da nakon izlaganja Vjerice Radete obmanete druge, nas sve u ovoj sali i one koji gledaju ovo u direktnom prenosu, rekavši da ste pogrešili zato što ste izrekli pre toga samo jednu opomenu Momčilu Duvnjaku, a niste dve, iako je postojao razlog za oduzimanje reči. Vi ste, dakle, samo u tehnici pogrešili.
Ne, nije tačno, gospodine Duliću. Ne terajte nas da uzimamo stenograme. Vi niste izrekli nijednu meru opomene Momčilu Duvnjaku, niti ste za to imali razlog. Postoji tačno propisana procedura.
Dakle, ne može biti sporno nijednoga trenutka jeste li vi izrekli ili niste opomenu. To mora da bude za sve nas potpuno jasno.
Ako izričete nekom opomenu, dužni ste da kažete: u skladu sa ovlašćenjima iz člana 105, izričem Momčilu Duvnjaku, ili tom i tom narodnom poslaniku, opomenu, pa onda kažete - zbog učinjenog prekršaja iz člana 106, pa navedete koji je to. Tako dva puta, ukoliko neko, eventualno, nastavi da krši Poslovnik, pa tek nakon toga vi možete izricati meru oduzimanja reči.
To što ste priznali da ste prekršili Poslovnik, jednostavno, gospodine Duliću, nije dovoljno. Zašto? Zato što to stanje kršenja Poslovnika i dalje traje.
Ono što bi bilo korektno i ono što ste vi u obavezi da uradite, kao predsednik Narodne skupštine, jeste da nakon već mog prvog izlaganja kažete - tačno je, prekršio sam Poslovnik. Jer, vi ovakvim načinom i kršenjem Poslovnika uvlačite sve nas u ove rasprave. Morala je da izlazi Vjerica Radeta, pa moram i ja da izlazim ponovo, i tako u nedogled. Evo, sada će ponovo morati Vjerica Radeta.
Vi ste prvi put morali da kažete - tačno je, prekršio sam Poslovnik, izvinjavam se svim poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije, posebno gospodinu Momčilu Duvnjaku, vraćam mu reč, izvolite gospodine Duvnjak, u skladu sa Poslovnikom, završite ono što ste hteli da kažete.
Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista sam iznenađen bio koliko je kratko bilo uvodno izlaganje ministra Cvetkovića, a svi oni koji su pažljivo proučili materijal koji smo dobili znaju i zašto. Očekivao sam da će on pokušati na bilo koji način da barem malo uvije u neku oblandu ovo što se nudi danas srpskom parlamentu. Ali, videćete i sami, pokazaću vam u narednih nekoliko minuta koliko će ono što se zamota u ovu oblandu zaista biti gorko.
Čuli smo i neke paušalne ocene predstavnika vladajuće koalicije - kako je ovaj kredit izuzetno povoljan. Molio bih, prvo, gospodina ministra, ako može da sluša. Gospodine Cvetkoviću, vi ste ovde ne da pričate sa šefovima poslaničke grupe vladajuće koalicije, nego da pažljivo slušate narodne poslanike i da odgovarate na pitanja koja vam budu postavljena. Ne znam zašto je to vama smešno. Novi ste ovde. Ima još, doduše, vremena da se naučite pristojnom ponašanju, ali se nadam da ćete ispraviti ove greške koje ste do sada načinili.

Gospodine Albijaniću, molio bih vas da se vi držite svoje uloge i da me ubuduće ne prekidate.
Dakle, čuli smo ovde neverovatnu tvrdnju kako je ovo neverovatan kredit. Kaže - kamata će biti, ne zna se tačno kolika je, ali biće ispod 3%. To jednostavno nije tačno.
Naravno, još jedna veoma važna činjenica. Čuli smo ovde priče o nekakvom grejs periodu. Dakle, jasno je da prethodni govornici ne razlikuju obaveze koje ima zajmoprimac, a to je Republika Srbija, i obaveze koje će imati po osnovu ovoga kredita lokalne samouprave, koje budu koristile ta sredstva. Ali, evo da krenemo od početka.
Ovim ugovorom Republika Srbija, koja je zajmoprimac, obavezana je da po kamatnoj stopi od 2% godišnje, na period od 12 i po godina, sa grejs periodom od dve i po godine, preda sredstva po odgovarajućim posebnim sporazumima preduzećima za lokalno grejanje u Republici Srbiji.
Ali, ovo nipošto ne znači da Republika Srbija, kao zajmoprimac, prima sredstva od Nemačke razvojne banke KFV-a u ovakvim uslovima. Upravo suprotno. Uslovi pod kojima će Republika Srbija primiti ta sredstva, kao prvo, nisu unapred poznati, a kao drugo, već iz ovih činjenica koje do sada imamo na raspolaganju jasno je da će cena tog kredita biti ogromna.
Ono što je veoma važno jeste da država Srbija već plaća rate i već plaća kazne i penale i za sredstva koja nije povukla. U članu 4. govori se o troškovima za nepovučena sredstva, naknadama za poslovanje, kamatama i otplatama. Tu se kaže u tački 4.1: "Zajmoprimac će platiti troškove za nepovučena sredstva od 0,25% godišnje na nepovučene iznose zajma". Dakle, u ovom trenutku, imajući u vidu da je ovaj sporazum potpisan pre nekih 15 meseci, mi plaćamo 0,25% godišnje na ukupan iznos odobrenog zajma od 12 i po miliona evra, što čini 30 hiljada evra godišnje.
Sledeća tačka je 4.2, gde kaže: "Zajmoprimac će platiti naknadu za poslovanje od 0,5% takođe na ukupan iznos zajma, odnosno 12 miliona evra, što godišnje čini 60 hiljada evra".
Naredna tačka kaže: "Zajmoprimac će platiti kamatu na zajam po stopi koju će odrediti KFV dva dana pre datuma isplate odgovarajućeg dela zajma, na osnovu efektivnih troškova finansiranja KFV na evro-tržištu kapitala u vreme isplate, plus maržu od 1,2% godišnje." Dakle, marža od 1,2% na 12 miliona evra iznosi 144 hiljade evra godišnje.
Veoma je važno, dakle, da se shvati da se ovde otvoreno kaže - dva dana pre isplate KFV će odrediti koja će to biti kamatna stopa koju ćemo mi plaćati. Apsolutna je neistina i apsolutnu neistinu govore oni koji kažu kolika će biti kamata. Jer to zapravo, u ovom trenutku, niko i ne zna. Druga stvar, nikakav uticaj Republika Srbija neće imati na iznos te kamate.
Kada pogledamo kasnije odredbe, one su veoma čvrste, veoma precizne. Vi ćete videti da, ukoliko ne budemo isplatili to što od nas bude traženo istoga trenutka, mi ćemo se susresti sa tim - da ćemo morati pred međunarodnom arbitražom da odgovaramo i da onda, sa troškovima te arbitraže, platimo sve ove namete.
Ali, ovi troškovi koji su već izvesni, 0,25% na nepovučena sredstva, 0,5% na ime naknade za poslovanje, takođe godišnje, i 1,2%, i to je ono što je izvesno, makar mi i ne povukli ni jednog jedinog evra od ovoga zajma. To je ukupno 30 hiljada evra plus 60, plus 144 i 234 hiljade evra će godišnje iznositi troškovi ovoga kredita, pa makar mi ne povukli ni jedan jedini evo tih dozvoljenih sredstava. Imajući u vidu da se otplaćuje na 12,5 godina, 12 i po puta ovih 234 hiljade evra, dobija se iznos od dva miliona 925 hiljada evra fiksnih troškova na kredit visine 12 miliona evra.
Dakle, gospodo sa leve strane, kako smo čuli malopre, četvrtina visine kredita otpada na fiksne troškove koje ćemo mi platiti, bez obzira na kamatu. Ovo naravno nije sve.
Dalje se kaže da zajmoprimac plaća naknade za poslovanje pre prvog povlačenja sredstava. Dakle, prethodnih 15 meseci, ako nismo povukli ni jedan jedini evro, mi sve ove troškove plaćamo. Dalje kaže, zajmoprimac će otplatiti zajam u najviše 18 jednakih uzastopnih polugodišnjih rata, od kojih prva dospeva šest meseci od dana spremnosti za izvršavanje projekta.
Sada pogledajte koliko se Nemačka razvojna banka KfW lepo obezbedila, dakle beli medved i kitovi, i kišne šume verovatno nikada neće biti ovako dobro zaštićeni. Kaže, ukoliko rate otplate zajma nisu na raspolaganju KfW kada dospevaju, KfW će imati pravo da podigne kamatnu stopu za zaostali dug za 2% godišnje.
Dakle, na ovu nepoznatu kamatu, ona će možda biti pet, možda će biti šest, možda sedam, to unapred niko ne zna, ukoliko se zakasni sa plaćanjem rate, kaže u članu 4. tačka 6, da će KfW samostalno, bez ikakve mogućnosti uticaja od strane zajmoprimca, imati pravo da podigne kamatnu stopu za zaostali dug 2% godišnje. To dakle predstavlja povećanje same te osnovne kamate.
Onda kaže, kamata za zadocnele rate otplate će biti isplaćena bez odlaganja na prvi zahtev KfW, član 4. tačka 7. KfW može od zajmoprimca tražiti da plati odštete za zadocnele otplate pored rata otplate. Dakle, prethodno smo imali povećanje ove kamate, a sada imamo penale koje ćemo, nezavisno od tog povećanja, plaćati, ukoliko zakasnimo sa otplatom makar za jedan dan i makar jedne rate.
Kaže, to povećanje će biti u ukupnoj sumi od 2% iznad osnovne stope, koja je efektivna na dan dospevanja. Osnovna stopa je kamatna stopa Dojče Bundesbanke, dakle 2% iznad komercijalne kamatne stope nemačke Bundesbanke ćemo mi morati da plaćamo kao penale, ukoliko za jedan jedini dan budemo zakasnili sa otplatom ovoga kredita.
Način na koji će se računati sredstva koja zajmoprimac bude uplaćivao KfW-u kao zajmodavcu. Tačka 4,9, kaže, nepovučeni ili prevremeno otplaćeni iznosi zajma će biti oduzeti od rate otplate koje dospevaju poslednje u skladu sa rasporedom otplate, ukoliko drugačiji model otpisa nije dogovoren, a nije dogovoren.
Zatim kaže, KfW može primeniti sve dobijene sume na sledeći način. Prvo, za troškove naknade ovde navedene i za dospele iznose iz čl. 4.6 i 4.7. Dakle, kada se bude isplaćivao taj dug, oni će prvo otplaćivati ovu kaznenu kamatu, to što podignu za 2% iznad one ugovorene kamate; pa će zatim otplaćivati ove penale koje plaćamo zbog kamata i onda će redovnu kamatu naplaćivati; tek je treća za odbijanje sredstava redovna kamata i onda na kraju ono što ostane odnosi se na redovnu ratu.
Da li mislite da je u Srbiji moguća situacija da će sve ovo da se odigrava ažurno, da nijedna lokalna samouprava neće ni dana zakasniti sa ispunjavanjem svojih obaveza, koje će, između ostalog, biti uplaćivane na račun KfW na Frankfurtu na Majni u iznosu u stranoj valuti.
Što se tiče obustave, povlačenja i prevremene otplate, kaže se da zajmoprimac može prevremeno otplatiti zajam u iznosu jedne ili više rata otplate, zajedno sa plaćanjem kompenzacije za prevremenu otplatu, koju će odrediti KfW i ona će biti računata na osnovu situacije na tržištu kapitala koja preovlađuje u to vreme. U obzir će se uzimati izgubljena zarada od kamate i mogućnost ponovnog investiranja.
Dakle, jasno je da mi, čak i u slučaju da unapred otplatimo ovaj dug, mi ćemo morati da platimo i celokupnu kamatu. O tome, kako vi to volite da kažete, na najtransparentniji mogući način govori tačka 5.4, koja kaže: ukoliko se bilo koja od situacija navedenih u prethodnim članovima desi i ne bude eliminisana u periodu koji odredi KfW, a to će biti do 30 dana, KfW može, pa obratite pažnju - u slučaju navedenom u članu 5. tačka 3 - tražiti trenutnu otplatu svih povučenih iznosa zajma, dakle, celokupnog iznosa, i svih ostalih propratnih troškova, kao i trenutno plaćanje celokupne kamate.
Posle godinu ili dve dana korišćenja ovoga kredita, ukoliko zakasnimo sa isplatom rate, KfW odredi kazne, odredi povećanje iznosa kamate za 2%, pa odredi penale od 2% i kaže, imate 30 dana da sve ovo uplatite. Ukoliko mi u roku od 30 dana ne uplatimo se ove namete, oni su ovlašćeni u skladu sa ovim sporazumom da nam traže celokupan kredit i da nam traže sve kamate za celokupan period.
Dakle, da li može još neko od vas sa leve strane posle ovoga da izađe i da navede bilo koji član ovoga zakona koji predstavlja tu povoljnost ogromnu, divnu beneficiju i kaže da Vlada samo treba da se posveti traženju ovakvih kredita i što više ovakvih kredita bude, to će biti bolje za Srbiju.
Zašto za ovako mizerna sredstva, a 20 miliona dinara na nivou države jesu mizerna sredstva, zašto ne iskoristite deo od pet milijardi evra deviznih rezervi kojima se hvalite. Zašto ne iskoristite milijardu i nešto Nacionalnog investicionog plana?
Vi u stvari izuzetno skupo plaćate strani kapital i voleo bih kada bi Vlada Republike Srbije za devizne rezerve ove države koje plasira u inostranstvu potpisala jedan ovakav ugovor.
Potpišite vi sa bilo kojom državom na svetu i plasirajte državne rezerve Republike Srbije i sa ovim uslovima i sa ovim garancijama, poslanička grupa SRS će prva za to glasati. Posledice ovoga sporazuma dalekosežne su i niko unapred ne može znati kolika će cena ovoga kredita biti. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista verujem da smo svi dobili isti tekst Predloga zakona i evo sve moje kolege koje pogledaju član 4.2 kaže - zajmoprimac će platiti naknadu za poslovanje od 0,5. Dakle, ne 0,05 nego 0,5% na ukupan iznos zajma. Ukupan iznos zajma je 12 miliona evra, 0,5% to je 60.000 evra.
Tačka 4.1 kaže - na nepovučena sredstva 0,25% godišnje. Mi do sada nismo povukli nijedan jedini evro, a plaća se na nepovučena sredstva 0,25%, to je na kredit od 12 miliona 30.000 evra godišnje.
Tačka 4.3 kaže - marža. Platićemo maržu od 1,2% godišnje na zajam od 12 miliona, to je 144.000 evra. Kada se ova tri iznosa saberu, to je 234.000 evra. Kada se pomnoži sa 12,5 godina, koliko će trajati ovaj kredit, to je 2.925.000 evra sporednih troškova na kredit u iznosu od 12 miliona evra.
Dakle, ovo su samo troškovi. Pored troškova zajmoprimac, dakle, član 4.3a - zajmoprimac će platiti kamatu na zajam, po stopi koju će odrediti KFW dva dana pre datuma isplate odgovarajućeg dela zajma. Dakle, to je ono što piše u zakonu. Niko u ovoj sali ne zna kolika će kamata biti.
Dakle, ovih 2.925.000 evra su sporedni troškovi. Kamate tek treba da se plate, a troškovi će biti neuporedivo veći ukoliko dođe bilo gde do zaostatka.
Podsetiću vas i na činjenicu da takođe, shodno odredbama ovog sporazuma, pre nego što zajmoprimac, dakle Republika Srbija, bilo koji ugovor potpiše sa lokalnom samoupravom, da bi prosledila ta sredstva koja su povučena, ona mora taj ugovor prevesti na nemački jezik, dostaviti KFW-u na odobrenje.
Tek nakon datog odobrenja može se dalje lokalnim samoupravama bilo koji iznos uplaćivati, a tek onda ide taj deo sa, kao prvo, povećanjem same kamate, jer u članu 4.6, KFW kao zajmodavac je ovlašćen.
Kaže - ukoliko rate otplate zajma nisu na raspolaganju KFW kada dospeju, KFW će imati pravo da podigne kamatnu stopu za zaostali dug za dva procenta godišnje.
Dakle, ukoliko pored ovih troškova koji su skoro 2%, koji su fiksni, dakle 2% na godišnjem nivou, a skoro 25% na nivou trajanja celog kredita, ako odrede kamatnu stopu na 5%, zakasnimo sa uplatom jedne rate, to je automatski 7%. A pored toga što će nam podići kamatu, član 4.7 - KFW može od zajmoprimca tražiti da plati odštetu za zadocnele otplate pored rate otplate.
Dakle, platićemo to što smo dužni i kao odštetu platićemo još sumu od 2% iznad osnovne stope koja je efektivna na dan dospevanja, a osnovna kamata je komercijalna kamata, kamatna stopa Dojče Bundesbank, kao osnovna stopa koja se primenjuje na relevantni datum dospevanja. Dakle, to su penali.
Imamo troškove od skoro tri miliona evra, imamo kamatu za koju ne znamo kolika je, imamo povećanje kamate od 2% u slučaju zakašnjenja i imamo penale od 2% iznad kamate koja bude u tom trenutku. Dakle, ponavljam još jednom, niko ne može predvideti koje će sve posledice i koliko će ovaj kredit na kraju koštati.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u skladu sa članom 226, dakle, ne da reklamiram povredu Poslovnika jer tu nema šta da se reklamira, nego da u skladu sa ovim članom zatražim obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine, gospodina Olivera Dulića. O čemu se radi?
Pre dva dana, kako smo imali prilike da saznamo u medijima, održana je u Vršcu Izborna skupština Pokrajinskog odbora Demokratske stranke. Tu je, naravno, bio prisutan i gospodin Dulić i tu se predsednik Narodne skupštine Republike Srbije i obratio prisutnima. Oliver Dulić, sad ću citirati, objasnio je da – ''Pošto smo mi Vojvođani na privremenom radu u Beogradu, trudimo se da pomognemo Beogradu i Srbiji, da prikažemo kako mi funkcionišemo, kako mi međusobno razgovaramo, da pokažemo da nije sramota biti fin i kulturan, tolerantan, da kada je čovek fin ne znači da je slab, i da je snaga u kulturi i da je to poruka koju mi iz Vojvodine nosimo''.
Nakon ovoga, nakon što sam ovo pročitao, zaista nisam imao šta da kažem nego – sram vas bilo gospodine Duliću! Ko ste vi da dolazite u Beograd i da na ovaj način delite lekcije građanima Beograda? Mogu li se na gori način, gospodine Duliću, nipodaštavati građani, birači, a podsetiću vas da u Beogradu živi četvrtina građana Republike Srbije, dakle, skoro dva miliona ljudi, nego tako što ćete im vi iz Vršca krajnje nadmeno i krajnje nadobudno čitati lekcije o finoći, o kulturi i o lepom ponašanju? Zaista mislim da nema čoveka u Beogradu koji ovo neće smatrati uvredljivim.
Dobro bi bilo da se izjasne poslanici i drugih stranaka, i Demokratske stranke Srbije i Demokratske stranke, ali ja u ime poslaničke grupe SRS, u ime skoro 90.000 članova SRS u Beogradu, i 270.000 birača, koji nisu ni nekulturni, koji nisu netolerantni, koji znaju da razgovaraju i koji znaju da to nije sramota, tražim od vas, u najmanju ruku, izvinjenje.
Zaista se nadam da nećete i ovoga puta, kao što vam je to običaj, samo preći preko onoga što narodni poslanici, kada se jave u skladu sa Poslovnikom, izgovore, nego da ćete, poštujući Poslovnik, dati zaista objašnjenje da li su ovo, mada nije sporno da su ovo vaše reči, jer se radi o citatu, da li ćete se u neku ruku pokajati i uputiti izvinjenje svim građanima Beograda i svim građanima Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređeno je nekoliko članova Poslovnika. Naravno, neću odustati od ukazivanja na te povrede, bez obzira što je gospodin Dulić napustio skupštinsku salu. To jedino mogu smatrati novom povredom, odnosno povredom dostojanstva Narodne skupštine.

Polako, gospodine Albijaniću, imajte malo strpljenja. Matematički precizno ću nekoliko članova navesti. Vi sada obratite pažnju, počinjem da citiram, pa ćete mi to vreme odbiti.
Dakle, povređen je član 104. stav 1. koji glasi: ''Narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine''.
Stav 2. istog člana kaže: ''Narodni poslanici dužni su da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem''. Stav 3. glasi: ''Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza'' itd. Dakle, sve ovo je radio gospodin Dulić.
Povređen je član 100. stav 1. koji kaže: ''Narodnom poslaniku koji želi da govori o povredi ovog Poslovnika, predsednik Narodne skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika''. Svedoci smo da je gospođa Radeta dobila reč za repliku, kako je to jasno i rekao gospodin Dulić, čime je, bez obzira što se radi o gospođi Radeti, ona tu ništa nije kriva, gospodin Dulić povredio ovaj poslovnik.
Dalje, stav 3. člana 100. kaže: ''Predsednik Narodne skupštine dužan da nakon toga da objašnjenje''. Svedoci smo, takođe, da gospodin Dulić nije davao objašnjenje, iako je više poslanika SRS izlazilo da mu ukaže da postoje određena kršenja.
Član 100. stav 4. kaže: ''Ako i posle objašnjenja predsednika Narodne skupštine narodni poslanik ostane pri tvrdnji da je Poslovnik povređen, Narodna skupština će, bez pretresa, odlučiti o tom pitanju u Danu za glasanje''. Mi, naravno, s obzirom na to da nismo dobili ni objašnjenje, ostali smo uskraćeni i za ovu poslovničku mogućnost da, ukoliko smo nezadovoljni, eventualno tražimo da se Skupština o tome izjasni, a ja tražim da se za onu prethodnu povredu Poslovnika, jer nisam zadovoljan objašnjenjem, izjasni Narodna skupština.
Dalje, povređen je član 27. Poslovnika o radu Narodne skupštine koji se odnosi na predsednika Narodne skupštine i koji kaže: "Predsednik Narodne skupštine: – vrši poslove predviđene Ustavom, –predsedava sednicama Narodne skupštine", i treća tačka stava 1. ujedno i najvažnija u ovom trenutku – "stara se o primeni Poslovnika Narodne skupštine".

Hvala. Dakle, gospodin Dulić ne samo da nije poštovao odredbe Poslovnika, nego ih je upravo on i najviše kršio. Mi smo i kada je izabran gospodin Dulić izrazili sumnju, veoma osnovanu, jer znamo kako je to bilo u prethodnim sazivima, da će ovaj predsednik Parlamenta, odnosno gospodin Dulić, kao što je i svaki prethodni bio, biti sve gori, da će oduzimati prava poslanicima i da će bukvalno ići na ukidanje svake rasprave i na potpuno obesmišljavanje Parlamenta.
Ono zbog čega sam se javio i prvi put, gospodin Dulić je pokušao da izmeni kontekst onoga što je rekao, ali ja ću upravo zbog građana koji gledaju ovaj prenos još jedanput citirati reči gospodina Dulića. Oliver Dulić je objasnio sledeće, kaže: "Pošto smo mi vojvođani na privremenom radu u Beogradu, trudimo se da pomognemo Beogradu i Srbiji". Na privremeni rad se ide u inostranstvo, ide se u Nemačku, Italiju, Francusku, Ameriku i Kanadu. Gospodin Dulić je na privremenom radu u Srbiji i na privremenom radu u Beogradu, a onda nam posle recite da to nije separatizam.
Dalje, kaže da se oni trude da pomognu Beogradu i Srbiji, dakle, ne radi se o Skupštini, ne radi se o nedostatku kulture, finoće i tolerancije u Skupštini, kako to tvrdi gospodin Dulić, kaže, oni će da prikažu kako oni funkcionišu u Vojvodini, kako međusobno razgovaramo, ''da pokažemo da nije sramota biti fin, kulturan i tolerantan''.
A kakvi su to ljudi, gospodine Duliću, koji žive u Beogradu i Srbiji? Da li je to stoka, da li smo mi toliko nekulturni, da li smo toliko primitivni, da li smo toliko netolerantni, pa posle vekova i vekova postojanja Beograda, a Beograd je odavno i kulturni i ekonomski centar, kakav god hoćete drugi, čekali smo vas da sa vaših 30 godina dođete da držite lekcije svima pojedinačno, od dva miliona ljudi koji žive u Beogradu.
On dalje kaže, naučiće Beograd i Srbiju da, ako je čovek fin ne znači da je slab i da je snaga u kulturi. To je poruka koju oni iz Vojvodine donose nama. Dakle, mi smo u Beogradu i u Srbiji stoka nekulturna, primitivna i ko zna kakva, pa smo morali da sačekamo Olivera Dulića, njega je to valjda Sonja Liht dobro naučila, pa je on sad došao ovde da deli lekcije svima.
Dakle, ovo je krajnje uvredljivo za sve građane Beograda, za sve građane Srbije, kada kažem Srbije mislim i na Vojvodinu i na Kosovo i Metohiju. Prema tome, tražimo izvinjenje ili ostavku od gospodina Olivera Dulića. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, potrudiću se da za ovoliko vremena koliko je ostalo kažem nekoliko reči prevashodno gospodinu Milošu Todoroviću, jer svakako smatram da je njegov izbor ovde apsolutno najsporniji. Nedostaje nam nekoliko podataka vezanih za njegovu biografiju. Ovde kažete da je diplomirao na Pravnom fakultetu i položio pravosudni ispit. Ne kažete kada je to bilo i sa kojom prosečnom ocenom, a mislim da bi to bilo veoma značajno da znamo.
Dalje, kaže se da je on od 2000. do 2004. godine bio posmatrač Cesida pri RIK-u. Ovo nije tačno i ne može da bude tačno, jer ne postoji stalni posmatrač pri RIK-u. Neko može da bude određen da bude posmatrač samo za izbore, dakle, samo za tih mesec ili mesec i po dana, koliko traju kampanje, ali niko ne može biti stalni posmatrač tokom četiri godine.
Dalje, kaže da je autor knjige "Izborne manipulacije". Mene je, naravno, zainteresovalo kakvo je to kapitalno delo koje je napisao gospodin Todorović, pa sam ga pronašao. To nije knjiga, pre se može nazvati brošurom. Ima ukupno 47 strana. To je ukupno od prve do poslednje strane, ali knjiga, to kapitalno delo ove "intelektualne gromade", počinje tek od sedme strane, a završava se na četrdeset i nekoj. Veći deo knjige su, kao što možete da vidite, samo grafikoni i tabele, a teksta verovatno nema više od 15 strana.
Veoma je zanimljivo da je on stigao tu da kaže da najnoviji primer manipulacije izbornim sistemom jesu izbori za predsednika Sjedinjenih Američkih Država 2000. godine. Kaže da su oni pokazali da je kandidat demokratske partije osvojio ukupno više glasova od kandidata republikanaca, ali pošto je Džordž Buš kao kandidat republikanske partije osvojio više elektora, izabran je za predsednika. Dakle, to je oštra kritika demokratije u Sjedinjenim Američkim Državama.
Naravno, prežvakano je tu još nekoliko informacija koje se obrađuju, rekao bih, već vekovima. Pokušavao je tu nešto da kaže o džerimanderingu, što je teoretski i praktično već obrađeno pre skoro 200 godina.
Ono što ne piše u biografiji gospodina Todorovića (bio sam član RIK-a u ime SRS na predsedničkim izborima 2004. godine) jeste to da je on na sve moguće načine onemogućavao izborni proces. Neću govoriti o tome da se oni nisu dovoljno zalagali za demokratske principe, ali ono što karakteriše gospodina Todorovića jesu lažna saopštenja koja su izdali na sam dan drugog kruga predsedničkih izbora, kada su optužili mene kao člana RIK-a – tamo sam bio zvanično u Raškom okrugu, dakle, obilazio sam biračka mesta u Tutinu i Novom Pazaru – da sam se na nekim biračkim mestima potukao sa članovima biračkih odbora, da se radi o velikim incidentima, da se dovodi u pitanje sam završetak izbora itd.
S obzirom na to da sam ceo dan obilazio ta biračka mesta sa gospodinom Ademom Ramičevićem, koji je predsednik Opštinske izborne komisije u Tutinu, napravio sam saopštenje, odnosno nekoliko saopštenja, gde je jasno ukazano da su sva saopštenja Cesida lažna, da nije bilo nijednog incidenta i da Cesid kao organizacija nema posmatrača ni na jednom biračkom mestu u Tutinu...
(Predsednik: Vreme, gospodine Šaroviću.)
Evo završavam. Jasno je da apsolutno ne možemo dopustiti da Miloš Todorović bude izabran za zamenika sekretara, jer će on onda po funkciji imati neposredno pristup materijalima RIK-a, a videli smo već da je sklon manipulacijama, te onda s pravom možemo očekivati da će on tek u narednom periodu svašta da radi.
Zanimljivo je da je on uporedo sa tim što je bio nezavisan u RIK-u, predstavljao taj Cesid, bio i službenik DS-a angažovan kao, kako kažu, stručni konsultant u Skupštini Srbije i Crne Gore.
Na kraju moram reći da izbor zamenika sekretara i sekretara Narodne skupštine svakako predstavlja i završni čin podvođenja još jedne grane vlasti, ovog puta zakonodavne, pod apsolutnu kontrolu Demokratske stranke. Demokratska stranka već ima predsednika Republike, ima predsednika Narodne skupštine; kada budu imali sekretara i zamenika potpuno će imati kontrolu nad zakonodavnom granom vlasti. Takođe, imaju najveći broj ministara u Vladi Republike Srbije. Svi vi znate da se tamo Vojislav Koštunica nizašta ne pita, niti će se pitati.
Ovo je još jedan veliki šamar i poslanicima DSS-a i svima onima koji su prevareni da glasaju za njih, jer niko od njih nije glasao za DSS da bi predstavnik DS-a bio na čelu Skupštine, na čelu Republike i da bi imali, kao i do sada, apsolutno... Molim vas, završio bih, ali mi stalno dobacuju poslanici Demokratske stranke.
(Predsednik: Dva minuta i 20 sekundi ste više govorili. Izvolite.)
Znam, ali neprestano mi dobacuju pa nikako da se koncentrišem i da završim.
Dakle, kada se tome doda i najava Dušana Petrovića da će izvršiti reizbor svih sudija u Srbiji, mimo Ustava, jer Ustav Republike Srbije garantuje stalnost sudijske funkcije, onda je jasno da se Srbija, mimo izborne volje građana, našla ponovo u celini u kandžama Demokratske stranke. Naravno, za to najveću odgovornost snose Vojislav Koštunica i DSS, ali, kao što vidimo, ni danas njihovih poslanika nema u klupama, ni danas se niko od njih nije prijavio da izađe za govornicu i da obrazloži koji su to razlozi koji ih navode da glasaju za sekretara, iako su čvrsto obećavali da će Marko Danilović i u narednom periodu biti sekretar Skupštine.