Dame i gospodo narodni poslanici, zaista je bilo divno slušati neke moje prethodnike i slušati te njihove navodne lekcije o demokratiji i demokratskim principima. Ono što je jasno i čega mi moramo danas da se podsetimo je upravo to da oni nisu poštovali nijedan od tih demokratskih principa za koje se danas tako zdušno zalažu.
Meni je uvek zanimljivo da slušam, i to činim s posebnom pažnjom, diskusije pripadnika nacionalnih manjina. Veoma mi je bila zanimljiva diskusija gospodina Rize Halimija. Vidim da on izuzetno dobro poznaje demokratske principe i da se za njih veoma vatreno zalaže ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Ne mogu nikako da odgonetnem pitanje zašto vi, gospodine Rizi Halimi, ne utičete malo da se ti demokratski principi poštuju i tamo gde vi vršite apsolutnu vlast, kao što je na primer u Bujanovcu. Vi ste ovde kritikovali što nijedan amandman nije u prethodnom sazivu ovde izglasan. Postavljam vam pitanje: koliko je dole u lokalnoj skupštini amandmana, koje su podneli odbornici SRS, prihvaćeno.
Vi ste ovde, u skladu sa demokratskim procedurama, imali priliku da budete član skupštinskih radnih tela, što je izuzetno dobro, ali evo, ukoliko do sada niste imali, ustupiću vam jedno mesto u jednom od tri odbora u kojima sam član. Siguran sam da u bilo kom odboru da poželite da budete član, poslanička grupa SRS ustupiće vam to jedno mesto.
Ali, pitam vas, koliko ste vi mesta ustupili u radnim telima odbornicima SRS. Podsetiću vas da smo mi osvojili čak 75% glasova u sredinama gde većinski živi srpsko stanovništvo. Naravno, ni jedan jedini naš član nije ni u jednom radnom telu i to najbolje govori o tome kako vi shvatate demokratiju na onim mestima gde vi imate priliku da je sprovodite.
Juče, to treba da znaju građani, odložena je sednica Skupštine opštine Bujanovac zbog toga što ste nekoliko sati pred sednicom pokušali da podelite materijal, a ono što je na dnevnom redu, to je da se i ono malo direktora, odnosno poslednja dva direktora javnih preduzeća, koja su po nacionalnosti Srbi, nisu pripadnici SRS nego nekih drugih demokratskih stranaka, smeni.
Koji su to kriterijumi, jer vi niste ponudili ni jedan jedini kriterijum ili dokaz da oni ne obavljaju na adekvatan način taj svoj posao. Ponavljam, nisu pripadnici SRS nego nekih tzv. demokratskih stranaka. Bilo bi dobro da objasnite i kako se to primenjuje demokratija.
Što se tiče izbora gospodina Dulića za mesto predsednika Narodne skupštine, rekao sam i prethodni put da smatram da nije bila korektna politička igra, rekao bih, sa predlaganjem gospođe Milene Milošević. Vi ste, obrazlažući predlog za njen izbor, isto tako lepo govorili o njoj kao što ste govorili i o gospodinu Duliću.
Ona je čak imala i nešto dužu demokratiju. Imala je, kako ste nam govorili, i znatno veće iskustvo vezano za vođenje skupština od lokalnih, pa onda, čini mi se, dva mandata je poslanik u republičkom parlamentu, i ono što bi bilo osnovno, to je da ste objasnili odakle u svega nekoliko dana ta promena jer smatram da ste na taj način, pre svega, ponizili i poslanike i Narodnu skupštinu i ovo dvoje ljudi kao kandidate.
Trebalo je gospodin Dulić, kada je već uzimao reč, da nam ipak bolje objasni šta je mislio u onim izjavama koje je dao, po meni je svakako najspornija ova gde je rekao da nikada pitanje Kosova i Metohije neće staviti iznad pitanja evropskih integracija, koje je valjda najvažnije pitanje. Smatram da on nema takvu slobodu šta bi njemu možda intimno bilo najdraže i najmilije, to je jedna stvar, ali ovo su neke stvari koje su određene Ustavom, koje su određene zakonom i bilo čije mišljenje, bilo kog od 250 narodnih poslanika, jednostavno tu ne može igrati bilo kakvu ulogu.
Činjenica da će neko biti izabran za predsednika Narodne skupštine mora njega obavezati, bez obzira na eventualne stavove njegove poslaničke grupe, da se striktno pridržava ustavnih i zakonskih normi i obaveza koje su mu određene Poslovnikom. Nažalost, uzimanjem reči i izlaganjem tog nekakvog programa mimo Poslovnika o radu on je , mislim, unapred pokazao da će i ubuduće kršiti Poslovnik, sa istom lakoćom sa kojom je to uradio jutros.
Čuli smo i da se on obučavao za taj posao koji će raditi, nažalost nismo čuli gde se obučavao, ko ga je obučavao. Vidimo da je član u pojedinim nevladinim organizacijama i dobro bi bilo da znamo već sada unapred kakvi su to odnosi, da li je on njih zadužio, da li su oni njega zadužili i kakav će odnos Narodne skupštine ubuduće biti prema nevladinim organizacijama, imajući u vidu činjenicu da neke od njih rade otvoreno protiv Ustava Republike Srbije, protiv interesa svih građana, čak se zalažu, kao što je Nataša Kandić, otvoreno za priznanje nezavisnosti Kosovu i Metohiji.
Taj plan rada, zaista kažem to je veoma čudno, do sada nismo imali sličan predlog, odnosno sličnu priliku da nešto čujemo takvo što u skupštini i bilo bi dobro da vidimo kako on to namerava da promeni odnos Vlade prema poslaniku. Verujem, ubeđen sam u to da to neće biti moguće i da će i u narednom periodu, kao što je slučaj bio i do sada, Vlada apsolutno, u svakoj mogućoj prilici gaziti Parlament, da ćemo opet kada to odgovara Vladi raditi i po hitnom postupku, da će biti objedinjene i po pet, sedam, koliko god je potrebno tačaka dnevnog reda. Imali smo primer da su čak 32 tačke objedinjene, ali naravno to ostaje da se vidi.
Ono što je veoma važno pitanje i o čemu bi trebao da se izjasni gospodin Dulić, to je kako će se ponašati ukoliko u skladu sa Poslovnikom i Ustavom stigne na dnevni red predlog za raspravu o poverenju Vladi republike Srbije. Da li će on, u skladu sa onim principima nedemokratskim koje su njegovi prethodnici sprovodili, odbiti da stavi, da li će pristati na ona nemušta objašnjenja da onaj ko nije birao Vladu Republike Srbije ne može ni da raspravlja o njenom poverenju ili će u skladu sa demokratskim principima koji važe u celom civilizovanom svetu, konačno staviti tako nešto na dnevni red i da li ćemo konačno imati priliku, kada za to dođe vreme, odnosno kada takav predlog bude postojao, da konačno i o tom pitanju raspravljamo.
Dijagnoza parlamentarizma, koristim izraz gospodina Dulića, i konstataciju da je to državni organ sada sa najmanjim rejtingom, ne mogu prihvatiti iz razloga što je po toj dijagnozi razlog za ovako loš rejting TV prenos. Da li je to najava ukidanja TV prenosa, jer ću vas podsetiti da su nekada TV prenosi bili uslov demokratije i da se parlamentarni život bez njih nije mogao zamisliti.
Nažalost, kvazidemokrate su od 2000. godine pa nadalje pokušavale konstantno da ukinu te prenose, nalazile različite izgovore i bilo bi dobro da znamo kakav će stav, eventualno ukoliko bude izabran, gospodina Dulića biti i po tom pitanju.
Ono što je bilo veoma uvredljivo za sve poslanike, i u ovom sazivu, i u prethodnim sazivima, to je konstatacija gospodina Dulića da nije postojao dovoljan nivo kulture ovde, odnosno da rasprave nisu bile na dovoljnom kulturološkom nivou i to je zaista apsolutno uvreda i za poslanike iz prethodnog saziva i za ove koji su u ovom sazivu.
Čuli smo i to da nivo stručnosti pripadnika stručnih službi nije dovoljan, ispada praktično da ovde ništa ne valja, ne valjaju poslanici, ne valjaju stručne službe, valjda samo pojedinci će ovde valjati. Najavljena je i promena Poslovnika i skraćenje vremena naravno, pretpostavljam, za diskusiju, dalje restrikcije. Podsetiću vas da od 2000. godine pa do dana današnjeg više puta je menjan poslovnik. Svaki put se išlo na dalje ograničavanje poslovnika, na skraćivanje diskusija i na sve žešće kažnjavanje.
Naravno, vi možete biti sigurni d nikada nećete uspeti da ometete poslanike SRS da rade svoj posao. Još je jedna stvar bitna, najavili ste kadrovsko jačanje Skupštine. Da li to znači da ćemo sada imati poplavu zapošljavanja kadrova DS, kao što je to bio slučaj nakon 2000. godine, i kada to povežemo sa predlogom zamenika sekretara, gospodina Miloša Todorovića, onda je jasno da vi polako neke ljude koji su obavljali posao za DS i u nevladinim organizacijama, u CESID-u, u RIK-u, polako prevodite u državne organe. Bojim se da će se sa tom praksom nastaviti i ubuduće.
Na kraju, zahtevate saradnju, pozvali ste se na toleranciju, ali treba se zapitati da li ste se vi ponašali na taj način na koji predlažete, zahtevate, kako god, da se narodni poslanici ubuduće ponašaju. Da li ste vi sarađivali, jeste li bili tolerantni? Podsetiću samo na jednu vašu izjavu, da će se onaj ko sedne za sto sa predsedavajućim isprljati, da će morati sutra da retušira svoju biografiju i ne znam šta još. Kako ćete vi moći da sednete sada za sto da predsedavate i da pogledate tim ljudima kojima ste takve uvrede izrekli u oči?
Vi ste imali pomirljiv ton, kao i vaši prethodnici prethodnih godina, ali siguran sam da će to trajati samo do prve prilike, odnosno do trenutka kada se ukaže potreba da opet povredama i Poslovnika i demokratske procedure izdejstvujete ovde da se sprovede nešto što je poslaničkoj većini bilo neophodno.
Još sekund i završavam. Bilo bi dobro da se i poslanička grupa DSS izjasni vezano za ovo pitanje. Nijedan njihov poslanik se nije prijavio za diskusiju. To je ono što bi bilo veoma korektno i politički korektno, što oni u krajnjoj liniji duguju svojim biračima.
Mi smo imali već jedanput priliku da čujemo njihovo mišljenje vezano za izbor predsednika Narodne skupštine i bilo bi dobro da to čujemo i ovoga puta. Hvala.

Gospodin Riza Halimi je konačno počeo da poštuje demokratske principe i nadam se da će to početi da primenjuje u Bujanovcu.
Naime, gospodine Halimi, vezano za te izbore 2000. godine, mogla bi gospođa Kolundžija da posvedoči o tome. Najpre, koliko je ljudi neposredno pred izbore upisano, znači glasača, u albanskim sredinama, koliko ih je upisano u biračke spiskove. Druga stvar, koliko ih je upisano onih koji žive na teritoriji KiM. Na izborima, koji su održani 2006. godine, autobusima su sa teritorije KiM dovoženi ljudi koji su glasali i odmah nakon toga su se vraćali.
Treća stvar, koliko ljudi je upisano u biračke spiskove suprotno zakonu, bez jedinstvenog matičnog broja građana, samo ime i prezime. Vi znate da na osnovu toga niko ne može da bude upisan u birački spisak, i da se bez matičnog broja, samo na osnovu imena i prezimena, ne može utvrditi identitet.
Sledeća stvar, nesporno je da je u skupštinskom materijalu za sednicu skupštine opštine predložena smena direktora Javnog preduzeća Turističke organizacije i Javnog preduzeća Sportski centar. Pričali ste o demokratskim principima i o procentu učešća vaše partije u skupštinskim odborima. Kažete 55% je Albanaca upisano u birački spisak u Bujanovcu. Srba je 30 i par posto, tako ste rekli, i to nije sporno. SRS je osvojila 30% mandata, 12 mandata imamo.
Pitam vas, koliko mesta ste u radnim telima SO Bujanovac, shodno tim demokratskim principima za koje se tako vatreno zalažete, dali pripadnicima SRS; nijedno, i to je činjenica. Dakle, bez obzira na to, mi se iskreno i dalje zalažemo za demokratske principe i smatramo da vam treba omogućiti što šire učešće u odborima ovde u republičkom parlamentu, ali isto tako tražimo da barem minimum tih demokratskih principa poštujete i tamo gde ste većina.
Druga stvar, vi ste govorili o institucijama koje ne kontrolišete i institucijama koje kontrolišete, pojavila se informacija da ste vi dobili obećanje od gospodina Tadića i od gospodina Koštunice da ćete u narednom periodu dobiti i mesto predsednika Opštinskog suda, i da ćete dobiti mesto načelnika policije. Bilo bi dobro da se izjasnite da li je to istina ili nije, a naravno videćemo narednih dana i meseci šta će se dešavati. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici i najviše gospodine Rizo Halimi, veoma dobro znate na koji način učestvuje taj jedan jedini odbornik srpske nacionalnosti u Skupštini opštine Preševo, a to je gospodin Vlastimir Jovanović, znate veoma dobro kolikim je pretnjama bio izložen zbog činjenice da je na reveru nosio bedž sa likom Vojislava Šešelja. Toliko što se tiče demokratije u Preševu i nije tačno da učestvuje u svim odborima.
Što se tiče situacije u Bujanovcu, kažete da ste imali ne znam kakvih primedbi na izborni proces, ali setićete se da su čak i na ovim poslednjim lokalnim izborima najveći problemi bili upravo u onim sredinama u kojima isključivo Albanci žive. Recite nam, gospodine Halimi, a vrlo se dobro zna i mogu ime da vam kažem, ko je na biračkom mestu u Končulju lomio kutije, da to nije bio neko iz SRS ili je to bio neko iz vaše stranke, gospodine Riza Halimi.
Prvo ste tvrdili kako postoje uključeni članovi SRS u odborima, što nije tačno, nema ni jednog, iako imamo 12 odbornika.
Druga stvar, sada ste izrekli neistinu da nije nikada dostavljen pismeni predlog. Dostavljen je pismeni predlog onda kada je formirana Skupština opštine Bujanovac i ponovo je dostavljena pred ovu sednicu Skupštine opštine, ali vi ponovo odbijate da prihvatite te demokratske principe i omogućite odbornicima SRS da učestvuju u radu ovih skupštinskih odbora.
Naravno, mi vas pozivamo i sada da se konačno odreknete tog nedemokratskog načina ponašanja. Mi se na vas ne ljutimo, tamo se još uvek razvija demokratija, ali izvolite pa pokažite sada dobru volju, nemojte smenjivati direktore javnih preduzeća i konačno omogućite predstavnicima SRS i drugih stranaka, koje imaju svoje predstavnike, dakle, govorim o nealbanskim predstavnicima, da konačno učestvuju u radu odbora u Skupštini opštine Bujanovac.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u skladu sa članom 225. Poslovnika, koji kaže, da narodni poslanici imaju pravo da budu obavešteni o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika. Mislim da poslanici treba da znaju, neki, možda to i ne znaju, da je gospodin Riza Halimi član Partije za demokratsko delovanje, gde, između ostalog, toj partiji pripada, na primer, Šaip Kamberi, pripada i predsednik opštine Bujanovac Nagip Arifi.
To je ona partija koja je uporno istrajavala na izglasavanju deklaracije po kojoj, u slučaju, da Kosovo i Metohija dobije nezavisnost i tri opštine sa juga Srbije Preševo, Bujanovac i Medveđa treba da dobiju nezavisnost.
Te tri opštine ni na koji način nisu povezane. Opština Medveđa pripada Jablaničkom okrugu, a Preševo i Bujanovac pripadaju Pčinjskom okrugu i ne postoji kao geografski pojam, niti je ikada postojao pojam Preševske doline. O načinu na koji se ostvaruje lokalna samouprava i kako funkcionišu, kako se ostvaruju prava manjina tamo gde partija gospodina Rize Halimija vrši vlast, konkretno u Bujanovcu, od 2002. godine, kada vam je Nebojša Čović tamo predao vlast uz brojne manipulacije sa biračkim spiskovima, govori činjenica da u srpskim sredinama i srpskim selima vi, apsolutno, ništa niste uradili.
Tako je, na primer, u 2006. godini od 52 miliona dinara koliko je uloženo u putnu mrežu, 50 miliona dinara uloženo u sredine gde žive isključivo Albanci, a samo dva miliona dinara u sredine gde žive Srbi, ali, naravno, i tu, preko firmi koje vi kontrolišete i preko kojih vršite pranje novca.
Dakle, vi recite jenu jedinu stvar koju ste uradili za neko selo u kome žive građani srpske nacionalnosti, dakle, za Lopardince, za Klinovac, za Grahovac, Srpsku kuću, Oslare, Levosoje, Klenike, za bilo koje selo iz opštine Bujanovac. Niste uradili ništa.
Ono što je još veoma zanimljivo, a što ne znaju građani Srbije, održana je komemoracija za likvidirane teroriste, kako biste vi rekli pripadnike tzv. oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe. Dakle, koristite novac države Srbije, koristite dom kulture na teritoriji Republike Srbije i odajete počast teroristima koji se bore da ruše Srbiju, da ruše ustavni poredak i da raskomadaju našu državu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je po prvi put nakon petooktobarske revolucije da je u srpskom parlamentu na dnevnom redu rasprava o poverenju predsedniku Skupštine. Nijedan prethodnik gospodina Tomislava Nikolića nije se usudio da raspravu o svom poverenju uvrsti u dnevni red, kao što nijednom od 2000. godine nismo imali priliku da raspravljamo o poverenju vladi.
Tomislav Nikolić, naravno, pokazao je i ovog puta koliko je drugačiji, koliko je bolji od svih onih koji su bili na tom mestu pre njega i istog trenutka kada je dobio takav predlog uvrstio ga je u dnevni red, iako ga, osim morala i osećaja za vođenje ove skupštine, ništa na to nije obavezivalo.
Takvim ponašanjem on je svima dao lekciju, veoma vrednu lekciju iz demokratije, i pokazao da skoro u Srbiji neće biti čoveka koji bi mogao na tolerantniji, demokratskiji i principijelniji način da vodi Narodnu skupštinu.
Prethodnih dana demokratija je, barem u parlamentu, bila na najvišem mogućem nivou. Nije bilo oduzimanja reči, nije bilo kažnjavanja poslanika, izbacivanja na silu iz ove skupštinske sale, sednice su, posle dugo vremena, počinjale na vreme, a skupštinska sala je u svakom trenutku bila puna i mislim da nijednog trenutka nije bilo manje od 126 poslanika, iako, po poslovnicima koje ste vi doneli, više kvorum za rad nije ni potreban. Čak i u četiri ujutru bila je prepuna sala.
Vi ste na razne načine kidisali i pokušavali da isprovocirate gospodina Tomislava Nikolića da napravi bilo kakav potez koji bi mogli da koristite u hajci protiv njega. Treba se podsetiti da ste pre samo pet ili šest dana ubeđivali Srbiju da je najbolji kandidat za mesto predsednika Republičke skupštine gospođa Milošević, danas nas ubeđujete da je to neko drugi, igrom slučaja gospodin Dulić, i na taj način moram reći da najpre ponižavate ta dva narodna poslanika, a zatim i ovaj visoki dom, sve poslanike, građane Srbije i, najviše, verujem da većina deli moje uverenje, poslanike iz poslaničke grupe DSS.
Zaista neću duže da se zadržavam na tome i nisam taj koji pripadnicima DSS treba u ovom trenutku da uputi bilo kakve kritike, jer sam siguran da za njih neće biti gore kazne od toga što će morati da izađu na ulicu, pa da objašnjavaju u prodavnici, na pijaci, svojim prijateljima, rođacima, poznanicima i nepoznatim ljudima, kojim su se to interesima rukovodili kada su radili ono što su radili prethodnih nekoliko dana.
Mi, srpski radikali, dokazali smo koliko smo privrženi demokratskim principima, ali ste i vi tokom ovih nekoliko dana, na najjasniji mogući način, pokazali koliko se tzv. demokrate pribojavaju tih istih demokratskih principa.
Još jedanput ste dokazali da vama upravlja mržnja i da nema toga na šta niste spremni da bi sprečili dolazak radikala na čelo Srbije.
Uprkos svemu, u utorak, u ranim jutarnjim časovima, Srbija je pobedila i, Toma, ovoga puta kažem ne Tomislav Nikolić, jer njega većina građana, milioni koji su do četiri ujutru čekali njegov izbor, od milošte zovu Toma, on je izabran i po prvi put, posle dugo vremena, ti milioni građana osetili su veliko olakšanje, slobodno mogu reći da su osetili dašak slobode u Srbiji.
Srbi su slobodu uvek cenili iznad svega i sada zna Srbija da je ta sloboda i konačna pobeda SRS veoma blizu, jer vi više nikada nećete moći da prevarite većinsku Srbiju da između vas iz tzv. demokratskog bloka ima bilo kakve razlike.
Jasno je sada da su, bez obzira na sve, na istom zadatku i Čeda, i Beba, i Tadić, i Korać i svi ostali. Na narednim izborima Srbija će se opredeljivati ili za vas ili za mržnju, ili za srpske radikale i konačan napredak.
Pokazao je izbor Tomislava Nikolića i koliko je jadno stanje u medijima u Srbiji, pokazao je izbor gospodina Tomislava Nikolića da te slobode nema, jer kako drugačije nazvati ovu hajku koja je krenula istog trenutka kada je bilo jasno da će on biti izabran.
Plašili ste i obmanjivali građane Srbije svim i svačim, od navodnog kraha berze, preko skoka evra, pa čak i do ogromnih ovlašćenja kojima bi raspolagao Tomislav Nikolić, ukoliko bi se, ne daj bože, nešto dogodilo Borisu Tadiću.
Pa ste rekli - on bi imenovao ambasadore. A šta čeka Boris Tadić, zašto on ne koristi ta ogromna ovlašćenja i zašto je dozvolio da Srbija nema ambasadora, na primer, u Ruskoj Federaciji, koja je ovoga trenutka najjača podrška politici Srbije i mogućnosti da Kosovo i Metohija ostanu unutar naših granica.
Na TV B92 za mene je to i razumljivo, jer svi u Srbiji znaju da oni ispunjavaju naloge svojih finansijera.
Nije me iznenadilo kada sam tu hajku dalje gledao i na TV Studio B, ali moram reći da je najveća sramota što je taj deo vesti od 20 minuta posvećen Tomislavu Nikoliću trajao na RTS-u u drugom dnevniku, što su se menjali tzv. analitičari i pokušavali da objasne neobjašnjivo i kako će zapravo sve u Srbiji stati.
Najveći šok sam na kraju vesti doživeo kada sam čuo da će vreme uprkos svemu sutradan u Srbiji biti sunčano, jer ko je gledao onih prvih 20 minuta valjda je pomislio da Sunce nikada više u Srbiji neće svanuti.
Predlog za smenu predsednika Skupštine neobrazložen je, i naravno da je neobrazložen, jer ne samo u predlogu nego ni u raspravi nismo čuli ne samo ozbiljan, nego nismo čuli bilo kakav argument za njegovu smenu.
Ali, ono što vi pokazujete ovom raspravom, ono što pokazujete prevelikom željom da smenite Tomislava Nikolića jeste i to koliko je vama stalo do Vlade Republike Srbije i koliko vam je stalo do građana.
Siguran sam da ćete sutra ili prekosutra, kada više ne budete imali vremena da završite rasprave koje nas očekuju, optužiti SRS za opstrukciju, a mi samo koristimo naša poslovnička prava da odbranimo ne Tomislava Nikolića i ne njegov izbor, nego da odbranimo Srbiju, da odbranimo demokratske principe.
Moram na kraju reći još jednu stvar, pošto je dosta govora o tome bilo, a nisam imao prilike da odgovorim TV B92.
Bilo je dosta govora o tome kako se ovde neki zalažu da Srbija postane ruska gubernija. Niko to od članova SRS nije rekao, a sada ću vam pojasniti moj stav.
Ukoliko bi me neko pitao da li je bolje da budemo američka i evropska kolonija, što je Srbija nesporno danas, jer vam britanski ambasador kaže - imamo još tri-četiri dana da formiramo Vladu, a da ne pominjem izjave drugih koje smo mogli da čujemo u ovom periodu, onda je jasno da Srbija nije ništa drugo nego kolonija.
Srbija ruska kolonija nikada neće biti iz dva razloga. Kao prvo, što ruski narod i ruska država nikada nisu imali takvih pretenzija, nikada nas nisu bombardovali, nikada nam nisu otimali delove teritorije.
Drugi razlog, što u Srbiji živi slobodan narod, narod koji je, kao što sam rekao, uvek cenio slobodu iznad svega i koji sigurno nikada neće dozvoliti da živi u bilo kakvoj drugoj državi osim slobodnoj.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Mrkonjiću, razumem da vi niste dugo poslanik, mogu da razumem i to da se možda ne snalazite najbolje u poslu koji trenutno obavljate, ali između ostalog i zbog toga postoje odredbe Poslovnika koje kažu da predsedavajućem u vođenju pomaže sekretar Narodne skupštine.
Mislim da bi bilo dobro da vam on pomogne u razumevanju i pronalaženju odredbi Poslovnika koje su značajne za ovaj deo sednice i to bi vratilo ovu raspravu u neki normalan tok, u kakav mi valjda svi želimo da bude vraćena.
Kada ste prekršili član 85, to je izazvalo vaše dalje spoticanje, rekao bih, i vi sada kršite Poslovnik iz člana u član. Prekršili ste član 100. koji kaže u svom 3. stavu da je, nakon što neki poslanik govori o povredi Poslovnika, obaveza predsednika Narodne skupštine, odnosno predsedavajućeg, da nakon toga da objašnjenje, a sledeći član kaže da ako i posle objašnjenja predsednika Narodne skupštine narodni poslanik ostane pri tvrdnji da je Poslovnik povređen, Narodna skupština će bez pretresa odlučiti o tom pitanju glasanjem.
Iako je nekoliko poslanika SRS ukazivalo na povredu Poslovnika, vi ste propustili svoju obavezu da date objašnjenje i samim tim onemogućili u krajnjoj liniji da poslanici SRS zatraže da se i Skupština izjasni da li je Poslovnik povređen ili ne. Vi ste time povredili član 27. koji govori o obavezama predsednika, odnosno u vašem slučaju predsedavajućeg u Narodnoj skupštini, a to, između ostalog, u stavu 1. tački 3. i da se stara o primeni Poslovnika Narodne skupštine.
Mogu da razumem da je vama veoma bitno, odnosno ovoj vladajućoj većini, za vas mi baš to i nije toliko jasno, da se rasprava završi što pre, ali mi smo vas i na početku upozorili da ćete snositi odgovornost zbog činjenice da vam ogromna mržnja, koju gajite prema svakom predstavniku SRS, ne dozvoljava da sačekate da se konstituiše Vlada, pa da nakon toga, eventualno pokušate da razrešite Tomislava Nikolića, već žrtvujete formiranje Vlade tom cilju.
Mi smo vas unapred upozorili da takva rasprava može da traje, jer Tomislav Nikolić je za veoma kratko vreme pokazao da poštuje apsolutno sve principe parlamentarne demokratije i niko od vaših poslanika nije uspeo ni jedan jedini argument da iznese u prilog njegove smene.
Rekao bih i vama nešto lično, gospodine Mrkonjiću. Nadam se da ste svesni da nećete dugo biti na mestu predsedavajućeg. Imali ste odličan primer kako se vodi Narodna skupština, i od strane gospođe Borke Vučić, koja je to činila kao najstariji poslanik u ovom sazivu, i još bolji primer, od strane Tomislava Nikolića, koji je u veoma kratkom roku uspeo da pokaže šta je demokratije.
Ne dozvolite da pritiscima uspeju da vas nateraju da za to kratko vreme, koliko ćete provesti na tom mestu, učinite nešto zbog čega ćete se posle godinama kajati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista je težak i odgovoran zadatak danas pred svima nama, ali nažalost, očigledno je da nema više onog jedinstva koje je postojalo kada su donošene prethodne rezolucije o Kosovu i Metohiji.
Već danas je jasno da neki narodni poslanici iz ovog saziva neće biti opozicija Vladi Srbije, ko god je bude formirao, već da će biti opozicija Srbiji i kad god bude u pitanju očuvanje vitalnih nacionalnih interesa Srbije, oni će, naravno, biti protiv.
Zaista je strašno čuti u ovom domu da su Srbi na Kosovo došli tek 1912. godine, i to ratom, da su 1999. godine oterani na isti taj način. Podjednako je strašno čuti to kako je današnje stanje posledica pogubne politike vođene devedesetih.
Zašto danas nema mira na Kosovu i Metohiji? Zašto se danas tamo ne ostvaruju osnovna ljudska prava? Zašto i dalje Kosovom i Metohijom vladaju bezakonje, nasilje i teror?
Čije je to politike plod, da li je to plod ove demokratije koja je zavladala 2000. godine pa do danas?
Ipak, ono što nas raduje je činjenica da danas, barem sudeći na osnovu ovih formalno iznetih stavova, mnogi u ovoj sali žele da budu radikali; bar formalno se mnogi zalažu za sve ono za šta se SRS zalaže poslednjih 17 godina.
To nama, naravno, ne smeta. Drago nam je i dobro je da ste konačno na našim pozicijama. Priznajem da se plašim da nisu baš svi potpuno iskreni u tim svojim zalaganjima i sigurno će, kao i do sada, jedno pričati, drugo misliti, a treće raditi.
Danas neću govoriti o međunarodnim dokumentima koji garantuju opstanak Kosova i Metohije u okviru Srbije.
Neću govoriti ni o istoriji, jer je Kosovo ne samo deo prošlosti, već i sadašnjosti, a siguran sam i budućnosti Srbije. Danas niko i ne spori da su na našoj strani i međunarodne konvencije, istina, pravo i pravda, ali smatram da je neophodno da se svi jasno odrede kakva će biti njihova reakcija u slučaju nametanja nezavisnosti Kosova i Metohije.
Šta je to što je svako od nas spreman da uradi u tom slučaju?
Veoma je važno pitanje, a o tome do sada nije ni bilo reči, ko će sačinjavati srpski pregovarački tim i hoće li na njegovom čelu i dalje biti Vuk Drašković?
Može li neko ko je nesporno politički mrtav biti na čelu tima koji će braniti vitalne interese Srbije? Ko će snositi odgovornost za sve ono što on može uraditi mimo interesa Srbije?
Nije li krajnje licemerno slati nekoga, odnosno Vuka Draškovića, i skidati odgovornost sa sebe? Hoće li Vuk Drašković biti trojanski konj Vojislava Koštunice i Borisa Tadića i da li je to sve što je ostalo od srpske diplomatije?
Šta je sa onim čuvenim kokusom, šta je sa svim našim zapadnim prijateljima? Gledali smo u vreme predizborne kampanje u spotovima vaše susrete sa stranim državnicima, sa vašim prijateljima i političkim mentorima.
Ubeđivali ste nas kako odlično sarađujete sa svetom i kako je pitanje Kosova i Metohije demokratsko pitanje. Ko su oni koji danas otimaju Kosovo i Metohije od Srbije? Da li je to Rusija, da li je to Kina, Indija, latinoameričke zemlje, arapski svet? Naravno da nisu, to su oni sa kojima ste vi tako lepo sarađivali, sa kojima ste se slatko smejali.
Kažete i sami da su na našoj strani pravo, pravda, Povelja UN, međunarodni dokumenti, sporazumi.
Na vlasti u Srbiji je već sedam godina tzv. demokratski blok i pitamo se i dalje zašto nam onda danas otimaju Kosovo i Metohiju.
Ako ste zaista iskreni u želji da očuvate Kosovo i Metohiju, danas bi trebalo da se dogovorimo kakva će biti naša reakcija, da i međunarodna zajednica zna da ako silom pokuša da otme Kosovo i Metohiju, u Srbiji jednostavno neće biti popuštanja.
Da već danas kažemo jasno i glasno da li želimo u NATO pakt ako nam otmu Kosovo i Metohiju, da li želimo u Evropsku uniju, ima li smisla da i dalje budemo članica UN. Šta je to što UN Srbiji mogu da ponude i garantuju ako nam danas, kao suverenoj državi, otimaju Kosovo i Metohiju? Može li se ići u društvu onih koji vam siluju ženu, koji vam otimaju decu, odnosno može li Srbija u društvo onih koji je siluju i komadaju?
Čudi me da neki čitaju delove predloga Ahtisarijevog sporazuma, nabrajaju zone prava manjina, kao da u predlogu, valjda je to utisak koji treba da se postigne, ima dosta toga dobrog, jedino ne valja što će Kosovo i Metohija biti nezavisno. Kako možete pričati o porezima, o izvornim prihodima, ako Skupština u načelu odbacuje Ahtisarijev predlog? Kažete da je predlogom utvrđeno dosta toga, ali da imate dosta primedbi. Šta to znači da treba pregovarati? Može li se pregovarati na ovim osnovama i sa ovih početnih pozicija? Ako pitate SRS, mi smatramo da ne može. Polazna osnova mogu i moraju biti jedino Povelja Ujedinjenih nacija, Ustav Republike Srbije i Rezolucija 1244. Besmisleno je govoriti o položaju opština ako Kosovo bude nezavisno.
Zašto neki od vas govore o donošenju teških odluka u budućnosti? Zar nije ovo ta sednica na kojoj će biti doneta teška, ali jedina moguća i jedina ispravna odluka, a to je da zaista suštinski i do kraja branimo Kosovo i Metohiju?
Šta to znači kada se kaže da moramo sagledati interese svih građana Srbije, a ne samo 100.000 Srba na Kosovu i Metohiji? Nadam se da na taj način ne nagoveštavate mogućnost da u budućnosti dignete ruku za neku drugu odluku, suprotnu onoj koju donosimo danas, jer oni koji se danas odreknu Kosova i Metohije sigurno neće sutra braniti bilo koji drugi deo teritorije Republike Srbije.
Na kraju, pozdraviću vas tradicionalnim radikalskim pozdravom, koji svakako i danas ima veliku važnost, a to je – Srbija je večna dok su joj deca verna.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista mi nije lako da se vratim na ovu temu, i mislim da sam dužan da građanima iz Srbije i Barajeva, a bogami i građanima Republike Srpske, dam neke informacije. Iz izlaganja čelnika G17 plus i predstavnika Vlade moglo se videti šta oni o kome misle. Pomenuto je nekoliko puta ovde Barajevo. Kažu gospoda kako je njihova kandidatura u potpunosti u skladu sa zakonom. Jasno je da nije, ovde imam kompletno sve papire, kompletnu kandidaturu koju je G17 plus predao Opštinskoj izbornoj komisiji.
Izbori su raspisani 10. avgusta 2006. godine, 9. avgusta je odluka o raspisivanju izbora izašla u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Tada su počele da teku izborne radnje, a prva sednica Opštinske izborne komisije održana je 10. avgusta sa početkom u 16 časova. Prva tačka dnevnog reda bila je propisivanje obrazaca za sprovođenje pojedinih izbornih radnji i propisivanje uputstva o sprovođenju lokalnih izbora.
Tek narednog dana negde oko 14 časova stranke koje nisu predstavnici vladajuće koalicije mogle su da dođu u posed pojedinih obrazaca. To je, naravno, bilo u vreme kada je G17 plus već imala; najpre naravno Demokratska stranka, koja je najveću zloupotrebu na ovim izborima izvršila, a odmah za njima i G17 plus, koja je podnela kandidaturu pod rednim brojem 2.
Koliko je jaka ova stranka u Barajevu najbolje govori to što nisu uspeli da skrpe dovoljan broj ljudi ni da bi kompletnu listu predali, a vidi se i po ovome na koji je ovo način pisano da su oni bili u velikoj žurbi. Ne može se ovde... Zamolio bih gospodina Anđelkovića da pogleda i da kaže da li se može pročitati na ovom listu papira ko je nosilac liste, ja mislim da ne može. Ali, kod njih je naravno vlast, imali su većinu u Opštinskoj izbornoj komisiji i radili su šta su hteli.
Kada je zaključena zbirna izborna lista, 19. septembra ove godine, Srpska radikalna stranka imala je priliku da izvrši uvid u kompletnu dokumentaciju svih onih koji su podneli izborne liste. Odmah nam je upalo u oči to da na ovom ovlašćenju za podnošenje izborne liste, koju je potpisao Vladimir Homan, stoji datum 7. avgust 2006. godine, dakle to je dva dana pre nego što je objavljena u "Službenom glasniku" odluka o raspisivanju izbora u opštini Barajevo, zajedno sa još šest drugih opština, i dva dana ranije pre nego što su počele da teku izborne radnje.
Takođe, Opštinska izborna komisija propisala je poseban obrazac pod kojim je moralo da ide ovo ovlašćenje i, naravno, ovakva kandidatura nikada nije ni smela da bude proglašena. Srpska radikalna stranka istoga dana, dakle 20. septembra, kada je izvršila uvid u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima, u 14,35, pod brojem 013-193/2006 uputila je prigovor Izbornoj komisiji Opštine Barajevo i navela je da je Opštinska izborna komisija napravila previd i prekršila Zakon o lokalnim izborima jer je proglasila listu G17 plus - Mlađan Dinkić, koja nije u skladu sa uputstvom i propisanim obrascima, odnosno ne poseduje propisani obrazac OV-2, tj. ovlašćenje za podnošenje izborne liste.
Odgovor na ovo potvrdio je, naravno, da su oni od početka znali šta rade, ali im je jedino bilo važno da zauzmu prvo ili drugo mesto na listi. Mislili su da će time postići nešto kod birača, da će to govoriti o njihovoj snazi, ali jedino o čemu to može da govori jeste da su oni spremni da se služe svim i svačim, da su spremni na svakakvu prevaru samo da bi još jedanput, na bilo koji način, uspeli da žedne preko vode prevedu i građane Srbije.
Opštinska izborna komisija donela je rešenje kojim je odbila prigovor SRS. Pomislićete prvo da su oni rekli – ne, to što ste vi naveli u vašem prigovoru nije tačno pa se zato vaš prigovor ne usvaja. Ne, oni su rekli upravo suprotno. Oni su potvrdili, i evo ja ću pročitati: "U postupku po prigovoru uvidom u izborni materijal utvrđeno je sledeće – izbornu listu pod nazivom G17 plus - Mlađan Dinkić podneo je Dragoljub Stanić dana 11. 8. 2006. godine u 23,10 časova, isto je zavedeno u popisu akata pod brojem 013-24/2006, po ovlašćenju Gradskog izvršnog odbora političke stranke G17 plus, koju je potpisao predsednik Vladimir Homan." Isto ovlašćenje, i nije dato na propisanom obrascu OB-2 a nosi datum 7. avgust 2006. godine.
Onda dalje kažu – pogledajte ovaj koji je naknadno dostavljen nakon podnošenja prigovora SRS, dana 20. 9. 2006. godine u 22 časa, dakle, ova opštinska izborna komisija radi i noću – dostavljen je propisani obrazac OB-2, koji sadrži ovlašćenje koje nosi datum 15. 8. 2006. godine. Dakle, čak ni to ovlašćenje koje su predali 20. nije imalo onaj datum kada je predata kandidatura, već 15. Naravno, bilo je antidatirano, ali je datum 15. avgust.
I onaj ko je makar prošao pored Pravnog fakulteta složiće se sa mnom da naknadno dostavljanje ovlašćenja, nakon što su protekli svi zakonski rokovi za otklanjanje eventualnih nedostataka, ne može ništa da znači. Oni mogu posle 15 dana, odnosno ovde je proteklo čitavih mesec i četiri dana od podnošenja kandidature G17 plus, to jednostavno više ništa nije moglo da ispravi.
Dalje kaže, odnosno ovo je valjda zaključak: "Imajući u vidu napred izneto, Opštinska izborna komisija smatra da postojeći propusti", dakle konstatuju se propusti, ali kaže "ne ugrožavaju bitno". Oni su po zakonu, doduše, to nigde nisam pronašao, ovlašćeni da odlučuju da li je bitno ili nije bitno ugrožena ravnopravnost učesnika u izborima. To u zakonu, naravno, nigde ne piše.
Srpska radikalna stranka iskoristila je i druge mogućnosti. Moram završiti, jer je očigledno reč o velikoj zloupotrebi, u koju je pored Opštinske izborne komisije upletena i sudska vlast i jasno je da ovo nije slučajnost, već da iza ovoga stoji Vlada. Dakle, mi smo, u skladu sa zakonom, 21. septembra 2006. godine u 13,25 časova, odmah nakon što smo dobili odluku o odbijanju prigovora, podneli žalbu Petom opštinskom sudu u Beogradu, žalba je primljena 22. 9, naveli smo sve ovo što je navedeno u prethodnom prigovoru i tražili da sud hitno odluči.
U skladu sa Zakonom o lokalnim izborima sud je bio dužan da odluči u roku od 48 sati. Dakle, kada se radi o izborima, rokovi su hitni. Može se videti ovde pečat suda da je primljeno 22. 09, što znači da je do 24. 09. Peti opštinski sud morao da donese presudu po našoj žalbi.
Sud to naravno nije uradio, to je učinjeno tek 25. 09, čime je prekršen zakonski rok, što automatski znači da je naša presuda uvažena.
Pogledajte šta sada kažu sudije. Predsednik vanparničnog odeljenja Jovan Milošev je bio predsedavajući, odnosno postupajući sudija u ovom postupku i on donosi presudu kojom se žalba SRS odbija kao neosnovana. Ali, zanimljivije je možda od toga, jer nismo ništa drugo očekivali i ovo je nešto što bi trebalo da razmotri i ministar pravde Zoran Stojković, smatram da je ovo osnov za razrešenje pomenutog sudije, jer pokazuje potpunu nestručnost – on u obrazloženju kaže: "Kako je žalba dostavljena bez ikakve dokumentacije i dostavljena direktno sudu, sud je tražio od Izborne komisije opštine Barajevo da dostavi izborni materijal kako bi po žalbi mogao da odlučuje."
Upravo i ovo, čak i pouka o pravnom leku opštinske izborne komisije kaže da se žalba dostavlja direktno sudu. Naravno, Zakon o lokalnim izborima kaže da se žalba dostavlja sudu. Kome bi je drugom dostavili, ne postoji drugi način i drugi organ kome bismo mi tu žalbu mogli dostaviti.
Takođe, Zakon kaže da onda sud po službenoj dužnosti dobija sve potrebne podatke radi odlučivanja o opštinskoj izbornoj komisiji. Žalba je neosnovana i po nahođenju ovog suda, ukoliko je bilo propusta, kaže - prilikom donošenja rešenja, a to je bilo prilikom proglašenja liste. Mi smo upravo i tvrdili da je prilikom proglašenja liste napravljen propust, ali to je materijalni propust i ovo je nešto što ne zastareva. Nije smela biti proglašena zbirna izborna lista.
Na kraju, možda i najveća zloupotreba: kada je već prošlo i 72 sata otkako smo predali žalbu, debelo je probijen onaj zakonski rok, ja sam lično pozvao najpre predsednika Petog opštinskog suda gospođu ili gospođicu Milicu Popović-Đuričković i zamolio je da, u skladu sa svojim ovlašćenjima, u skladu sa Poslovnikom suda, obezbedi da se izvrši zakonska obaveza i da najpre ova presuda bude pismeno izrađena, a onda da SRS, kao podnosilac žalbe, kao jedini ovlašćeni učesnik u ovom sudskom postupku, dobije primerak ove presude.
Naravno, nama, odnosno tom zahtevu, nije udovoljeno i do dana današnjeg Peti opštinski sud, na čijem je čelu Milica Popović-Đuričković, nije SRS poslao navedenu presudu. Dakle, sa zakašnjenjem većim od 72 sata oni su poslali ovu presudu Opštinskoj izbornoj komisiji, iako ne postoji nikakav osnov za to. Jasno je da onaj ko je podneo žalbu mora biti i onaj koji će presudu po žalbi primiti.
Veoma je bilo zanimljivo izlaganje poslanika G17 plus i optužba da je neko od poslanika, valjda SRS, izazvao građanski rat. Pitam se, ako već toliko govorite o govoru mržnje, ima li goreg i očiglednijeg primera govora mržnje prema nekome od ovih monstruoznih optužbi?
Pitam vas još jednu stvar – u čemu je razlika između ovoga što smo maločas čuli i onoga što je rekao Marti Ahtisari? Rekao bih da razlike nema.
Ali, na mnogo primera se vidi dvoličnost predstavnika vladajuće koalicije, jer isti oni vladini predstavnici koji se juče hvale potpisivanjem nekakvih sporazuma o specijalnim vezama sa Republikom Srpskom pokušavaju da obmanu narod da su Dodik i Čavić, inače poznati izdajnici srpskog naroda, koji su i doveli Republiku Srpsku do ovih grana na kojima se sada nalazi, koji su pristajali i direktno glasali za ukidanje jedne po jedne nadležnosti Republike Srpske... Bilo je 12 poslanika Srba u parlamentu, 11 je glasalo za ustavne promene, jedini poslanik koji je glasao protiv i sprečio, ali privremeno, ustavne promene i nestajanje Republike Srpske je Mirko Blagojević, poslanik SRS - dr Vojislav Šešelj.
Dakle, građani Republike Srpske trebaju da znaju da isti oni koji ih u Republici Srpskoj obmanjuju, u Leskovcu osporavaju Aleksandra Vučića zato što je, navodno, Hercegovac. Mnogi znameniti ljudi, mnogi znameniti Srbi poreklom su iz Hercegovine. Predsednik SRS...
Evo, gospodin Albijanić; moj otac je rođen u Gacku, predsednik SRS dr Vojislav Šešelj rođen je u Popovu Polju pored Trebinja. Jovan Dučić rođen je u Hercegovini, sveti Vasilije Ostroški, svetac koji je izuzetno poštovan ne samo u Srbiji i Crnoj Gori, već i u Republici Srpskoj, takođe je rođen u Hercegovini. Šta to uopšte znači, da je neko Hercegovac, a nije u ovom slučaju, pa ne može voleti dovoljno Leskovac?

Evo, još jednu rečenicu. Možete se vi, gospodo, do mile volje hvaliti da ćete preći ovaj ili onaj procenat, kako i šta radite ovo je najbolji pokazatelj. Verujem gospodinu Albijaniću da će G17 plus u nedelju na izborima preći tih 10%, ali će to biti u svih sedam opština zajedno. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista ne znam, malopre je predstavnik Vlade bio tu, a ovog trenutka ga nema, a da li je došao samo da bi dao nekoliko izjava i vratio se ko zna gde, ja to ne znam.
Ja sam u ime poslaničke grupe SRS podneo amandman na član 5. Predloga zakona o slobodnim zonama i tražio da član 5. glasi: "Korisnik zone je domaće i strano pravno i fizičko lice koje obavlja delatnost u zoni". Ovde se, da bi bilo jasnije, pre svega, građanima koji prate šta mi ovde govorimo, radi o sukobu dve koncepcije: koncepcije SRS i ove koncepcije koja je data i izložena ovim predlogom zakona.
Smatramo da su mnoga rešenja koja su data i protivustavna i u suprotnosti sa nekim drugim zakonima i ova koncepcija, konkretno član
5. stav 1. tačka 5) gde kaže – "da osnivač zone nije bio osnivač preduzeća za upravljanje slobodnom zonom kojem je odlukom Vlade prestalo važenje saglasnosti za osnivanje slobodne zone. Ovaj uslov ne odnosi se na organ lokalne samouprave". Ukoliko se bude prihvatio ovakav način regulisanja, mislim da sama ideja donošenja ovog zakona nikada neće biti sprovedena u delo. Jasno je koji su bili efekti postojanja dosadašnjih slobodnih zona, odnosno jasno je da su ti efekti bili ili minimalni ili su u potpunosti izostali.
Slobodne zone su nešto što se vezivalo prevashodno za nerazvijena područja i gradove koji nisu mogli da funkcionišu u skladu sa opštim tržišnim principima koji važe na celoj teritoriji Republike Srbije. I upravo su slobodne zone bile predviđene i zamišljene kao neka vrsta olakšanja kako bi se i ti najnerazvijeniji krajevi u Srbiji mogli da razviju koliko-toliko.
Ja bih dao primer sa juga Srbije, jer slobodna zona postoji u opštini Vladičin Han. Svi smo svesni, iako, nažalost, nema trenutno izbora u Vladičinom Hanu, pa ne postoji potreba da se tamo sjate ministri, da i tamo upumpavaju novac, da asfaltiraju puteve, da grade aerodrome, mostove i ne znam još šta, ali to je jedna opština koja je najbolji primer kako slobodna zona nije, odnosno kako ideja osnivanja slobodne zone nije dovela do povoljnijeg razvoja situacije.
Dakle, ukoliko ne budete prihvatili amandmane SRS, ja sam siguran da će se ovaj zakon, kao i mnogi drugi, naći ponovo na dnevnom redu Narodne skupštine i da ćete ono što ne želite danas da prihvatite, iz ovih ili onih razloga, ali ne svakako zbog kvaliteta rešenja, biti u obavezi i morati da prihvatite za svega nekoliko meseci. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram priznati da sam iznenađen sa ovim što sam čuo od gospodina Homana. Ili je njegovo pamćenje toliko kratko pa da se seća samo prethodne nedelje i tih izbora koji su tada održani ili je nešto drugo u pitanju, možda neka zlonamernost. Naravno da SRS brine o Zakonu o lokalnim samoupravama, a svakako brine i u onim opštinama u kojima je na vlasti bilo samostalno, bilo kao većinski deo te vlasti. Vlast SRS u lokalu jeste prepoznatljiva. Prepoznatljiva je i u Novom Sadu, trenutno najveće gradilište u Srbiji, prepoznatljiva je u Surdulici, Aleksincu, Kikindi, Vrbasu, Požegi, ne mogu se setiti svih onih gradova u kojima SRS jeste na vlasti.
Nisu nam rezultati svuda isti i nismo još uvek osvojili sve opštine u Srbiji, ali budite sigurni za godinu, dve ili tri kada se još malo više ljudi razočara, jer obećanja koja dajete svakodnevno od opštine do opštine, čak ne pokušavate da ispunite. Nema u Srbiji dovoljno mesta za sve te aerodrome, ni za sve te autoputeve i mostove. Ne može baš Velja tolike reke da napravi. Treba da se setite i nekih drugih opština. Udruživali ste se protiv SRS u Boru. Ne sećam se doduše da je kandidat G17 plus bio u drugom krugu, ali tamo je Branislav Rankić dobio dve trećine glasova naroda i tamo gde je situacija teška, a danas je sve teža i teža u celoj Srbiji, tamo SRS beleži najubedljivije pobede.
Trebalo bi da se prisetite, doduše Javni servis nije imao informacije o tome, izbora u opštini Bujanovac koja je za mnoge od vas balast i koja bi trebalo poput nekih drugih opština da prestane da bude deo teritorije Republike Srbije, tamo se čak devet stranaka iz tog tzv. demokratskog bloka udružilo protiv SRS. Ne protiv onih koji kao svoj predizborni program imaju otcepljenje Bujanovca od Srbije, nego protiv SRS i njenog kandidata. Narod je to nazvao – udružilo se devet mrava protiv jednog lava.
Dakle, devet stranaka, DSS, DS, G17 plus, SPO, SPS, Nova Srbija, Karić, Čović, Liberali, svi vi koji najgore moguće optužbe iznosite jedni o drugima, uhvatili ste se ponovo za ruke i pokušali da pobedite SRS i srpski narod, ali naravno niste uspeli. Vaš zajednički kandidat, kandidat devet stranaka, dobio je tri puta manje glasova nego kandidat SRS. Pozivam vas i sada, udružujte se slobodno, što se više budete udruživali to je naša pobeda sigurnija.

Dame i gospodo narodni poslanici, još jedanput se nalazimo u situaciji da nemamo ministra da obrazloži i podrži neki zakon. Kada sam pitao koji ministar danas obrazlaže zakon nama narodnim poslanicima, dobio sam odgovor ministar Balinovac. Nas naravno više ništa ne može da iznenadi, jer kada se jedanput pregazi Ustav, kada jedanput neko prihvati da bude taj koji će gaziti najpre Ustav SRJ, pa onda Ustavnu povelju državne zajednice Srbija i Crna Gora, onda mu naravno nije nikakav problem ni da pregazi Ustav Republike Srbije.
Reč je naravno o čuvenom legalisti Vojislavu Koštunici koji je dokazao da mu zarad vlasti ništa nije strano, da je spreman da uradi bilo šta i jednostavno kada se tim putem krene onda nema povratka, jednostavno ide se do potpunog kraja.
Danas nam je ministar Vuk Drašković, tako bar kažu, (mi smo doduše izabrali pomenutog gospodina ovde u Republičkoj skupštini za ministra, a ministrom se zove i gospodin Zoran Stanković, mada niti je gospodin niti je ministar)... i onda nas ne bi iznenadilo ni ovde koga god da zateknemo ujutru da nam kažete: to je novi ministar Mi kažemo – kako, pa nije bilo skupštinske rasprave? A vi kažete – pa pobogu, nisi pratio uredbe Vlade Republike Srbije.
Sinoć se sastao gospodin Vojislav Koštunica, izgleda da mu je doletela ona sova iz Palate federacije sada do sedišta Republičke vlade, pa se sa njom dogovorio da imenuje još nekog od ministara. Što se tiče zakona o platama državnih službenika i nameštenika, SRS iznela je već čitav niz konkretnih primedbi i u toku rasprave načelne, a naravno sada imamo priliku i da kritikujemo pojedinačna rešenja u okviru rasprave o amandmanima.
Ja sam u ime poslaničke grupe SRS podneo amandman na član 18. Predloga zakona o platama državnih službenika, kojim se traži da se reči: "dva platna razreda" zamene rečima: "jedan platni razred", tako da ovaj član 18. glasi: "Državnom službeniku koji stupa na radno mesto rukovodioca unutrašnje jedinice uvećava se koeficijent za jedan platni razred". Dok bi drugi stav istog člana glasio: "Državnom službeniku koji prestane da rukovodi unutrašnjom jedinicom koeficijent se smanjuje za jedan, umesto za dva platna razreda".
Mi smatramo da je ovo rešenje daleko logičnije, kao što je logičnije i da raspon između plata bude manji, da ne bude odnos 1:9 onako kako ste vi predložili, jer će se na taj način smanjiti i moguće zloupotrebe i ogromne razlike u platama koje imaju oni koji mogu svakako i slobodno reći možda najviše rade i u ministarstvima i u državnim službama, dok bi pojedini vaši nameštenici imali izuzetno velike plate. Podsetiću vas, da sve one koje ste vi delegirali, imenovali mimo organizacije i državnih organa u kojima rade, bili su po pravilu krajnje sumnjive i stručnosti i po pravilu su izazivali afere i slične probleme.
Na ovaj način sve bi ovo bilo dovedeno u mnogo bolju ravan i izbegli bismo mogućnosti da se određene stvari preskaču. Zanimljivo je da, (vi kada kažete) da su sredstva potrebna za sprovođenje ovog zakona potrebna za 2007. godinu u iznosu od 4.365.000.000 dinara čime se sadašnji fond sredstava za plate uvećava za čak 41%.
Svi smo bili svedoci kada gospodin Dinkić, koji danas nije tu, verovatno obećava kule i gradove negde po Srbiji u predizbornoj kampanji, kada gospodin Dinkić, u vezi zahteva da li radnika u zdravstvu, da li radnika u prosveti, ovde odgovara ili na nekoj konferenciji za štampu, kako od povećanja plata nema ništa, kako je moguće dva ili tri posto, ali raspoređeno na narednih pet ili deset godina, kako bi bilo kakvo dalje povećanje izazvalo inflaciju, kako bi nas to unazadilo, kako bi nas to zaustavilo u ovom našem putu ka Evropi.
Onda se logično nameće pitanje kako je moguće da se ovim jednim zakonom, pogotovu ako se ima u vidu koliki je broj državnih službenika u Republici Srbiji, plate povećavaju čak za 41%.
Takođe, moram izraziti sumnju da to povećanje neće biti ravnomerno raspoređeno. Ovih 41%, to treba da znaju svi oni koji rade u državnim službama, neće biti povećanje koje će oni dobiti. Dakle, ukoliko radite u nekom ministarstvu ili bilo kom državnom organu i imate platu 12.000 ili 15.000 dinara, nemojte se nadati da će 2007. godine vaša plata biti veća za 40%. Tih 40% je samo prosek za koliko će plate biti povećane.
One koji spadaju u ove niže platne razrede, a ima ih dosta, kao što ste videli, njima će plata najverovatnije biti povećana dva, tri ili pet procenata, dok će onima koji se nalaze na visini te lestvice, koji na ta mesta ne dolaze redovnim putem, ne višegodišnjim radom, zalaganjem i napredovanjem u službi, nego imenovanjem od strane ministara, predsednika Vlade i rukovodilaca drugih državnih organa, to su oni koji će imati i najveće povećanje. Njihova povećanja će verovatno da budu po 200-300 ili više procenata, pa kada se to sabere sa ova dva ili tri posto, koliko će dobiti službenici koji spadaju u najniže platne razrede i kada se izvuče prosek, to će biti tih 41% ukupnog povećanja.
Dakle, SRS se zalaže za jedno neuporedivo pravednije rešenje. Mi smatramo da razlike i rasponi između plata državnih službenika ne mogu i ne smeju da budu toliki. Takođe, smatramo da je logično da, ukoliko neko prelazi na mesto rukovodioca u nekom državnom organu, odnosno na mesto rukovodioca unutrašnje jedinice, da je potrebno da mu se koeficijent plate uveća za jedan platni razred. Na taj način bi bila uspostavljena mnogo pravednija raspodela.
Podsećam vas da je rešenje, slično ovome koje vi danas predlažete, već bilo jedanput isprobano u praksi, da je sličan zakon već postojao, da to nije donelo dobre rezultate.
Jednostavno, niste nam danas, niti u prethodnom delu, kada je bila u pitanju rasprava u načelu, niste nam predočili ni jedan argument koji bi nas ubedio da će sada ovaj zakon moći da funkcioniše. Zbog svega toga, još jednom vas pozivam da prihvatite ovaj amandman SRS i da glasate za ovo smanjenje.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Balinovac, za sada niste ni ministar ni narodni poslanik. Naravno, ne bih imao možda, toliko toga protiv ni da budete.
Verujte da bi mi neuporedivo draže bilo da ste na mestu ministra vi, nego što je Vuk Drašković i nego što je Zoran Stanković. Dakle, po mom mišljenju, ne postoje dve gore osobe, dve gore moralne nakaze koje bi mogle obavljati posao ministara, nego što su njih dvojica. Nije u tome spor.
Ne možete vi, kao predstavnik Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, ovde da govorite van one teme koja je na dnevnom redu. Meni je to dozvoljeno, jer sam ja narodni poslanik i ovo je naš dom.
Dakle, neuporedivo veća prava ovde imamo mi koji smo domaćini, nego što to može imati bilo ko sa strane, bez obzira da li je to ministar, da li je predstavnik Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Ono što je suština, koliko god vi, gospodine Balinovac, pokušavate i naprežete se da objasnite nešto, vi to ne možete i niste uspeli ni sada.
Počeli ste da pričate kako postoji spor između, navodno, međunarodnog kontinuiteta i našeg unutrašnjeg pravnog poretka. Znam da vi razumete određene stvari u pravu i znam da vam nije ni lako ni prijatno da sedite tu i da pokušavate da objasnite nešto što je neobjašnjivo.
Dakle, ono što je prava istina i što je jedina istina, to je da je Vojislav Koštunica izvršio državni udar. Izađite gospodine Balinovac posle mene i recite ovde šta je definicija državnog udara, da li je državni udar onda kada državni organ preuzima određena ovlašćenja koja mu nisu data Ustavom i zakonom.
(Predsedavajući: Molim vas da se držite dnevnog reda.)
Izašao sam na repliku gospodine Mihailoviću, mogu da pričam o čemu god hoću.
(Predsedavajući: Slažem se, međutim, izazivate novu repliku, a ako sam već direktora Sekretarijata opomenuo, imam dužnost i vas da opomenem da se držite dnevnog reda.)
Ja sa gospodinom Balinovcem imam korektan odnos i on ovo ne shvata lično i zna da ja jesam u ovome u pravu.
Dakle, državni udar se vrši onda kada Vojislav Koštunica kao predsednik Republičke vlade ukazima postavlja ministra. To se dešava onda kada Vojislav Koštunica kao predsednik Republičke vlade ukazom određuje nadležnosti predsedniku Republike, Borisu Tadiću.
Dakle, Vojislav Koštunica je diktator.
Zamislite šta bi se desilo da je ovo uradio bilo ko drugi, zamislite da je bilo kakvu sličnu uredbu doneo Mirko Marjanović ili da je doneo, potpisao potpredsednik Republičke vlade, dr Vojislav Šešelj.
Zamislite šta bi se onda pričalo i radilo.
Dakle, vi ovde od nas tražite da pričamo o nekim stvarima koje su potpuno besmislene. Vojislav Koštunica je izvršio državni udar, državni organi o tome izgleda ne znaju ništa.
Evo, pozivamo i Okružno javno tužilaštvo, pozivamo sve državne organe da učine ono što je određeno zakonom i Ustavom, da zaštite ustavni poredak Republike Srbije.
Dokle više mislite da idete, ja zaista ne znam. Ovo je besmisleno, ovo je ništa.
Ukoliko ste mogli da tako brutalno pogazite republički Ustav i uradite ovo što se uradili, zašto bismo mi onda uopšte raspravljali o platama, o Zakonu o platama državnih službenika.
Ukoliko Vojislav Koštunica može Ustav da uređuje ukazom i uredbama, pa šta će onda nama zakon. Zakoni su niži pravni akti od Ustava. Ustav je najviši pravni akt.
Kada se Ustav pregazi i to ovako brutalno kako je to učinio Vojislav Koštunica, onda nama zakoni uopšte nisu potrebni.
Gospodine Balinovac, savetujem vam, zbog vašeg ličnog autoriteta, znate da je svaka vlast prolazna, a ova je na samom zalasku, na samom kraju, nemojte se mnogo mešati u ovo, svesni ste i sami da ne možete da objasnite, pustite Vojislava Koštunicu da dođe ovde i da nam to objasni.
On je bio ovde pre dva dana, u ovom parlamentu, i predlagao da izaberemo potpredsednika Vlade. Zašto je to rađeno? Zašto potpredsednika Vlade nije imenovao uredbom? Ako je moguće da imenuje dva ministra, zašto ne bi mogao i trećeg? U čemu je tu razlika?
Dakle, svi smo svesni da je ovde na delu državni udar Vojislava Koštunice. Ovo je sada prešlo u otvorenu diktaturu.
Dakle, zbog sebe, zbog vas, kažem vam, nemojte se upinjati, pustite one koji su sve ovo zamesili i koji stoje iza svega ovoga, koji izvlače korist iz svega ovoga, da ovo i objašnjavaju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista je bilo zanimljivo obrazloženje koje je gospodin Koštunica dao predlažući Narodnoj skupštini i poslanicima da se Ivana Dulić-Marković izabere za potpredsednika Vlade, ali je veoma zanimljivo to da se premijer u tom obrazloženju bavio svim i svačim, a najmanje, slobodno se može reći, onim što je trebalo da bude tema, odnosno ubeđivanjem narodnih poslanika da za Ivanu Dulić-Marković glasaju.
Pratio sam veoma tačno i vodio preciznu evidenciju, od 11 minuta i 41 sekunde, koliko je govorio naš premijer, čak dva minuta i sedam sekundi je posvetio obrazlaganju kvaliteta i svega onoga što preporučuje ovo dvoje, kako nam se ovde tvrdi, vrsnih stručnjaka za funkcije koje bi trebalo da obavljaju.
To vam je kada se podeli vreme otprilike 63,5 sekundi po ekspertu i bilo bi mnogo zanimljivije da smo u tim sekundama čuli pravi razlog zašto bi za te ljude glasali, ali umesto toga dobili smo obrazloženje od premijera da je to zato što tim ne treba da se menja.
Podsetio bih da se to obično kaže da tim koji dobija ne treba da se menja, a ovaj tim definitivno nije tim koji dobija.
Drugi razlog je bio da je to neophodno zato što je to tako po koalicionom sporazumu, pa mesto potpredsednika Vlade pripada organizaciji G17 plus.
Podsetio bih premijera i na to da nije baš tačno da se taj tim ne menja, jer i ova rekonstrukcija Vlade nije prva, imali smo rekonstrukciju pre nekoliko dana, pa je na jedan volšeban način u ministarsku fotelju seo Vuk Drašković, a odmah do njega i Zoran Stanković.
Pričao nam je premijer i o pravnom sređivanju države, o donošenju novog ustava, ali je neverovatno zašto danas o tome kada to danas nije tema ove sednice i da li je to konačno savest premijera počela da radi, pa se setio da je pregazio Ustav SRJ, kome se zakleo na vernost, pa je onda pregažena Ustavna povelja državne zajednice Srbija i Crna Gora, ali ne lezi vraže ko se jedanput navikne da ustave krši on to naravno mora i dalje činiti, pa je Vojislav Koštunica izvršio državni udar, pregazio Ustav Republike Srbije i uredbama imenovao određene ljude za ministre.
Dalje je premijer Srbije rekao nešto što do sada nismo čuli, a veoma je opasna stvar. On je, naime, rekao da je u narednom periodu neophodno definisati granice.
Ne znam zaista sa kojom to međunarodnom priznatom državom iz okruženja danas Srbija ima nedefinisane granice. Koliko znamo, granice su definisane i to dobro.
Dakle, da li nama na ovaj način premijer najavljuje nešto što bi moglo da se desi u budućnosti zaista ne znam.
Onda se kaže da je za ulazak Srbije u Evropu neophodno uspostaviti partnerske odnose, pa kako politika uslovljavanja, što je po rečima premijera eufemizam za ucenu, ne može da nas uvede u Evropu. Opravdano se postavlja pitanje zašto gospodin Koštunica to govori nama i zašto to nije rekao svojim partnerima koji su ga i doveli na vlast, jer su se upravo 2000. i 2003. godine, a i sada, hvalili fantastičnim odnosima sa inostranstvom i sa međunarodnom zajednicom.
Ali, već u narednoj rečenici premijer je rekao kako mi moramo ispuniti uslove da politika uslovljavanja dalje ne bi bila nastavljena. Dakle, da li je moguće da mi baš sve uslove moramo da ispunimo i da li smo ikada postavili ijedan uslov.
Zašto se pitanje Kosova i Metohije vezuje za saradnju sa Hagom, ukoliko to ne čini niko iz međunarodne zajednice, zašto ti glasovi kreću iz Vlade Republike Srbije i od onih koje ste uredbama proglasili za ministre.
Da li je moguće da mi ne možemo da postavimo uslov, pa da kažemo da Srbija traži, dakle, poštovanje Povelje UN, da tražimo poštovanje svih međunarodno priznatih normi i konvencija, pa da kažemo, ukoliko mi kao jedini narod i država u svetu kojima ta prava i garancije nisu priznati, u tom slučaju ne želimo u tu Evropu.
Jer ukoliko je uslov da u Evropu uđemo da se prethodno odreknemo Kosova i Metohije, onda ja zaista i SRS ne vidimo nijedan razlog da u tu Evropu uđemo.
Slušali smo praktično o svemu, o tome zašto neki neće Vuka Draškovića, zašto neki neće Zorana Stankovića, jedino o čemu nismo slušali, nismo slušali o tome zašto bi trebalo da izaberemo Ivanu Dulić-Marković, da ne govorim uopšte o gospodinu Živkovu, jer njega skoro da niko nije ni pomenuo.
Dakle, o njihovim kvalifikacijama, o njihovom radu i o onome što se od njih očekuje, nije bilo ni reči. Niste nam obrazložili zašto je neophodno da Ivana Dulić-Marković bude potpredsednik Vlade, da li je ona najbolji od ministara koji su do sada bili u Vladi Vojislava Koštunice, pa je svojim radom i zalaganjem zaslužila da ide još stepenik više. Mislim da nije.
To je ona priznala i sama, pre nekoliko dana i ovde za ovom govornicom rekla kako ona ne zna o poljoprivredni mnogo, ali ima sreće pa ima odlične saradnike koji znaju sve, pa eto ona je okupila oko sebe dobar tim.
Na kraju, može se slobodno reći da, ukoliko neko ko se nije razumeo ni u poljoprivredu, a školovan je za to sa jedne strane, a sa druge strane bio tri godine ministar poljoprivrede pa nije ništa uradio, šta onda od te osobe možemo očekivati na mestu potpredsednika Republičke vlade, a tu su mnogo veće obaveze i mnogo veće odgovornosti.
Postavlja se još jedno pitanje - zašto ste nas prethodnih godina ubeđivali kako je Miroljub Labus sve i svja u pregovorima sa EU, kako je on tu alfa i omega, kako bez njega ne bi ništa bilo, ne bi bilo sečenja torte ni otvaranja šampanjca, a sada kažete zapravo da je ključni čovek u tim pregovorima bila Ivana Dulić-Marković.
Da li treba da kroz dva-tri ili pet meseci čujemo da u stvari to nije bila ni Ivana Dulić-Marković, nego je to bio neko treći.
Zaista smatram da pred poslanicima nikada nije bio lakši izbor i da dosta poslanika koji sede u ovim klupama takođe deli ovo mišljenje.
I što se tiče SRS i naše poslaničke grupe još jednom ponavljamo da nećemo glasati za Ivanu Dulić-Marković.

Hvala, gospodine Mihailoviću.
Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po članu 225, koji govori o pravu narodnog poslanika da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje njegove funkcije.
Naime, ono što bi trebalo da bude vest, a svakako nije vest, to su izbori u Bujanovcu. Iskoristio bih priliku da pročitam rezultate, pošto Javni servis, kako vi kažete, Republike Srbije, RTS, još uvek nije dobila te rezultate, juče su najavili da će biti sutra, danas je to izbrisano potpuno, ali mislim da su i građani Srbije zaslužili da čuju te rezultate, a to ste svakako zaslužili i vi.
Nekoliko meseci trajali su pregovori između SRS i drugih stranaka o formiranju zajedničke srpske liste, odnosno zajedničke liste stranaka koje poštuju Ustav i zakone Republike Srbije. Nažalost, do dogovora nije došlo. Ovi iz vladajuće koalicije smatrali su da oni, kao vladajući, treba da imaju kandidata, nisu se obazirali na želje naroda i, kažem, na veliku žalost moju i SRS, dva kandidata srpske nacionalnosti su izašla na izbore i tri kandidata albanske nacionalnosti.
Pročitaću vam sada rezultate. Gospodin Nagip Arifi osvojio je 6.781 glas ili 33,86%, gospodin Jonuz Musliju osvojio je 4.289 glasova ili 21,42%, gospodin Salihi Sali, koji se povukao tri dana pred izbore, pa je njegovo ime ostalo na listi, ali za njega očigledno niko nije glasao, dobio je 64 glasa ili 0,32%, gospodin Slobodan Jovanović dobio je 2.126 glasova ili 10,62% i gospodin Svetislav Stojmenović Ceke, kandidat SRS, dobio je 6.101 glas ili 30,47%. Na taj način još jednom je dokazano da niko ne može da prevari građane Srbije i da prave vrednosti kad-tad isplivaju na površinu.
Koalicija "Složno za Bujanovac", koja je kandidovala gospodina Slobodana Jovanovića, sastoji se od praktično svih devet političkih stranaka, svih onih koje danas egzistiraju na političkom nebu Srbije, odnosno činili su je DSS, G17 plus, DS, SPS, SPO, Nova Srbija, Pokret snaga Srbije, SDP i Liberali Srbije. Sa druge strane, SRS izašla je na ove izbore u koaliciji sa narodom i to jasno pokazuju ovi rezultati glasanja.
U drugom krugu učestvovaće, kao što sam već rekao, gospodin Nagip Arifi i gospodin Svetislav Stojmenović Ceke, kandidat SRS.
Iskoristiću priliku da se zahvalim svim biračima koji su izašli na izbore, jer je bilo veoma važno da se Srbi malo organizuju, da pokažu da mogu nešto da urade za svoju budućnost i da osvoje veliki broj mandata.
Posebno bih se zahvalio onima koji su svoj glas dali odborničkoj grupi SRS i njenom kandidatu za predsednika, gospodinu Svetislavu Stojmenoviću Ceketu.
Ono zbog čega sam najviše izašao danas je da vam kažem kakav će naš stav biti pred drugi krug, odnosno nakon ove pobede u prvom krugu. Mi smo ovu pobedu zaista, da kažem, na jedan dostojanstven način obeležili. Nije tu bilo nikakvih proslava.
Smatramo da jedina proslava može i sme da bude organizovana nakon pobede u drugom krugu glasanja. Nije bilo nereda po ulicama, iako su pripadnici nekih drugih partija, naravno ne srpskih, pokušavali da naprave neke incidente...
(Predsedavajući: Gospodine Šaroviću, vreme.)
Završavam, gospodine Mihailoviću. Pozvao bih sve partije, bez obzira na rezultate u prvom krugu, da pruže podršku kandidatu SRS.
Dakle, pozivam sve one koji poštuju Ustav i zakone Republike Srbije i koji, kao svoje programsko opredeljenje imaju opstanak i ostanak Bujanovca u okviru Republike Srbije, da bezrezervno i otvoreno pruže podršku gospodinu Stojmenoviću.
Svaki drugi nastup...