Najpre moram da dopunim gospođu Radeta, da kažem da će se na mitingu u Bačkoj Palanci, pored kandidata za opštinske odbornike, obratiti i deo rukovodstva SRS, pre svega Tomislav Nikolić.
Što se tiče ovog zakona o hipoteci, ovo je još jedan dobar primer i dobra šansa da građani Republike Srbije vide kako se prave zakoni kada treba nešto dobro da donesu građanima. Imali smo veoma dobar primer oko penzija, onda odlažete primenu nekih zakona praktično unedogled, odnosno do kraja 2010. godine.
Prvu isplatu odlažete za 2007. godinu, iako vam je jasno da ni 2006. godine nećete biti na vlasti, ali kada treba da pogodujete određenim interesnim grupama, kao što su to strane banke koje ste velikodušno pustili u Srbiju, nakon što ste uspešne srpske banke, koje smo imali do tada, uništili, pokazuje i ovaj zakon.
Ne znam o kom ste to dužničkom lobiju pričali, meni to zaista nije jasno, koji to dužnički lobi u Srbiji funkcioniše, da li ste mislili na penzionere kojima dugujete penzije. Oni vam duguju za struju i druge račune, ili ste mislili eventualno na sve one građane koje ste pred 5. oktobar nagovarali da ne plaćaju račune za struju, infostan i sve ostalo i onda ih nakon izbora, sa pozicija vlasti, kada ste okrenuli ćurak naopako, tužili za kamate i sve ostalo.
Jasno je da je ovaj zakon o hipoteci pisan po meri poverilaca i to prevashodno banaka. Znate da je narod u Srbiji nakon 5. oktobra, obmanut vašim obećanjima o lakom i dobrom životu u budućnosti, a željan raznih stvari, pohrlio da uzima kredite; da su ti krediti bili pod izuzetno lošim uslovima, pogotovo na početku, jer ste tek nedavno ustanovili obavezu da se, kada neko uzima kredit, na jasan i nedvosmislen način stavi do znanja koja je efektivna kamatna stopa.
Uglavnom ste kroz nominalne kamatne stope prikazivali da su krediti povoljniji nego što jesu, pa kažete da je sedam posto kamatna stopa, ali opteretite kredit raznim drugim troškovima, pa efektivna stopa bude duplo veća nego što je ona koju u brošurama banke prikazuju građanima.
Zbog svega toga, u mnogo slučajeva ljudi nisu u stanju da vraćaju te kredite koje su uzeli. Dakle, građani nisu u stanju da vraćaju kredite i banke već uveliko naplaćuju hipoteke, građani ostaju bez stanova, kuća, bez imovine koju su u prethodnim decenijama sticali.
Naravno da nisu ni mogli da pomisle, u trenutku uzimanja kredita kako će se to odvijati, ali ovaj zakon će poslužiti da se još malo olakša proces pljačkanja tih građana, prodaje i oduzimanja nepokretnosti koje zalažu prilikom dobijanja kredita.
SRS ima dosta primedbi na ovaj zakon, kao i na definicije koje su u zakonu date. Dosta je nepreciznosti, kao uostalom i u drugim vašim zakonima i ovde se može primetiti da neki pojmovi koje je pravna teorija učinila nespornim davnih dana, sada kroz ova vaša zakonska rešenja ponovo postaju sporna i iz nekih meni neobjašnjivih razloga postaju mnogo i nepotrebno komplikovana. Pokušaću, koliko mi vreme dozvoljava, da pomenem neke od najvećih primedbi.
Najpre, u članu 3, gde regulišete založni objekat, pa kažete da to može biti i objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji, bez obzira da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekta.
Pitam vas, šta to znači – pod uslovom da nije, bez obzira da li je već izgrađen? Može li biti objekat u izgradnji, ako je već izgrađen? Koliko znam – ne može.
Druga stvar, šta znači objekat u izgradnji, ukoliko nije izgrađen, a nije izdata ni dozvola za izgradnju? Šta se onda stavlja pod hipoteku? Praktično znači da uslova nema. Znači, možete staviti objekat koji nije izgrađen, nema uslove.
Zatim, ovaj član zakona, ukoliko bude usvojen u ovom obliku, a svakako se nadam da neće, jer SRS je predala i amandman na ovaj član, otvara veliku mogućnost zloupotrebe. Činjenica da postoji dozvola za izgradnju određenog objekta, odnosno za deo objekta koji može biti založni objekat ne znači ništa.
Znate da se stanovi kupuju i u Beogradu i širom Srbije i mogu se kupiti i pre nego što izgradnja započne. Dakle, na osnovu projekta, i tada su najjeftiniji, možete kupiti određeni stan koji tek treba da bude izgrađen, može biti data dozvola, ali tu jednostavno nema šta da se stavi pod hipoteku. U tom slučaju ne možete garantovati da će nešto za šta je dato odobrenje i što je možda uredno i plaćeno, ikada biti izgrađeno.
Znam da ima veliki broj prevarenih ljudi koji su platili stanove, a investitori pobegli sa parama, neko preko granice, neki su na druge načine te pare proneverili, ali jednostavno od tih stanova nema ništa.
Na ovaj način možete i neke savesne poverioce dovesti u zabludu. Lično imam jedan sličan slučaj, moja porodica je 1993. godine uplatila garažno mesto, a ono do dana današnjeg nije izgrađeno. Nije izgrađeno 13 godina, ne postoje nikakve garancije ni da će biti za narednih 13, a vi ovim zakonom praktično želite da omogućite da se na nešto što ne postoji stavi hipoteka.
Ozbiljna zamerka svakako je i osnivanje centralne evidencije hipoteka i suštinski to predstavlja osnivanje još jedne agencije, bez obzira kako ćete je nazvati, odnosno povećanje administracije umesto smanjenja.
Treba da znate da ne bi trebalo da zakonom o hipoteci pravite određeni paralelni sistem vlasti, jer je pravo upisa hipoteke na nepokretnosti već regulisano zakonom o zemljišnim knjigama i o katastru nepokretnosti i formiranje ovog novog organa ne samo što je direktno suprotno nekim zakonima, već bi podrazumevalo i novu reorganizaciju sudova i bilo bi veoma komplikovano, pogotovo za one nepokretnosti gde već postoje upisane hipoteke.
Mislim da je jasno i trebalo bi da bude jasno da se hipoteka može upisivati jedino na uknjižene nepokretnosti, te da poslove uknjižbe obavljaju ili zemljišno-knjižna odeljenja sudova ili katastri nepokretnosti u onim opštinama gde još uvek nisu ustanovljene zemljišne knjige.
Ne bi trebalo odgovori ministra na neke od ovih zamerki koje smo uputili da budu, znam, ali rešićemo to kroz amandmane. Gospodine ministre, vidim da ste mnogo raspoloženiji ovde za priču sa kolegama poslanicima okolo, i bili ste veoma raspoloženi za priču i sa gospodinom Perom Cvetkovićem iz DSS-a, bili ste raspoloženi i u raznim TV emisijama, ali niste očigledno zainteresovani da onima kojima bi trebalo objasnite efekte ovih zakona, kao i nama poslanicima, koje imate zadatak da kao ministar u Vladi nagovorite da glasamo za ovaj zakon. Mi očigledno vama kao sagovornici nismo zanimljivi.
Vaš je posao bio da pre nego što ste predali ovaj zakon u proceduru raščistite prvo sami sa sobom i sa vašim ekspertima i kvaziekspertima neka rešenja, a ne da, nakon toga što pustite zakon u proceduru, kroz amandmane rešavate bilo šta.
Moram reći, još minut-dva, na primer – u članu 25. stav 1. tačka 3), koja se odnosi na namirenje poverilaca, kažete da hipotekarni poverilac može da zahteva da svoje dospelo potraživanje namiri: 1) najpre iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, a zatim iz ostale imovine dužnika, što je sasvim normalno i prihvatljivo; 2) istovremeno iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti i iz dužnikove imovine, pogotovo ukoliko hipotekovana imovina nije dovoljne vrednosti, što se takođe može prihvatiti, i onda treći stav, koji je po meni potpuno neprihvatljiv, 3) najpre iz dužnikove imovine, pa tek potom iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti.
Ovim biste dali ovlašćenje poveriocu da, ukoliko je na nekoj nepokretnosti uspostavljena hipoteka, a hipotekarni dužnik ima još neku drugu imovinu, zahteva od suda da mu se prvo rasprodaje druga imovina, nije bitno da li je pokretna, nepokretna, on će reći – hoće da mu se proda auto, akcije koje je upisao negde ili hoće da mu se proda kuća u kojoj živi.
To je potpuno besmisleno, onda nema hipoteka nikakav smisao. Zašto bi onda bilo ko uspostavljao hipoteku na određenoj nepokretnosti, ukoliko će sutra, da bi naplatio dug, prodavati nešto drugo.
Dakle, poverilac ima privilegiju da u trenutku uspostavljanja hipoteke izabere na kom će to objektu hipoteka biti uspostavljena. Jednom kada to svoje pravo iskoristi, onda je potpuno suludo, i to bi bilo preveliko povlađivanje poveriocima, da im dozvolite i da se posle toga, nakon godinu, dve ili pet, u zavisnosti od toga kakva je priroda pravnog posla povodom kog se i ugovara hipoteka, u tom trenutku ovlastiti poverioca da kaže – neću ti prodati ovaj stan, prodaću ti nešto drugo.
Dakle, ima tu još dosta nepravilnosti o kojima ćemo više govoriti kada nam vreme bude dozvoljavalo, u raspravi o amandmanima. Ali, ukoliko ne budete prihvatili ove sugestije SRS, nećemo biti u mogućnosti da glasamo za ovaj zakon.

Gospodine Cvetkoviću, zaista se zahvaljujem na vašem objašnjenju, ali ću vama prethodno morati, pošto ste vi meni objašnjavali institut hipoteke kako funkcioniše, da vama objasnim kako Skupština funkcioniše.
Kada se otvori načelna rasprava o nekom predlogu zakona ili o setu zakona, svaka poslanička grupa ima privilegiju da u određenom broju minuta, srazmerno veličini poslaničke grupe, prijavi govornike, pa onda oni izlaze ovde redom za govornicu, jedan po jedan, i kažu šta imaju o tom predlogu zakona.
Poslanička grupa DSS-a to pravo nije iskoristila, gospodine Cvetkoviću. Onda vi zloupotrebljavate pravo na repliku i izlazite ovde da polemišete sa mnom iz poslaničke grupe SRS, a ja sam ujedno iskoristio pravo koje mi omogućava Poslovnik, i izašao ovde da govorim o zakonu.
Što se tiče instituta hipoteke, ne znam sa kim ste polemisali, jednostavno, ono što ste vi kritikovali, nijednog trenutka nisam rekao. Hipoteka kao založno pravo na nepokretnost se vezuje za određenu nepokretnost. Dakle, ona se uspostavlja radi obezbeđenja naplate određenog potraživanja na određenoj nepokretnosti.
Hipoteka kao institut ne postoji na celokupnoj imovini dužnika i ne radi se ovde o kukanju nad pravima dužnika ili poverioca, to je nebitno, nego se radi o pravnoj sigurnosti, o tome da se ne može dati ovlašćenje poveriocu da sutra bira da li će svoje potraživanje naplatiti iz založenog objekta ili će reći, ne, neću iz toga, nego mi se više sviđa nešto drugo. To je nemoguće.
Samim tim, čak pre zbog toga što, kako vi sami ovde kažete, hipotekovana nepokretnost ne mora biti u vlasništvu dužnika.
Moguće je da poverilac, ukoliko pristanem da se hipoteka stavi na neku moju nepokretnost, kaže, jeste, ali ne želim taj stan, naplatiću svoje potraživanje iz stana u kome ti živiš.
Ali, hipotekarni dužnik nije bio spreman u trenutku potpisivanja ugovora i uspostavljanja hipoteke da rizikuje tu drugu nepokretnost. Zbog toga sme da se odnosi pravo poverioca na naplatu hipoteke samo na onu nepokretnost koja je označena kao založni objekat u trenutku potpisivanja ugovora. Sve ostalo bi bila zloupotreba, da li od strane dužnika ili poverioca, ali svejedno je. To je nešto što se, zarad pravne sigurnosti u zemlji, ne sme dozvoliti. Hvala.

Gospodine predsedniče Skupštine, molio bih da pustite ministra da sasluša još par ovih načelnih primedbi, a kasnije ćemo u raspravi o pojedinostima imati priliku za ostalo.
Da vi niste dobro raščistili šta je hipoteka, šta je založni objekat, šta je pravo na nešto drugo i da li je hipoteka na objektu ili na pravu, najbolje pokazuje član 38. Poslanička grupa SRS amandmanom je predložila brisanje ovog člana.
Stav 1. kaže: "Ako je predmet hipoteke objekat u izgradnji, njegova prodaja radi namirenja vrši se ustupanjem prava gradnje utvrđenog pravosnažnim odobrenjem za gradnju, uz naknadu, i prodajom stvari koje su ugrađene u objekat u izgradnji". Vi polazite od toga da je predmet hipoteke objekat u izgradnji, a onda kažete da se prodaja objekta u izgradnji, radi namirenja, vrši ustupanjem prava gradnje. Dakle, ne razlikujete pravo na gradnju, pravo gradnje koje se utvrđuje rešenjem; dobijete pravo, građevinsku dozvolu da nešto gradite i objekat. Šta ako taj budući objekat, objekat u izgradnji nije ni započet?
Znači, vi, u skladu sa ovim zakonom, možete uspostaviti hipoteku nad objektom koji nije ni započet, ali postoje sve uredne dozvole. Uspostavite hipoteku, dođe založni poverilac, pita - gde je stan koji treba da prodam, vidi da stana nema, da postoji samo građevinska dozvola.
Umesto da prodajete objekat koji ne postoji, vi onda vršite namirenje ustupanjem prava na gradnju. Koliko vredi to pravo na gradnju? Može li se meriti pravo na gradnju sa gotovim objektom? Da li taj ko je poverilac i ko je prihvatio, da bi obezbedio neko svoje potraživanje, hipoteku nad stanom, treba prvo da napravi taj stan da bi ga prodao. Naravno da ne treba. To je potpuno besmisleno.
To vam dokazuje da vi niste dovoljno bili dosledni i niste raščivijali, što se ovde kaže, šta je nepokretnost, šta je založni objekat, na čemu može da se uspostavi hipoteka, na čemu ne može i šta je hipotekovana nepokretnost, a šta je pravo na gradnju.
Dakle, to su različite stvari, različita je i vrednost. Znači, ne može se upoređivati vrednost izgrađenog stana sa vrednošću prava na gradnju. To su kategorije koje nisu ni približne. Ovo može da vodi jedino zloupotrebama.
Da nam ne zamerite, brisanjem ovog člana ovde se prevashodno poverilac štiti, da ne kažete da mi brinemo samo o dužnicima. Dakle, mi brinemo o svakome ko je savestan, nebitno da li je to dužnik ili poverilac.
Konkretno, brisanjem odredbe člana 38. štitimo poverioca, jer ne želimo da neko dovede bilo koga - da li je banka, privatno lice - u zabludu da neka nepokretnost postoji, a da je u stvari izdato samo pravo na gradnju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Mihailoviću, navikao sam na to da me gospodin Marković kada predsedava sednicama teško zapaža, ali zaista to nisam očekivao od vas.
Već je nekoliko odredbi Poslovnika prekršeno i mogli ste i vi i gospodin Predrag Marković da vidite da se više predstavnika, odnosno poslanika iz poslaničke grupe SRS, javilo za reč, ali jednostavno niste imali nijedan osnov u Poslovniku da mimo redosleda date reč gospodinu Albijaniću iz poslaničke grupe G17 plus.
Član 100. Poslovnika o radu Narodne skupštine reguliše redosled i kaže da se narodnom poslaniku koji želi da govori o povredi ovog poslovnika daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika.
Dakle, vi ste, ukoliko mogu da prihvatim i to da eventualno ne može da se zapamti kada se veći broj poslanika javi, zapišete lepo pa onda po tom redosledu dajete pravo poslanicima koji su se javili da se obrate za ovom govornicom.
Razlog zbog koga sam se javio je što je brutalno prekršen član 104. Poslovnika Narodne skupštine. Još jednom je prekršeno dostojanstvo Narodne skupštine. Ali, ono što je najtragičnije jeste da to nije ništa novo, što je to jedna tendencija, i od kako ste silom 5. oktobra zauzeli vlast i okupirali Srbiju, praktično ne prestajete da radite na dezintegraciji institucija.
Nema toga što niste u stanju da rasturite, nema te institucije koja je nekada imala poštovanje u srpskom narodu koju nećete u potpunosti uništiti. Uradili ste to sa Jugoslavijom, rasturili ste je, uradili ste to sa institucijom predsednika Republike, sa vojskom, radite to i sa nekim crkvenim zajednicama, doveli ste poverenje građana u parlament do, reklo bi se, kritične crte od 4%.
Dakle, ovi koji pitaju da li se neko prepoznao kada se kaže da su narodni poslanici barabe, jesmo se prepoznali, ali ne zato što smo barabe, nego zato što smo narodni poslanici.
Ne može niko, a ponajmanje Mlađan Dinkić da dolazi ovde i da vređa narodne poslanike i tražimo ne samo da se izjasni Vojislav Koštunica, nego da se izjasne sve poslaničke grupe, pa da vidimo da li vi iz DSS smatrate da se za bilo koga od 248 narodnih poslanika koji ovde sede, a izabrani su od građana Republike Srbije, može reći da je baraba.
Mi to naravno ne prihvatamo, niti ćemo ikada prihvatiti, jer smatramo da je bila vaša obaveza da svog ministra zauzdate. Tačno je da je mnogo manja šteta kada narodni poslanik nešto kaže narodnom poslaniku, pa i ako to nije možda najadekvatniji izraz, nego kada mu kaže ministar, pogotovo ministar kakav je Mlađan Dinkić.
Ovo rasturanje Narodne skupštine počelo je mnogo ranije i nema Mlađan Dinkić nikakvog razloga da poštuje bilo koga u ovoj sali zato što zna da pitanje njegovog poverenja i njegovog rada nikada neće doći na dnevni red ove narodne skupštine, a to je nešto na šta vas, dame i gospodo narodni poslanici, obavezuje ne samo Poslovnik, nego i član 93. Ustava Republike Srbije.
On kaže: "Vlada i svaki njen član za svoj rad odgovaraju Narodnoj skupštini. Narodna skupština može izglasati nepoverenje Vladi ili pojedinom njenom članu".
Ova narodna skupština to nije mogla, ova vlada nije odgovarala Narodnoj skupštini i zato ste doživeli da vam Mlađan Dinkić, kada mu padne na pamet da navrati u Narodnu skupštinu, to učini u farmerkama, u džemperčiću, pa mu i to ne bude dovoljno nego kaže – vi koji podnosite amandmane, koji razotkrivate moje laži, vi ste barabe. Nismo mi barabe, Mlađan Dinkić je upravo takvim svojim nastupom i kreiranjem incidenta hteo da spreči raspravu o zakonima.
Vi koji vičete: "vreme", trebalo bi da znate da sam ovde ukazao na povredu više članova Poslovnika. Ako želite, mogu da izlazim i deset puta zaredom, a bilo bi vam bolje da, ukoliko imate šta pametno da kažete, u šta sumnjam, izađete za ovu govornicu, pa to kažete kako dolikuje.
Dakle, nikada se vi koji vičete: "vreme" ne nađete dovoljno pametni i hrabri da to što imate saopštite sa govornice. Jedino što ste naučili za dve godine mandata jeste to da vičete: "vreme". Tačno, nažalost tačno.
Dakle, tražimo da se sve poslaničke grupe izjasne da li žele takve ministre, da li prihvataju takve ministre, da li se smatraju barabama i da li prihvataju da njih ili bilo koga drugog u ovoj sali bilo koji ministar naziva barabama. Sve do tog trenutka govorićemo isključivo o onome što jeste Mlađan Dinkić. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Predraže Markoviću, upozoravam vas da ću govoriti kao da ste tu i to vaše nepoštovanje Narodne skupštine i govornika i to što sada, kada ste izgovorili to što ste želeli, izlazite iz sale, zaista me neće sprečiti da bilo šta kažem.
Dakle, ono što je suština celokupne rasprave nije naravno politički sukob između ove ili one političke grupe, između ove i one političke stranke.
Hteli smo da vidimo da li postoji granica do koje pripadnici vlasti mogu ići u vređanju poslanika i da vidimo da li ste spremni da negde zajednički povučemo crtu i kažemo – ovo je ono što nećemo dozvoliti i preko čega nećemo preći.
Najpre, moram da kažem da je gospodin Predrag Marković, predsednik Narodne skupštine, na moju veliku žalost još jedanput brutalno prekršio Poslovnik i to na nekoliko načina.
Kao prvo, u svom prethodnom obraćanju govorio je 10,5 minuta, iako po Poslovniku ima pravo da govori najduže tri minuta. Zbog toga vas, gospodine Mihailoviću, upozoravam da ću ubuduće smatrati za pravom da mogu da govorim barem toliko, neću ni sekund duže, koliko je to pravo imao i predsednik Narodne skupštine.

Gospodine Mihailoviću, da i vama objasnim.
Dakle, vi treba da date objašnjenje u odnosu na povredu Poslovnika na koju sam ukazao, ali tek nakon što završim svoje izlaganje. Dakle, nemojte biti nestrpljivi, nemojte me prekidati, pustite mene da obrazložim kako je, po mom mišljenju, povređen Poslovnik, a onda ćete, naravno, imati priliku da, kao predsedavajući, kažete da li sam bio u pravu ili da o tome date neki svoj sud. Dakle, ni vi nemate pravo da me prekidate, ukoliko za vreme mog obraćanja nikoga nisam uvredio.
Citati na koje se odnosi ovo, da se ne uračunavaju u vreme koje je potrebno da se obrazloži povreda Poslovnika, je citiranje Poslovnika, dakle odredbi Poslovnika.
Gospodin Marković nije citirao nijednu jedinu odredbu Poslovnika. On je citirao šta je rekao gospodin Mirčić, gospodin Krasić, Mlađan Dinkić, ali nije citirao odredbe Poslovnika.
Nemam ništa protiv da i tako shvatimo ove odredbe Poslovnika. Onda recite jasno i glasno da se bilo koji citat ne uračunava u vreme koje poslanik može da iskoristi da upozori na povredu Poslovnika. Nemam nikakvih sumnji da će onda i ubuduće, ko god se javi od poslanika, biti primenjen taj isti kriterijum.
Ali, problem je u tome što, kada to pravo koristi gospodin Marković, onda može da citira što god mu padne na pamet, može to da radi 10,5 minuta i njemu se to vreme neće uračunati. Kada to isto pravo, po istom tom Poslovniku koristi neko iz poslaničke grupe SRS, onda pazite na vreme, onda se citati ne uračunavaju i posle tri minuta opominjete na vreme, prekidate, itd. Dakle, koji god kriterijum da izaberete, mi ćemo se složiti.
Dakle, nažalost, prinuđeni smo da i ovaj nakazni Poslovnik koji je Predrag Marković predložio, a vaša skupštinska većina izglasala, poštujemo, ne zato što nam se sviđa i ne zato što je demokratski, već zato što poštujemo instituciju, poštujemo Narodnu skupštinu.
Koliko god da se ne slažemo sa rešenjima koja su u ovom poslovniku, poštujemo Narodnu skupštinu koja je većinom glasova donela ovaj poslovnik. Vaša je obaveza da ga poštujete veća nego što je naša. Mi ga nismo izglasali, mi smo opozicija. Ukoliko ga kršite, dajte nam onda makar toliko prava koliko ste za sebe zatražili.
Sledeća stvar, šta je mislio gospodin Predrag Marković time što je rekao, evo pozivam svakoga ko eventualno nije dobro shvaćen ili je pogrešno protumačen, da kaže da je pogrešno protumačen.
On pokušava u svom dobro poznatom maniru da iskrivi neke događaje i da odavde građanima Srbije pošalje pogrešnu sliku, da kaže da je neko dobrog i poštenog Mlađana Dinkića pogrešno protumačio. Zlonamerni oni poslanici, ne samo da su primitivci i barabe, nego još pogrešno hoće da protumače Mlađana Dinkića.
Kako je to moguće da neko pogrešno protumači Mlađana Dinkića kada jasno i otvoreno kaže da su poslanici primitivci i da su barabe. Ima li drugog načina da se to protumači? Može li se to na bilo koji pozitivan način protumačiti? Naravno da ne može.
Ovde zaista ne želimo da ulazimo sa bilo kim u sukob. Hoćemo da nam otvoreno kažete da li podržavate da ministar, zvao se on Mlađan Dinkić ili bilo kako drugačije, dođe u Narodnu skupštinu i na najgori mogući način vređa narodne poslanike. Treba da znate da ukoliko to dozvolite danas, sutra će vam se dogoditi mnogo gore. Nisu uvek ovakve uvrede padale za skupštinskom govornicom, niti je uvek Mlađanu Dinkiću padalo da tako i na takav...
(Predsedavajući: Vreme.)
... način vređa narodne poslanike. Išlo je to malo po malo, pa ste dopuštali jedno, a sledilo je drugo. Svaki put date mu prst, a on hoće celu ruku. Ići će to mnogo gore. Dakle, nije niko ovde pogrešno protumačen.
Reći ću još nešto, a krajnje je licemerno i zlonamerno, gospodin Predrag Marković, predsednik, nažalost, Narodne skupštine rekao je kako ovde svojim diskusijama ne znam šta odugovlačimo, pa ne može da se na dnevnom redu nađe zakon kojim će, bože moj, ne znam kakva pomoć i usluga penzionerima biti učinjena. To je laž. Svi građani Srbije...

Završavam, gospodine Markoviću, imam još dva i po minuta.

Završavam, gospodine Mihailoviću, nemojte dozvoliti da vas gospodin Marković uvlači u zloupotrebu Poslovnika.
Dakle, do sada smo imali korektan odnos prema vama, cenili smo vaš trud. Nemojte da dozvolite da vas Predrag Marković uvlači u ono što radi. Naterao vas je i zloupotrebio maločas da mu date reč, iako se nekoliko narodnih poslanika javilo pre njega.
Dakle, javio se kao narodni poslanik, kao jedan od nas 248. Ukoliko je želeo, mogao je da sedne tu umesto vas i kao predsedavajući da se obrati i da neko obrazloženje, u skladu sa Poslovnikom.
Ne, on je seo ovde u klupu, javio se kao poslanik, a iskoristio svoj status predsednika Narodne skupštine, zloupotrebio ga i naterao vas da prekršite Poslovnik i date mu reč preko reda.
Dakle, istine radi, još ovo ću reći i završavam. Zakonom o javnom dugu po osnovu preuzimanja obaveza Republičkog fonda za PIO zaposlenih, nastalih po osnovu neisplaćenih penzija i novčanih nadoknada, ne predviđa se bilo kakva povoljnost za penzionere.
Ovde jasno piše, trećinu penzije koju je trebalo da dobiju 20. januara sada će Mlađan Dinkić podeliti na dva dela, pa će jedan deo dobiti u januaru 2006. godine, a drugu šestinu će dobiti u julu 2007. godine.
Dakle, ono što je zakonom predviđeno da dobiju 20. januara, moraće da čekaju do jula 2006. godine za ovaj prvi deo. Dakle, nikakva povoljnost za penzionere ovde nije predviđena i nije tačno da penzioneri u ovom zakonu imaju bilo čemu da se nadaju. Kamo sreće da ovaj zakon nikada nije došao na dnevni red i isto tako, kamo sreće da Mlađan Dinkić nikada nije postao ministar. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, možda je šteta što i danas sa nama nije ministar pravde, gospodin Stojković, jer mislim da je danas idealna prilika da završimo onu raspravu od juče, pa da i u svetlu onih odredbi te vaše čuvene nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i svega onoga što ste tamo napisali o našem pravosudnom sistemu razmotrimo danas i ovaj predlog za prestanak sudijske dužnosti.
Mi danas ovde imamo odluku o prestanku sudijske dužnosti sudijama sudova opšte nadležnosti, od opštinskog suda, preko okružnog, pa do Vrhovnog, ukupno sedam sudija. Mislim da u ovom trenutku ima dosta toga što bi trebalo reći, a čime se ove odluke ni na koji način nisu bavile.
Dobro bi bilo da nam je tu predstavnik Visokog saveta pravosuđa, odnosno Velikog personalnog veća ili bar gospodin Stojković, kao ministar pravde, pa da vidimo šta je od onoga što je odavno detektovano kao rak-rana srpskog pravosuđa rešeno u ovih pet godina, bogami i nešto duže, od kako je, po vama, zavladala ta demokratija. Mi mislimo da je to revolucionarna demokratija, odnosno samo po sebi negacija demokratije.
Kada se pogledaju preporuke date u jučerašnjem dokumentu, gde vi kažete da je neophodno uspostaviti jasne i jedinstvene kriterijume za predlaganje i izbor za sudije i nosioce javnotužilačkih funkcija i za njihovo razrešenje. Praktično, u ovom slučaju kada neko na lični zahtev poželi da prestane da bude sudija, malo je toga što mi, kao Narodna skupština, možemo da uradimo, jer ne možemo naterati nikoga da protiv svoje volje vrši sudijsku funkciju, niti to bilo ko ovde želi da radi.
Ostaje činjenica da su neke od ovih sudija odavno prestale da se bave sudijskim poslom. Najočigledniji je primer Gordane Mihailović. Odavno je ona prestala da bude sudija, još onim razrešenjem.
Naknadno ste je vi, protivzakonitom i protivustavnom odlukom, ponovo vratili u srpsko pravosuđe, dali joj mogućnost da ponovo nosi naziv sudija, ali jasno je da se ona od suštinskog vršenja sudijske dužnosti, presuđivanja i rada po predmetima odvojila mnogo ranije nego što je podnela ovaj zahtev za razrešenje.
Ovim je na najjasniji način rečeno da ona više nije bila u stanju da obavlja sudijsku funkciju, niti je to nešto što je bilo u sferi njenog obrazovanja. Jednostavno, ovde se vidi da ona, ukoliko nije mogla da bude izabrana, od strane Narodne skupštine, da bude predsednik Drugog opštinskog suda, da više nije želela ni da vrši sudijsku funkciju.
Ono što takođe treba znati je i to da su postojala određena veća u Drugom opštinskom sudu u koja su raspoređivani svi predmeti koji su bili malo škakljivije prirode. Dvoje sudija je sudilo te predmete i oni su bili tako koncentrisani da se njima može lako manipulisati, jer nikada nad celim Drugim opštinskim sudom ili bilo kojim, pogotovo ako se radi o većim sudovima, ne možete imati kontrolu.
Sada je jedno takvo veće ostalo upražnjeno i već mesecima stoje i čekaju određeni predmeti, jer nema sudije koji je zadužen za to veće. Pojavio se problem i sada se čeka da se vidi ko će od sudija preuzeti na sebe da nastavi ono što su prethodni radili, odnosno nisu radili, postupali, odnosno nisu postupali u određenim predmetima.
Naravno da mi principijelno smatramo da Gordana Mihailović ne treba da bude ni sudija Drugog opštinskog suda, a svakako ne predsednik tog suda. Mi smo to više puta ponovili. Isto tako, tačno je ovo što je gospođa Vjerica Radeta rekla, da bi bilo neophodno da se na ovome ova priča ne završi.
Sve one kritike koje smo mi upućivali, koje su bile suštinske prirode, ne bi trebalo da budu obrisane ovim potezom i njenim zahtevom za razrešenje, jer upravo ovo, po nama, predstavlja najbolji dokaz da je ono što je izneto od strane poslaničke grupe SRS u raspravi povodom izbora predsednika sudova bilo apsolutno istinito.
Dobro bi bilo da nam se kaže šta podrazumeva ministar ovde kada kaže da je neophodno uvođenje disciplinske odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija. Ono što mi mislimo to je da je uvođenje bilo kakvih disciplinskih postupaka, pogotovo u srpskom pravosuđu, potpuno neprimereno, da bi to moglo da služi jedino za obračun sa sudijama, pre svega sa onima na koje se ne može uticati.
Jer kako ćete voditi disciplinske postupke i za koje to prekršaje protiv sudije koji treba da sudi npr. nekome za najteža krivična dela, na koji ćete način vi to njega disciplinovati, koje će to sankcije biti, u kojim će se slučajevima ti disciplinski postupci pokretati.
Ili vi želite da na taj način praktično izvršite aboliciju određenih sudija, pa da kada neko ne izvršava svoje sudijske dužnosti, kada ne postupa u skladu sa zakonom, kada ne zakazuje pretrese u roku, kada ne izrađuje presude u roku, da mu eventualno te neke prekršaje i ponašanje koja bi trebalo da budu osnov za pokretanje postupka za razrešenje određenog sudije, vi jednostavno kroz taj disciplinski postupak provučete, pa mu izreknete tamo neku opomenu.
Imajući u vidu kakve ste druge postupke predlagali, to bi verovatno bila ne javna opomena, od koje bi on sigurno pretrnuo i nastavio da radi onako kako je radio do tada, ali bi vi imali pokriće, pa rekli da ste vodili protiv tog sudije disciplinski postupak, uradili ste ono što imate mogućnost da uradite.
Ono što bi trebalo da se događa danas u srpskom pravosuđu, o čemu bi mi trebalo da raspravljamo, to su svakako zahtevi za prestanak sudijske funkcije, ali ne na osnovu ličnog zahteva, nego u skladu sa Zakonom o sudijama, pre svega razrešenje onih koji ne obavljaju svoj posao kako treba, a ima dosta takvih.
Dok god se takvi predlozi ne budu našli na dnevnom redu, mi ćemo imati u pravosuđu ovakvu situaciju, ovakvo stanje kakvo danas imamo, a ja ću se opet vratiti na par kvalifikacija koje je sama vladajuća koalicija dala u jučerašnjem predlogu za nacionalnu borbu protiv korupcije.
Onda kažete uvođenje preventivnih mera i kontrolnih mehanizama za sprečavanje sukoba interesa nosilaca pravosudnih funkcija.
Da li ste ovde mislili na Gordanu Mihailović, da li ste mislili na njene angažmane u brojnim nevladinim organizacijama, na seminare, na Društvo sudija i ostale nevladine organizacije, koje su svemu služile sem napretku srpskog pravosuđa.
Kažete zabrana političkog delovanja nosilaca pravosudnih funkcija. Političko delovanje nosilaca pravosudnih funkcija zabranjeno je i danas, i mi smo to već u više navrata jasno i rekli, ali ono što nedostaje to je sankcija za one koji, pored jasne i striktne zabrane, nastavljaju da se bave političkim radom, koji daju političke izjave kada je nekoj od stranaka to potrebno.
Naročito ukoliko se radi o Demokratskoj stranci, kada Demokratska stranka najavi da bi mogla da podnese zahtev za ocenu ustavnosti ili zakonitosti neke odredbe, onda se već javljaju unapred neke sudije koje daju, iako ih niko nije pitao, svoje mišljenje, iako se zna koja je procedura da Ustavni sud da svoje mišljenje po bilo kom pitanju, e onda se oni pojavljuju ili u "Peščaniku" B92 ili u nekoj sličnoj emisiji, pa lepo iznose one stavove kakvi bi mogli da odgovaraju određenoj strani.
Setite se da je za neka pitanja, kao što je npr. zahtev Srpske radikalne stranke za ocenu ustavnosti odluke o uvođenju vanrednog stanja, kada je 12.000 ljudi bukvalno zatvoreno bilo, bila su im oduzeta sva građanska prava, Ustavnom sudu bilo potrebno oko dve godine da reaguje i da kaže ono što smo svi mi znali od prvog trenutka, a to je da ta odluka o uvođenju vanrednog stanja nije u skladu sa Ustavom.
Jednostavno, vi dve godine nakon uvođenja vanrednog stanja više niste imali ni potrebu praktično za donošenjem jedne takve odluke.
Jedine posledice koje će ta odluka doneti su velike naknade štete koje će morati da plati Republika Srbija svima koji su mimo Ustava, mimo zakona, mimo svih evropskih konvencija i konvencija UN koje smo ratifikovali, bili zatvoreni i kojima su bila uskraćena osnovna ljudska i građanska prava.
U nekim drugim slučajevima, kao što je npr. bio Zakon o pravima porodica optuženih pred Haškim tribunalom, tada je zbog velike hitnosti, jer je mogla da dođe budućnost države u opasnost po mišljenju Ustavnog suda, ukoliko se nekim porodicama isplati po 200 evra mesečno, to je moglo do nesagledive i neotklonjive štete da dovede, onda je praktično preko noći reagovao Ustavni sud, donosio privremenu meru, iako na tako nešto nema pravo, jer Ustavni sud nema ovlašćenje da kompletne zakone proglašava neustavnim, već može privremenom merom samo sprečiti sprovođenje u delo pojedinačnih akata donetih na osnovu zakona.
Podsetiću vas da na osnovu tog zakona ni jedan pojedinačni akt nije donet. Jednostavno, Ustavni sud je na tom primeru pokazao svoju pravu prirodu.
Trebalo bi da se i vi iz vladajuće koalicije malo, u svetlu novih činjenica, odredite prema takvim postupcima i prema onima čija su prava ugrožena pred Haškim tribunalom, jer podsetiću vas juče je Haški tribunal doneo odluku koja na najbolji način pokazuje i oslikava njegovu pravu prirodu, a to je da je to politički sud, koji je napravljen kao pomoćni organ izvršnog organa, što je pravno potpuno nakazno i koji jedino služi da se Srbima nametne krivica za raspad bivše Jugoslavije, za ratove koji su vođeni na tom prostoru, a da se opet neki drugi i njihovi nalogodavci te odgovornosti oslobode.
Da li će naša država reagovati na bilo koji način na oslobađanje ovih albanskih zločinaca i njihovo oslobađanje od odgovornosti?
Mislim da neće, kao što ni na koji način nije reagovala kada je svojevremeno Ramuš Haradinaj pušten, pa kada je onda doneta odluka da on ne samo što treba da se brani sa slobode, već može za to vreme da se bavi politikom.
Ali, ne znam da li je uopšte uputno da mi postavljamo takva pitanja, imajući u vidu da je Vojislav Koštunica abolirao oko 2.000 albanskih terorista i zločinaca koji su ubijali srpski narod, koji su pravosnažno osuđeni u skladu sa svim međunarodnim i domaćim pravnim normama, kojima je bilo priznato pravo na brzo i ekspeditivno suđenje, koje se evo dr Vojislavu Šešelju ne priznaje.
Podsetiću vas da ste vi pretpostavku, prezumpciju nevinosti, koja postoji svuda u svetu, izokrenuli, pa kod vas postoji pretpostavka krivice, pa ste rekli, neka ide lepo u Hag i neka tamo dokaže svoju nevinost. Otišao je dr Vojislav Šešelj u Hag, ali evo već tri godine njemu ne dozvoljavaju čak ni da svoju nevinost dokazuje.
Onda ste tim albanskim zlikovcima, koji su imali pravo na advokata, iako su imali pravosnažne osuđujuće presude, lepo dozvolili da se vrate na Kosovo i Metohiju, da učestvuju u novom proterivanju srpskog stanovništva 17. marta, ali zato državna zajednica Srbija i Crna Gora i Republika Srbija ne čine ništa da zaštite prava svojih građana i da podignu glas, da kažu - našem građaninu, dr Vojislavu Šešelju, ne priznaje se pravo na advokata, njemu se ne priznaje pravo da se sastane sa svojim pravnim savetnicima.
Evo, tri godine će proći otkako je dr Šešelj u Hagu, ne dozvoljavaju mu da se sastane sa Aleksandrom Vučićem, koji je jedan od njegovih pravnih savetnika, koji bi trebalo da napravi određene filmove i montira materijale vezane za njegovu odbranu. To je nemoguće, jer između njih ne postoji nikakva komunikacija.
Haški tribunal, i to ne čak Haški tribunal, ne radi se o odlukama pretresnog veća, žalbenog ili bilo kog drugog, već Sekretarijat Haškog tribunala ne dozvoljava Aleksandru Vučiću da otputuje u Holandiju. Dakle, ne radi se tu ni o problemu sa vizama, mogao bi Aleksandar Vučić da dobije vizu za Holandiju, ali mu Sekretarijat Haškog tribunala ne dozvoljava da uđe u pritvorsku jedinicu UN i da se sastane sa dr Vojislavom Šešeljem.
Mislim da bi trebalo da pokažete brigu o svim građanima Republike Srbije. Uostalom, svi ste navodno demokrate. Rekli ste da ćete se podjednako zalagati za prava svih, da ćete brinuti o državi, o građanima Republike Srbije. Mislim da bi krajnje vreme bilo da to pokažete na jedan odgovarajući način.
Dakle, da se na bilo kom mestu, kada već imate te vaše izvanredne međunarodne kontakte, zapitate šta se dešava sa našim građanima. Da li je briga o Vojislavu Šešelju i vaše zanimanje za njega i njegovo zdravlje, kao i za zdravlje svih ostalih koji se nalaze pred Haškim tribunalom, prestalo onog trenutka kada ste ih Hagu isporučili, neke sa kesom na glavi, neke bez kese. Jednostavno, to vaše ponašanje je potpuno nedopustivo.
Da se vratim ovom predlogu. Kažete da ćete obezbediti odgovarajuće zarade i uslove za rad nosilaca pravosudnih funkcija. Moram da kažem da je prošlo dosta vremena i od tog čuvenog Batićevog poziva i objave narodu da će sudijama biti date plate od 1000 evra, a to ne samo da nije proizvelo efekte nikakve, u to vreme su bile marke, ne evri, proizvelo je samo kontraefkete.
Dakle, u to vreme sam radio u Prvom opštinskom sudu i znam kako je bilo sudijama da svakodnevno odgovaraju na napade stranaka koje su govorile - šta hoćete, iovako ništa ne radite, imate ogromne plate, pravosuđe je u raspadu, presude kasne, sve kasni. Jednostavno, nije bilo nikakvih uslova za rad. Sudije su preopterećene predmetima i jednostavno treba reći da ima dovoljno dobrih sudija. Nije tačno da su sve sudije korumpirane, da ne valjaju.
Ali, isto tako je jasno da imate danas problem u mnogim sudovima, da ne možete da nađete rešenja ni za predsednike sudova, da se najbolji kandidati, odnosno oni koji bi bili možda najbolje rešenje za predsednike određenih sudova, ne žele da se prijave i ne žele da obavljaju taj posao, zato što moraju da budu politički podobni, zato što moraju da se učlane u određene organizacije u koje ne žele. To je ono što dovodi naše pravosuđe u ovakvu situaciju u kakvoj se danas nalazi.
Da bih ostavio mojim kolegama nešto vremena da kažu po nekoliko reči o ovome, završiću. Mislim da bi Odbor za pravosuđe i uopšte Narodna skupština Republike Srbije, kako ste ovde proklamovali, da treba da pojača tu svoju nadzornu funkciju, ali da bi se to uradilo, mi smo iz poslaničke grupe SRS spremni, ali da bi to bilo izvršeno, morali biste da date Odboru za pravosuđe da raspravlja malo više o nekim stvarima i o nekim sudijama.
Podsetiću vas da ste vi, ukidanjem Skupštini prava da predlaže sudije, dakle, da predlaže izbor i razrešenje nosilaca pravosudnih funkcija, izbili jedan jak adut iz ruku i ostavili Narodnu skupštinu bez mogućnosti bilo kakve kontrole. Sećate se kakve su histerične reakcije pojedinih lica i organizacija bile kada je i to malo prava koje Narodna skupština ima koristila, a to je da ne izabere eventualno neke od onih koji su predloženi. Do prave euforije je došlo kada nismo izabrali sve predložene kandidate. Onda su se neki pitali, ko su ti u Narodnoj skupštini da ospore naše predloge.
Ukoliko želite ozbiljno pravosuđe, ukoliko želite da se situacija u pravosuđu popravi, da stanje bude mnogo bolje nego do sada, da postoji odgovornost sudija, treba i u nekim narednim momentima da imate malo više sluha za one predloge koje smo mi davali. Već su, nažalost, u ovoj strategiji uključeni neki predlozi SRS, kao što je stalnost zamenika javnih tužilaca i neki drugi.
Kada smo ovo predlagali, u vreme kada su donošeni odgovarajući zakoni, vi ste bili protiv toga, sada ste uvideli da smo u pravu.
Nemojte na naše predloge gledati samo na predloge opozicije. Mi svoju ulogu shvatamo veoma ozbiljno, svesni smo da ćemo za koji mesec biti u poziciji da vršimo tu vlast. Jednostavno, ne želimo sami sebi sutra da otežavamo situaciju, već upravo ovakvim konstruktivnim predlozima želimo da što veći deo posla, koji nas sutra čeka, obavimo već danas.
Dakle, i gospodinu Palaliću, kao predsedniku Odbora za pravosuđe i upravu i svima vama iz vladajuće većine želim da poručim da malo više pažnje pridate predlozima SRS, i da se na Odbor za pravosuđe i upravu malo ozbiljnije shvati uloga i Narodne skupštine i narodnih poslanika, a onda će i predstavnici Visokog saveta pravosuđa potpuno drugačije gledati na nas. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista moram reći da je ova rasprava dosadašnja bila zanimljiva i da smo, ako ništa, čuli neke veoma zanimljive podatke.
Naime, čuli smo otvoreno od predstavnika G17 plus da je njihov ministar, odnosno ministar predložen od strane njihove stranke, bio lopov, ali oni su eto bili dovoljno fini da ga smene. Jedino nam još ostaje da vidimo na koji će to način državni organi privesti taj posao kraju ili ćete vi, umesto Davinića da pošaljete u zatvor, ipak odlučiti da ga pošaljete u neku egzotičnu zemlju da bude tamo ambasador ili konzul, da mu se na taj način odužite, a da zaboravite ova obećanja ovde koja dajete pred građanima Srbije.
Takođe je bilo veoma zanimljivo čuti i da su ove sudije koje su otišle u zatvor bili članovi DSS, jer je i to gospodin Mihajlov rekao, ali nam ostaje još da vidimo od ovih drugih stranaka vladajuće koalicije koji su to, da li je moguće da samo vi prolazite kroz tu lustraciju ili je možda i ovim drugim strankama koje čine taj tzv. demokratski vladajući blok neko korumpiran, pa da eventualno možemo da očekujemo u narednim danima da i neko od njih završi u zatvoru.
Zanimljivo je bilo i sve ovo što ste govorili i o nekim vašim dojučerašnjim saradnicima, o vašim političkim istomišljenicima, članovima tog demokratskog bloka. Zaista je sada dobro čuti da postoje pouzdani podaci da je Boris Tadić, dok je bio predsednik Upravnog odbora PTT, omogućio Bogoljubu Kariću da potpisuje i sprovodi u delo ugovore kojima je Ekremu Luki omogućeno negde oko milion i po evra, ukoliko sam dobro razumeo, mesečnog prihoda, od čega se dalje finansiralo lobiranje Haradinaja, albanskih lobista po svetu i nezavisnost Kosova.
Ali, ono što je trebalo vi nama da odgovorite, što je bilo i mnogo bitnije, to je zašto ste vi onda tog i takvog Borisa Tadića podržali? Zašto dadoste tom i takvom Borisu Tadiću podršku protiv Tomislava Nikolića, za koga niko od vas ne može nijednu ružnu reč da kaže? A svakako ne može da kaže da je ikada u životu bilo šta ukrao. Dakle, trebalo bi malo više da pazite šta preporučujete svojim biračima, iza koga politički stajete. Treba da nam odgovorite i na pitanje zašto podržaste ponovo, pre dva dana, tog i takvog Borisa Tadića, koji vam otima mandate?
Jeste li vi ranije znali da je Boris Tadić lopov? Izgleda da jeste. Ali, sada kada je hteo vama da zavuče ruku u džep, kada je vama hteo da otme mandate, sada kažete da ne valja. Zašto onda niste dozvolili ovde da na dnevnom redu bude rasprava o liku i delu Borisa Tadića? Ne znači to da bi bilo referenduma u Srbiji, ali možda i bi. Zašto niste, ukoliko ste već takve demokrate, pustili da se to nađe na dnevnom redu, pa da onda poslanička većina, u skladu sa svojom savešću, odluči da li treba eventualno i kod građana da proverimo šta oni misle sada o Borisu Tadiću?
Ostavimo tu priču za neki drugi put, da se vratimo malo i ovoj odluci o utvrđivanju nacionalne strategije za borbu protiv korupcije.
Zaista moram reći da sam bio iznenađen čitaju ovo što ste u ovoj strategiji napisali. Mislim da je bez većih problema, uz promenu par rečenica, ovaj dokument mogao da se nazove i predlog za raspravu o poverenju Vladi Vojislava Koštunice. U ovoj strategiji iznosite najteže moguće optužbe sami protiv sebe. Vi ste na najbolji mogući način kvalifikovali kakvo je društvo u kome danas živimo.
Najbolje ste vi sami i najtransparentnije, kako volite da kažete, oslikali koliko je i u kojoj meri korupcija zavladala Srbijom, na jasan način stavili do znanja da ne funkcionišu institucije, da ne funkcionišu državni organi, da je korupcija jednostavno zavladala na svim nivoima, od vrha do dna te državne strukture, odnosno državne lestvice.
Kažete i sami da su doneti neki važni antikorupcijski zakoni, ali da borba protiv korupcije nije dala dovoljne rezultate, te da su procesuirani slučajevi u velikoj nesrazmeri sa brojem pojava na koje je sa sumnjom ukazivano. Malo dalje kažete i to da, bez obzira što ste doneli neke antikorupcijske zakone, da oni zbog toga što su doneti pre ovog dokumenta sa njim nisu usaglašeni.
Dame i gospodo narodni poslanici, pitam zašto se ovde poigravate sa nama? Sami na šestoj strani kažete: "Neke antikorupcijske mere donete su pre usvajanja strateškog dokumenta o borbi protiv korupcije, pa stoga nisu dovoljno kompatibilne". Dakle, nemojte se igrati sa ovim parlamentom i ukoliko već donosite neku strategiju, a želite da ona bude na dugi rok, odnosno nekih desetak godina, bilo je neophodno da prvo dobro o svemu tome razmislite, pa da onda kažete na tu temu šta imate.
Vi ste nas svojevremeno, kada ste donosili te zakone, ubeđivali kako su oni najbolji mogući, a evo već sada, svega je prošlo možda nekoliko meseci od usvajanja poslednjih, a od nekih bogami i nekoliko dana, kao što je Zakon o sprečavanju pranja novca, a vi nam danas kažete da ti dokumenti nisu dovoljno usaglašeni sa ovom strategijom.
Dalje, vi pričate o dostignutim međunarodnim standardima i onda nabrajate ratifikovane konvencije. Moram da vas upozorim da to što ste vi ratifikovali neke konvencije, da to ne znači da su one implementirane, odnosno da su sprovedene u delo. Da one jesu sprovedene u delo, mi ne bismo imali ovakav problem kakav danas imamo sa korupcijom i ne bi se na listi država koje prednjače po korupciji nalazili u samom vrhu.
Kod uzroka korupcije, između ostalog kažete, pod političkim razlozima za korupciju da je to zastareli i neodgovarajući Ustav. Pitam vas, dame i gospodo, ko je to od vas i kako je to Vlada Republike Srbije, pošto je ona ovde zvanično predlagač, mogla da oceni i proceni da je Ustav zastareo i neodgovarajući. Pokažite, molim vas, koje su to odredbe u Ustavu Srbije koje vas sprečavaju da se borite protiv korupcije.
Mislim da je svima jasno da takvih odredaba jednostavno nema, te da je ono što nedostaje da bi borba protiv korupcije bila efikasnija upravo ono što vi malo kasnije u ovom dokumentu i konstatujete, a to je nedostatak političke volje.
Kažete da politički sistem ima veoma važnu ulogu u borbi protiv korupcije i da od rešenosti i sposobnosti činilaca političkog sistema da se obračunaju sa korupcijom zavisi uspeh. Iz ovoga jedino može da proizađe, imajući u vidu kolika nam je korupcija, da je, kako vi kažete, rešenost i sposobnost činilaca političkog sistema, u ovom slučaju vladajuće garniture, da se obračunate sa korupcijom, od čega je u direktnoj srazmeri vaš uspeh, jednostavno jednak nuli.
Da imate barem delić te političke volje, koju ste proklamovali na početku vaše mandata, da ne govorim o predizbornim obećanjima, mislim da bi stanje u Srbiji bilo dosta bolje i srećnije nego što jeste.
Dalje se kaže, politički sistem je često izvor nekih oblika korupcije. Tu, gospodo iz vladajuće koalicije, moramo da se složimo, posebno je to tako i u državi Srbiji.
Nemam dovoljno vremena o svemu detaljno da pričam, ali u svakoj od ovih glava, odnosno oblasti predlažete - da li je policija, da li je sudstvo ili bilo šta drugo – donošenje odgovarajućih etičkih kodeksa. Kako neko reče, što je više tih etičkih kodeksa, manje je etike. Uglavnom, onima koji su spremni da poštuju zakon, njima etički kodeks ne treba, jer je on, po svom suštinskom značenju, mnogo obavezniji od tih etičkih normi koje treba da budu samo nadgradnja. Vi pokušavate da one koji ne žele da poštuju zakone obuzdate etičkim kodeksima. To, gospodo i dame, ne može da uspe. To nigde nije uspelo i neće uspeti ni kod nas.
Dalje, kažete da ćete uvesti posebnu evidenciju pravnih lica osuđenih za krivična dela i zabrane da učestvuju na javnim tenderima. Prvi put je pre nekoliko dana, prilikom usvajanja Zakona o bankama, uvedeno krivično delo, odnosno propisano krivično delo za pravna lica. Koliko znam, to je prvo u našem pravosudnom sistemu.
Mislim da je to nešto što naš pravosudni sistem kvari, što je potpuno nakazna tvorevina. Posebno kada smo čuli ministra da jedino Francuska ima nešto slično u svom pravnom poretku i da ima izuzetno negativna iskustva, onda je zaista nejasno šta ste vi sa ovim hteli da kažete.
Kažete da bi trebalo uvesti periodične obavezne analize rada otkrivanja, gonjenja i suđenja. Gospodine ministre, koji su to organi suđenja? Priznaćete, to liči na nešto drugo. Naše sudstvo treba da bude nezavisno, samostalno sudstvo, a ni u kom slučaju ne sme i ne treba da bude organ suđenja. Vi možete imati tzv. ministarstva sile i organe gonjenja, otkrivanja, ali organ suđenja, koliko znam, u našem pravnom sistemu, bar do sada, nije postojao.
Dalje, i sami kažete da treba unaprediti propise koji uređuju rad Vlade, javnih agencija, Zaštitnika građana, državne uprave, teritorijalne autonomije, lokalne samouprave, državnih službenika javnih službi, upravnog postupka i upravnih sporova.
Dakle, sve ovo, tu ću završiti, mada ima dosta toga o čemu bi se moglo govoriti, što ste napisali u ovoj nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije predstavlja spisak i skup najtežih mogućih optužbi protiv vladajuće koalicije i protiv Vlade Republike Srbije.
Ovo što ste ovde napisali je samo još jedan način da malo zamajate građane Srbije. Ovo je čisto politikantstvo.
Vama bi bilo bolje da ste nešto od ove strategije sproveli, umesto što na ovaj način pokušavate da građanima Srbije još jednom obećate nešto što ni u trenutku donošenja nemate nameru da ispunite. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je odgovor ministra bio veoma iscrpan, ali i da je u toj obimnosti ministar pokušao malo i da zamagli neke stvari. Ono što sam rekao da je ovaj dokument upravo najteža optužba i protiv Vlade Vojislava Koštunice i protiv te koncepcije koju vi pokušavate da zastupate, naravno, ostajem i dalje pri tom stavu, ali sada ću se malo više koncentrisati na ovu glavu koja nosi naziv - pravosudni sistem i policija, baš zbog toga što je vaš resor taj.
Onda kažete: "Nezavisnost, nepristrasnost, efikasnost i odgovornost u pravosudnim institucijama i policiji su uslov izgradnje pravne države, a njihovo osnaženje je primarni zadatak". Ako je vaš resor samo pravosuđe, da idemo malo na pravosuđe.
Kažete: "Preporuke: uspostavljanje jasnih i jedinstvenih kriterijuma za predlaganje i izbor za sudije i nosioce javnotužilačkih funkcija i njihovo razrešenje".
To je upravo ono što smo vam mi zamerali kada su donošeni odgovarajući zakoni, i kada ste donosili Zakon o sudijama, i Zakon o uređenju sudova, i o javnim tužiocima i sve ostale zakone koji upravo regulišu ovu oblast. Mi smo vam tada zamerali da ne postoje jasni kriterijumi bilo za izbor, bilo za razrešenje.
Kažete: "zabrana političkog delovanja nosilaca pravosudnih funkcija". Zar nije zabranjeno političko delovanje nosilaca pravosudnih funkcija? Na koga ste mislili, na predsednika Ustavnog suda Vučetića? Da li ste na njegov politički angažman mislili? Već postoji zabrana, ali ono što vi treba, gospodine Stojkoviću, i vaša vlada da uradite, jeste da te zabrane sprovedete u delo, pa da, ako neko zabrane krši, da onda on odgovara. Ovako zabrane, kao mrtvo slovo na papiru, apsolutno ništa ne znače.
Dalje kažete, da preskočim ovoga puta, dotakao sam se malo pre organa suđenja, ali kaže: "Uspostavljanje stalnosti funkcije nosilaca javnotužilačkih funkcija". Javnotužilačka funkcija je već stalna. Ne znam da li ovo znači da vi usvajate koncepciju SRS, bilo bi mi drago da je tako, da zamenička funkcija bude stalna, pa da zamenici tužilaca u celoj Srbiji, koliko god da ih ima, budu profesionalci, a da se dozvoli da aktuelna vlast imenuje javne tužioce i da na taj način utiče, eventualno, na neke tokove. Mislim da je to rešenje mnogo racionalnije, mnogo bolje. Drago mi je da polako uviđate koliko je naše mišljenje bilo bolje nego vaše.
Dalje kažete: "Samostalnost pravosudnog budžeta". Vi nama o toj samostalnosti pričate već dugo, ali te samostalnosti nema. Evo, usvojen je budžet pre nekoliko dana, nema samostalnosti sudskog budžeta.
(Predsednik: Vreme.)
Kažete: "Ubrzanje sudskih postupaka". Mi smo mislili da je to završeno onog trenutka kad ste doneli novi Zakon o parničnom postupku, da je ubrzanje izvršenja presuda završeno i da će to odlično funkcionisati onog trenutka kad ste doneli Zakon o izvršnom postupku. Bar ste nas ubeđivali da je to tako. Jednostavno, vi ovde direktno priznajete da to što ste rekli nije istina.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Dalje kažete: "Eliminisanje uticaja političkih struktura na pretkrivični postupak". Ne mislite valjda da mi iz SRS možemo da utičemo na bilo koji način na pretkrivični postupak. Da li ste ovde mislili na odbacivanje krivične prijave protiv Nataše Kandić za uznemiravanje javnosti, kada je izmislila kako je Tomislav Nikolić, navodno, ubijao neke civile u Antinu?
Onda su neke političke strukture iskoristile uticaj da još, pre nego što je poveden krivični postupak, eliminišu svaku mogućnost da se i na sudu dokaže da je Nataša Kandić lažov.
Dakle, gospodine Stojkoviću, zaista bih ovde još dosta stvari pročitao, ali moraćete da izađete još jedanput pa da mi date mogućnost za repliku da ne bih ovo što gospodin Marković insistira od mene kršio.

Gospodin Tomić je pogrešno rekao da sam pogrešno čuo vezano za sudije i DSS, ali možete da proverite stenogram, upravo je tako gospodin Sredoje Mihajlov i rekao. Dakle, on je naveo spremnost vladajuće koalicije da se obračuna sa korupcijom, pa je kao primer dao to što se G17 obračunala sa Davinićem, a DSS sa tim sudijama.
To niti sam pogrešno čuo, niti sam izmislio, to je rekao član vaše koalicije, pa vi izvolite, dogovorite se među sobom, pa onda izađite i recite nama da li je istina da ste spremni da se obračunate sa tim pre svega iz vaših redova, da li je to tačno ili nije tačno, ili čak ni to što ste naveli kao primer nije tačno.
Idemo dalje, suzbijanje, kaže, korupcije unutar sudske uprave. Da li je moguće da nama ministar pravosuđa govori o korupciji u sudskoj upravi, a da pri tom ništa nije učinjeno da bi to bilo sprečeno.
Dalje kaže, formiranje nezavisnih i specijalizovanih institucija za veštačenje u krivičnom postupku. Ovo je takođe veoma teška optužba i to svi oni koji su nekada imali veze sa sudom ili radili znaju od kolike su važnosti veštačenja.
Ukoliko vi ovde tvrdite da mi nemamo nezavisne i samostalne institucije za veštačenje, onda to gospodo za ovu državu predstavlja jedan veoma veliki problem.
Kaže se dalje, eliminisanje političkih kriterijuma za odabir kadrova u policiji u korist profesionalizma. Sledeće načelo je zabrana, odnosno sledeći proces delovanja, zabrana političkog delovanja zaposlenih u policiji. Šta vi nama ovde hoćete da kažete? Da ste do sada na osnovu političkih kriterijuma birali kadrovi u policiji, ali da ćete se u budućnosti truditi da to manje činite.
Pa onda, kaže, dosledna primena principa rada državne uprave: depolitizacija, profesionalizacija, racionalizacija, modernizacija, otvorena vlada.
Dakle, zašto već sada ne primenjujete ove principe? Drugo, dobro ste nas podsetili i na tu vašu otvorenu vladu. Smejali smo se ovde svi zajedno kada ste to predlagali. Niko nije znao unapred da nam kaže šta znači otvorena vlada, pa nam recite sada.
Da li je zakucao neko na tu vašu otvorenu vladu? Da li danas, ne znam više ni koliko je prošlo od usvajanja zakona u Vladi, da li danas znate šta vam je ta otvorena vlada, gde su ta vrata koja ste vi otvorili.
Dalje kažete, uspostavljanje mehanizma kontrole realizacije javnih nabavki. Da li ste mislili na ono lokomotive koje su nabavljene za ŽTP ili ste mislili na izjavu ministra Ilića, koji je rekao: da vam kažem, taj zakon ne vredi ni pet para, to pod hitno mora da se menja. Ili ste vi ovde ugradili stav Velje Ilića, ili ste ugradili stav da bi sprečili Velju Ilića da radi to što radi.
Ovo bi bilo zaista dobro, a ja ću vam pročitati još ovaj stav - sprovođenje zabrane pribavljanja poreskih olakšica po osnovu isplate sredstava u nezakonite svrhe. Da li postoji bilo ko iz vladajuće koalicije ko ovo može da pročita, da protumači i objasni i nama i javnosti Srbije šta ovo znači?
Dakle, sprovođenje zabrane pribavljanja poreskih olakšica po osnovu isplate sredstava u nezakonite svrhe. Znači, isplatite neka sredstva u nezakonite svrhe, napišete, to je na ime kupovine droge npr, pa onda kažete, znate, ja sam ovisnik o kokainu, da li bih na osnovu toga mogao da dobijem neku poresku olakšicu?
Dakle, ovo je potpuno besmisleno što ste napisali i ovo je očigledan primer da ste se prilikom pisanja ove strategije za borbu protiv korupcije rukovodili nekim stranim dokumentima i da vam, kao i u brojnim dosadašnjim slučajevima, ti koji su prevodili nisu dobro odradili posao. Hvala.

Zahvaljujem se. Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na naslov glave V. Moram reći da zaista nisam iznenađen što ovaj amandman nije prihvaćen od strane Vlade Republike Srbije.
Malo je toga danas što nas može iznenaditi ili praktično ovih poslednjih dana, kada su Vladu Republike Srbije predstavljali ministri iz G17 plus, i kada su na dnevnom redu bili zakoni koje su nam oni predlagali i obrazlagali. Dosta je toga što smo mogli da čujemo i da vidimo, a što se ni na koji način ne može opravdati.
Najpre bih podsetio na izjavu koja je neke šokirala, neke nije, kada se govorilo o nadoknadama koje po predlogu iz G17 plus ne treba više da se isplaćuju, a koja se odnose na pokrivanje barem dela troškova sahrana. Tada smo čuli od gospođe Snežane, kako se već preziva, izjavu da mi moramo konačno da se opredelimo da li su nama prioritet živi ili mrtvi ljudi. Očigledno, u njihovom slučaju oni se opredeljuju za žive, a mrtve ćemo valjda ostavljati na ulicama.
U tom svetlu treba gledati i ove zakone. I sada je, mislim, ipak jasno da nama prioritet, bar kada se o poslaničkoj grupi G17 plus radi, nisu ni živi ljudi. Umesto najavljenih reformi ovde imamo pokušaj da se kompletno, maltene, zdravstveni sistem reguliše kroz jednu sednicu, kojoj je prethodio najpre načelni pretres, objedinjen za nekoliko zakona, kako bi se to što brže sprovelo.
Imali smo do sada neviđenu opstrukciju zakona prilikom njihovog raspravljanja u Odboru za zdravstvo, gde je naš uvaženi doktor profesor Paja Momčilov predsednik Odbora. Sada dolazimo do finalnog i završnog dela ovde u raspravi o pojedinostima, kada naravno poslanička većina pokazuje na jedan jasan način da je zdravlje građana Republike Srbije apsolutno ne zanima. To se može videti i po broju poslanika vladajuće koalicije koji danas ovde prisustvuju, a svakako i po njihovoj zainteresovanosti, odnosno apsolutnoj nezainteresovanosti za raspravu.
Ono po čemu je do sada poznatija bila poslanička grupa G17 plus svakako nije bila zaštita zdravlja građana Republike Srbije. Kada pomislite na njih, pre se setite možda uvoza genetski modifikovane soje. Podsetiću vas da do 2000. godine i dolaska DOS-a na vlast mi jednostavno takvih problema nismo imali, ali se tada u vlast uključuju određeni eksperti, i to iz tadašnjeg Saveznog ministarstva za poljoprivredu, na čelu sa Sašom Vitoševićem, Ivanom Dulić, sada već dobro poznatom, i Predragom Sladojevićem.
Tada se pričalo da su oni dobili po četiri dinara po uvezenom kilogramu soje.
Naravno, genetski modifikovane, iako je tada postojala zabrana uvoza genetski modifikovane soje i to su i sprečavali granični fitosanitarni inspektori. Međutim, zahvaljujući podršci koju su ove interesne grupe, naravno profita radi, imale u drugostepenim organima i u saveznim ministarstvima, taj uvoz se nesmetano nastavio.
Godine 2002. čak je izgledalo da će pod pritiskom javnosti i medija biti obustavljen taj uvoz, ali je tada intervencijom tadašnjeg potpredsednika Savezne vlade Miroljuba Labusa nezakonito na sednicu Vlade stavljena odluka o uvozu genetski modifikovane soje, kojoj su se najpre određeni ministri iz Crne Gore protivili, ali su onda zbog pretnje da će ubuduće biti bojkotovani njihovi predlozi i njihova mišljenja odlučili da je genetski modifikovana soja srbijanska stvar, jer se ona i uvozi u Srbiju i ostaje u Srbiji. Oni su prihvatili tu ucenu i na 59. sednici Vlade, održanoj 4. jula 2002. godine, izglasano je da se uprkos zabrani državnih organa radi kontinuiteta dozvoljava uvoz soje. To je naravno kasnije na čelu sa gospođom Dulić-Marković nastavljeno i to je ono što građani trebaju da znaju.
Što se tiče amandmana na glavu V, mi iz poslaničke grupe SRS smo predložili da se ovaj naziv koji svakako nije odgovarajući, kaže "Ljudska prava i vrednosti u zdravstvenoj zaštiti i prava pacijenata" promeni i da glasi "Prava građana u zdravstvenoj zaštiti".
Moguće je da je opet, a to je inače trend u svim zakonima, prilikom prevođenja sa određenih stranih tekstova došlo do nekih grešaka i opet se u naše zakone ugrađuju termini koji nisu primereni, a posebno se radi o ovim naslovima koji veoma često ne samo da ništa ne znače, već i ne prate nadalje o čemu se u toj glavi radi.
Ovde postoji određena nedoslednost i ona se ogleda u tome što se u petoj glavi u naslovu glave govori o ljudskim pravima, a u odredbama se kasnije govori isključivo o pacijentu. O vrednostima u zdravstvenoj zaštiti nigde se kasnije ne govori, osim u naslovima.
Mislim da je definitivno i primerenije i preciznije da se ova glava nazove – Prava građana u zdravstvenoj zaštiti, posebno imajući u vidu i to da ukoliko se govori o pacijentima onda se tu postavlja određena pretpostavka, koja svakako nije tačna, da se radi o ljudima koji su bolesni. Zakon o zdravstvenoj zaštiti se naravno ne odnosi samo na one koji imaju neki problem, već se tu mora govoriti o pravima građana, jer zdravstvena zaštita podrazumeva i prevenciju i edukaciju i zdravstvena zaštita je neuporedivo širi pojam i ne može se odnositi i definisati samo za pacijente.
Dakle, dosta je toga u narednoj glavi što ne valja, ali ja bih ostavio još malo vremena mojim kolegama pre pauze, a naravno mi ćemo i dalje u raspravi o pojedinostima nastaviti da kritikujemo predložena rešenja.

Zahvaljujem se, gospodine Mihailoviću, mada mislim da ste i maločas mogli da ostavite još koji sekund gospodinu Paji Momčilovu, jer je očigledno da je tema o kojoj raspravljamo danas izuzetno važna. Zaista ne razumem toliku žurbu vladajuće koalicije kada se govori o paketu zakona koji su vezani za zdravstvo.
Svi se u kampanjama formalno zalažete da vam je to jedna od izuzetno važnih oblasti, da ćete, naravno, o tome voditi računa, ali izgleda da je to jedna od retkih oblasti u kojoj još uvek nema neke demokratije kakvu ste vi obećali. Veoma je čudno, a to moram ponoviti, što u svim drugim oblastima važi ono što je osnovni postulat i osnovno načelo – da svako za svoj novac može da bira kod koga će otići i kod koga će koristiti usluge – prosto je neverovatno da takvo pravo vi uskraćujete građanima Republike Srbije kada se radi o zdravstvu, tako da ne može građanin birati kod kog lekara će otići.
Što se tiče amandmana na član 10, koji je u ime poslaničke grupe SRS podneo narodni poslanik Momir Marković, ovim amandmanom predviđeno je da se u stavu 2. člana 10. reči "kao i svom članstvu" brišu. Naime, čitav član 10. se odnosi na usluge koje može pružati Crveni krst Srbije, dok stav 2. kaže: "Crveni krst Srbije u svojim objektima može pružati usluge privremenog smeštaja i ishrane licima kojima je takav oblik pomoći potreban iz zdravstvenih ili socijalnih razloga, kao i svom članstvu."
Mi iz poslaničke grupe SRS predložili smo da se ove reči "kao i svom članstvu" brišu. Dakle, suštinski, u onome što bi trebalo da bude funkcija i delatnost Crvenog krsta ništa se neće promeniti, odnosno ostaće njima dozvola da pružaju usluge privremenog smeštaja i ishrane licima kojima je takav oblik pomoći potreban iz zdravstvenih ili socijalnih razloga.
Dakle, ono što spada u delatnost Crvenog krsta ni na koji način neće biti narušeno, ali ove reči "kao i svom članstvu" mislimo da apsolutno treba brisati, jer je nejasno šta se htelo sa tim uraditi. Na ovaj način vi praktično kroz zakon dajete sebi pravo da, kako bi se reklo, spavate i jedete u svojoj kući.
Ukoliko je Crveni krst dobrovoljna, humanitarna organizacija, ukoliko je nezavisna, a videli smo kroz ove prethodne članove da ona nije nezavisna koliko bi trebalo da bude, odnosno koliko vi to proklamujete, već se u dobar deo rada Crvenog krsta Vlada meša, pa hoće da se pita o ovome, hoće da se pita o onome, onda bi ovo jedino moglo, po nama, da dovede do nekih zloupotreba. Jer, neverovatno je da vi na ovaj način kao poseban osnov dajete mogućnost Crvenom krstu da svom članstvu pruža usluge ishrane i smeštaja.
Opravdano se postavlja pitanje da li će se na taj način, kroz eventualno neko simbolično članstvo u Crvenom krstu, provući nešto drugo što ne bi trebalo da bude delatnost Crvenog krsta, što svakako niko od nas ne bi želeo, jer podsećam da se ovde ne radi o kategorijama ugroženih lica, ne radi se ni o besposlenim, bespomoćnim, beskućnicima, ni obolelim licima, nego se radi o članstvu Crvenog krsta.
Ukoliko vidimo, u stavu 3, što ne sporimo, da se to pružanje usluga ishrane i smeštaja iz st. 1. i 2. ne smatra ugostiteljskom delatnošću, onda se još više dovodi u sumnju šta vi i na koji način pokušavate da podvedete pod ovaj stav 2.
Da li će nekome sutra pasti na pamet da pravi posebne objekte, učlani se u Crveni krst i podeli ljudima članske karte, napravi hotel, a ko god spava, on ne mora na to plaćati ni porez niti bilo šta drugo, već će reći – to je naš član Crvenog krsta, platite dnevnu članarinu od pet dinara na ulazu u hotel i završili ste posao.
Dakle, mora se na jedan jasan način ovo razdvojiti i po mišljenju Srpske radikalne stranke idealan način bi bio da se samo ovih nekoliko reči izbriše iz stava 2, kao što je to predložio narodni poslanik Momir Marković. Time bi se otklonile sve nedoumice, otklonila bi se mogućnost i za zloupotrebu. Ne vidim nijedan razlog zbog koga ovo Vlada nije htela da prihvati.

Gospodine Markoviću, zaista sam očekivao da ćete vi opomenuti ministra Dinkića, ne samo zbog toga što ste predsedavajući, nego zbog toga što je iz vaše stranke, pomislio sam da ste i čuli možda nešto od gluposti koje je izgovorio prethodno, pa ste zbog toga sišli da intervenišete. Jasno je malopre bilo da se radi o iznošenju činjenica...
(Mlađan Dinkić, sa mesta: Vodi računa o rečniku.)
Gospodine Markoviću, meni ministar Dinkić ovde preti, ne znam šta ga je spopalo.