Gospodine Markoviću, zaista vi...
(Zoran Krasić, sa mesta: Koji član?)

Gospodine Markoviću, ne radi se o razumevanju za gospodina Krasića, nego o razumevanju za vas. Moram primetiti da vi ponovo postupate nekorektno prema meni. Ovoga puta ste mi tri puta dali reč, a zatim i onemogućavali da se obratim narodnim poslanicima. Valjda mislite da ćete mi poremetiti koncentraciju na taj način ili nešto drugo, ali vas uveravam da nećete.
Gospodine Markoviću, institucija odloženog prenosa nas podseća na ono kada su socijalisti svojevremeno, za vreme direktnog prenosa kada su nastupali govornici koji njima nisu bili po volji, komentarima tamo iz boksa RTS-a pokušavali to da pokriju i sakriju od naroda. Možete vi u dva ili u tri ujutru pustiti ovo negde drugde, ali se zna šta je direktan prenos.
Takođe, gospodine Markoviću, moram da vas upozorim da postoji tu još jedan problem. U ovoj skupštini postoji još jedno pravilo, koje vi sada kršite, a na koje ću vas upozoriti, a to je da obavezno raspravi prisustvuje ovlašćeni predstavnik Vlade, što je u ovom slučaju gospodin Dinkić, a u ovom trenutku raspravi ne prisustvuje niko. Te vas molim da ne računate ovo vreme koje sam sada potrošio, kao što ne bi trebalo da računate vreme koje je gospodin Krasić potrošio, niti gospodin Koprivica, jer je krajnje nekorektno da ovde ministar prisustvuje kada se obraćaju neki poslanici, da ne prisustvuje kada su drugi, da on procenjuje šta je važno, šta nije važno.
Ovde nas je vređao, govorio je o stvarima koje nisu na dnevnom redu, trošio vreme, i naše, i skupštinsko, i vreme građana Srbije, a sada mu se valjda prispavalo pa je otišao negde drugde. Gospodine Markoviću, zahtevam od vas da, dok se ne obezbedi prisustvo gospodina Dinkića, date pauzu.

Pobeže vam ministar na sporedni izlaz.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Markoviću, moram najpre da vas upozorim da je zaista krajnje nekorektan način na koji vodite sednicu i potpuno je neprimereno bilo vaše ponašanje maločas kada ste pokušali da uskratite poslanicima pravo da dalje raspravljaju o ovom amandmanu, tako što ste sebi u bradu neverovatnom brzinom promrmljali - da li se neko javlja za ovaj amandman, ne hvala, toliko brzo da nisam stigao ni ruku da podignem i mislim da to, gospodine Markoviću, zaista...

Zahvaljujem se, gospodine Markoviću, ali bih vas isto tako molio da me više ne prekidate.
Druga stvar koju bih želeo da vam kažem je da vam se zaista zahvalim na takvom radu i načinu zakazivanja sednice i dostavljanja materijala i nemojte pogrešno da shvatite da smo mi eventualno ljuti na vas što ste nam ostavili tako malo vremena, misleći da nećemo stići da se pripremimo za diskusiju, jer je nas to, kao što vidite, upravo dodatno motivisalo.
Da smo imali više vremena, možda ne bismo toliko pažnje ni obratili na ovaj zakon, pa bi svakako i podneli manje amandmana. Ovako smo na svaki član zakona podneli po jedan amandman i to nam omogućuje da građanima Srbije direktno objasnimo pogubnost svakog ovog člana pojedinačno i kompletnog zakona koji vi želite da donesete.
Meni je zaista žao što je gospodin Dinkić ponovo napustio ovu skupštinsku salu. Dosta smo toga danas negativnog imali prilike da doživimo od njega, od dobacivanja, preko kucanja poruka preko mobilnog telefona, crtanja čiča Gliša i ne znam šta više ministar Dinkić nije radio. Ovo je samo bila kruna njegovog ponašanja i odnosa ne prema bilo kojoj poslaničkoj grupi, već pre svega prema vladajućoj većini koja ga je izabrala i parlamentu uopšte.
Ali, što se tiče amandmana gospodina Krasića, odnosno amandmana na član 36, to je ujedno poslednji amandman koji se odnosi na ovu glavu i to su amandmani od amandmana na član 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35. i 36, koji su svi međusobno povezani, kao što su i amandmani SRS. Oni govore o rizicima i ne može se zaista oteti utisku da su ovde i ministar Dinkić i guverner Jelašić, samim tim i Vlada Republike Srbije pokušali da se malo više umeša u nešto što ne bi trebalo da se meša i pokušali su neke stvari da regulišu do tančina, koje bi trebalo ipak da prepuste samim bankama, poslovnim bankama, bankama koje bi trebalo da budu same sposobne da opstaju i da se bore na tržištu.
Praktično ste vi sve ovde vrste rizika pobrojali. Jedino niste ubrojali rizik gospodina Dinkića, ne znam pod koji bi se faktor on mogao podvesti, i da li su velike četiri srpske banke koje su ugašene samovoljom gospodina Dinkića, mogle bilo kako u svom poslovanju da očekuju da će im se desiti faktor Dinkić da to uračunaju, pa eventualno nešto da preduzmu, kako ne bi došlo do sloma srpske privrede i otpuštanja oko 25 hiljada ljudi.
Ovo je takođe neposredno povezano i sa članom 35, ali isto tako sa članom 33, koji govori o izloženosti banke prema povezanom licu i to je jedan zaista veliki nonsens. Ko se malo više udubio u ovo i ova kvaziograničenja koja su data, videćemo da se u stvari ne radi o ograničenjima, jer vi prvo kažete da velika izloženost banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica iznosi 10 posto, zatim da izloženost banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica ne sme preći 25 posto.
Dalje kažete da izloženost prema jednom povezanom licu sa bankom ne sme preći pet posto kapitala banke, što je po meni nedopustiva diskriminacija, jer ukoliko se kreditni uslovi daju za sve, onda je nebitno da li je neko povezan sa bankom, pogotovo kada se imaju uslovi povezanosti koje ste vi postavili toliko široko da praktično nema preduzeća u Srbiji koje neće biti povezano sa nekom bankom.
Ako je banka u Savremenoj administraciji kupila papir, onda vi možete lako da povežete da je Savremena administracija u povezanom odnosu sa bankom, pa samim tim sve dobavljače Savremene administracije ćete dalje povezati i tako unedogled.
Na ovaj ili sličan način vi možete povezati svako preduzeće u Srbiji, pa je onda dalje potpuno nepojmljivo kada dođemo do šestog stava, odnosno prvo petog, gde kaže da ukupna izloženost banke prema licima povezanim sa bankom ne sme preći 20 posto kapitala banke. Onda ide nešto što mislim i Mlađan Dinkić, sa sve čarapom na glavi, ne može da objasni, a to je da Narodna banka Srbije propisuje zbir svih velikih izloženosti banke, koji ne može biti manji od 400 procenata, niti veći od 800 procenata kapitala banke.
Znači, vi sa jedne strane ograničavate izloženost banke za jedno preduzeće, a onda kažete da ukupna izloženost, ukupan zbir svih velikih izloženosti banke ne sme biti manji od 400 procenata. Vi na taj način praktično hoćete da kažete da banke moraju da daju kredite licima sa velikom izloženošću rizika prema banci.
Dakle, banke htele ne htele, poslovne banke, moraju nekako da nakupe subjekte koji imaju već veliku izloženost i da nalaze nove, dok god ne budu ukupno imali zbir velikih izloženosti veći od 400 posto kapitala banke. Da li neko, ne znam šta treba da bude, mislim da ne treba da bude ekonomista, dovoljno je da je pri zdravoj pameti, može da na ovaj način teroriše banke i da ih prisiljava da svoja sredstva plasiraju kod onih kod kojih već postoji velika izloženost.
Vi u istoj glavi potpuno suprotna pravila propisujete. Da li je moguće ovde, ne znam da li se radi o nekoj tehničkoj grešci, da li se radi o grešci prilikom prekucavanja, prilikom prevoda sa nekog stranog jezika? Dakle, prihvatam i da Mlađan Dinkić, kada se vrati u tim novim pantalonama, mada pošto mu je guverner Narodne banke po kuriru i neke papire slao, možda je mogao jedne pristojne pantalone da pošalje, ali vas molim kao predsedavajućeg da prenesete ovo pitanje, pa da nam lepo Mlađan Dinkić odgovori šta je on hteo ovom odredbom.

Zahvaljujem se. Dame i gospodo narodni poslanici, velika je razlika između nas SRS i vas iz G17 plus, jer mi, kada nešto ponesemo od papira za skupštinsku govornicu, ponesemo ih ne da bi čitali unapred napisane tekstove, već da bismo se podsetili u toku govora na određene činjenice. Ne verujem da postoji bilo ko, čak i od vas, ko može da zapamti budžet, koji ima par stotina strana, napamet i sve ove razdele.
Moram primetiti da je ono što je karakterisalo gospodina Dinkića, a i vas iz poslaničke grupe G17 plus, da ste sve vreme čitali unapred pripremljene bajke.
Gospodin Dinkić je više ličio na Alisu u zemlji čuda, čitajući ovde svima nama i zabavljajući poslanike time što je imao da kaže.
Ko god je objektivno slušao i pokušavao da proceni, zaista, nije mogao da razazna da li se, kako je rekla gospođa Radeta, radi o zemlji dembeliji ili o nekoj drugoj.
Sa današnjicom u Srbiji, to što ste vi pričali, nema apsolutno nikakve veze. Pitajte građane Srbije da li oni veruju u te bajke, koje nam vi pričate.
Kao prvo, ovde ste napravili par stvari koje su krajnje nekorektne i suprotne nekom parlamentarizmu i parlamentarnom duhu. Najpre ste spojili pet zakona u jedinstvenu raspravu.
Svaki poslanik iz poslaničke grupe SRS ima, po zakonu, 14 sekundi; za 14 sekundi treba da obrazložim budžet kome su, pri tome, pridodati planovi Republičkog fonda za PIO i još neki fondovi. Pet fondova. Znači, kompletan zakon o budžetu i finansijski planovi pet fondova treba da budu obrazloženi za 14 sekundi.
Pitam vas, ukoliko je toliko dobar budžet, zašto niste tačku po tačku raspravljali po pet sati, pa čak i predložili, da ne bude rasprava pet sati, nego da bude 10.
Da je to toliko dobro, a svako bi valjda, ko racionalno i normalno razmišlja, ko zaista veruje u to, rekao – meni odgovara da ova rasprava bude što duža, da građani Srbije vide koliko im mi dobra donosimo ovim novim budžetom. Naravno, od toga nema ništa.
Ministar Dinkić ponaša se u svom starom maniru. Juče je ovde skoro dva sata izlagao to što je imao, a onda je jutros napustio. Njega očigledno ne zanima šta bilo ko od poslanika, pa i njegovih, ima da kaže. Možda zato što već zna, ne znam da li vam je on pisao te govore ili je ista osoba i njemu i vama pisala govore.
Očigledno je da on ne želi ni vas da sasluša, niti bilo koga drugog. Gospodo, to govori o vama. Nemojte vi kroz to da cenite opoziciju. To je odnos koji vaš ministar ima prema vašoj poslaničkoj grupi.
Što se tiče onoga što nam je rekao ministar Dinkić, sam je rekao da peti put obrazlaže budžet, ali da je prvi put lično zadovoljan, a nas iskustvo uči da, što je on zadovoljniji, da je građanima Republike sve teže i teže.
Čuli smo dosta nebuloza o suficitu, koji ćemo imati u ovoj godini, svojevremeno nam je ministar obećavao kolika će inflacija biti. Sada vidimo da od toga nema ništa, biće, maltene, duplo veća od one koju je obećao. Ali, gromoglasno se najavljuje za 2006. godinu suficit u budžetu od, čak, 39 milijardi dinara.
Treba primetiti da je ovaj budžet, u odnosu na prošlogodišnji, oko 20% veći; znači, 20% su veća zahvatanja od građana Republike Srbije, od privrede u Republici Srbiji, od ono malo preduzeća koja danas rade, nego što su bila u 2005. godini; praktično, 10% od budžeta se odnosi na planirani suficit.
Ako zanemarimo to da je diskutabilno da li ćete ostvariti ili nećete ostvariti toliko budžetske prihode, čovek se zapita – zašto, ukoliko vam nije potrebno toliko da potrošite, privredi u Srbiji, građanima Republike Srbije, derete kožu sa leđa.
Vi se ovde hvalite kako su vam mnogo veća primanja po tom osnovu, kako mnogo više uzimate od građana i od privrede po osnovu poreza. Na taj način se pravi adekvatna privredna klima za zapošljavanje novih radnika, za razvoj, za privredni rast i sve ostalo.
Zašto niste za nekoliko procenata smanjili PDV, sa 18 na 14%? Zašto malo građanima Srbije ne popustite tu omču oko vrata? Nego, evo, da bi mogao ministar Dinkić da izađe i kaže: 39 milijardi je suficit, a sada ćemo skidati nekome kožu sa leđa; i da bi mogao reći – vidite, kako sve divno funkcioniše.
Druga stvar, zaista nemam mnogo vremena ukoliko želim kolegama da ostavim neko vreme, pogledajte ono što je zaista upadljivo, razdel 110 – predsednik Republike.
Kaže, ukupno: 122.946.000. To je cena vaše kohabitacije sa predsednikom Republike, pa se malo svađate, pa se malo volite, ali kada treba da se odvoji – za predsednika Republike 122 miliona.
Nakon toga, za Ustavni sud Srbije – 39 miliona dinara košta Ustavni sud Srbije ovu državu. To je tri puta manje nego predsednik Republike. Koliko vredi taj Boris Tadić? Da niste projektovali neko ogledalo da mu napravite u narednoj godini, kakvo do sada nije viđeno u svetu.
Kako je moguće da više od tri puta košta predsednik Republike, kao inokosni organ, nego Ustavni sud Srbije, koji bi trebalo veliko zlo ovde, koje je moguće u Srbiji, da spreči?
Vama zato odgovara, zato ne prolaze sudije Ustavnog suda, zato se predlažu onako kako se predlažu i onakvi kadrovi kako se predlažu, zato se predlažu sa zakašnjenjem, jer vam odgovara situacija da Ustavni sud Srbije ne postoji.
To je ono što vam je odgovaralo i nakon 5. oktobra 2000. godine, kada ste došli na vlast, onda godinu i po dana nije radio Ustavni sud. Sada nije radio, nekih, sedam-osam meseci, istekao je jednom sudiji staž. Znači, vi iz dana u dan gubite sudije Ustavnog suda. Dakle, mnogo je toga što vi treba da objasnite.
Drugo, zašto nigde nije na jasan način rečeno nama i građanima Srbije koliko će ove godine biti potrošeno na kancelariju predsednika Republike, odnosno Narodnu kancelariju, kako je već zove.
Jasno je da ona nije narodna, prevashodno zbog toga što narodna kancelarija postoji samo u onim opštinama gde je Demokratska stranka na vlasti. To je onda predsednik svih građana.
Narodna kancelarija, to je sada već svima jasno, služi samo da se zaposle aktivisti DS.
Onda neki, koji nisu ovde mogli da prođu na izboru za sudije, a bili su najbolji kandidati, neutralni, ovakvi ili onakvi, kada ne prođu na izboru za sudije, sledeći mesec se zapošljavaju u narodnoj kancelariji.
Dakle, ne znam kada ćete prestati da obmanjujete narod i građane Republike Srbije. Ovo što ste ovde predvideli svakako nije dobro. Poslanička grupa SRS za ovo neće glasati.
Možete vi nas pozivati do mile volje da mi za ovo glasamo, jednostavno, ne pada nam na pamet, mi ćemo ostati dosledni, mi znamo zašto su nas građani Republike Srbije birali.
Znamo šta im nudimo, da nas sledeći put izaberu još u većem broju. To je upravo ovo, da bi se suprotstavljali vama i ovakvim projektima.
Dalje, kaže se da je ostvarena reforma penzijskog sistema. Zato su penzije sve manje i manje, pa će biti usklađivane na šest meseci.
Ukoliko inflacija bude onolika koliko se već sada čuje da će biti, ukoliko do Nove godine, a već se priča da će do 115 doći evro, pa vi vidite kako će to izgledati preslikano na penzije kada se sačeka šest meseci da se usaglasi rast cena, inflacija sa rastom penzija.
Sledeći su zdravstvo i prosveta. Znači, prosveta, zdravstvo i pravosuđe su naredni koji mogu da budu mirni i da kažu da ih čekaju reforme. Već smo čuli najave od MMF da je to nešto što nije popularno, ali moraće da se smanje plate zaposlenih.
Onda je rekao ministar Dinkić, jeste, ali to je ako se niko ne otpusti. On je čovek već našao rešenje. Jednostavno, otpustiće pola zaposlenih, povećaće nominalno plate ovima koji ostanu, ali to što će opet desetine hiljada ljudi ostati na ulici, to je ono što njega ne zanima.
Dakle, ponavljam, zaista je izuzetno kratko vreme koje imamo za raspravu, ja sam samo za nekoliko stvari koje su vezane za budžet uspeo da kažem po nekoliko reči.
Ovo je sramota gospodo i za vas, za sve vas koji ste glasali i koji hoćete praktično da ubijete parlamentarizam u Srbiji. Ne znam dokle mislite da se krijete, da skraćujete raspravu.
Za većinu zakona niko iz vladajuće koalicije nije ni zainteresovan da ih pročita, da izađe ovde i da bilo šta kaže o zakonu ili...pa vam onda sada smeta i to što mi sami izlazimo, pa ste sada odlučili da skraćujete vreme.
Dakle, budite sigurni da to nije način na koji ćete uspeti da nas zaustavite u našoj kritici. Bolje bi vam bilo da malo pročitate i vi ove zakone, pa kada vas pitaju negde građani, ako uopšte smete da odete u narod, da znate šta ćete im reći o ovome. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se konačno našao predlog za sudije Ustavnog suda, naravno sa velikim zakašnjenjem, jer već nekih sedam-osam meseci Srbija nema Ustavni sud.
Zaista se mora primetiti da to što ponovo nemamo Ustavni sud predstavlja dosledno nastavljanje politike DS, jer ovo nije prvi put, već se desilo odmah po dolasku DOS-a na vlast, godinu i po dana je Srbija bila bez Ustavnog suda.
Onda je izvršna vlast, i to većina, u parlamentu bila u rukama DS. U svojim rukama, takođe, čvrsto su držali i tadašnjeg nazovipredsednika Republike Srbije, Milana Milutinovića.
Svi smo veoma dobro znali, i građani Srbije, da je on samo pion u njihovim rukama, da bez njih i njihove dozvole ništa nije radio, a uglavnom ništa i nije radio. Jednostavno, situacija koja je DS odgovarala tada, odgovara im i danas. Zbog toga smo bili u prilici da čekamo ovoliko dugo da Boris Tadić predloži dva kandidata za sudije Ustavnog suda i da još jednom izneveri obećanje koje je dao nama, a samim tim i građanima Republike Srbije, jer on u ovom pismu, koje je poslato 25. juna 2005. godine, kaže da je svestan da Ustavni sud ostaje bez trećeg sudije i da će on, kako bi Ustavni sud mogao normalno da radi, predložiti i trećeg kandidata, blagovremeno, odnosno pre isteka njegovog mandata u septembru 2005. godine.
Naravno, Boris Tadić to nije uradio, jer mu više odgovara da Ustavni sud ne vrši svoje Ustavom zadate funkcije, da se nastavlja haos u zemlji.
Druga stvar, zbog koje je izuzetno sporan ovaj predlog, jeste pitanje opoziva predsednika Republike. SRS predala je u proceduru, u skladu sa Ustavom i Poslovnikom o radu, inicijativu za opoziv predsednika Republike Srbije. Od tog trenutka on apsolutno nema i ne može imati legitimitet više da obavlja bilo šta, osim onih svojih redovnih dnevnih aktivnosti.
Ali, apsolutno je nedopustivo da predsednik Republike, protiv koga je najjača parlamentarna stranka pokrenula postupak opoziva, predlaže sudije Ustavnog suda, kao što ni Vlada Republike Srbije aposlutno nema nikakav legitimitet nakon što je podnet zahtev za izglasavanje nepoverenja Vladi, i nakon što ste vi u vašem kvazidemokratskom maniru odbili da o tome raspravljate.
Treba podsetiti i na to da je Ustavni sud u prethodnom periodu veoma dobro služio DS i zapitati se da li bilo ko iz DS može s pravom nas pogledati u oči i predložiti ovde nama sudije Ustavnog suda. Setite se samo nekih odluka, kao što je odluka o poslaničkim mandatima, koja je direktno predstavljala rušenje ustavnog poretka i nekih demokratskih tekovina u Republici Srbiji. Setite se vanrednog stanja i zahteva za preispitivanje ustavnosti uvođenja vanrednog stanja, koji je podnet od strane SRS i koji je čekao na odlučivanje oko dve godine.
Nije tada, očigledno, po mišljenju tih sudija Ustavnog suda, bilo razloga za hitnost. Samo je 12.000 građana Srbije bez ikakvih građanskih i ljudskih prava čamilo po zatvorima u Srbiji, uz neviđenu medijsku hajku. Ali, ukoliko se radi o neprijateljima narodnog poretka, kako ste tada govorili, onda, naravno, nije ni potrebno da imaju bilo kakva prava. Oni su i unapred bili krivi.
Načelo prezumpcije nevinosti, vi ste i u akciji "Sablja", slično kao i u Haškom tribunalu, gde sede vaši, očigledno, idejni tvorci, zamenili načelom prezumpcije krivice i govorili ste i tada, a i sada govorite, da neki treba da idu u Hag da dokazuju svoju nevinost.
Kada je predsednik SRS, prof. dr Vojislav Šešelj, uzdignuta čela otišao u Hag, vi ste tada likovali; prošlo je skoro tri godine otkako se on tamo nalazi, i sada je očigledno da tu više ne važi ni to načelo prezumpcije krivice, jer vi i vaši prijatelji iz Haškog tribunala ne samo da terate da dokazuje svoju nevinost, već mu to, jednostavno, ne dozvoljavate u ovom periodu od skoro tri godine.
Treba se setiti i Zakona o pomoći porodicama haških optuženika. Tada je Ustavni sud mogao da reaguje preko noći, jer bi se nesagledive i nepopravljive posledice desile po Srbiju, ukoliko bi po 200 evra bilo dato svakoj porodici haškog optuženika, ali vam nije smetalo da za vreme akcije "Sablja" desetine hiljada ljudi bude u zatvorima!
Što se samih kandidata tiče, zaista je više nego zanimljivo, posebno ova biografija, a ja bih izdvojio, vidi se da je ova gospođa, Svetislava Bulajić, dosta putovala, da je obilazila, čak se može videti, pohađala određene seminare od jula do avgusta 1999. godine, u Budimpešti, to je odmah nakon bombardovanja, verovatno su poslednji avioni koji su se vraćali nakon istresanja bombi na srpsku decu gospođu prevezli do Budimpešte da završi neki od ovih kurseva, pa je verovatno tamo obučena za medijaciju i nenasilnu komunikaciju, kao da će se ona tući sa nekim u Ustavnom sudu.
Bila je član ekspertske grupe predsednika Republike Srbije za izradu modela Ustava Srbije, što je verovatno i najveća preporuka, ali ono na šta bih želeo posebno da ukažem, to je, na kraju, gde se kaže – objavljene knjige. Ovaj kandidat od knjiga ima objavljenu doktorsku disertaciju – svakako nije objavljen taj rad kao knjiga, jer bi u tom slučaju pisalo gde je objavljen, kada je objavljen i sve ostalo, a druga knjiga koju je objavila, odnosno nije je objavila kao ni prvu, kaže – "Francuski čuvar Ustava" u pripremi za objavljivanje.
Dakle, od dve knjige koje je kandidat za predsednika Ustavnog suda objavio, jednu nije objavio, druga je u pripremi.
Zbog svega ostalog i brojnih drugih razloga, mislim da je neophodno da se ovaj predlog povuče, pa da se, onda, zaista, predlože neki od visokomoralnih i kvalitetnih pravnika koje mi imamo u Srbiji. Predložite renomirane profesore pravnog fakulteta i mi ćemo onda glasati za takav predlog. Hvala.

Gospodine Markoviću, zaista ne znam šta to treba da znači da me ne primećujete. Onda ću morati malo više da se potrudim u narednom periodu i da me primetite, a bogami i da me ne zaboravite, pošto ste zaboravili da odlazim.
Gospodine Markoviću, mislim da ponovo radite još jednu stvar koja je krajnje nekorektna, a to je, kada se neko javi po Poslovniku, vi izlazite iz sale i na taj način ...
Zamolio bih predsedavajućeg da mi omogući da govorim i da mi prethodno vreme ne računa.

Gospodine Markoviću, ipak ću na kraju biti prinuđen da pomislim da vi ipak imate nešto lično protiv mene. Dakle, nastavlja se trend da vi navodno zaboravljate ko se javio za reč, kada se javio, sve u želji da prekinete i onemogućite poslanike da izlaze za govornicu i kažu ono šta žele.
Dakle, vi ste, gospodine Markoviću, u nekoliko navrata povredili određene članove Poslovnika, član 104, član 140, član 27. koji govori o vašim pravima i obavezama, i uporno se bavite nekorektnim stvarima.
Ne znam, kao prvo, zašto je maločas, kada sam izašao za govornicu, napravljena pauza. Osnovni red je bio da nam, ukoliko već pravite pauzu, onda kažete da će pauza biti toliko i toliko i radiće se to i to. Zašto je uopšte i određujete?
Sledeća stvar, ukoliko ste već odredili pauzu u trajanju od pet minuta, onda mislim da je krajnje nekorektno da nipodaštavate poslanike na taj način što se ta pauza od pet minuta pretvara u pauzu od pola sata, ne znam zašto je bila potrebna i ova prva, a kamoli pauza od pola sata.
Potpuno mi je nejasno zašto ste toliko nervozni. Ukoliko ste silni koliko tvrdite da jeste, ukoliko je ta vaša koalicija toliko jaka koliko tvrdite da je jaka, ukoliko Vlada toliko dobro radi koliko vi tvrdite da dobro radi, onda, gospodine Markoviću, ne bi trebalo uopšte da imamo ovih problema, trebalo je da počnemo sednicu na vreme, pa da bez problema izglasate ovde šta treba, da ne pravite pauze, da ne razvlačite, da ne preskačete klupe po pet puta nego da radite po Poslovniku koji ste vi doneli, a mislim da on svakako nije dobar.
Dakle, povredili ste Poslovnik i malopre kada niste odgovorili gospodinu Vučiću na pitanje koje vam je postavio. Mislim da je krajnje vreme da počnete da slušate ono što poslanici govore i one povrede Poslovnika na koje ukazuju.
Vi očigledno mislite da ste nedodirljivi, mislite da smo zaboravili na onu inicijativu koju smo podneli da se raspravlja o vašem nepoverenju, odnosno o vašoj smeni i, ukoliko ste već mislili da ste dovoljno dobro radili, zašto onda niste iskoristili tu priliku koju smo vam tako velikodušno pružili da se ovde malo dodatno izreklamirate, vi i vaša stranka, pa da skočite sa dva posto na možda 2,1 posto, a umesto toga vi mislite da ste zaštićeni kao beli medved.
Obećavali ste da ćete prvi put kada prekršite Poslovnik sami podneti ostavku, pa ste onda, zarad javnosti i građana Srbije, tobož jednom podnosili ostavku, pa onda uz suze poslaničke grupe, prevashodno vaše i nekih drugih, nagovaranje i tetošenje vi ste, eto, ipak, odlučili da istrajete na tom teškom putu koji ste zacrtali i zarad dobrobiti Srbije ostanete na tom mestu na kom ste.
Dakle, gospodine Markoviću, počnite najpre da ispunjavate ona obećanja koja ste dali građanima Srbije...
(Predsednik: Vreme.)
Gospodine Markoviću, jedina obaveza izgleda o kojoj vi brinete kada se radi o parlamentu, to je koliko će ko vremena potrošiti. Neznatno sam potrošio vreme, ali treba da se setite da ste predstavnicima vladajuće koalicije omogućavali da po Poslovniku govore i po devet minuta.
Prema tome, mislim da minimum, na koji kao predstavnik opozicije imam pravo u ovakvom demokratskom sistemu, jeste tih devet minuta. Svakako neću iskoristiti više od sedam-osam.

Zahvaljujem se, ali se svakako nadam da ćete to vreme koje ste mi oduzeli upadicama svakako oduzeti od ovog, a i vreme na koje imam pravo kada citiram određene odredbe Poslovnika.

Gospodine Markoviću, da li vi imate ili nemate od čega da oduzimate, zaista nije problem parlamenta. Još jednu stvar bih zaista rekao, da ste povredili Poslovnik ovakvim obraćanjem poslanicima.

Gospodine Markoviću, naravno nisam zadovoljan vašim odgovorom i to iz više razloga. Naime, reći da niste bili u prilici ovde da testirate koliko poverenje imaju članovi parlamenta u vas jednostavno ne stoji i davati takvo objašnjenje sa tog mesta je krajnje neozbiljno.
Gospodine Markoviću, ukoliko vi sa mesta predsednika parlamenta nemate dovoljno autoriteta da vladajuća većina, čak ne ni cela, dovoljno je uz 80 poslanika SRS da ste trećinu vladajuće koalicije animirali da podrži vaš predlog, imali bi da ste zaista želeli tu raspravu na dnevnom redu. To što niste uspeli govori jedino o tome da vi nemate apsolutno nikakav autoritet.
Da ste imali časti vi bi nakon toga, kada vam taj predlog nije prošao, rekli jednostavno da dajete sami ostavku i da ne možete da vodite parlament koji u vas nema apsolutno nikakvo poverenje, jer je jasno da mi iz opozicije to poverenje u vas nemamo, samim tim što smo podneli zahtev za vašu smenu, a isto tako da drugi deo ovog parlamenta, vladajuća većina, nema poverenja u vas, jer vaš predlog nije podržan.
Druga stvar, da li se ovde govorilo o povredi Poslovnika devet minuta ili nije, to jednostavno je činjenica i veoma je lako utvrditi.
Govorila je Blagica Kostić, a vi izvolite, ukoliko se toga ne sećate, proverite sa vašim saradnicima ili sa stručnim službama. Dakle, to je nešto što se apsolutno ne može sakriti.
Treća stvar, kažete da niko od govornika koji se javio po povredi Poslovnika nije govorio o dnevnom redu.
Gospodine Markoviću, dnevni red ove sednice još uvek nije ni utvrđen, tako da je apsolutno nemoguće govoriti van teme, odnosno van dnevnog reda. Mi upravo sada govorimo o povredi Poslovnika i ne možete da kažete da ne govorim o dnevnom redu.
Upravo ukazujem na povrede Poslovnika prilikom utvrđivanja dnevnog reda. Ne znam zašto se pozivate na član 162. Nijednog trenutka taj član nisam ni pominjao. Pominjao sam članove 27, 90, 100, 104. i 140. To su povrede Poslovnika o kojima sam govorio.
Dakle, koncentrišite se malo više i malo bolje ili zatražite pomoć stručnih službi, ali molim vas da se više ne odnosite tako lakonski prema svom poslu, nego da malo više pazite na koje povrede Poslovnika ovde ukazujemo i da se zaista koncentrišete da ti odgovori koji nam se daju budu vezani za povrede na koje smo ukazali i da i oni budu smisleni.
Dakle, vi na taj način bukvalno unižavate ne samo one koji se jave da govore o povredi Poslovnika, već kompletno sve poslanike koji sede u ovom parlamentu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, tačno je ono što je rečeno na samom početku da obično već prvi članovi zakona mogu otprilike dosta dobro da nam nagoveste šta se htelo ovim zakonom, kako će se dalje sve razvijati i koje su to, pre svega, formalne ili neformalne grupe koje bi trebalo da budu zadovoljene određenim zakonom.
Prethodno bih rekao još par reči. Čak i u članu 1. ovog zakona, a i u članu 6, na koji sam ispred poslaničke grupe SRS podneo amandman, vidi se da ima dosta nepreciznosti i da se pokušava zakonom da se utvrdi određena situacija.
Tako se u članu 1. praktično kaže da policija obavlja zakonom utvrđene policijske i druge poslove, da pruža podršku vladavini prava u demokratskom društvu. Šta ukoliko ovo naše društvo nije demokratsko? Da li će onda policija ostati kod nas bez posla? Ko je taj ko procenjuje da li je naše društvo demokratsko ili nije i da li je ovo nešto što treba regulisati zakonom o policiji?
Drugo, kako se to pruža podrška vladavini prava? Može li pravo vladati u jednoj državi nezavisno od policije? Da bi postojala vladavina prava neophodno je, i to je jedan od osnovnih uslova, da i policija u punom obimu ostvaruje sve svoje dužnosti i da ni u jednom trenutku ne zloupotrebljava svoje ovlašćenje. Tada ćemo imati vladavinu prava.
Dakle, uslov za vladavinu prava je ostvarivanje policijskih dužnosti.
Član 6. reguliše sa kim će i na koji način sarađivati policija? Po mom mišljenju i po mišljenju SRS postavljen je potpuno pogrešno i preširoko. Napravljena su čak tri stava, iako za to nije bilo nikakve potrebe. U članu 6. stav 1. kaže se: "Policija sarađuje sa organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave na preduzimanju mera" itd. Gde su vam državni organi? Prvu i osnovnu stvar ste zaboravili - policija sarađuje sa državnim organima, organima teritorijalne samouprave, lokalne samouprave itd.
Pročitaću sada i definiciju koja je predložila SRS. Predloženo je da se član 6. menja i glasi: "Pri obavljanju policijskih poslova, policija sarađuje sa državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, drugim ustanovama i građanima, u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisima". Dakle, to je mnogo kraće nego što ste vi to odredili u Predlogu zakona, mnogo konciznije, preciznije i u ovoj jednoj rečenici je praktično rečeno sve, a nema ni Nataše Kandić.
Drugi stav ovog člana posvećen je Nataši Kandić i sličnima i kaže: "Policija sarađuje i sa drugim organima i ustanovama (iako u stavu 1. nisu predviđeni neki organi sa kojima bi se sarađivalo, to je očigledan propust, jer je prvo trebalo da stoji "sa državnim organima"), nevladinim i drugim organizacijama, manjinskim i drugim organizovanim grupama i samoorganizovanim pojedincima..." Molim vas, koji su to samoorganizovani pojedinci i šta uopšte znači reč samoorganizovani pojedinac? Šta ako je neorganizovan pojedinac, hoće li onda sarađivati policija sa njim i ko to procenjuje ko je samoorganizovan a ko je neorganizovan?
Dalje, manjinske grupe - svaka grupa je manjinska grupa. Ovim ništa niste rekli kada ste rekli "manjinska grupa". To apsolutno ne znači ništa.
Stav 3. glasi: "Policija ostvaruje saradnju u skladu sa zakonom, drugim propisom i prema profesionalnim smernicama koje uputstvom daje ministar". Šta će se desiti ukoliko te smernice nisu profesionalne? Da li vi mislite da će te smernice, koje će sutra davati ministar Jočić, odnosno neki drugi, verovatno iz SRS, biti profesionalne samo zato što ste vi to odredili ovim zakonom? Ko je taj ko će procenjivati da li su te smernice profesionalne i šta će se desiti ukoliko neko od pripadnika policije kaže - ova smernica, po meni, nije profesionalna i apsolutno neću po njoj da postupam.
Dakle, mislim da se ovim stavom, članom i ovakvom definicijom pre svega išlo na ruku Nataši Kandić i sličnima, kako biste napravili zakonski osnov, kako kažete, "radi razvijanja partnerstva u sprečavanju ili otkrivanju delikata i njihovih učinilaca i ostvarivanja drugih bezbednosnih ciljeva."
Nije posao policije da razvija partnerstvo sa nevladinim organizacijama, niti policija sme da zavisi od nevladinih organizacija ili bilo koje druge manjinske grupe. Policija se i osniva, i radi i plaća upravo zbog toga da bi bila u stanju da samostalno izvršava sve ove poslove.
Da li ćete nekada u tom poslu imati pomoći od ove ili one organizacije, to nije bitno, ali ono što jeste to je da, ukoliko prihvatite definiciju predloženu od strane SRS, imate dovoljno široku formulaciju da policija može s kim hoće nesmetano da sarađuje, ali nećete imati bilo kakvu obavezu da na osnovu stava 2. ovog člana ostvarujete partnerstvo u rešavanju bilo kakvih zločina sa nevladinim organizacijama.
Da li ovo znači da će sutra neko iz nevladine organizacije imati pravo da zahteva da u svakim patrolnim kolima bude i jedan član nevladine organizacije, kako bi se u potpunosti ostvarilo to partnerstvo?
Definicija predložena od strane SRS definitivno je mnogo preciznija, mnogo bolja kao zakonsko rešenje, sveobuhvatnija i mislim da apsolutno nema nikakvih prepreka da ovaj amandman bude prihvaćen.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je predsedavajući olako prešao preko nekoliko stvari.
Najpre, trebalo bi ipak da nam odgovorite po kom ste to članu Poslovnika, jer sam zaista pokušavao u prethodnih pola sata da nađem, prvo pročitali sve amandmane koje je podneo Odbor za finansije. Ne postoji član Poslovnika koji bi omogućio takvu diskriminaciju. O svim amandmanima, bez obzira na to ko ih je podneo, vodi se rasprava isključivo po redosledu članova na koje su oni predlagani.
Dakle, ne možete na taj način nipodaštavati bilo koju poslaničku grupu, a ovde se ne radi samo o poslaničkoj grupi SRS, već i o svim ostalim poslanicima. Znači, prvo ste pročitali amandmane Odbora za finansije, pa sada redom čitate amandmane poslanika. Tako nešto apsolutno nema utemeljenje u ovom poslovniku. Molio bih vas, prvo, da mi odgovorite po kom članu Poslovnika je to urađeno.
Dalje, u Narodnoj skupštini Republike Srbije vlada određeni princip, predsednik Narodne skupštine, gospodin Marković, navodno se za taj princip dosledno zalaže, a to je princip da ovde imamo predstavnika predlagača zakona.
Zbog činjenice da nismo imali predstavnike predlagača, kada je to bila Vlada Republike Srbije, u nekoliko navrata davane su pauze, prekidane su sednice dok se ne obezbedi prisustvo predlagača.
Podsetio bih, bez obzira na to ko je predlagač, da li je to Vlada, da li je to određena odbornička grupa, ili je to pojedinac – poslanik, postoji valjda obaveza da se taj princip ispoštuje, da i sada imamo predstavnika predlagača.
Ovde je malopre sedeo gospodin Parivodić, doveli ste nas u sumnju da pomislimo da je gospodin Parivodić, inače ministar, ovlašćeni predstavnik narodnog poslanika Radojka Obradovića, koji je zvanično stavio svoj potpis kao predlagač ovog zakona. Dakle, konsultujte se sa svojim koalicionim partnerima, vidite ko je ovde ovlašćeni predstavnik predlagača ili predlagač, obezbedite njegovo prisustvo, pa onda nastavite dalje sa ovom sednicom.
Što se tiče člana 19. stava 2, na koji sam ispred poslaničke grupe SRS podneo amandman, mislim da je apsolutno trebalo prihvatiti ovaj amandman. Zbog toga je šteta što nemamo ovde predstavnika predlagača.
Ne može se reći drugo nego da su to fantomske sednice Odbora za finansije, na kojima, kao prvo, ne mogu prisustvovati zbog onako nakaradnog Poslovnika kakav su usvojili svi poslanici. Nisam član Odbora za finansije i objašnjenje koje smo malopre dobili od predstavnika vladajuće koalicije, Slavoljuba Matića, inače člana Odbora za finansije, da su svi mogli da dođu na sednicu Odbora, pa da se tu eventualno založe za neke promene i da učestvuju u pisanju ovog zakona, potpuno su neprimerene.
Zna se kako funkcioniše Narodna skupština, čak i po ovom poslovniku, koji ste, ponavljam, vi doneli. Dakle, ne možete svih 250 poslanika obavezati da prisustvuju svim odborima, to je fizički nemoguće, jer se po nekoliko sednica odbora istovremeno održava.
Dakle, možda smo u to vreme bili na Odboru za pravosuđe, gde sam i ja član, pa sam imao obavezu da tamo prisustvujem, ili na nekom drugom odboru.
Ili, u krajnjoj liniji, sednica Narodne skupštine, koja je priznaćete, neuporedivo važnija od sednice odbora i ne možete mi reći da zbog toga što nisam prisustvovao sednici Odbora za finansije, Odbor neće uzeti u razmatranje moj amandman i da ga zbog toga neće prihvatiti.
Ne možete gledati samo na to da li je neki poslanik prisutan na sednici Odbora za finansije, jer svakako nisam u obavezi, a Odbor za finansije jeste, po Poslovniku, da bilo koji amandman, bez obzira da li je predlagač tu ili nije, uzme u obzir, u razmatranje i da shvati ono što je suština.
Očigledno je da to predstavnici Odbora za finansije nisu shvatili. Ove amandmane koje smo podnosili, nismo podnosili zbog Odbora za finansije, podnosili smo ih zbog građana Republike Srbije.
Mi pokušavamo da ove zakone popravimo, ne da bi učinili plezir Radojku Obradoviću ili Slavoljubu Matiću ili bilo kom drugom članu Odbora za finansije, nego podnosimo amandmane isključivo da bismo poboljšali zakone u korist građana Republike Srbije.
Dakle, molio bih vas da se ubuduće ne bavite ovakvim, krajnje neprimerenim stvarima, kao što je prepisivanje amandmana koje su podneli poslanici SRS, pa onda njihovo prihvatanje, što je dokaz vrhunskog cinizma i dokaz da su naši amandmani izuzetno kvalitetni, jedino vam je smetalo da prihvatite 10 amandmana SRS, a posle nedelju dana, od kada smo ih podneli, rekli ste: sada ćemo ih, u istovetnom tekstu, podneti kao Odbor za finansije, potom ćemo ih prihvatiti, a odbiti amandmane SRS i na taj način rešiti problem. To zaista nije način na koji bi Skupština trebalo da funkcioniše.
Mogli ste da prihvatite ove amandmane, a potpuno je nemušto obrazloženje predsedavajućeg da su prvo pročitani amandmani Odbora za finansije, zato što se tu radi o tekstualnim izmenama.
O kakvim se izmenama radi u našim amandmanima nego o tekstualnim? Šta drugo može da se menja u amandmanu nego tekst. Tekst amandmana se menja, tekst zakona. Mi to radimo. Ne radimo ne znam šta drugo.
Amandman jeste upravo tekstualna izmena određenog člana zakona, na taj način poboljšavamo određeni zakon. Dakle, ni po čemu se ne razlikuju, ne radi se, kako je rekao Slavoljub Matić, o sličnim, radi se o identičnim amandmanima. Priznajte ovo što ste uradili.
Obrazložiću amandman koji sam podneo. Dakle, odnosi se na član 19. stav 2, koji kaže: "Član Saveta ne može učestvovati i odlučivati u postupku revizije, ako je bio radno angažovan kod lica koje je predmet revizije ili je obavljao određene poslove za račun subjekta revizije, ako od prestanka tog zaposlenja ili završetka poslova nisu protekle dve godine".
Amandmanom, koji sam podneo, predlaže se da se reči "nisu protekle dve godine" zamene rečima "nije proteklo pet godina".
Dakle, mi iz SRS smatramo da je ovaj period od dve godine izuzetno kratak, ako se ima u vidu da se kod određenih preduzeća, kada se obavljaju veći poslovi koji moraju biti predmet postupka revizije, oni obavljaju kroz jedan duži vremenski period.
I, ukoliko se radi o velikim preduzećima, odnosno o subjektima revizije, onda je nedovoljno da neko ko je tu radio, posle dve godine bude učesnik u postupku revizije određenog subjekta.
Na taj način možemo da dođemo u situaciju da neko određenom subjektu obavlja određene poslove kroz duži vremenski period, dugi niz godina, da se onda zaposli u ovoj nesrećnoj državnoj revizorskoj instituciji i da sam vrši reviziju određenih poslova u kojima je možda i učestvovao, odnosno u kojima su učestvovali ljudi sa kojima je on do juče radio, možda im je bio šef, možda im je bio podređeni, svakako tu mogu da postoje izuzetno tesne veze između tih ljudi koje se neće pokidati za period od dve godine. Apsolutno je nedopustivo da neko ko je učestvovao u određenim poslovima kasnije bude i učesnik kontrole tih poslova.
Dakle, ukoliko već želite da se borite protiv kriminala i korupcije, prvo i osnovno načelo koje morate primeniti jeste da se napravi određena vremenska distanca i da ljudi koji učestvuju u određenim poslovima ne mogu kasnije, kao članovi državne revizorske institucije, da vrše reviziju poslovanja određenih subjekata.
S obzirom na to da se dobar deo ovog zakona odnosi upravo na izbor i uslove za izbor članova Saveta, kažete da, pored ovog uslova koji pokušavamo da pooštrimo, to mora biti priznati stručnjak. U dosta zakona ste stavili te tzv. priznate stručnjake, ali nam još nije jasno ko je taj ko priznaje nekome stručnost u određenoj oblasti.
S obzirom na činjenicu da u svakom novom zakonu formirate neku agenciju ili instituciju, ili neko novo telo, kojim samo omogućavate uhlebljenje vašim političkim i partijski podobnim kadrovima, određujete im ogromne plate, a oni posle ni na koji način ne vraćaju to građanima ove zemlje, sem što se samo nagomilava administracija, to jedino možemo i ovde od vas da očekujemo.
Da li ćete možda formirati i neku agenciju koja će se baviti priznavanjem stručnosti određenim vašim kadrovima? Dakle, ko je taj i koji je to postupak po kome će se određivati stručnost ovome ili onome, pa da on onda ispuni uslove, da bude priznati stručnjak iz određene oblasti?
Zbog svega iznetog, zaista vas molim da zanemarite činjenicu da su ovo amandmani SRS, da su kvalitetni i da su potrebni u zakonu. To nam je jasno iz toga što ste ih prepisali, pa kao amandmane Odbora za finansije prihvatili.
Dakle, zbog građana Srbije, molim vas da se ne igrate, lepo priznajte da su amandmani dobri i prihvatite ih u danu za glasanje. Hvala.

Gospodine Mihailoviću, zamolio sam vas da mi kažete na osnovu kog člana Poslovnika ste prethodno pročitali amandmane Odbora za finansije, pa tek onda amandmane svih ostalih poslanika?
Znači, pravilo je sadržano u članu 141. gde se kaže: "Pretres u pojedinostima obavlja se po članovima na koje su podneti amandmani i o amandmanima kojima se predlaže unošenje novih odredaba, pri čemu ukupno vreme..." itd. Znači, to je ono što je osnovno pravilo. Vi ste to pravilo prekršili i pitam vas – na osnovu kog člana ovog poslovnika ste to uradili? Hvala.

Gospodine Mihailoviću, član 140. stav 5, na koji ste se pozvali, kaže: "U vremenu između završenog načelnog pretresa i otvaranja pretresa predloga zakona u pojedinostima, nadležni odbori mogu da podnesu amandmane na predlog zakona". To znači upravo ono što i piše i to nije sporno.
Ne sporim mogućnost Odboru za finansije da podnese amandman na ovaj zakon, ali ono što vam sporim, to je ovo što određuje član 141. stav 1. koji kaže: "Pretres u pojedinostima obavlja se po članovima na koje su podneti amandmani i o amandmanima kojima se predlaže unošenje novih odredaba".
Dakle, po članovima, član 1, član 2, član 3, član 5, pa svi amandmani koji su podneti na član 1, pa na član 2, a malopre smo imali primer da su čak tri amandmana podneta na član 17, pa smo raspravljali o amandmanu koji je podnet na član 17. stav 2, pa na član 17. stav 4. i o još jednom amandmanu koji je podnet na član 17. stav 4.
Nije sporno da li može ili ne može Odbor za finansije da podnese amandman. Evo, priznajem da može. To je ono na šta se odnosi član 140. stav 5.
Pitam vas, po kom osnovu ste prvo raspravljali o amandmanima koje je podneo Odbor za finansije na sve članove, pa ste se onda vratili da od početka raspravljate o amandmanima koje su podneli poslanici? Ne možete ni po kom osnovu, po Poslovniku, razdvajati amandmane koje podnose poslanici i amandmane koje je podneo Odbor za finansije.
Dakle, molim vas da mi kažete po kom osnovu ste razdvojili amandmane podnete od strane Odbora za finansije i amandmane podnete od strane poslanika?
Gospodine Mihailoviću, mislim da je i vama ovde jasno da je prekršen Poslovnik i ne znam zašto je to toliko strašno da priznate da je Poslovnik prekršen. Dakle, što više pokušavate da objasnite nešto što je nemoguće objasniti, zapravo upadate sve dublje i jednostavno se zapetljavate sve više u ovaj poslovnik.
Dakle, priznajte, ovo je krajnje jednostavno – recite da je greška, neće vam ovde niko ni suditi ni presuđivati zbog toga, ljudski je grešiti, ali isto tako ljudski je i priznati. Hvala.