Molio bih vas da mi odbijete ovo vreme.

Gospodine Anđelkoviću, molim vas da ovo vreme sada poništite.

Dame i gospodo narodni poslanici, dosta toga smo ovde čuli u raspravi, pogotovo od poslanika iz vladajuće koalicije, kako će praktično epohalne razmere poprimiti pozitivni efekti ovih zakona koji se sada donose. Velika je šteta što i građani Srbije nisu u mogućnosti da sami pročitaju ove predloge zakona, jer kada bi ih pročitali, bili bi veoma razočarani, jer od toga što priča vladajuća koalicija praktično nema ništa.
Mi smo od ministra slušali priču o svemu i svačemu, o Holandiji, nekim stranim državama, o 1914. i kojekakvim drugim podacima koji nemaju apsolutno nikakve veze sa ovim zakonima i raspravama. Naravno, on je propustio da napomene kakvi će pravi efekti ovih zakona biti.
Pokušaću, u okviru vremena koje imam na raspolaganju, da kažem nekoliko reči o svakom zakonu i da vam pokažemo da ono što možete čuti prethodnih dana sa ove govornice od strane vladajuće koaliciji apsolutno ne stoji.
Najpre, zakon o javnom dugu Republike Srbije po osnovu preuzimanja obaveza Republičkog fonda za PIO po osnovu neisplaćenih penzija i novčanih zarada. Znači, radi se o 1,5 neisplaćenoj penziji, odnosno novčanoj naknadi. Mi ovde vidimo već u članu 2. da neće, iako se radi o samo 1,5 penziji, doći do isplate u nekom skorijem roku, iako je danas 2005. godina. U članu 2. se kaže da će se naknada u ukupnom iznosu od 23,5 milijarde dinara obezbediti do 20. januara 2008. godine.
Čuli smo nekoliko puta Mlađana Dinkića, ministra finansija, kako tvrdi da već ove godine imamo izuzetno veliki suficit u budžetu, da je to prvi put posle ne znam koliko godina da imamo suficit. Onda se, logično, nameće pitanje zašto se tim suficitom, ako već imamo viška sredstava, ne pokriju ovi rashodi, odnosno ove obaveze koje imamo prema penzionerima, ako se zna da su penzioneri danas socijalno najugroženija kategorija, da neki od njih, nažalost, neće dočekati taj januar 2008. godine, za koji ste planirali izmirenje obaveza prema njima.
Ako se uzme da je period u kome će biti delimično pokrivane te obaveze čak dve i po godine, znači da za isplatu ove 1,5 penzije na mesečnom nivou otpada, verovali ili ne, 0,05% od te penzije. Znači da će otprilike dvadeseti deo penzije koja se duguje penzionerima biti isplaćivan svakog meseca, odnosno stizaće za naplatu svakog meseca. Ako znamo kolike su danas penzije u Srbiji, da neki penzioneri primaju po dve, tri ili četiri hiljade dinara, dvadeseti deo toga, radi se o 200-300 dinara. Dakle, to su sredstva koja su potpuno mizerna.
Mogao bih čak da kažem da je uvredljivo na ovaj način uzimati bilo kakve poene, jeftine političke poene, jer se penzionerima obećava da će im biti isplaćena neka velika sredstva i ove penzije koje im se duguju. Faktički, mi vidimo da se radi o zaista minimalnim sredstvima.
Druga stvar, član 8. kaže: "Fond će bliže urediti način utvrđivanja visine ukupnih potraživanja po svakom korisniku prava, kao i način isplate potraživanja koja se ostvaruju po odredbama ovog zakona". Pitam se zašto bi Fond bliže određivao način utvrđivanja visine ukupnih potraživanja po svakom korisniku prava? Ovo je nešto što je definitivno trebalo da bude uređeno zakonom.
Ne znam da li je tu možda opet došlo do lošeg izražavanja i da li je namera zakonodavca bila da kaže nešto drugo, ali ovo što je ovde rečeno praktično znači da je Fond ovlašćen da za svakog potencijalnog korisnika prava određuje posebne uslove po kojima će se utvrditi način utvrđivanja visine njegovih potraživanja.
To je nešto što definitivno ne može da opstane i ne bi smelo da opstane u pravnom prometu. Normalno je da bi sva pravila morala i moraju da važe za sve korisnike prava, odnosno za sve potencijalne korisnike prava mora se odrediti ista metodologija po kojoj će visina njihovih potraživanja biti određena.
Da pogledamo malo i zakon kojim se navodno vraća poljoprivrednicima 20,5 penzija koje se njima duguju. Videćemo da je ovde situacija još gora i da su uslovi po kojima će to biti rađeno neuporedivo gori nego što je za ove obične penzionere, da tako kažem.
Naravno, znamo da su poljoprivredne penzije izuzetno male. To se vidi po tome što je taj fond koji je potreban, 20 milijardi dinara, mnogo manji za 20,5 penzija poljoprivrednika, nego za 1,5 penziju običnih penzionera. To je činjenica koja govori koliko su te penzije mizerne; one se, naravno, mere stotinama dinara, nažalost. Ali je period u kome će one biti isplaćene... Odnosno, period dospevanja ovih obveznica, pogrešno sam se izrazio, naravno, poljoprivrednim penzionerima ništa neće biti isplaćeno. Oni će dobiti ove obveznice, a šta će sa tim obveznicama moći da urade to ću vam reći malo kasnije.
Kaže država da će na ukupan iznos neizmirenih obaveza biti obračunata kamata po stopi od 8,5% na godišnjem nivou za period od 20. februara 2006. do 20. februara 2010.
Pitam nadležna ministarstva – ukoliko je danas septembar 2005. godine, ukoliko se već duguje 20 penzija, znači dugovanja su već stara dve godine, zašto će se kamata obračunavati tek od 20. februara 2006. godine? Šta je sa sredstvima koja je praktično trebalo odavno da budu predata ovim penzionerima u ruke? Vi njima na ovaj način 2,5 godine držite sredstva bez ikakve kamate, jer kamata počinje da se obračunava tek od naredne godine.
Dalje, kada se već kasni dve i po godine sa obračunavanjem kamata, da li je možda država predvidela, a naravno da nije, ali to je bilo onda osnovno što je trebalo uraditi, da se i na one poreze koje poljoprivrednici duguju državi u prethodne 2,5 godine ne obračunava porez?
Dakle, da se po istom aršinu radi i za ona sredstva koja poljoprivrednici duguju državi i za ova koja država duguje poljoprivrednicima. Na ovaj način imamo dvostruke aršine.
Još jedna stvar, koja je izuzetno sporna, zašto samo kamata od 8,5%? Dakle, ukoliko država naplaćuje onima koji njoj duguju, dakle, poljoprivrednim proizvođačima, po zakonskoj zateznoj kamatnoj stopi, koja je mnogo veća od ovih 8,5%, odakle drskost i bezobrazluk da ovde bilo ko dođe i da kaže – prve dve i po godine nećemo obračunavati nikakvu kamatu, a onda ćemo vam dati 8,5%. Dakle, mislim da ovakav odnos prema poljoprivredi i selu nije dobar.
Idemo dalje, kaže – Republika će emitovati obveznice. Obveznice glase na ime, prenosive su i isplaćuju se u dinarima. Ključan je, rekao bih, član 11.
Kaže se: "Domaće pravno lice i preduzetnik, domaće fizičko lice i lica na privremenom radu u inostranstvu, kao i strano fizičko i pravno lice, mogu obveznice slobodno kupovati i prodavati na finansijskom tržištu".
Kao prvo, ne znam zašto su ovde, jer ovo je pravnički potpuno nepismeno rečeno, izdvojena fizička lica i lica na privremenom radu u inostranstvu, ako je već rečeno da i domaća i strana fizička i pravna lica imaju mogućnost trgovine ovim obveznicama. Ne znam zašto se ova kategorija posebno ovde izvlači.
Najbitnije je, a evo kaže član 9 – vlasnik obveznica može tim obveznicama plaćati porez na dodatu vrednost, akcize, porez na imovinu, porez na dohodak građana i porez na dobit korporacija.
Kada se povežu ova dva člana, dakle, slobodna trgovina, činjenica da poljoprivrednici neće moći da dobiju novac na osnovu tih obveznica, već da će jedino moći da ih prodaju na finansijskom tržištu, na primer sa tim da plaćaju porez na dobit korporacija; trebalo bi da ministar izađe ovde sa statističkim podacima koliko to poljoprivrednici kojima dugujete dvadeset i po penzija, koliko su njih vlasnici korporacija.
Mislim da apsolutno neće moći da koriste sredstva niti za plaćanje neke crne akcize, poreza na dodatu vrednost i bilo čega drugog. Jedino što će oni moći da urade sa ovim sredstvima jeste da prodaju na finansijskom tržištu te obveznice, da ih prodaju "Delti", ovima, onima koji kupuju preduzeća svakodnevno po Srbiji. Oni neće prodavati po novoj nabavnoj vrednosti koja je tim obveznicama označena, nego po daleko manjoj.
Dakle, na ovaj način opljačkali ste ih time što nisu isplaćene penzije. Nova je pljačka što se ne obračunava kamata, a treća i najveća pljačka tek sledi, tako što će ova sredstva od 20 milijardi dinara biti kupljena za mnogo manji novac i onda će tim parama biti kupovana preduzeća po Srbiji.
Rekao bih još samo par reči o Predlogu zakona o uplati doprinosa za PIO za pojedine kategorije osiguranika. Dakle, kaže se na početku da pravo na uplatu doprinosa, a to je ovo čuveno povezivanje o kome smo dosta čuli, kaže član 2 – pravo na uplatu doprinosa ima lice koje je u periodu od 1. januara 1991. godine do 31. decembra 2000. godine bilo u radnom odnosu u preduzeću, finansijskoj organizaciji, zemljoradničkoj zadruzi, a koje je u tom periodu bilo prijavljeno na osiguranje. Pravo na uplatu u skladu sa zakonom ima lice koje je bilo u radnom odnosu kod poslodavca kod koga je u tom periodu bio pokrenut stečaj ili likvidacija.
Kao prvo, zakon kaže da pravo ima lice, a videćete veoma jasno iz narednih članova da to pravo ne postoji, nego da tek eventualno, po nekim uslovima može da se ostvari. Zašto samo do 31. decembra 2003. godine? Šta je sa onima kojima doprinosi nisu uplaćivani i 2004. godine, a znamo da takvih ima dosta.
Dalje, kaže – zahtev za uplatu doprinosa podnosi poslodavac, ako su radnici još uvek u radnom odnosu kod poslodavca. Šta ako ne podnese? Nema kaznenih odredbi i to je veoma zanimljivo, jer veoma rado u svim zakonima koje donosite propisujete kaznene odredbe i, rekao bih, drakonske kazne za sve one koji neku obavezu ne izvrše. Imajući u vidu da bi izvršenje ove obaveze poslodavca dovelo do toga da se povećaju obaveze države prema zaposlenima, vi ste jednostavno njih na taj način što nema kaznenih odredbi stimulisali praktično da to ne rade.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam, veoma brzo. Dalje, član 7. kaže da je fond dužan, ako su ispunjeni uslovi utvrđeni ovim zakonom, da donese rešenje kojim se utvrđuje pravo na uplatu doprinosa u skladu sa ovim zakonom, najkasnije u roku od 12 meseci od dana podnošenja zahteva.
Dakle, rok za podnošenje zahteva je tri meseca i ako smo svesni da mnogi građani, a pogotovo tamo gde su preduzeća otišla u stečaj ili likvidaciju, neće moći da dođu do svih potrebnih dokumenata za podnošenje zahteva, znači, ako prođe rok od tri meseca oni neće moći da ostvare pravo u skladu sa ovim zakonom, a onda se daje fondu dodatnih 12 meseci da donese rešenje. Ovde se ponavlja slična situacija, a opet nema kaznenih odredbi, šta će biti ako fond i posle dve godine ne donese rešenje? Ništa.
Pravo na utvrđivanje staža osiguranja stiče se, dakle, tek u trenutku kada se fondu prenesu sredstva iz budžeta Republike, u okviru planiranih sredstava za transfere organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, a u visini i na način kojim se ne ugrožava likvidna mogućnost budžeta. Dakle, kada neko stekne ovo prvo pravo, pravo na uplatu, tek će onda, u skladu sa mogućnostima budžeta, eventualno steći pravo na uplatu ovih doprinosa.
Dalje, tek po uplati doprinosa, odnosno po prenosu sredstava iz stava 3. ovog člana, fond donosi rešenje o utvrđivanju staža osiguranja. Ovde može proći i dve, i tri ili pet godina, i tek od tog trenutka će neko moći da ostvaruje pravo na penziju, odnosno na povećanu penziju ukoliko je stekao penziju ali mu je bio upisan manji broj godina radnog staža, a o čemu nam govori član 9. gde kaže – pravo na penziju stiče se najranije danom uplate doprinosa u skladu sa ovim zakonom.
Završiću zaista za nekoliko sekundi. Najbolji pokazatelj kakvi su vam ovi zakoni... Nemam vremena da pročitam ovo iz svih zakona, svi kažu isto, kaže – procena iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona. Dakle, ovo je iz obrazloženja koje nam je dostavila Vlada Republike Srbije. Tu se na najjasniji način vidi kakvi će biti efekti ovih zakona na život građana Srbije, a neće biti nikakvi, odnosno svakako neće biti pozitivni. Jedini efekat je davanje tog nekog lažnog obećanja.
Kaže u obrazloženju – za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna finansijska sredstva. Da li može neko da kaže – uplatićemo vam staž ili ovo ćemo ili ono ćemo, i da kaže da za to nisu potrebna nikakva finansijska sredstva. Na ovaj način Vlada jedino preuzima neke obaveze koje će možda dospeti, a možda i neće za dve ili tri godine.
Dalje se kaže – takođe neće doći do povećanja potrebnih sredstava na rashodnoj strani, odnosno sredstva za isplatu penzija ostaju na planiranom nivou. Dakle, dragi naši penzioneri, da ne biste previše razmišljali da li ćete imati nešto od ovoga i da li ćete dobiti neki dinar više, Vlada je unapred u obrazloženju rekla da, ponoviću još jednom, sredstva za isplatu penzija ostaju na planiranom nivou. Procenjuje se da se radi uglavnom o povezivanju staža za postojeće penzionere, odnosno osiguranicima koji će tek u budućem periodu steći pravo na penziju. Moguć je relativno mali priliv novih korisnika penzije, čiji se broj ne može tačno kvantifikovati, ali se sigurno ne očekuje značajan porast rashoda po osnovu priliva korisnika penzije iz ove kategorije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je još jedanput pokazana neozbiljnost vladajuće koalicije. Mislim da definitivno nije primereno da se rasprava o pet ovako važnih zakona, iz ovako važne oblasti krivičnog prava i krivičnopravnog zakonodavstva, objedinjuje i da mi ovde raspravljamo svega pet sati o nečemu što će na jedan veoma ozbiljan način uticati u budućnosti na živote svih naših građana. Ovde se upravo radi o ograničavanju određenih sloboda i prava.
Mislim da je definitivno ovoj temi trebalo posvetiti malo više vremena, tim pre što je i rasprava danas produžena koliko bude trajala, pa ste onda barem mogli pustiti nas koji smo se ozbiljno pripremali za ove zakone i koji zaista ozbiljno shvatamo slobode i prava građana da bar diskutujemo koliko mi želimo, sa ili bez vas, jer vas, naravno, više ne obavezuje ništa da sedite u ovoj sali.
Nažalost, na ove zakone podneto je negde oko 400 amandmana. Čuli smo da je negde oko 50% usvojeno. To već, samo po sebi, dovoljno jasno govori da postoje brojne nelogičnosti i nepreciznosti u ovim zakonima. Dosta je amandmana podnela i poslanička grupa SRS.
Nekome se može učiniti da neki amandmani, iako je dosta prihvaćeno, nisu možda mnogo važni, da se radi o nekim terminološkim razlikama, da je to razlika u jednoj ili dve reči, ali iako je kod nekih drugih zakona možda i dopušteno da zakon sadrži u sebi neku pogrešnu formulaciju, kada se dođe do krivičnog prava svaki zarez može značiti mnogo i mora se maksimalna pažnja obratiti na svaki član.
Zbog toga će i rasprava, posebno što se tiče poslanika Srpske radikalne stranke, biti više koncentrisana na sam rad u pojedinostima i na amandmane, jer se jedino na konkretnim primerima ovde može objasniti šta je to što smo mi svojim amandmanima tražili.
Doduše, mi nemamo pregled svih amandmana koji su prihvaćeni i samim tim, ako imate prihvaćenih oko 200 amandmana, onda je jako teško i raspravljati uopšte u načelu, bez informacije da li je ono o čemu sada raspravljamo eventualno već promenjeno nekom našom intervencijom ili nije. Ponavljam, nešto više ćemo reći o pojedinostima.
Takođe me čudi da današnjoj raspravi, koliko vidim, ne prisustvuje mnogo poslanika, ako uopšte prisustvuje, ispred Demokratske stranke. Zašto oni nisu zainteresovani za ovu raspravu, zaista ne znam. Možda zbog svih onih "reformi" koje su oni sprovodili u toku svog mandata, vezano za krivično pravo. Možda je to zbog onoga što su radili za vreme one njihove čuvene "Sablje".
Možda zbog toga da im neko ne bi pomenuo da je sudija Vrhovnog suda Vučković, koji je uhapšen, izabran za vreme njihovog mandata, i to ga nije birala Skupština. Isto tako, Milan Radovanović, zamenik specijalnog tužioca, koji je uhapšen, predložen je od strane Vlade Republike Srbije, za vreme mandata te "demokratske" vlasti. Da li zbog nekih drugih neslaganja, zaista ne znam, ali ponavljam, čudi. Možda bi bolje bilo da i oni budu tu i da nam odgovore.
Još jedan odličan primer šta i kako je radila ta vlast u svoje vreme. Ovde je nalaz veštaka povodom krivične prijave koja je podneta 2005. godine, a lansirana je za vreme predsedničke kampanje.
Tada je kandidat Srpske radikalne stranke bio predsednik stranke prof. dr Vojislav Šešelj. S obzirom na to da apsolutno nisu imali bilo šta da zamere nekome od ministara SRS-a, onda su se služili raznim lažima i podvalama, plasirali su krivične prijave, ne u sudove, nego na prvi i drugi Dnevnik RTS-a. Optužbe su pljuštale po informativnim programima i to je ponavljano iz dana u dan, ali od tih krivičnih prijava, naravno, ništa nije bilo. Sve su one odbacivane vrlo brzo, kada bi im prošao taj rok i razlog zbog koga su i pisane.
Evo, po nekima su se čak nalazi vodili. To je zamenik javnog tužioca iz Drugog opštinskog tužilaštva u Beogradu, Branko Stamenković, protiv koga je i Dragan Todorović podneo nekoliko privatnih krivičnih tužbi. Tražili smo da i stručnjaci utvrde kakvo je njegovo psihičko stanje, da li je on uopšte poslovno sposoban i da li je uopšte sposoban da obavlja funkciju zamenika javnog tužioca.
Pročitaću vam samo nekoliko rečenica iz zaključka veštaka, da vas ne bih opterećivao ovim silnim milionima, za čiju su proneveru optuženi Dragan Todorović i Ratko Marčetić, ministri iz redova Srpske radikalne stranke.
Veštak kaže: "Veštak je mišljenja da ne postoji krivična odgovornost optuženih Todorović Dragana i Marčetić Ratka iz člana 245. stav 2. a u vezi stava 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, jer su sa izdvojenog računa vršene isplate iz prenetih sredstava ŽTP Beograd na izdvojenom računu, sa koga računa su vršena plaćanja, pa samim tim ne stoji činjenica da su sredstva trošena suprotno Uredbi o uslovima, kriterijumima i načinu korišćenja sredstava za redovno i bezbedno odvijanje železničkog saobraćaja.
Za utrošena sredstva za pijaću i termalnu vodu i za izgradnju idejnog projekta postoji saglasnost Vlade Republike Srbije, a plaćanje je vršeno iz uplaćenih sredstava 0,35 dinara po uredbi o derivatima nafte, koja su uplaćivana na izdvojeni račun.
Veštak svoje mišljenje bazira na dokumentaciji u spisu predmeta, obavljenom razgovoru sa inspektorima i neposrednom uvidu u dokumentaciju ŽTP Beograd, kao i datom pismenom objašnjenju od strane stručne službe ŽTP Beograd".
Znači, apsolutno se može videti iz mišljenja veštaka da ne postoje nikakve indicije da je izvršeno krivično delo i jasno je da su ovi ljudi koji su ovakve krivične prijave pisali to radili u dnevno-političke svrhe i u svrhe obračuna sa političkim protivnicima.
Što se tiče samih zakona pokušaću da navedem nekoliko stvari za koje se zalagala Srpska radikalna stranka. Najpre, što se tiče zakona o izvršenju krivičnih sankcija, pokušali smo da modernizujemo donekle ovaj naš zakon, pa i da se prihvate neka rešenja iz tzv. razvijenijih zemalja.
Veoma je važno, u članu 136. stav 2. u Predlogu zakona predviđena je mera usamljenja, i to prema osuđenom za koga postoji opasnost od bekstva, nasilničkog ponašanja, samopovređivanja ili ugrožavanja reda i bezbednosti druge vrste.
Znači, može se odrediti ta mera, ali ovakva opšta formulacija apsolutno omogućava izuzetne zloupotrebe.
Kada se pročita i stav 2. gde se kaže da primenu posebne mere određuje upravnik zavoda ili lice koje on ovlasti, onda je jasno da je krug lica koja mogu izreći ovu izuzetno tešku meru po čovekovu psihu, i na svaki drugi način, praktično neograničen.
Dakle, ovo pravo je nekada imao samo ministar nadležan za poslove pravosuđa, a sada se po novom zakonu to pravo daje upravnicima zatvora, odnosno svakom licu koje on ovlasti da takvu meru izrekne.
Kada kažete da se mera može odrediti prema osuđenom za koga postoji opasnost od bekstva, da li postoji bilo koji osuđeni za koga u nekoj meri ne postoji opasnost bekstva ili opasnost od nasilničkog ponašanja, samopovređivanja ili ugrožavanja reda i bezbednosti druge vrste?
Treba pre svega imati na umu da se ovde radi o izvršiocima krivičnih dela, da su to krivična dela koja su teže prirode, ozbiljnija krivična dela, jer oni učinioci koji izvrše krivična dela za koja je zaprećena manja kazna zatvora ili postoje posebne olakšavajuće okolnosti u principu jako retko završavaju u zatvoru.
Znači, kada se radi o ljudima koji su više puta osuđivani ili koji su činili neka teža krivična dela, onda svakako da se na bilo koje lice koje se ikada nađe u zatvoru može primeniti ova mera.
Ova mera takođe može biti zloupotrebljena na brojne načine, jer je jasno da se apsolutno svako lice može podvesti pod ovu opštu normu.
Mislim da bi trebalo ograničiti primenu ove izuzetno teške mere i da bi tu meru trebalo staviti pod neku vrstu kontrole ili potpuno brisati, u skladu sa nekim evropskim tokovima.
Kod razvrstavanja osuđenih, npr. u članu 63, predlog Srpske radikalne stranke je da se razvrstavanje osuđenika vrši na osnovu ličnih svojstava, na osnovu vrste krivičnog dela, izrečene kazne, ranije osuđivanosti i nekih drugih kriterijuma.
Ono što je osnovno jesu lična svojstva osuđenika; da li ćete u istu sobu staviti nekoga ko je tu zbog saobraćajnog prekršaja zajedno sa masovnim ubicom.
Mislim da se mnogo više mora voditi računa prilikom razvrstavanja osuđenika.
U suprotnom, u opasnosti smo da ta izrečena kazna zatvora i vreme koje neka osoba provede u zatvoru, umesto da deluje povoljno na njegov dalji život i buduće ponašanje, umesto neke resocijalizacije koja bi trebalo da bude jedna od osnovnih svrha zatvaranja, mi dobijamo od nekoga ko je vršio neka krivična dela da ga bukvalno kroz to neko druženje sa učiniocima teških krivičnih dela, vi praktično od njega pravite još goreg kriminalca nego što je bio kada je u zatvor došao.
Dosta terminoloških nepreciznosti postoji u zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. Već u prvom članu Srpska radikalna stranka predložila je da se ovaj termin koji ste vi upotrebili "maloletni učinioci krivičnih dela" zameni terminom "maloletna lica koja se krivično gone", jer ne možete u prvom članu zakona koji se uopšte bavi krivičnim procesuiranjem maloletnih građana reći unapred da su to učinioci krivičnih dela. Onda apsolutno dalje odredbe nisu ni potrebne, odnosno samo eventualno odredbe o odmeravanju kazne ili da kažete – kako ćemo ovima koji su već unapred krivi odmeriti kazne i zašto bi uopšte sudili nekome ko je kriv.
Što se tiče krivičnog zakonika... Reći ću ponešto o svakom zakonu, jer je zaista kratko vreme. U krivičnom zakonu ima dosta promena, ali čini mi se da predlagač nije našao baš najbolju meru kod smanjenja, odnosno povećanja zaprećenih kazni. Jasno je da to u praksi dovodi do različitog postupanja i do različitih kazni za ista dela. Preveliki je raspon između kazni. Do sada nismo imali loše zakone i nije tačno da su bile male kazne zaprećene. Problem je u tome što su kazne koje su izricane uglavnom bliže minimumu koji je zaprećen i što se u najvećem broju ide ili na minimum ili čak na uslovnu osudu.
Dakle, nije trebalo povećavati te kazne nego je trebalo uticati kroz sudsku praksu da npr. za neko prosečno delo bude izrečena i prosečna kazna, za teže oblike veće vremenske kazne. Jedino što je trebalo – trebalo je primeniti zakon.
Na ovaj način dobili smo veće raspone i nemamo nikakvu garanciju da će ubuduće zakon biti primenjivan, već jedino postoji opasnost da će opet neko od učinilaca krivičnih dela za delo koje izvrši dobiti minimum, koji je npr. tri godine, a neko drugi će za isto delo pod istim okolnostima dobiti 15 godina zatvora. Mislim da to definitivno nije dobro i da je pre kod nekih krivičnih dela trebalo smanjivati kazne.
Kod krivičnih dela protiv Vojske SCG ja sam, pravo da vam kažem, sa velikim očekivanjem pogledao taj deo, s obzirom na sve ono što ste radili u prethodnom periodu. Pogledajte samo nazive tih krivičnih dela: izbegavanje vojne obaveze, izbegavanje popisa i pregleda, neizvršavanje materijalne obaveze, izbegavanje vojne službe, a da ne govorim o pomoći neprijatelju itd.
Znajući koliko je problema imala država u prethodnom periodu, znajući isto tako da je mnogo onih koji su izbegli vojnu obavezu, koji su bežali preko granice za vreme agresije NATO pakta na Srbiju i Crnu Goru i imajući u vidu na kraju da su svi oni abolirani, postavlja se pitanje čemu uopšte dalje ove odredbe služe, kako ćete za vreme mirnodopskog stanja primenjivati ove odredbe ako ih niste primenjivali za vreme rata.
Mislim da je dobar deo ovih krivičnih dela postao besmislen, jer te je kazne ili trebalo primenjivati ili krivična dela brisati. Najgore je kada imate krivična dela u zakonu, a ne primenjujete zakon ili ga primenjujete selektivno.
Još jedna stvar što se tiče novčane kazne. Mislim da su ove odredbe apsolutno nerazumljive i neupotrebljive, posebno ove koje se odnose na novčanu kaznu u dnevnim iznosima. "Novčana kazna u dnevnim iznosima se odmerava tako što se prvo utvrđuje broj dnevnih iznosa, a zatim visina jednog dnevnog iznosa". Pazite kako se utvrđuje: "Visina jednog dnevnog iznosa novčane kazne utvrđuje se tako što se razlika između prihoda i rashoda učinioca krivičnog dela u protekloj kalendarskoj godini podeli sa brojem dana u godini." Jedan dnevni iznos ne može biti ovoliki ili onoliki...
Ali, da li je moguće da neko misli da sud može da utvrdi u toku krivičnog postupka koliki je bio prihod učinioca krivičnog dela u toku prethodnih godinu dana? Znači, sud treba da utvrdi, pomoću ne znam kojih načina i sredstava, koliko je neko u toku prethodnih godinu dana imao prihoda, koliko rashoda, a treba voditi računa o tome da za većinu krivičnih dela kada prođe određeni vremenski period, kao prvo dok se ne otkriju učinioci, dok se sprovede predistražni i istražni postupak, pa tek kada počne krivični postupak veoma često od samog izvršenja krivičnog dela prođe po nekoliko godina.
Kako ćete vi za ljude, pogotovo one koji se češće pojavljuju pred sudom i koji su više puta osuđivani i vode kriminalan život, utvrđivati koliki su im prihodi i rashodi bili?

Povređen je član 104. i 101, gospodine Markoviću. Najpre moram da kažem da ne možete reći da se ne mogu određene sudije povezivati sa ovom ili onom strankom, jer to naravno nije tačno. Vi kažete da ne znate kada je neko izabran i da li je izabran glasovima Srpske radikalne stranke ili neke druge stranke. Normalno je da su sve one sudije i zamenici tužilaca koji su izabrani u Skupštini izabrani nekim glasovima; to nikada ne mogu biti samo glasovi SRS, nego više poslaničkih grupa, i onda taj konsenzus oko nečijeg izbora opet znači nešto.
Ali, specifičnost koja je vezana za zamenika Specijalnog tužioca je u tome što on nije izabran od strane ovog parlamenta, nego što ga je imenovala Nataša Mićić. Prema tome, dotična gospođa je sa poslaničke liste DS. Svi znate kakve ste zakone pravili za vreme "Sablje", da više nije bila potrebna Skupština, da je tužioce predlagala Vlada, da ih je imenovala Vlada, odnosno zamenike javnih tužilaca i onda vi možete, zato što su to direktno imenovana lica od određene stranke, reći da ta stranka snosi odgovornost zbog imenovanja lica.
Znači, tu nema ništa zlonamerno, to su apsolutno sve činjenice koje su veoma lako proverljive. To što se vama ne sviđa što su ti ljudi koje ste direktno vi postavili uhvaćeni u kriminalu, to je druga stvar.

Povređen je član 104. Poslovnika. Zaista neću ulaziti u neke lične rasprave sa bilo kim. Mislim da je dobro, i zbog nekih narodnih poslanika koji očigledno nisu pročitali zakone o kojima danas diskutuju, a pre svega zbog građana Srbije, da kažem šta zaista u ovim zakonskim predlozima koje smo dobili piše.
Najpre, što se tiče povećanja ove starosne granice na 65, odnosno na 60 godina i argumenta da je tako nešto postojalo do 1982. godine a da tada nije nikome predstavljalo problem, treba znati da to predstavlja neki nivo osvojenih prava i da svakako nisu evropski tokovi da se ono što su radnici jednom ostvarili sada umanjuje i ukida.
Šta ćete sledeće od tih garantovanih i osvojenih prava uzeti? Da li ćete reći da do 1956. godine nije postojalo ni osmočasovno dnevno radno vreme? Možda bismo i to mogli da vratimo na 10 ili 12 radnih sati dnevno?
Što se tiče ovih zakona, najpre vraćanja penzionerima ovog duga od jedne i po neisplaćene penzije, treba znati da se pare neće vratiti, već da se radi o pretvaranju tih neizmirenih sredstava u javni dug koji će biti vraćen ne do oktobra ili novembra, kako su to neki govorili, već do 20. januara 2008. godine.
Što se tiče poljoprivrednih penzionera, kao i poljoprivrednika, seljaka, na koje se svi vi veoma rado pozivate...

Povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine time što su ovde citirani neki pogrešni  podaci.               

Samo govorim šta je ono što zaista piše u zakonskim predlozima. Ukoliko pogrešim i jednu reč, slobodno izvolite i prekinite me.
Što se tiče 20,5 neisplaćenih poljoprivrednih penzija, one takođe neće biti isplaćene, iako svi znamo da su mizerne, da je to 200, 300 ili 500 dinara mesečno i da se kasni skoro dve godine, pa će biti pretvorene u javni dug takođe, koji će biti isplaćivan, verovali ili ne, do 20. februara 2010. godine. Vidite da li je to novembar ili decembar i ko će moći da doživi još pet godina, jer podsećam da je sada 2005. godina.
Na kraju, što se tiče čuvenog povezivanja staža doprinosa, da ne bi ljudi očekivali previše od ovog zakona, o tome na najbolji mogući način govori član 7: "Fond je dužan, ako su ispunjeni uslovi utvrđeni ovim zakonom, da donese rešenje kojim se utvrđuje pravo na uplatu doprinosa u skladu sa ovim zakonom, najkasnije u roku od 12 meseci od dana podnošenja zahteva". Znači, samo za one kategorije koje imaju podatke i na koje se odnosi ovaj zakon od dana podnošenja zahteva Fond će doneti rešenje o utvrđivanju prava na uplatu, ali tek u roku od 12 meseci.
Ništa se ne kaže o tome šta ako Fond ne donese takvo rešenje. Šta ako prođe tih godinu dana, a Fond ne donese takvo rešenje? Ima li kaznenih odredaba? Naravno, kaznenih odredaba nema. Znači, ovo je samo neka deklarativna obaveza Fonda.
(Više poslanika reaguje: Vreme.)

Poručio bih ovima koji dobacuju "vreme" da bi bilo bolje da su pročitali zakon i Poslovnik. Ja imam pravo da mi se odbije vreme koje sam potrošio na citiranje.
Odbijte mi vreme, gospodine Markoviću, koje je potrošeno na vaše upadice.

Dozvolite mi još da pročitam ovaj stav.

Zatim, kaže se – pravo na utvrđivanje staža osiguranja lice iz člana 2. ovog zakona stiče kada se Fondu prenesu sredstva iz budžeta Republike, u okviru planiranih sredstava za transfere organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, a u visini i na način kojim se ne ugrožava likvidna mogućnost budžeta, o čemu ministarstvo nadležno za poslove finansija obaveštava ministarstvo nadležno za penzijsko i invalidsko osiguranje i Fond, sa specifikacijom o uplati doprinosa, o odnosno o prenosu ovih sredstava. Fond donosi rešenje o utvrđivanju staža osiguranja, u skladu sa ovim zakonom, koji dostavlja podnosiocu zahteva.
Znači, to se dešava tek eventualno u trećem koraku. Prvo Fond treba da vam prizna pravo na uplatu. Ako bude para u budžetu, onda da se to uplati Fondu, pa tek onda da vam se eventualno upisuje taj staž. Znači, ne lipši magarče do zelene trave. Neće biti ništa ni u oktobru, ni u novembru, to će biti tek za nekoliko godina, ukoliko bude.
Opet se ponavlja situacija da vi namećete neke obaveze koje će se ispunjavati za tri, pet ili 10 godina. Vi ovde nećete biti i za godinu dana, i nemojte više donositi ovakve zakone. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 85. stav 1. kaže da se sednice Narodne skupštine održavaju utorkom, sredom i četvrtkom u vremenu od 10,00 do 18,00 časova, a član 86. stav 2. kaže da ukoliko predsednik konstatuje da na početku radnog dana u sali za sednice nije prisutna najmanje jedna trećina narodnih poslanika, sednica se odlaže za jedan sat. U 10,00 ovde nije bio dovoljan broj poslanika.
Sada je već, gospodine Markoviću, 10,10 časova, pa bih tražio da mi date objašnjenje u skladu sa Poslovnikom ili eventualno da se Skupština izjasni da se vrati vreme 10 minuta unazad. Hvala.

Gospodine Markoviću, i ranije sam vas upozoravao da apsolutno ne pokušavate da me naterate da se izjašnjavam sa mesta, iz hodnika, ili bilo kog drugog mesta, sem sa govornice, o bilo čemu. Dakle, ovde u ovoj sali se govori jedino sa govornice, te da li sam zadovoljan vašim objašnjenjem ili nisam, objasniću upravo sa ovog mesta.
Naravno, nisam zadovoljan vašim objašnjenjem. Mislim da je vaše objašnjenje sramno, isto tako kao što mislim da je vaše ponašanje sramno. Ukoliko vi mislite da ovde sede neki nerazumni ljudi, da ovde sedi neko ko ne može da pročita i da rastumači ovaj poslovnik, onda se grdno varate. Nemojte pripisivati sebi veća ovlašćenja nego što ih imate, a svakako nemate ovlašćenje da ovde od bilo koga pravite budalu.
Ne znam da li vi mislite da je ovde neko zaboravan, da se ne seća kako ste obrazlagali upravo ove članove poslovnika kada ste ovaj nesrećni poslovnik i predložili. Vi ste sami rekli da će sednice počinjati tačno u 10,00 časova ujutru, a što uostalom i kaže član 85, jer on gospodine Markoviću ne kaže da će sednica početi od 10,00 časova, pa nekada u nekom narednom daljem periodu, nego kaže da radni dan počinje u 10,00 časova, jasno i glasno.
Dakle, ukoliko u 10,00 časova nemate kvorum, dužni ste da odložite početak sednice za jedan sat ili da jednostavno priznate da ste prekršili Poslovnik, pa da čak i ovaj nakazni poslovnik, kakav danas imamo, ne želite da poštujete. Hvala.

Gospodine Markoviću, možda bi ipak najbolje bilo da ste vi podneli ostavku još onda kada je to tražila SRS, jer je očigledno da vi ili ne razumete ove odredbe Poslovnika ili iz sebi znanih razloga ne želite da ih primenjujete. Da li vi želite da kažete da negde u Poslovniku piše da poslanici treba da govore sa svog mesta? Onda uzmite i iznesite ovu govornicu, bacite je negde, ostaće samo vama mikrofoni i onda radite šta god hoćete.
Dakle, kao narodni poslanik imam pravo da se izjasnim da li sam zadovoljan vašim objašnjenjem o povredi Poslovnika, za koju sam tvrdio da je učinjena. Ukoliko nisam zadovoljan, to što Poslovnik kaže da će se Skupština bez rasprave izjasniti, to znači da, kada dođe dan za glasanje, neće se voditi nova i posebna rasprava, neće poslaničke grupe imati pet sati vremena da raspravljaju o tome da li je povreda Poslovnika učinjena ili nije. Dakle, i ovu odredbu ste pogrešno protumačili.
Pozivam vas još jedanput da mi odgovorite da li je u 10,10 zaista toliko sati ili može skupštinska većina glasanjem da kaže da nije 10,10, sada je 10,00. Vi možete da se izjasnite i da je danas subota, ali to ostaje na vama. Samo želim da žigošem to vaše protivpravno ponašanje, da to ostane za istoriju, kako ste brutalno kršili ovaj akt koji ste sami predložili i koji je vaša skupštinska većina izglasala.

Vrlo ste ljubazni, gospodine Markoviću. Prihvatam vašu kritiku. Za razliku od vas, pokazaću da sam razuman čovek i da je činjenica da moja kartica nije ubačena. Eto, zaboravio sam, pa ću karticu ubaciti.