Hvala, poštovani predsedavajući.

Evo, petog radnog dana Narodne skupštine u 2017. godini, inače 131. dana u 2017. godini, ponovo ću probati da dobijem vašu podršku za stavljanje na dnevni red Zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Narodna skupština je za ovih do sada četiri radna dana razmotrila dva zakona, a na ovom zasedanju po svoj prilici imaćemo samo jedan koji je, pošto Vlada nije u ovoj godini predložila gotovo nijedan zakon, predložio narodni poslanik. Očigledno da mogu i predlozi zakona koje predlažu narodni poslanici da dođu na dnevni red, ali jedino i isključivo ako dolaze od strane poslanika vladajuće koalicije. To je loše i daje pravo onim građanima koji su nezadovoljni radom parlamenta i upiru prst u sve nas govoreći kako ne opravdavamo i ne zaslužujemo da budemo ovde i da ne predstavljamo i ne branimo njihove interese.

Zakon o lokalnoj samoupravi usvojen je na početku jesenjeg zasedanja prošle godine i tada je smanjeno izdvajanje od poreza na dohodak koje je u starom zakonu 80%, ostajalo je lokalnim samoupravama, opštinama i gradovima, Beogradu 70%. Taj procenat je smanjen za 4, odnosno 6%. Tada je obrazloženo od strane ministarke da su gradovi i opštine jedva dočekali ovo smanjenje, da pet milijardi dinara manje, koliko će biti prebačeno na račune gradova i opština, njima u stvari ne treba i da će tih pet milijardi biti iskorišćeno za jačanje republičkog budžeta. Mi predlažemo da se ovaj procenat smanji, odnosno vrati na onaj procenat koji je bio pre. Razumemo i, hajde da kažem, verujemo ministarki i predstavnicima opština i gradova koji su rekli da im tih pet milijardi ne treba, ali smatramo da tih pet milijardi, koliko je ovom izmenom zakona Vlade prebačeno u republički budžet, treba da bude umanjeno smanjenjem poreza na dohodak građana sa 150 na 109, kako bi se rasteretila privreda i ono što se obećava godinama unazad, a svake godine više puta u ovih pet godina vlasti, konačno krene da i ostvaruje. Hvala.

Kao što sam već rekao, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalnih samouprava i predlog ovog zakona su povezani. Naime, stopa poreza na zarade se nije menjala nijednom u poslednjih pet godina mandata ove Vlade i iznosi 10%, a ukupna izdvajanja na neto zarade isplaćene u Srbiji od strane svakog poslodavca iznose 67%, na porez, na doprinose, za zdravstveno i penziono osiguranje. Po toj stopi, privreda Srbije je jedna od najvećih i najnekonkurentnijih.

Godinama unazad čujemo apele ljudi iz privrede da se nešto uradi po ovom pitanju i čujemo odgovore iz Vlade – da, da, evo sad ćemo, krećemo sa reformama, itd. Jedna od poslednjih takvih najava bila je pre nekoliko dana od odlazećeg premijera i dolazećeg predsednika Republike Srbije koji je rekao – da, evo, biće sigurno smanjenje poreza na dohodak građana, 1, 2, 3 ili 4%, koliko nam, kaže, dozvoli MMF.

Ja sad vas, kolege narodni poslanici, pozivam da skupite hrabrosti i da podržite ovaj predlog, bez dozvole i amina MMF-a, koji kaže da za 1% stopu sa 10 smanjimo na 9% poreza na dohodak građana. To je minimum onoga što je rekao dolazeći predsednik da treba i može da se uradi. On je govorio do 4%. Hajde da sačekamo novu Vladu pa da vidimo koliko će i da li će im MMF nešto odobriti.

Ali, hajde mi, ako ništa drugo, da čujemo taj glas i da za 1% smanjimo poresku stopu opterećenja poreza na dohodak građana. To je simbolično u ukupnom iznosu, ali šalje jedan signal da Vlada Republike Srbije, odnosno, ne Vlada, izvinjavam se, nego Narodna skupština, pošto ovo nije predlog Vlade nego moj, a može da dobije i da bude usvojen jedino glasovima svih nas, čuje glas ljudi koji stvaraju dodatu vrednost u Srbiji i krene u ovo rasterećenje. To rasterećenje omogućiće više sredstava svakom poslodavcu, koji može da iskoristi to i da poveća plate zaposlenima, da reinvestira, da razvija svoj posao. Mislim da je to jedini pravi put za stvaranje privrednog rasta, a ne ova šarena laža o kojoj nam Vlada govori već pet godina.

Koristim priliku koju po Poslovniku imamo da na početku svakog redovnog zasedanja narodni poslanik predloži izmene i dopune dnevnog reda i neke zakone, upravo iz želje da građanima Srbije, ukoliko prate prenos iz Skupštine i ukoliko ga uopšte ima, omogućim da čuju da postoji i drugačija politika od one politike koju Vlada Republike Srbije neprekidno, iz dana u dan, i jedino ona promoviše na kanalima, informativnim emisija Javnog medijskog servisa Srbije. A taj Javni medijski servis Srbije moraju, po zakonu koji smo usvojili 2016. godine, da plaćaju svi građani, zato što je tada, uprkos obećanju da se to neće desiti i da će taksa na električno brojilo kojom se finansira Javni medijski servis biti ukinuta, ta taksa i taj namet ponovo vraćen. I ne samo što je vraćen, nego je zakonom onemogućeno da se oslobodite plaćanja te takse ukoliko imate više električnih brojila na svoje ime u okviru jednog domaćinstva. Znači, domaćinstva koja imaju električno brojilo na nekom pomoćnom objektu ili garaži, moraju na osnovu svakog tog brojila da plaćaju taksu za Javni servis i ne postoji mogućnost po zakonu da se te takse oslobodi.

Ono što mi predlažemo je da građani Srbije, poreski obveznik, fizičko ili pravno lice, može samo jednom da plati ovu taksu, a ne da plaća po brojilu, jer to nije suština zakona. Zakon finansiraju građani Srbije, a ne električna brojila. Mislimo da ako već nema ništa od obećanja da će taksa za Javni medijski servis biti ukinuta, ako je ona ponovo uvedena, ako ništa od tog obećanja nema, makar možemo da oslobodimo građane da više puta plaćaju ono što, verujem, veliki broj i ne koristi, jer je program Javnog medijskog servisa takav da ga građani, bar veliki broj njih, verujem, ne gleda. Ne mogu da se informišu pravilno, mogu da čuju samo jednu stranu, samo jednu politiku i naravno da onda i rezultati izbora u takvoj dezinformisanosti mogu da daju samo jedan rezultat.

Više od godinu i po dana ima koliko je Poslanička grupa Socijaldemokratske stranke predložila Predlog zakona o prestanku važenja privremenog uređivanja načina isplate penzija. Poslanici Demokratske stranke i Poslaničke grupe „Dveri“ su se takođe pridružili svojim inicijativama i imaju slične predloge zakona.

Suština svih tih zakona je da se ispravi nepravda kada je pre dve i po godine jednom broju penzionera, bez ikakvog razloga, obrazloženja zašto je određena ta granica od 25.000 dinara, preko koje su sve penzije umanjene za 20 odnosno 25%. I ono što je karakteristično za ovaj zakon koji u svom nazivu ima tu reč „privremeno“ uređivanje načina isplate penzija je da to „privremeno“ u politici ove Vlade i nameri ove Vlade, nažalost, postaje trajno.

Kada je usvajan ovaj zakon, tadašnji ministar rada, i sadašnji, nažalost, gospodin Vulin, rekao je da se odrednica iz zakona o kojem je govorio briše, kada je originalno stigao iz Vlade, da će zakon trajati tri godine, zato što će pre tog roka se steći uslovi da zakon prestane da važi, očigledno da se od toga odustalo.

U obrazloženju Vlade koje je poslato narodnim poslanicima da se ovaj predlog zakona ne prihvati, stoji da je ova mera utvrđena da bi se omogućila dugoročna finansijska stabilnost sistema penzionog osiguranja. I u najavama Vlade, ministara, premijera i budućeg predsednika, nigde se nijednom rečju ne govori da će ova nepravda biti ispravljena, da će penzioneri kojima su umanjene penzije 2014. godine, da će prestati važenje ovog zakona, da će njihove penzije biti vraćene na isti nivo, a ono što je suština našeg Predloga zakona je da im i razlika koja im nije isplaćena bude isplaćena u narednih godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona.

To što je urađeno, ta otimačina od penzionera, ja verujem da će jednog dana doći na naplatu. Koliko god Ustavni sud bio nem, ja verujem da će se naći pravni put i da će ljudi ostvariti svoje pravo, a tada ćemo imati velikih finansijskih problema da to vratimo.

Hvala.

Evo jednog predloga zakona koji nije politički, koji nema ni ekonomske posledice po budžet Republike Srbije, ali imao bi velike, ukoliko bi ga usvojili, velike pozitivne posledice po ugled parlamenta i način rada.

Da imamo jedan ovakav zakon i da uredimo rad parlamenta na način na koji je to predviđeno ovim zakonom, ne bi bili u situaciji kada danas, 131 dana 2017. godine, tek peti dan radimo u ovom parlamentu i verovatno nećemo raditi još neko vreme, jer nam sada predstoji pad Vlade i izbor nove Vlade. I, imali bi mnogo bolji rezultat od toga da smo do sada za ova četiri radna dana koliko smo radili, usvojili svega dva zakona. Slovom i brojem, dva.

Na početku svake od tri redovna zasedanja odbila je vladajuća većina preko 60 predloga raznih zakona koji su predložili narodni poslanici, uglavnom iz opozicije. Da kada predlog zakona dođe od strane poslanika vladajuće većine taj predlog, kao što smo mogli da vidimo danas, po hitnom postupku bez problema se stavlja na dnevni red.

Predlog zakona o predlaganju zakona treba da onemogući lošu praksu koju imamo, da se usvajaju zakoni po hitnom postupku bez javne rasprave, bez toga da javnost zainteresovane strane, građani imaju uvid šta to Narodna skupština planira da donese i na koji način to planira da izmeni ili na drugačiji način uredi njihove živote. Izbegli bi situaciju gde gotovo po pravilu ti zakonu, usvojeni po hitnom postupku, i stupaju na snagu po hitnom postupku, ne onih Ustavom propisanih osam dana, nego narednog dana po objavljivanju u „Službenom glasniku“.

Sve ovo čini pravni sistem Srbije nesigurnim. Sve to čini Srbiju nesigurnim mestom za strane investicije i svake druge investicije. Sve to čini Srbiju zemljom sa najmanjom stopom rasta u regionu. Jednom od najmanjih stopa rasta zemalja koje su nisko razvijene, u koje Srbija nažalost spada. Ukoliko ne uradimo nešto i uredimo naš pravni sistem, neće biti privrednog razvoja, neće biti privrednog rasta.

Hvala predsedavajući.

I ovaj zakon stoji u proceduri od septembra meseca 2015. godine, znači skoro dve godine. Suština ovog zakona, verujem da moje kolege poslanici to znaju ali uporno odbijaju da stave predlog ovog zakona na dnevni red i da o tome razgovaramo i da ga usvojimo, je da se porez na dodatu vrednost, odnosno stopa poreza na dodatu vrednost za dečiju hranu, smanji sa 20%, što je opšta stopa, na 10%. Kao što je to slučaj sa nekom drugom vrstom robe.

Ova mera, po našem mišljenju, pre svega treba da pokrene raspravu o teškom stanju porodica, materijalnom stanju porodica sa malom decom u Srbiji. Na koje sve načine država Srbija može da im pomogne. Uporno odbijajući, skrećući pogled od ovih problema nažalost imamo tragične posledice. Iz godine u godinu broj mladih ljudi i ljudi koji odlaze iz Srbije sve više raste, kao što raste i negativna stopa priraštaja. Svake godine je sve veća razlika između preminulih i novorođenih građana Srbije.

Ne znam koliko je još ova Vlada spremna da okreće glavu od ovog problema. Pet godina ovaj zakon i razni drugi zakoni ne dolaze na dnevni red Skupštine i o njima se ne razgovara. Najavljuju se samo u kampanji kada treba da se izađe pred izbore, pa se onda besomučnom propagandom ponavljaju laži kako će se uskoro izmeniti zakon i omogućiti razne beneficije porodicama sa malom decom Nažalost, izbori prođu, ništa se ne desi, stvari ostanu onakve kakve su bile.

Zato vas pozivam kolege narodni poslanici da uradimo nešto, da uradimo ovaj mali i simboličan čin u efektu koji on sam po sebi ima, ali pokažemo nameru da želimo kao narodni poslanici, predstavnici svih građana Srbije, da se uhvatimo sa problemom bele kuge, kako se to kaže u Republici Srbiji, i vidimo na koji način jedan negativan trend koji već duže vremena postoji u Srbiji možemo da preokrenemo. To je pitanje budućnosti i odgovornosti svakog od nas.

Hvala predsedavajući.

Suština ovog zakona je da se uvede akciza na zaslađena pića i veštačke sokove. Govorio sam već o tome, Svetska zdravstvena organizacija je pre nekoliko godina na osnovu podataka iz celog sveta proglasila epidemiju gojaznosti. Kao jedan od razloga navela je lošu ishranu i pre svega kod dece i konzumiranje velikih količina nezdrave hrane i zaslađenih pića i veštačkih sokova.

Ti podaci govore u svetu da je broj dece koja pate od gojaznosti dupliran i da iznosi 4,9%. Nažalost u Srbiji su te brojke mnogo dramatičnije, pa nekad se kaže da je svaki četvrti učenik gojazan. Drugo istraživanje kaže da je svaki treći ili negde svaki peti, a bio je skoro neki tekst da svako drugo dete ima problem sa gojaznošću. Umesto da Srbija uradi nešto po ovom pitanju, da kao što je to uradila Mađarska, Meksiko, Norveška, SAD i brojne druge države uvede opterećenje na veštački zaslađena pića, Vlada radi nešto sasvim suprotno.

Ministar finansija koji je ovde lično rekao da on nema ništa protiv ali iza toga stoje veliki lobiji, sam se stavlja u funkciju tih lobija i na promociji koka kole u Srbiji učestvuje u priči o rezultatima poslovanja te kompanije u Srbiji. Nije sporno poslovanje koka kole u Srbiji, ali mislim da briga Vlade Republike Srbije pre svega treba da budu njeni građani. Kao što je zdravlje građana Srbije ugroženo od duvana i duvanskih proizvoda i postoje određene akcize, tako smatramo da je i vreme da se uvede i akciza na zaslađena pića. Ona je simbolična po našem predlogu, to je pet dinara po litru, a sredstva dobijena tim trebala bi da se potroše na edukaciju mladih i obezbeđivanje jednog zdravog obroka u školama. Hvala vam.

Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru od početka ima u sebi jednu veliku manjkavost. Ta manjkavost ogleda se u tome što je definicija javnog sektora urađena po našem mišljenju pogrešno. Iz javnog sektora kako to definiše ovaj zakon isključena su javna preduzeća, Narodna banka Srbije i Javni medijski servis.

Upravo ona mesta, institucije, gde postoji najveća razlika u platama zaposlenih koji isti posao obavljaju u Narodnoj banci Srbije i u školstvu ili u nekom javnom preduzeću i u zdravstvu. Bez uključivanja ovih institucija u okvire ovog zakona nema prave reforme javnog sektora. Uvođenje platnih razreda kako je to najavljivano za početak ove godine, a onda gle čuda volšebno odloženo na još godinu dana, neće dati rezultate i ispraviti razlike u platama za isti posao u javnom sektoru, ukoliko ceo javni sektor ne bude obuhvaćen ovim zakonom.

Naš predlog je da se u zakon unese da u javni sektor spadaju zaposleni u javnim preduzećima, zaposleni u Narodnoj banci i u Javnom medijskom servisu. Po našem mišljenju, ovaj zakon uvodi jedan loš princip i smatramo da on treba da se promeni, a to je princip da se iznad svega stavlja budžetsko ograničenje, odnosno ispunjavanje budžeta kao najvažniji prioritet u radu, a ne funkcije zbog koga postoji određeni organ i posla koji treba da obavi i interesa građana koji treba da zaštiti.

To je jedan loš princip, loš manir i smatramo da treba da se promeni. Ovaj zakon je ugrozio položaj zaposlenih u javnom sektoru i oni to na svojoj koži osećaju već godinu dana, kako je ovaj zakon usvojen.

Nažalost, pored sve priče o reformama, rastu, jedino što izgleda u Srbiji ne rastu, to su plate, pa umesto obećanih 500 pre godinu dana prosečne zarade evra u Srbiji, pre nekoliko meseci se obeća 400, a onda ne bude ni tih 400, nego 383 evra.

Hvala predsedavajući.

Zakon o kulturi koji je donela Narodna skupština pre nešto više od godinu dana ima u sebi jednu manjkavost koju mi sa ovim predlogom o izmenama i dopunama želimo da ispravimo.

Radi se o tome da se dve stvari, jedna je da se kao kulturna delatnost i oblast kulturne delatnosti zakonom definiše i umetnička fotografija. To je postojalo u Nacrtu zakona, a zatim je u Predlogu zakona koje je usvojilo Ministarstvo i poslalo u Narodnu skupštinu, to bilo obrisano.

Smatramo da ljudi koji se bave umetničkom fotografijom zaslužuju da budu obuhvaćeni ovim zakonom, da im se omoguće prava koja ovaj zakon pruža i da nisu na mestu argumenti tadašnjeg ministra, srećom bivšeg, koji je odbio da se ovaj predlog nađe u zakonu.

Druga stvar vezana je za priznanje u vidu doživotnog mesečnog primanja za vrhunski doprinos u nacionalnoj kulturi. Mi smo predložili rešenje u zakonu onako kako je to urađeno za vrhunske sportiste, da kada kulturni radnik dobije priznanje svetskog ili evropskog karaktera stekne pravo na nacionalnu penziju. Automatski po zakonu, a ne kako je sada predviđeno odlukom ministra koja može da bude pozitivna, ali može da bude i negativna.

Smatramo da bi jedna ovakva mera olakšala rad kulturnim radnicima u Srbiji, poboljšala teško stanje u kulturi, preokrenula jedan loš trend da se iz godine u godinu sve manje izdvaja za kulturne manifestacije i kulturne delatnosti, a nadam se prekinula je i onu lošu praksu kojoj smo svedoci poslednjih dana, a to je da se i ovo malo sredstava što je na raspolaganju u republičkom budžetu i budžetu lokalnih samouprava deli, ne na osnovu vrednosti nečijeg znanja i rada, nego isključivo na osnovu stranačke pripadnosti i bliskosti sa vladajućim strankama. Imamo skandalozne odluke na konkursima za dodelu kulturnih sredstava iz oblasti kulture na konkursima i u Republici i u gradovima i opštinama Srbije.

Drago mi je da su se i kolege iz Lige socijaldemokrata Vojvodine pridružile našoj inicijativi da se konačno na dnevnom redu Skupštine nađe i Predlog zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom.

Mi smo ovaj zakon podneli pre više od godinu dana i dobili smo odgovor od strane Ministarstva, ministra Vulina nadležnog za ovu oblast da Vlada radi na ovom zakonu. Nažalost, Vlada radi na ovom zakonu svih pet godina, koliko u ovom ili onom obliku vladajuća većina postoji, pet godina razne radne grupe mesecima razmatraju, ali tog predloga zakona nema.

Ponovo smo u kampanji pred ove predsedničke izbore imali obećanje kako će brzo biti usvojen ovaj zakon i omogućene brojne beneficije porodicama sa decom.

Nažalost, to je bilo još jedno lažno obećanje vladajućih stranaka, jer tog zakona nema, ni u proceduri, a evo ni danas na dnevnom redu.

Ja vas pozivam da nešto uradimo, odnosno da ovaj zakon u kome nema ništa sporno, ni od strane ministra, a čini mi se ni od strane Vlade.

Kada je ovde bio premijer, jednom prilikom, rekao je dajte - Predlog zakona. Lično sam mu ga dostavio iako je taj predlog zakona po proceduri otišao u Vladu, ali nikakvog odgovora nije bilo.

Za to vreme stanje u Srbiji je iz godine u godinu sve lošije. Srbija je, nažalost prva u Evropi po riziku od siromaštva. Neko kaže 24,5% stanovništva, nekad kaže statistika 36%. U Srbiji je najveći jaz između bogatih i siromašnih. U Srbiji više od jedne trećine dece je ugroženo siromaštvom, a mi na sve to nemamo očigledno nikakav odgovor, jer bojim se da iza ovog mog izlaganja, kada budemo glasali, neće se čuti zvono i ovaj predlog zakona neće dobiti većinu da se nađe na dnevnom redu. Pa, možemo da ne usvojimo sve što ovde pište, možemo da usvojimo neka bolja rešenja, a i da usvojimo neka rešenja, izmenimo zakon koji nije menjan od 2011. godine i promenimo stanje, loše stanje u Srbiji. Hvala.

Hvala.

Umesto da o ovom predlogu raspravljamo pre godinu dana, s obzirom da je prošlo više od godinu dana od kada su se u Savamaloj nelegalno od strane maskiranih, nepoznatih lica rušila privatna imovina, od kada su se od strane tih istih maskiranih lica, nepoznatih, još uvek nepoznatih, lišavali građani Srbije slobode i oduzimana im je lična imovina. Više od godinu dana je prošlo od kada se policija od strane onih koji su uspeli da pobegnu tim maskiranim banditima i pozovu policiju u pomoć, oglušila o pozive na pomoć i na intervenciju. I danas, godinu i više dana posle, nema ni jednog jedinog odgovora od strane nadležnog organa koji bi trebao da vodi istragu po ovom pitanju šta se tačno desilo, a čulo se mnogo toga, najviše od predsednika Vlade, koji je prvo rekao da su kompletni idioti, a onda je rekao da su za to odgovorni ljudi iz vrha gradske vlasti. Znači, kompletni idioti iz vrha gradske vlasti.

Ali, do dana današnjeg nemamo odgovor ko su oni, kako se zovu, na kojim su funkcijama, po čijem su nalogu to radili, kao što nemamo ni odgovor na to koje naredio policiji da tu noć ne postupaju, ostvaruje svoju Ustavom definisanu obavezu da štiti građane, štiti zakon, zato što jedina ima pravo na monopol sile i koje to odlučio da suspenduje državu Srbiju na nekoliko sati i u čijem interesu.

Čini mi se da javnost odgovore na sva pitanja zna, i ko je glavni fantom Savamale, i u čijem interesu se radilo, pa čak i ko su bili izvršioci, iako su nosili maske, ali pravni organi ili organi nadležni za to još uvek ne reaguju, i dok oni ne reaguju mi ćemo tražiti formiranje anketnog odbora.

Hvala.

Smatram da je predlog u suprotnosti sa članom 157. Poslovnika stav 2, koji kaže – Narodna skupština može da odluči da obavi zajednički načelni pretres o više predloga zakona koji su na dnevnom redu iste sednice, a međusobno su uslovljena rešenja o njima povezana, s tim što se odlučivanje o svakom predlogu obavlja posebno.

Znači, mi u ovom predlogu imamo jedan zakon, dva zakona o potvrđivanju sporazuma i sve ostalo su imenovanja i izbori. Zato smatram da ne možemo da objedinimo raspravu o zakonima, o izboru na javnotužilačke funkcije, na funkcije predsednika sudova, na funkcije sudija, ne možemo da objedinimo i raspravu o autentičnom tumačenju odredaba člana 82. i da za to postoje drugi mehanizmi.

Ukoliko želite da ovaj parlament ne radi ili da radi kraće, imate član 95, koji govori o mogućnosti skraćene rasprave, kada su na predlogu dnevnog reda izbori i imenovanja, kada su na predlogu dnevnog reda međunarodni sporazumi, kada su na predlogu dnevnog reda manje izmene zakona. Znači, sve to možete da uradite, ali ne možete da objedinite raspravu o 43 tačke dnevnog reda. Ovde uopšte ne govorim o brojevima. Govorim o tome šta se objedinjuje. Poslovnik ne govori o mogućnosti objedinjavanja izbora na funkcije sa zakonom, nego isključivo o mogućnosti da se zakoni čija su međusobna rešenja međusobno uslovljena i povezana, da se jedino tada može objediniti rasprava.

Hvala, predsedavajuća.

Vrlo je komplikovano diskutovati o ovoliko tema za 20 minuta, koliko imamo pravo, s obzirom da se radi o potpuno nepovezanim stvarima. Ja ću pokušati da što više kažem o svemu što je na dnevnom redu.

Prvo je Zakon o sudijama. Ono što je interesantno to je da ovaj zakon nije predložila Vlada, nego jedan narodni poslanik, a Vlada se o dopisu koji smo danas dobili od predsednika Vlade saglasila sa ovim predlogom zakona, a uvažavajući kaže ono što piše u obrazloženju i onda sam ja čitao malo razloge za donošenje ovog zakona i nikako nisam uspeo da pronađem razloge kojima se menja mogućnost izbora predsednika sudova u više od jednog mandata i skraćuje rok sa pet na četiri godine.

S obzirom da je ista ova većina u novembru 2013. godine izmenila Zakon o sudijama u kom je stalo da je mandat predsednika suda četiri godine i da može na to mesto da bude biran ponovo.

Ja jedino mogu da razumem da kolega Martinović, tada nije bio u parlamentu, tada je kao što kaže ova knjiga „gazio“ Tomu i Vučića... Pa, jedna knjiga. Danas se ovde delila po Skupštini. I on nije bio tu kada je većina koja sada pripada, izmenila Zakon o sudijama. Mislim da bi trebalo ministarka pravde iako ni ona nije bila na toj funkciji tada, ali je kontinuitet vlasti u Srbiji koji postoji pet godina da nam objasni šta je to loše bilo u tim izmenama, koje je ista ova većina pre nepune četiri godine usvojila i sada vraća na staro, jer ja iz ovog obrazloženja ništa nisam video, nijedan argument da se to sada promeni onako kako je to bilo 2013. godine. Ali to je manir ove vlasti – pet godina, menjaju se stvari, vrte se u krug. Jedna od prvih izmena bila je bila upravo to. Rekli ste jednom na pet godina i nema nikakvog produženja što se tiče penzija, odlaska u penziju i slično.

A, onda se za ovih pet godina sve menjalo, pa je mogao neko da ostane na funkciji pošto stekne zakonski uslov za odlazak u penziju na jednoj funkciji, na drugoj funkciji. Evo ga sada ponovo to. Znači, može da ostane na funkciji predsednik suda do kraja mandata, može ponovo da se bira. Jeste li pogrešili? Recite da ste pogrešili i gde ste pogrešili, a grešite u svemu što radite, jer ne znate šta radite.

Promena ovog zakona nije došla iz Vlade, koja bi morala da organizuje javnu raspravu, pa da se priča o tome kakvi su efekti promene iz 2013. godine i šta je tada loše urađeno i zašto je ovo urađeno sada, a urađeno je zato što ovaj zakon ima svoje ime i prezime. On se tačno radi za određene ljude, određene ljude koji su odane vlasti, ljude koji su od onih 600 sudija članova SNS koji sada treba da ostanu na svojim funkcijama i da odrade neki posao za SNS.

Ja pozivam predlagača zakona da do kraja rasprave nam kaže koji su to ljudi, njihova imena i prezimena. Ovo su zakoni koji se pišu za određene ljude, zakoni kojima se narušava načelo opštosti kod donošenja zakona. Zato je stanje u pravosuđu Srbije iz godine u godinu sve lošije i lošije. I tu ću da stanem, jer želim nešto da kažem o sporazumima, međunarodnim, kojima se Srbija zadužuje za dodatnih 208 miliona evra. O tome od strane predlagača, a to je ovde ministarka Kuburović, nije rekla ni jednu jedinu reč. Ona je ovlašćena ispred Vlade da govori i o ova dva zakona. I kao što je pročitala, vezano za izbor tužilaca, mogao je neko iz Ministarstva finansija da joj dostavi da pročita nešto i o ovim zajmovima i da vidimo zašto se država Srbija zadužuje za novih 208 miliona evra.

Koji su to efekti za 182 miliona evra kredita koji treba prvi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća? Kako će to da se unapredi rad javnih preduzeća za 182 miliona evra, koliko Narodna skupština treba sada da odobri da se poveća dug Srbije? Da nam da ona odgovore o stanju u javnim preduzećima, o tome da je 4. marta po zakonu koji je ove godine, po zakonu koji je ova Skupština usvojila, istekao rok da se okončaju izbori svih direktora u javnim preduzećima. Godinu dana kako je usvojen zakon, 2016. godine u martu, godinu dana je Vlada imala da okonča izbor direktora. Da li je okončan? U koliko je okončan? Ni u jednom. Evo, ja ću da kažem, ni u jednom. Jedva je Vlada uspela da raspiše oglase za izbor direktora u tim javnim preduzećima. Šta je radila u tih godinu dana? Nastavila sa praksom postavljanja partijskih kadrova, partijskih kadrova na mesta direktora javnih preduzeća.

Najsvežiji primer – Koridori, naš bivši kolega Babić, v.d. direktora, direktor Pošte, v.d. direktora, poslanica, koleginica naša, direktor Srbijagasa, poslanik, direktor. Pa, da li je to u skladu zakonom koji smo doneli ovde pre godinu i nešto dana? Zašto donosimo te zakone ako ih ne poštujemo? Šta da očekujemo, šta će se desiti sa ovih 182 miliona evra koje treba da ode u razvojne politike javnih preduzeća?

Voleo bih da mi ministarka objasni koje su to politike, šta će to da se radi u javnim preduzećima, da li će da se smanje gubici koji će ove godine iznositi preko 300 miliona evra. Javna preduzeća u Srbiji su najveći generator deficita. Ima veze, jer govorimo o zajmu od 182 miliona evra za javna preduzeća. A, kakvo je stanje u javnim preduzećima? Da li treba da krenemo redom, od EPS-a, od Srbijagasa, Pošte, Elektromreže? Koliki su gubici i šta se tamo dešava? Koliko je manja proizvodnja struje bila u EPS u martu ove godine u odnosu na mart prošle godine, u februaru ove godine u odnosu na februar prošle godine?

Šta je sa čitanjem električnih brojila? Zašto, ako je sve bilo u redu, zašto se poništio ugovor i radi se sada novi konkurs? Sve su to pitanja o kojima ovaj parlament treba da razgovara, a Vlada nas nije udostojila da pošalje nekog ko će o tome reći jednu jedinu reč, nego očekuju da se ovde glasa i da se odobrenje da se Srbija zaduži za 182 miliona evra.

Naravno da poslanička grupa SDS neće podržati ove sporazume, bez rasprave, bez da znamo za šta će te pare biti potrošene, ko je odgovoran za stanje u kojima se sada javna preduzeća Srbije nalaze.

Hajde da krenemo dalje. Kakav odnos ima ova Skupština prema hitnom postupku? Imamo dve tačke posle, četiri i pet, valjda, čini mi se, dnevnog reda, gde treba da se utvrdi prestanak funkcije određenih ljudi, po hitnom postupku. I onda, od 27. decembra čekamo taj hitan postupak do 11. maja, četiri i po meseca, hitno. Stvarno je hitno.

Sada, nešto da kažem, drago mi je što je ministarka nekoliko puta naglasila kako se Vlada nije mešala u predloge koji su dolazili iz Državnog veća tužilaštva za tužioce o kojima danas raspravljamo. Sada ja vas da pitam – da li je istina da je Državno veće tužilaca uputilo Vladi tri imena za tužioce za ratne zločine? A, koliko je Vlada uputila Skupštini imena? Dva. Znači da je menjala. Znači, rekli ste neistinu, jer ste rekli – nije menjala ništa. Ja sam vam našao jednu promenu. Ne kažem ja da li Vlada ima ili nema prava. Ja govorim o tome da je ministarka nekoliko puta insistirala – ništa nismo menjali. Menjali ste. Menjali ste, lagali ste. To je manir cele Vlade, ne čudi me da to i vi radite.

Šta je problematično kod ovog izbora? Vlada je nama poslala dva imena. I, za one koji su tu malo duže od ovog jednog saziva, ta imena nisu ništa novo. Ja ću vas podsetiti, pošto je većina bila tu u decembru 2015. godine, da su ista ova dva imena, i Snežana Stanojković i Milan Petrović, pored još tri imena, bili kandidati za tužioca za ratne zločine i raspravljali smo ovde u parlamentu u decembru 2015. godine, pre isteka mandata tužioca koji je tada bio na toj funkciji i ni jedan kandidat nije dobio većinu.

Gospođa Snežana Stanojković dobila je 75 glasova poslanika, a gospodin Milan Petrović pet. Najviše glasova dobio je gospodin Dejan Terzić, koji sada nije prošao Vladu. Znači, bio je, to treće ime na predlogu koje je poslalo Državno veće tužilaca, ali se nije našao pred nama. Šta mi sada da očekujemo, koji će kandidat dobiti većinu ovde, ako pre godinu i po dana ni jedan nije dobio većinu? Zašto se igramo sa tom institucijom? Šalju se ista imena posle godinu i po dana. Šta se promenilo?

Vlada nam je poslala samo biografije, ali nije nam poslala, recimo, planove rada. Državno veće tužilaca je, kada je utvrđivalo listu kandidata, jer je bilo pet kandidata, razgovaralo sa njima, dalo ocenu stručnosti. Tu su svi dobili maksimalan broj poena, ali su se te ocene razlikovale u predstavljanju programa. I gospođa Snežana Stanojković, koliko sam ja uspeo da nađem, dobila je 19,6 poena, gospodin Milan Petrović 13,6 i gospodin Dejan Terzić 11,6. Tako ih je i rangirala i poslala Vladi. Ali, mi nismo videli te programe.

Na osnovu biografije očekujete da se opredelimo za ljude koji su već bili ovde i nisu dobili podršku, pa to je neozbiljno, to je neodgovorno. Vi urušavate instituciju Tužilaštva za ratne zločine na ovaj način.

Siguran sam da postoji puno slučajeva kojima to tužilaštvo treba da se bavi da bi sprali ljagu sa svih onih građana Srbije koji u ratnim zločinima, a to je najveći broj, nisu učestvovali. Treba da bude osuđen svako ko je činio ratne zločine u Srbiji i u ime srpskog naroda. Ko nije učinio, naravno, treba da bude oslobođen. Nikada nećemo da krenemo napred ukoliko ne skinemo tu ljagu koja stoji na svakome od nas.

Na kraju, želim nešto da kažem o izboru sudija koji se prvi put biraju i predsednika sudova. Mi smo dobili ovde kandidate za izbor predsednika sedam sudova, koji je poslat 31. oktobra 2016. godine. Moje prvo pitanje– na koji mandat ih biramo? Da li ih biramo na pet godina ili ih biramo na četiri godine, ako se usvoji sada ova izmena? Trideset prvog oktobra bilo je pet godina jedan put. Na koliko ih sada biramo? Nismo čuli ništa o njima. Niko iz Visokog saveta pravosuđa nam se nije obratio.

Sledeće pitanje je vezano za izbor tri sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. U obrazloženju stoji da je konkurs za ova tri mesta raspisan 14. aprila 2016. godine, znači pre više od godinu dana. Moje pitanje je, s obzirom da se tih godinu dosta dešavalo na polju izbora koji se prvi put biraju na funkciju, da li je ovo troje kandidata polagalo test? Test je obaveza koja je po pravilniku morala da bude usvojena do 29. marta 2016. godine od strane Visokog saveta sudstva. Visoki savet sudstva nije to uradio na vreme, pa je oglas za sudije koji je bio iz septembra prošle godine poništen, jer nije bio usvojen pravilnik i po njemu nije izvršeno testiranje, a to je obaveza po zakonu.

Sada sam, pripremajući se ovde, video da je pravilnik usvojen u februaru ove godine, da se u njemu nalaze 782 pitanja, a bila je priča da će biti 200. S obzirom da ovde u obrazloženju ne vidim kada je obavljen razgovor sa ovim kandidatima, da li su ovi ljudi, ovi kandidati prošli sada taj zakonom obavezan deo i da li je ovaj predlog u skladu sa zakonom ili ne?

Sve ove stvari nam ne daju za pravo da glasamo ni za jedan predlog koji se nalazi na dnevnom redu u ovoj objedinjenoj raspravi. Sve što smo čuli i u prethodnoj raspravi o stanju, o izboru tužioca, ali pre svega stanju u Tužilaštvu u kome se srećom sada sve više i slobodnije govori od strane samih tužilaca, o političkim i drugim pritiscima kojima su izloženi. Činjenica je da je Tužilaštvo dobilo i poverenika za samostalnost koji sam govori o tome da postoje pritisci. Kao primer prvi i najveći govori slučaj u Savamali, a možemo da mu dodamo i primer ovoga što se dešava u Bačkoj Palanci, progonu jednog policajca koji se bori protiv narko dilera, gde javni tužilac iz Bačke Palanke ne nalazi elemente krivičnog dela, a posle pritiska traži izuzeće i slučaj se prebacuje u Novi Sad kod verovatno nekog podobnog tužioca.

Sve što prođe kroz Vladu Republike Srbije, ovakva kakva jeste, koja radi na način na koji radi, koja laže, koja laže, dokazao sam da laže, jer je ministarka nekoliko puta rekla nismo menjali, a onda prizna da je menjala. Sve te laži, prevare i obmane, stanje u Srbiji, u pravosuđu, u ekonomiji, u zdravstvu, školstvu, nalažu nam da budemo protiv Vlade i svakog predloga. Nećemo podržati ove predloge.

Verujem da ovde ima časnih ljudi i ne želim ni na koga pojedinačno da bacim ljagu, ali radi se o jednom ne transparentnom postupku, u atmosferi straha, u atmosferi pritisaka, u atmosferi autocenzure i cenzure. Dok na te stvari ne damo odgovor, mi kao društvo, nećemo krenuti napred, nikakva Poglavlja 23 i 24, akcioni planovi koji se ne ispunjavaju, jer ne mogu da se ispune jer parlament ne radi. Peti radni dan u ovoj godini svega, dva usvojena zakona, pa verujem da smo za Poglavlje 23 ima više od 20 zakona koje smo morali da usvojimo po akcionom planu, a gde je Ustav? Reforma Ustava do kraja ove godine po akcionom planu. Nikada mi taj posao nećemo završiti dok je ova Vlada u mandatu. Zato je dobro da što pre ode.

Hvala, predsednice.

Postavio bih pitanje ministru energetike, gospodinu Antiću, vezano za situaciju u EPS.

Da li je istina da je država Srbija od početka ove godine uvezla električnu energiju u vrednosti više od 50 miliona dolara? Da li je istina da je EPS u februaru mesecu ove godine proizvela 12,5% manje električne energije nego u istom mesecu 2016. godine? Da li je istina da je EPS proizvela samo 55% od planirane proizvodnje električne energije u martu mesecu ove godine? Da li je istina da je od početka marta 1/2 kapaciteta Termoelektrane „Nikola Tesla“ u Obrenovcu van pogona, ne zato što su u pitanju samo planirani remonti, već nesposobnost rukovodstva EPS? Da li je Kolubara proizvela, odnosno iskopala svega 70% planirane količine uglja u martu mesecu ove godine i da li je zbog toga danas na zalihama Termoelektrane „Nikola Tesla“ u Obrenovcu svega 44% planiranih količina uglja?

I, da li je moguće da čovek koji je već 13 meseci, protivno zakonu koji je usvojila ova Narodna skupština, vršilac dužnosti generalnog direktora EPS, gospodin Grčić, kandidat u najužem krugu kandidata za izbor novog direktora EPS? Da li je on ili neko drugi od rukovodioca EPS-a odgovarao za falsifikovanje računa za električnu energiju koju su građani Srbije dobili u januaru mesecu i koje je lično on prvo negirao da su falsifikovani i da postoji bilo kakav problem, a tek kada je predsednik Vlade reagovao i rekao kako su se eto neki građani požalili njemu, vršilac dužnosti direktora, gospodin Grčić i po svojoj prilici novi direktor, generalni direktor EPS-a tek onda reagovao i navodno priznao grešku EPS-a i pokušaj manipulacije sa računima za električnu energiju.

Elektroprivreda Srbije je najvažnije državno preduzeća i uopšte preduzeće u Srbiji i ovako neodgovorno ponašanje ljudi koji ih vode, uz očigledan blagoslov i predsednika Vlade i ministra Antića imaće dugoročno negativne posledice na privredu i na sveukupan razvoj Republike Srbije. Da li ministar Antić ima nameru da na bilo koji način reaguje ili ne?

Drugo pitanje, postavio bih premijeru Aleksandru Vučiću, da li će doći danas u 18,00 časova u Hercegovačku ulicu u Savamaloj da kaže građanima koji će se tamo okupiti ko su kompletni idioti koji su pre godinu dana srušili tri objekta i suspendovali državu Srbiju na nekoliko sati. Hvala vam.

Predsednice, poštovani ministre, intervencija naša u članu 2. bila je da se jasno naznači da se u pogledu prava pacijenata u ovom postupku, ukoliko to nije definisano ovim zakonom, primenjuju odredbe zakona kojim se regulišu prava pacijenata. Smatramo da je dobro što je Vlada prihvatila ovaj amandman i time dodatno razjasnila i utvrdila na koji način građani mogu da ostvare svoja prava kroz ovaj zakon u svim mogućim slučajevima. Hvala.