Zahvaljujem se.
Uvažena predsednice, ja bih postavio pitanje RTS-u, vezano za pretplatu i oslobađanje pretplate.
Pošto dolazim iz kraja gde je veliki broj staračke populacije, ljudi više ne žive u našim selima, a to ne važi samo za Svrljig, to važi i za okolne opštine na jugoistoku Srbije, a po Zakonu o pretplati treba se plaćati po 150 dinara za svako brojilo, ima mogućnosti po članu 42. i oslobađanja od pretplate, gde decidno kaže da svi oni pretplatnici koji imaju svoje brojilo, a ne žive u domaćinstvu i ne troše struju, po njihovom zahtevu oni se moraju osloboditi od TV pretplate od 150 dinara.
Ja sam u razgovoru sa mojim komšijama, sa ljudima iz Svrljiga, čiji su roditelji u selima umrli, oni su nasledili svoje kuće, svoja domaćinstva i dalje imaju svoje brojilo i imaju struju, ali ne troše. Oni su podneli zahtev februara meseca ove godine RTS-u i do dana današnjeg nisu dobili odgovor, a i dalje im dolazi svakog meseca da moraju da plate pretplatu iako imaju mogućnost i obavezan je RTS da ih oslobodi po Zakonu o upravnom postupku za 30 dana od dana kada su podneli zahtev za oslobađanje.
Pitam odgovorne, kada će se tim ljudima dati rešenje o oslobađanju od pretplate? Jer, velika je populacija ljudi koji žive u gradovima čije su dedovine ostale u našim selima, oni dolaze tamo, ali ne troše struju. Znači, molio bih predstavnike RTS-a i odgovorne da se što pre ti ljudi po njihovom zahtevu oslobode od pretplate, jer je svaki dinar potreban našim građanima, a sve su te opštine u našem kraju, na jugoistoku Srbije, veoma siromašne i ljudi su veoma siromašni. To je jedno pitanje.
Drugo pitanje je isto za Ministarstvo zdravlja i RFZO, a vezano je za jednu firmu koja se nalazi na teritoriji opštine Svrljig. Firma se zove „Herbogal“. Inače, do 1992. godine, to je bila „Krka“. Posle onih problema i ratova, država Srbija je uredbom prenela i formirala firmu „Herbogal“. Do 2004. godine firma „Herbogal“ je funkcionisala i radila. Godine 2004. otišla je u stečaj i do dana današnjeg iz stečaja nije izašla. Opština Svrljig ima mogućnosti i ima zainteresovanih investitora koji žele da ulože u tu firmu. Inače, ta firma je, osim proizvodnje lekova, tabletara, imala svoje dve hladnjače, sušare i te stvari.
Ja bih pozvao nadležne u Ministarstvu zdravlja i odgovorne u RFZO da se što pre reši problem sa „Herbogalom“. Ako Fond zdravstva ne može to da završi, ja bih predložio Ministarstvu zdravlja da nadležnost prenese lokalnoj samoupravi, a imamo zainteresovanog investitora koji bi tamo krenu da radi još sutra. Inače, ta firma se nalazi na 15 km od autoputa. Put je veoma frekventan i nalazi se na ulazu u Svrljig. Pitanje je - kada će se rešiti problem „Krke“, odnosno „Herbogala“, da mogu tamo ljudi da se uposle?
Inače, moram to da kažem, imam vremena, bio sam kao narodni poslanik, zajedno sa pomoćnikom predsednika opštine, u RFZO i u razgovoru sa licem Petar Stajković, on je tamo zadužen baš konkretno za te probleme, u razgovoru sa njim sam video da oni nisu zainteresovani za rešavanje tog problema. Ujedno, mogu da kažem i da je svojim ponašanjem u razgovoru sa njim, gospodin Petar Stajković, ja sam s njim govorio, on je gledao negde iza sebe, nije obraćao pažnju na ljude koji žele da reše probleme, nije obraćao pažnju na ljude koji dolaze iz daljih opština i na taj način je degradirao i Skupštinu, degradirao i predsednika opštine i sve ljude opštine Svrljig. Ja bih pozvao i direktora RFZO da razgovara sa svojim radnicima, kao što je primer Petar Stajković, jer na takav način saradnja i sa lokalnim samoupravama i sa ljudima je vrlo loš primer za sve. Mi probleme moramo rešavati. U krajnjem slučaju, ako se problem ne može rešiti, može se makar razgovarati sa ljudima.
Hvala vam još jednom.

Zahvaljujem se.
Ja bih po amandmanu. Normalno bih pozvao sve kolege poslanike da ne prihvatimo amandman jer se sećamo prošlog saziva kada smo imali više stotina amandmana – briše se.
Podržavam u potpunosti ovaj Predlog zakona zato što moramo i uštedeti da bismo obezbedili lakše funkcionisanje budžeta.
Što se tiče lokalnih samouprava, ja ću govoriti još jednom o svojoj lokalnoj samoupravi gde sam bio predsednik opštine, a moja lokalna samouprava je Svrljig gde je do 2000. godine bio veći broj radnika nego stanovnika. Posle 2000. godine, posle onih zakona o stečaju, loših privatizacija, svi radnici izgubili su radna mesta.
Inače, Svrljig ima preko 200 kilometara putne mreže koju održava lokalna samouprava. Imamo 500 kvadratnih kilometara.
Prema tome, da bismo to sačuvali, odradili, mi smo tamo ulagali i u putnu infrastrukturu, ulagali smo u mladost, kulturu. Imamo kulturne manifestacije, kao što dani Gordane Todorović, kao što je izdavanje knjige bdenja, kao što je izdvajanje puno stvari za mlade, recimo stipendije izdvajamo, finansiramo stipendije završne godine studija za sve studnte.
Izdvajamo za poljoprivredu blizu 10% budžeta, izdvajamo za privredu, za zapošljavanje mladih, izgradili smo bazen iz svojih sredstava, završavamo sportsku halu iz svojih sredstava, imamo 22 radnika manje zaposlenih nego što imamo pravo da radimo. Prema tome, ja mislim da opština Svrljig može biti primer, kao što je rekla ministarka, za sve opštine, zato što je jug Srbije, jugoistok Srbije u veoma teškom stanju. Mi smo demografski ugrožena opština, devastirana opština, ali se borimo i trudimo se da tamo ostanemo. Ja sam svojim primerom pokazatelj kako treba da se zalaže za svoj kraj i svoju opštinu. Lako je da se ode iz svog mesta u Beograd, da se rukovodi iz Beograda. Ja živim u Svrljigu, zalažem se za svrljiški kraj i za celu jugoistočnu Srbiju.

Uvažena predsednice Skupštine, uvažena ministarko državne uprave, uvaženi sekretari, predstavnici Ministarstva finansija, poštovane kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, a to je opština Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš.
Ja ću ovde govoriti i predstavljam u Skupštini Srbije Ujedinjenu seljačku stranku i izabran sam sa liste SNS. Inače, rekao sam, dolazim iz opštine Svrljig, gde ste vi juče na zasedanju i rekli kako je opština Svrljig jedna od retkih opština koja je primer kako treba da se radi domaćinski i odgovorno.
Opština Svrljig jeste opština koja je jedna od najnerazvijenijih, ali je poštovala pravila kako je rečeno i mi u našoj opštini Svrljig nemamo veći broj zaposlenih manje 22 zaposlenih. Ta sredstva koja nismo dali za zaposlene, mi smo ta sredstva izdvojili za izgradnju sportske hale, za izgradnju bazena, za dogradnju vrtića, za stimulaciju bračnih parova novorođene dece. Mogu da kažem, bio sam i predsednik opštine, da je opština Svrljig primer kako treba da se radi.
Inače, Predlog ovog zakona ja ću podržati i kao čovek i kao poslanik, jer mislim da svi predsednici opština i opštinsko rukovodstvo mora biti odgovorno, mora pratiti kako se radi u opštini, a da se na zapošljava i da se rade neke stvari koje nisu dobre za građane.
U prethodnom periodu bio sam uvek za sve one predloge koje je predložio premijer Vlade, gospodin Vučić, jer glasanjem za ovaj zakon, glasanje je i za budućnost naše dece i za budućnost njihove dece. Moramo štedeti, ali s druge strane svi koji vode opštine moraju biti odgovorni, moraju pratiti projekte.
Jedna stvar koja je vrlo bitna, predložiću sada sa ovog mesta, jer je mnogo lako da se troši budžet, normalno, trebamo tražiti mogućnosti da kroz stimulaciju zapošljavanja, mi moramo obezbediti povećanje, za ovu razliku koja nam se sada skida, ovih 6%.
Predložio sam Ministarstvu finansija u prethodnom periodu, imamo jedan zakon koji je donet 1992. godine, Zakon o vraćanju utrine i pašnjaka selima na korišćenje. Predlažem da taj zakon povučemo, da ga stavimo van snage, jer imamo velike površine parcela, njiva, koje su neupotrebljive ili su uzurpirane. Tim zakonom, kada taj zakon povučemo iz procedure, damo mogućnost lokalnim samoupravama da izdaju to zemljište, da stave zemljište u funkciju i na taj način mogu da pune svoj budžet. To je bio moj predlog i na velikom broju pododbora koje sam imao i na Odboru za poljoprivredu.
Još nešto, veliki problem svih lokalnih samouprava jesu i psi lutalice. To moram da kažem kao čovek, jer u prethodnom periodu veliki broj pasa lutalica imali su probleme sa ljudima, i zbog toga je veliki broj opština bio opterećen sa tužbama i naplaćivanjem tih ujeda. Zbog toga, predlažem da se u što veći broj opština pripreme azili za pse i da se normalno u što većem broju opština obezbede sredstva kroz projekte kako bi mogle da se razvijaju.
Vlada Republike Srbije na čelu sa našim premijerom izdvaja velika sredstva za lokalne samouprave za jugoistok Srbije. Ja ću podržati ovaj predlog zakona i podržaću sve zakone koje predlaže Vlada na čelu sa našim premijerom.

Zahvaljujem se.
Uvažena predsednice, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, a to je opština Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš.
Izabran sam sa liste Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje, ali kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke i u Skupštini Srbije predstavljamo jedinu seljačku stranku.
Kao poslanik, podržaću sve ove predloge i mislim da oni u potpunosti održavaju političku snagu i izbor građana koji su dali na izborima aprila meseca i svi ovi nedostaci koji sada kažu kolege poslanici koji su nezadovoljni, to jeste na neki način njihovo mišljenje, ali mišljenje građana je bilo drugačije.
Sada sam po prvi put predložen i nadam se da ću biti izabran u telu Parlamentarna delegacija Skupštine crnomorske i mislim da ću tu dati doprinosa, jer je za mene to velika čast i zadovoljstvo da mogu da predstavljam i svoju Srbiju, jer smo mi domaćini u narednom periodu.
Sada bih voleo da kažem svim ljudima, da svi mi koji smo izabrani i koji predstavljamo naše građane u svim tim delegacijama želimo da to pokažemo na najbolji način i da predstavljamo našu zemlju Srbiju onakvu kakva jeste, zemlja domaćina i ljudi koji poštuju sve, ali moraju poštovati samo sebe.
Još jednom napominjem, glasaću za sve ove predloge, s tim što napomena jeste i ta, za RIK da svi oni koji su bili i učestvovali na izborima i svi oni koji su na neki način izgubili ili dobili manji procenat glasova i svi ti imaju mogućnost i da se žale, ali rezultat je svih nas i broja poslanika ovde u Skupštini, još jednom glasaću kao čovek za sve ove predloge.

Uvaženi predsedavajući, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, to je opština Svrljig koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš. Inače, ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, izabran sa liste SNS.
Kao čovek, voleo sam da izaberemo našu predsednicu Skupštine u petak, 3. juna, zato što je crveno slovo, zato što je to bila slava Svrljiga i slava grada Niša – car Konstantin i carica Jelena, ali verovatno vi, pošto ste možda veliki vernik, zbog toga niste nastavili da radite i zbog toga ste prekinuli rad Skupštine u petak. Ali, nema smetnje, mi ćemo danas nastaviti. Ja ću podržati gospođu Maju Gojković, kao poslanik, jer mislim da je veoma dobra osoba, da zna da vodi Skupštinu, to je pokazala u prethodnom periodu.
Inače, ja kao čovek i kao pravi srpski domaćin, uvek poštujem u prvom planu naše žene, jer iza svakog jakog muškarca, iza svake jake kuće, stoji jaka žena, a naša Narodna skupština za nas je nešto najbitnije i zato mislim da Maja Gojković, i kao čovek i kao žena, može najbolje voditi našu Skupštinu i prikazati je u najboljem svetlu, što se tiče naše zemlje Srbije.
Ja sam siguran da ćemo svi mi ovde u Skupštini podržati Maju Gojković, a pozivam i kolege poslanike iz opozicije jer ćemo na taj način maksimalno dati podršku našim ženama, jer iz opštine iz koje ja dolazim žena je predsednik opštine. Zato vas pozivam sve da glasamo gospođu Maju Gojković, jer ćemo na taj način imati jaču i bolju mogućnost da naša Skupština bude, što se kaže, još transparentnija nego što je bilo do sada.
Inače, iskoristio bih priliku sada da, kao čovek, svim ljudima muslimanske veroispovesti čestitam Ramazan i da im poželim svima puno zdravlja i sreće.

Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, uvažena potpredsednice Vlade, kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, opštine Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš. Inače, u Skupštini Srbije predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, izabran sa liste Srpske napredne stranke. Govoriću o zakonu vezano za zaposlene u pokrajini i lokalnim samoupravama, pošto sam dugi niz godina bio i zamenik predsednika opštine i predsednik opštine Svrljig, tako da imam dosta iskustva vezano za rad i funkcionisanje lokalne samouprave.
Kao što smo čuli, od 2005. godine do danas služio je Zakon o državnim službenicima. Sada konkretno ulazimo u postupak menjanja zakona, gde ćemo dati mogućnost da se određene novine stave, vezano za rad zaposlenih u lokalnim samoupravama i u pokrajini.
Mislim da je ovaj zakon prikladan, dobar i da ovim zakonom dobijamo mogućnost da se neke stvari koje do sada nisu bile definisane mogu rešiti. Ima mogućnosti i za zaposlene, za one koji su funkcioneri, imenovana, izabrana i postavljena lica, gde se sada daje mogućnost da ljudi po prvi put imaju i v.d. recimo, načelnika opštinske uprave. To su neke nove kategorije vezano u sferi ovog zakona. Imamo i obavezu određenih upošljenih ljudi, kada su vanredne situacije, kada su njihove obaveze, kako treba da rade, mogu da dobiju neka niža radna mesta u okviru svog znanja, tako da je ovaj zakon je stvarno kvalitetan i dobar zakon i daje mogućnost da se lakše i bolje funkcioniše u lokalnim samoupravama.
Govoriću vrlo kratko, vezano za rad i funkcionisanje lokalne samouprave. Dolazim iz opštine Svrljig, u kojoj ima 22 radnika manje nego što ima potrebe i poštovali smo uvek sve ono – jedan radnik kod nas radi nekoliko tih poslova. Moj zadatak kao predsednika opštine i sada kao čoveka ovde u Skupštini koji predstavlja i opštinu Svrljig i ljude koji žive na selu i od sela jeste da pozovem sve one koji rade u lokalnim samoupravama, funkcionere i one ljude koji rade određene druge stvari, koji su dobili taj posao, da mnogo više moraju obraćati pažnju na one ljude koji dolaze kod njih, sa posebnim akcentom na ljude koji dolaze iz sela, seoskih naselja, da s tim ljudima moraju mnogo ozbiljnije raditi, prema njima moraju biti tolerantniji i sa osmehom moraju se rešavati problemi. Jer, svi koji su dobili taj posao, taj posao moraju da poštuju, za taj posao moraju da odgovaraju i po zakonu, a najviše zbog tih ljudi, zbog ljudi koji žive na selu, kažem sa akcentom, za one starije, da se njima posebno obrati pažnja i prema njima moraju biti mnogo pažljiviji.
Kao narodni poslanik, ja ću glasati za ovaj zakon i za set svih ostalih zakona, jer mislim da ćemo ovim zakonom dati mogućnost da lokalne samouprave i zaposleni u lokalnim samoupravama mnogo lakše i bolje rade, da za to imaju svu odgovornost. Ovim zakonom ćemo doprineti da lokalne samouprave i AP Vojvodina lakše funkcionišu. Još jednom ponavljam, ja ću kao poslanik glasati za ovaj zakon i set ostalih zakona i glasaću za ostale zakone koje je predložila i koje će predložiti Vlada Republike Srbije. Siguran sam da će Vlada, na čelu sa premijerom, gospodinom Vučićem, imati mogućnosti da nastavi ovim korakom, a i bržim, i u narednom periodu posle ovih pokrajinskih, lokalnih i parlamentarnih izbora.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Uvažena ministarko sa kolegama, kolege poslanici, građani Srbije, zahvalio bih se i Vladi i Ministarstvu poljoprivrede što je prihvatilo moj amandman. Mislim da je ovo prava stvar da na ovaj način pomognemo, usvajanjem ovog amandmana imamo mogućnost da pomognemo i našim ljudima, kao što ste malo pre govorili, u brdsko-planinskom području, gde ima dosta ljudi, ali ne može da ode veterinar, tako da postoji mogućnost da se usvajanjem ovog amandmana obezbedi priplodnjak koji će moći da završava posao za potrebe dalje reprodukcije, a normalno uz to mora taj što ima tog priplodnjaka, uz saglasnost nadležnog ministarstva, odnosno ministra, mora voditi svoj delovodnik, da se zna kako se radi i na koji način se radi.
S druge strane, prihvaćeno je i da naziv: „sperme“ bude sada naziv: „seme“, što takođe mislim da je dobro i siguran sam da ćemo i usvajanjem ovog amandmana, a i ostalih amandmana kojima želimo da se poboljša ovaj zakon o stočarstvu, jer smo svedoci da je potreba da se mnogo više ulaže u stočarstvo, da je potreba da to rade lokalne samouprave, da to radi i nadležno ministarstvo, a i Vlada Republike Srbije.
Još jednom se zahvaljujem vama na usvajanju ovog amandmana i siguran sam da ćemo imati mogućnosti da svi zajedno damo uvek prednost struci, ovde će veterinari raditi svoj posao. Voleo bih i u narednom periodu da se mnogo više stavlja akcenat na selo, na poljoprivredu, a posebno akcenat na veterinarsku službu, na veterinare, na veterinarske radnike, jer mislim da su oni jedan od stubova nosivosti naše poljoprivrede zbog zdravlja životinja, a gde je zdravlje životinja, tu je i zdravlje ljudi. Hvala vam još jednom na usvajanju ovog amandmana.

Zahvaljujem.
Uvaženi gospodine ministre, uvaženi predstavnici sudova i tužilaštva, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, to je opština Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš.
Sada ću, kao i moje kolege poslanici, govoriti o Predlogu zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koji nemaju živih naslednika. Mislim da je ovo jedan od najbitnijih predloga, što se tiče današnjeg dana. Konkretno, na ovaj način ispravićemo grešku koja nije urađena unazad 71 godinu.
Svi smo svedoci događaja i govora kako je bilo. Čuli smo malo pre vas, ministre, kada ste govorili šta je rađeno 1941, 1942. godine, kada su naši predstav-nici tog vremena radili neke negativne stvari na štetu jevrejskog naroda, gde smo svedoci da je veliki broj ljudi ubijeno, nestalo, gde su celokupne porodice nestajale.
Ja ću se sada osvrnuti na grad Niš, na okolinu jugoistočne Srbije, na centar jugoistočne Srbije, a to je Niš, gde je u rimskom dobu bio veliki broj Jevreja, da je za vreme turske okupacije isto bila jevrejska zajednica, bila je jevrejska škola. Pre početka Drugog svetskog rata u Nišu je bilo 360 Jevreja koji su radili kao veterinari, lekari, trgovci, i ostalo i bili su veoma dobri domaćini. Posle završetka Drugog svetskog rata ostalo je samo njih četvoro. Svi su ubijeni u logoru na Crvenom Krstu, u logoru gde je ubijeno preko 30 hiljada ljudi, gde nisu samo nestali Jevreji, Romi, nego i Cigani.
Ja ću sada sa ovog mesta podsetiti sve vas, a i ostale građane koji će kasnije gledati ovaj prenos Skupštine, da će u Nišu za dva dana biti obeležen 12. februar, a to je dan kada su se po prvi put u Evropi organizovali zatvorenici i pobegli iz logora na Crvenom Krstu, gde je 105 tih ljudi ostalo živo, 46 je poginulo. Među njima je bio veliki broj Jevreja. Prvi među njima koji je poveo tu pobunu bio je Branko Bjegović, po kome se zove jedno naselje u Nišu. Ovo govorim baš iz tog razloga što je i na Crvenom Krstu i u Nišu taj logor bio veoma frekventan, veliki broj ljudi je ubijen. Moramo pamtiti sve ono što je bilo.
Ja sam kao čovek i kao narodni poslanik veoma zadovoljan što ste vi sada stavili da ovaj predlog zakona danas izglasamo, da damo mogućnost jevrejskoj zajednici da ima neku satisfakciju, da ova sredstva koja se izdvajaju narednih 25 godina iz budžeta Republike Srbije, 950 hiljada evra, od 1. januara 2017. godine… Mislim da je to korektno, da je to pošteno. Mislim da treba da se pamti, da se nikad ne zaboravi to što je urađeno od 1941. do 1045. godine.
Ja ću isto glasati za ovaj drugi set zakona koji ste danas predložili, kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke sa liste SNS. Mislim da je vaše ministarstvo i vi, kao ministar, jedan od najuspešnijih ministara pravde koji su bili u višepartijskom sistemu. Ja stvarno poštujem vaš rad, rad vašeg ministarstva, jer puno grešaka je ispravljeno, puno stvari je urađeno za dobrobit svih građana naše zemlje Srbije. Mi moramo vratiti poverenje u naše sudstvo, u naše tužilaštvo i u sve one institucije u Srbiji koje su izgubile svoje značenje i poverenje naroda u prethodnom periodu.
Još jednom ću vas pozvati da budete gost kod nas u opštini Svrljig i da zajedno obiđemo sudsku jedinicu Prekršajnog suda i da zajedno sa vama neke stvari, koje su tamo, popravimo i da bude još bolje i uspešnije za sve građane u samom Svrljigu i na nivou Niškog regiona i u celoj Srbiji. Ja ću kao poslanik glasati za set svih ovih zakona sa zadovoljstvom i za sve zakone koje predlaže Vlada na čelu sa našim premijerom.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, opštine Svrljig koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš. Ja kao narodni poslanik ovde u Skupštini Srbije predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, a izabran sa liste Srpske napredne stranke. Kao i do sada, u potpunosti podržavam sve predloge zakona koje je podnela Vlada Republike Srbije, na čelu sa našim premijerom gospodinom Vučićem, a poseban akcenat stavljamo sada na rad Ministarstva za rad i socijalnu politiku, na čijem čelu je gospodin Vulin, koga stvarno izuzetno cenim kao pravnog i uspešnog ministra koji se zalaže da odradi one stvari koje u prethodnom periodu niko nije smeo da odradi, nije imao ni snage ni sluha, ali vi to radite.
Ja ću govoriti o predlozima za dopunu Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Mislim da su neophodne ove dopune, jer smo svedoci šta se dešavalo u prethodnom periodu. Veliki broj lica invalida koji su imali problema sa gornjim ekstremitetima, problem sa vidom, kada dođu u situaciju da završe neki posao u nekom javnom organu, konkretno recimo u lokalnoj samoupravi, gradskoj upravi, turističkoj organizaciji ili bilo gde na nekom drugom mestu, oni da bi to uradili moraju da stave svoj potpis, ali zbog svojih nedostataka to ne mogu da urade. Više puta od ljudi koji ne vide oni traže da se stavi potpis prstom, što je za te ljude stvarno ponižavajuće. Stvarno mislim da ćemo ovim Predlogom zakona i dopunama ovog zakona staviti tačku na neke loše stvari koje su bile u prethodnom periodu, da ćemo dati mogućnost tim ljudima koji su hendikepirani na određen način, koji imaju velikih zdravstvenih problema, ali mi ih na ovaj način stvarno stavljamo u red svih, jer svi želimo da ti ljudi budu maksimalno ispoštovani. U svojoj bližoj okolini imam ljude koji su invalidi, koji imaju velikih problema i na koje svi stavljamo akcenat, ali sada na ovaj način dajemo mogućnost da ti ljudi završavaju svoj posao bez problema. Ovim predlogom i dopunom ovog zakona pečatom gde će biti ugravirani njegovi podaci, ugraviran njihov potpis, oni će na taj način stvarno rešiti svoj problem i biće mnogo lakše za njih.
Ja sam stvarno kao narodni poslanik zahvalan vama, ministre, što ste i u budžetu za 2016. godinu ostavili isto onoliko sredstava za ljude kojima je potrebna pomoć. Evo, mi smo unazad nekoliko meseci imali i Odbor za poljoprivredu u Bačkoj Topoli, gde smo jednim zaključkom inicirali da se preko vašeg Ministarstva uđe u postupak promene PIO zakona vezano za poljoprivredne proizvođače. Konkretno, ja znam da ste vi već formirali grupu i na tome se radi, jer svi znamo da nije isto kada plaćaju PIO fond vezano za poljoprivredu čovek koji ima jedan hektar i čovek koji ima sto hektara, a i kvalitet zemlje nije isti kod mene u Svrljigu gde je brdsko-planinsko područje i tamo gde je ravničarsko područje.
Sada ću vas još jednom pozvati, pošto stvarno imate vere, hrabrosti i velike snage i svi ovi zakoni koje radimo veoma su kvalitetni i dobri, da uđemo u promenu zakona vezano za socijalnu zaštitu, da damo mogućnost da poljoprivredni proizvođači koji imaju 50 ari zemlje, da i oni budu sutra korisnici davanja iz Centra za socijalni rad zato što to sada ne mogu da rade. To je jedna od mogućnosti da poljoprivredne proizvođače na neki način izjednačimo jer 60 ari zemlje u mojoj opštini vredi možda 60.000 dinara, a recimo neki čovek u gradu koji koristi socijalna davanja, njegov stan vredi 50.000 evra i taj čovek koristi, a taj poljoprivrednik ne koristi. To je jedna inicijativa gde ćemo mi, siguran sam, zajedno sa vama neke stvari u okviru budžeta i mogućnosti koje dozvoljava MMF da promenimo, ali to su stvari koje moramo zajedno raditi, a moramo ući u postupak promene i Zakona o zdravstvenom osiguranju, vezano konkretno za poljoprivredne proizvođače, jer svi znamo da poljoprivrednici ne mogu da overe svoju knjižicu kada se vode na evidenciji nezaposlenih.
U krajnjem slučaju, to su neke stvari koje znam da ćete vi raditi u narednom periodu i znam da će vaše Ministarstvo, na čelu sa vama, i u narednom mandatu nastaviti da radi. Ja ću, kao čovek i kao poslanik ispred Ujedinjene seljačke stranke, izabran sa liste SNS, iz najlepše opštine u Srbiji, Svrljiga, glasati za predlog i dopunu ovog zakona, zato što sam siguran da ćete ovim zakonom omogućiti ljudima koji su invalidi da lakše ostvaruju svoje potrebe i da njima bude bolje, a tada će svima nama biti bolje.
Još jednom, podržaću sve predloge zakona i sve one predloge koje će Vlada Republike Srbije, na čelu sa našim premijerom, dostaviti nama na Skupštinu.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.
Uvaženi ministre, prvi potpredsedniče Vlade gospodine Dačiću, uvaženi kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, a to je opština Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji a to je gad Niš.
Govoriću o setu ovih zakona, ali staviću akcenat na Zakon o potvrđivanju Evropske okvirne konvencije o prekograničnoj saradnji između teritorijalnih zajednica ili vlasti.
Republika Srbija je članstvom u Savetu Evrope od 3. aprila 2003. godine prihvatila niz obaveza među kojima i pristupanje konvencijama Saveta Evrope. Madridska konvencija ima za cilj podsticanje saradnje lokalnih i regionalnih vlasti među državama potpisnicama putem zaključivanja sporazuma o prekograničnoj saradnji, a radi unapređivanja privredne saradnje, regionalnog razvoja, urbanog i seoskog razvoja, transporta, turizma i svega ostalog.
Ja ću ovde govoriti o onim konkretnim stvarima, baš što se tiče delokruga rada lokalnih samouprava pošto dolazim, rekao sam malopre, iz najlepše opštine u Srbiji, to je opština Svrljig, koja ima dosta problema kao i ostale opštine u jugoistočnoj Srbije, a i u ostalim delovima Srbije. Ali ja ću se više osvrnuti na ovaj deo jugoistočne Srbije gde je veliki problem što se toga tiče i gde će potpisivanjem i potvrđivanjem ovog sporazuma dati mogućnost da lokalne samouprave mogu mnogo lakše i mnogo brže da konkurišu, da dobiju sredstva prekogranične saradnje i na taj način sutra da mogu poboljšati sebi uslove života, za sebe, za svoje gradove, za svoja sela.
Znači, po prvi put, kako smo malopre čuli, Madridska konvencija je, početo je sa njom da se radi još davne 1981. godine, ali konačno ćemo sada uspeti i da je ratifikujemo, potvrdimo i na taj način damo mogućnost da i država Srbija stane iza tih lokalnih samouprava, iza tih lokalnih zajednica i da ukoliko ima veliki broj tih lokalnih zajednica koje ne mogu konkurisati, odnosno mogu konkurisati ali nemaju dovoljno sredstava da obezbede za učešće u tim projektima, potvrđivanjem ovog sporazuma imaće mogućnost da te lokalne samouprave konkurišu, da dobiju sredstva i na taj način da poboljšaju živote svojih građana na tim teritorijama.
Kao što smo malopre čuli od mojih prethodnih kolega i govornika, ja ću kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke glasati za set svih ovih zakona, jer stvarno u potpunosti podržavam pravac Vlade koju vodi naš premijer gospodin Vučić, zajedno sa vama potpredsedniče Vlade, gospodine Dačiću i siguran sam ćemo potpisivanjem ovog protokola i potvrđivanjem ovog sporazuma, daćemo mogućnost mnogim lokalnim samoupravama, moći će da konkurišu, da dobiju sredstva i na taj način da obezbede bolje uslove života.
Stavljamo akcenat na poljoprivredu, jer mislim da je poljoprivreda osnovni element u razvoju naše zemlje, a sa posebnim osvrtom na ovaj deo jugoistočne Srbije gde nam je priroda dala sve, gde možemo preko ovih projekata prekogranične saradnje, uz podršku, normalno, kako sam rekao malopre Vlade i našeg premijera gospodina Vučića, da svi zajedno obezbedimo lokalnim samoupravama po prvi put garanciju, jer do sada država Srbija nije imala mogućnost. Tek potpisivanjem ovog sporazuma moći će da se potvrdi i da te lokalne samouprave, ukoliko nemamo sredstava za učešće, da dobiju i da garantuje država Srbija.
Na taj način sutra ćemo obezbediti siguran sam, pristupne puteve u svim našim opštinama sa, kako sam malopre govorio, brdsko planinska područja, seoska naselja su veoma ugrožena, gde ćemo na ovaj način moći da gradimo našim selima i vode, i kanalizaciju, i pristupne puteve. Konkretno, recimo, u mojoj opštini ima veliki broj pećina koje su veoma interesantne, gde ćemo preko ovih projekata prekogranične saradnje da rešavamo prilazne puteve do tih pećina, obezbediti turiste i kroz te turiste dati mogućnost da se proda kvalitetni svrljički sir, svrljički belmuž, odnosno svrljička vijagra, svrljička jagnjetina, a i ostali proizvodi iz naše okoline, kao što je pirotska kobasica i ostali stvarno kvalitetni proizvodi iz naših opština.
Opština Svrljig iz koje ja dolazim je konkurisala sada za tri projekta prekogranične saradnje, gde očekujem da ćemo uspeti putem ovih projekata da završimo započetu sportsku halu koja je započeta davne 1995, 1996. godine. Siguran sam da ćemo kroz ovaj projekat prekogranične saradnje uspeti da rešimo i kolektor za otpadne vode i da na taj način omogućimo da Timok bude čistiji i zdraviji gde ćemo moći mnogo lepše i bolje da se bavimo turizmom, ribolovom.
Računam da ćemo ovim projektom obezbediti određena sredstva za obnovu kulturnog centra gde ćemo kroz to obezbediti jedan muzej, jer kroz naš Svrljig nekada davno su tu bili rimski putevi gde ima velikih iskopina, gde ima veoma kvalitetnih stvari koje su nađene u prethodnom periodu, a nemamo muzej i želimo na ovaj način da dobijemo sredstva i da sutra otvorimo muzej gde će siguran sam doći veliki broj ljudi, jer kao što svi znamo i naša Vlada, i naš premijer i naša potpredsednica Vlade gospođa Zorana Mihajlović je rekla u prethodnom periodu da će biti izgradnja puta od Svrljiga prema Staroj planini gde ćemo imati mogućnost rešavanja tog puta, aerodroma u Nišu, da dovedemo što veći broj turista iz EU, iz svih ostalih zemalja sveta, da dođu do Niša, da obiđu Niš, sve lepote grada Niša i okoline. Da dođu preko Svrljiga i da normalno odu preko tog puta koji je i najbliži od Svrljiga prema Staroj planini, tamo da odu, da obiđu, da se tamo odmore i na taj način ćemo mi iskoristiti ova sredstva koja daju mogućnost da lokalne samouprave mogu da konkurišu.
Siguran sam da potvrđivanjem i potpisivanjem ovog sporazuma ćemo dati veću mogućnost da te lokalne samouprave, gde je akcenat na jugoistok Srbije, jer smo imali niz projekata prekogranične saradnje gde su mogli da konkurišu samo određeni regioni. Pozivam sve nadležne, siguran sam da će Vlada Republike Srbije na čelu sa našim premijerom prepoznati jugoistok Srbije gde postoji velika potreba za pomoć države, a sa druge strane, ovakvim potpisivanjem ćemo imati i pomoć i sredstva od EU. Na taj način ćemo omogućiti i nova zapošljavanja, evo juče smo videli u Vranju otvaranje nove fabrike gde smo dobili novih 1.200 radnih mesta. Siguran sam da ćemo u toku ove i naredne godine staviti akcenat i rešiti problem u ostalim delovima jugoistočne Srbije.
Voleo bih da neke stvari odradimo u Svrljigu, Knjaževcu, Babušnici i Beloj Palanci i svim tim delovima naše lepe Srbije, jer kao što sam malopre govorio priroda nam je dala sve. To treba iskoristiti, zaštititi životnu sredinu kroz projekte prekogranične saradnje. Ponovo napominjem, potvrđivanjem ovog sporazuma država Srbija će biti garancija da će se neke stvari završiti, a sa druge strane biće i garancija za učešće, jer smo svedoci da veliki broj lokalnih samouprava nemaju ta osnovna sredstva, tih 10% do 15% da budu učesnici u projektima gde se kroz ove projekte mogu dobiti još veća sredstva.
Kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke, izabran sa liste SNS, glasaću za set svih ovih predloga zakona sa zadovoljstvom, jer sam siguran da će naša Vlada na čelu sa našim premijerom, gospodinom Vučićem nastaviti u narednom periodu da radi punim kapacitetom uz podršku kompletnog dela našeg naroda, jer sam siguran i to sto posto da ćemo ući u EU zajedno sa našim premijerom gospodinom Vučićem i sa svima koji su tu, da će naša zemlja Srbija osetiti blagodeti EU. Sa druge strane, normalno, mi ćemo koristiti i one pogodnosti koje imamo sa Ruskom Federacijom, jer mislim da je to pravi način. Još jednom ponavljam, naša Vlada vodi pravu politiku i po prvi put smo najprepoznatljiviji na Balkanu i u ovom delu Evrope kao zemlja koja ima kapaciteta, koja ima pravog lidera koga cene svi u svetu. Još jednom ponavljam, glasaću za set svih ovih zakona, za predloge, za potvrđivanje sporazuma sa zadovoljstvom kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke izabran sa liste SNS.

Zahvaljujem se, uvažena predsednice Skupštine.
Predlažem kolegama poslanicima da se ovaj amandman ne prihvati, baš iz razloga što mislim konkretno za ovaj zakon, da je zakon bolji nego prethodni zakon, da ovim zakonom dajemo mogućnost da u celoj Srbiji može da se ulaže u poljoprivredu, što u celoj Srbiji i jug i jugoistok Srbije ima mogućnost dovođenja investitora i mogućnost da onaj koji želi da se bavi stočarstvom može da ima preimućstvo u odnosu na druge.
Ja mislim da ovaj amandman ne prihvatimo jer je vrlo bitno za sve nas i u jugoistočnoj Srbiji i u celoj Srbiji da zakon stupi na snagu, da mogu i poljoprivredni proizvođači, mala gazdinstva da mogu da rade, da uzimaju zemlju u zakup, a kasnije da kupe zemlju.
Ovim zakonom je definisano da zemljište ne može da kupi strani državljanin. Mislim da će ovaj zakon dati doprinos jugoistočnoj Srbiji da poljoprivreda krene nekim boljim putem, da se uloži u zemljište, a kasnije se nadam da ćemo imati mogućnost da uđemo više u problematiku rešavanja komasacije, ali predlažem da ovaj amandman ne prihvatimo jer mislim da je zakon dobar za jugoistok Srbije i mnogo je bolji nego prethodni Zakon o državnom zemljištu.

Evo, ja bih isto podržao mog kolegu, gospodina Antića, jer stvarno institut koji se donosi ovim članom 3. da je obavezujuće da lokalna samouprava mora sada da raspiše i da izda zemlju.
Imali smo iskustva u prethodnom periodu gde su velike površine u lokalnim samouprava bile uzurpirane, gde je to na dobrobit pojedinaca koji su imali bližu saradnju sa tim lokalnim moćnicima zemljište im je izdavano. Sada ovim zakonom obaveza lokalne samouprave jeste to da uradi, ovim članom se to definiše i svaka lokalna samouprava moraće to da uradi, jer u suprotnom ukinuće se transfer. Ukidanjem transfera zatvara se, kao što se kaže svaka lokalna samouprava zato što, veliki broj lokalnih samouprava, iz kakve lokalne samouprave ja dolazim, ne može da funkcioniše bez transfera Republike Srbije.
Mislim, da ovim zakonom je to dobro definisano, da lokalna samouprava mora da raspiše da se zemljište izda, a ja mogu samo da podsetim sve prisutne kolege da je Srbija, sever Srbije, zapad Srbije i jugoistok Srbije. Tako da mogu da podsetim sve, primer koliko je zemljišta izdato u prethodnom periodu, recimo, grad Niš ima ukupno 28.326 hektara obradivog zemljišta, od toga 3.196 hektara je državno zemljište, a izdato 74 hektara. Svrljig, ima 2.017 hektar državnog zemljišta, od toga 167 hektara izdato. Doljevac, 1.512 hektara državnog zemljišta, a 42 hektara izdato itd. Imamo 12 opština, gde je ovde ne izdato blizu 20 hiljada hektara državnog zemljišta, što znači da je to veliki gubitak i za lokalnu samoupravu, a posebno za to zemljište, zato što se ne obrađuje. Ovim članom lokalne samouprave će morati da izdaju. Dolazim iz Svrljiga gde smo mi to izdavali, ali niko nije hteo da uzme.
Ujedno bih podržao gospodina Rističevića, zato što je u prethodnom govoru više puta nagovestio neke negativne stvari koje su se dešavale u prethodnom periodu koje sada realizuju. Mislim, na one negativne stvari oko izdavanja zemljišta, gde je došlo i do hapšenja tih ljudi koji su radili te negativne stvari.
Još jedna vrlo bitna stvar je to, što sve lokalne samouprave, a tu govorim o ovom delu jugoistočne Srbije na ovaj način moći će da izdaju, imamo zainteresovane investitore, a sada po ovom ima amandman da ne mora biti samo jedan investitor nego i veći broj njih.
Ujedno mi smo i na Odboru u subotu doneli zaključak da imamo još zemljišta koje nije državnog karakter, već je to zemljište koje se vodi na mesne zajednice gde smo zaključkom definisali i inicirali, to sam ja i moje kolege tražili na Odboru, da što pre promenimo Zakon o izdavanju zemljišta koje o utrine pašnjake iz 1992. godine gde će imati mogućnost da oslobodimo još veće površine zemljišta gde se može ulagati i investirati.
Još jednom pozivam sve kolege da se ne prihvati amandman koji je predložen.

Evo, još jednom po ovom amandmanu.
Moj kolega prethodnik, koji je već bio gradonačelnik i odgovorno lice u lokalnom parlamentu, zna odgovornosti. Po prvi put, da kažem, sada se u zakonu definiše i stavlja se akcenat, primat na poljoprivredu. Ovim članom, odnosno ovim amandmanom daje se obaveza lokalnim samoupravama da moraju da sprovedu program i da se raspiše javni poziv, odnosno oglas za raspisivanje tog državnog zemljišta. Po prvi put je to obavezujuće, da zbog toga ne trpi štetu i lokalna samouprava, da zemljište može da se obradi i da se zemljište stavi u funkciju.
Meni je najbitnije to što je ovim zakonom definisano to da je poljoprivreda stavljena sada u prvi plan. Uvek govorim, i kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke, i kao čovek koji dolazi iz najlepše opštine u Srbiji, a to je opština Svrljig, da je ovo dobar zakon zato što obavezuje lokalne samouprave da se mora raspisati oglas, odnosno poziv da se izda državno zemljište. Po prvi put se poljoprivreda stavlja u prvi plani i na prvo mesto. Svi znamo kako se ranije radilo. Svi znamo da je bilo obavezujuće za lokalnu samoupravu samo da se donese budžet, da bude održana Skupština jednom u tri meseca, a sada se mora raspisati konkurs i da se zemljište izda.
Ovo je velika stvar za naše poljoprivrednike, zato što se ovim zakonom daje mogućnost poljoprivredi i poljoprivreda se stavlja u prvi plan u lokalnim samoupravama. Ja se nadam da ćemo u narednim nekim zakonima imati obavezu da lokalne samouprave najmanje 7% do 8% budžeta izdvajaju za sela i poljoprivredu, a ne kao neke opštine koje izdvajaju 1% do 2% za poljoprivredu, a sve ostalo izdvajaju za neke druge stvari.
Pozivam ponovo kolege poslanike da se ne prihvati amandman, predlog amandmana, jer mislim da postojeći predlog zakona i amandmani koje je čak podržala i predložila Skupština AP Vojvodine je u tom predlogu. Znači, pozivam sve da se ne prihvati amandman.

Hvala.
Uvažena predsednice Skupštine, uvažena ministarko poljoprivrede, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, to je opština Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš.
Inače, ovde u Skupštini Srbije predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku i izabran sam sa liste SNS. Danas ću govoriti kao i moje kolege prethodnici o Zakonu o zemljištu koje je u državnoj svojini. Mi smo već unazad nekoliko meseci govorili o tom zakonu na većem broju skupova, na prezentaciji zakona koji je bio na javnoj raspravi, gde je bilo niz udruženja koja su učestvovala u izradi ovog zakona. Tako ja mislim da je ovaj zakon stvarno odrađen transparentno, gde je svako ko je želeo da se uključi u dodavanje određenih stvari koje su bitne za izdavanje državnog zemljišta, mogao je to da uradi.
Imali smo dosta tih naših zajedničkih skupova i na našem Odboru za poljoprivredu, čiji sam i ja član. Ja ću za ovaj zakon da kažem da je mnogo bolji nego prethodni zakon, da ovim zakonom dajemo mogućnost da i oni regioni, kao što je region odakle ja dolazim, jugoistočna Srbija, da mogu da zemljište koje do sada nije bilo izdato, a državno je zemljište, da se da mogućnost da se to zemljište izda.
Konkretno, recimo, ja imam primer desetak opština koje sam izvukao. To su grad Niš, Svrljig, Doljevac, Merošina, Gadžin Han, Aleksinac, Ražanj, Leskovac, Sokobanja, Boljevac, Knjaževac, Prokuplje. To su opštine, odnosno gradovi koji ukupno imaju, recimo, grad Niš ima 3.196 ha zemljišta državnog karaktera, a izdato je 76 ha, Svrljig ima 2.019, a izdato je 167 ha, Doljevac ima 1.512 ha, od toga je izdato 42 ha. U tim opštinama ostala je mogućnost da se izda blizu 20.000 ha. To je samo deset opština i grad Niš, gde je ovim zakonom moguće da se to reši na najbolji način.
Zbog toga ću ja podržati ovaj zakon i imamo puno dobrih stvari, što ovaj zakon daje mogućnost. Ovo govorim konkretno za jugoistok Srbije, baš zbog ovog zemljišta koje nije izdato, jer sada ovaj zakon daje mogućnost da se da prioritet vezano za stočarstvo. Svi znamo da bez razvoja stočarstva nema ni razvoja prave poljoprivrede, jer ukoliko želimo da obrađujemo zemlju, da zemlja rađa, mi moramo na najmanje četvrtu godinu da koristimo stajsko đubrivo i da tako đubrimo zemlju da bi zemlja bila jača, da bi rađala i da sutra od toga imamo interesa.
Sa povećanjem broja grla stoke ovaj zakon daje tu mogućnost. Imamo ljude koji, recimo, imaju veći broj grla stoke, a manjak zemlje. Sada imaju mogućnost da za svako naredno grlo mogu da uzmu zemljište u zakup, s tim što težina u tim grlima treba da bude do 500 kg. Znači to može biti 7, 8 ovaca, 7, 8 svinja, jedna krava. To može da bude jedan hektar zemlje. To znači da je ovo dobar način da povećamo stočarstvo i da na taj način sutra obezbedimo, što se kaže, proizvodnu delatnost.
Mi uvek govorimo ovde na Skupštini, i moj kolega Marijan Rističević, koji isto predstavlja Seljačku stranku ovde u Skupštini, govorimo kako je prethodni period do 2012. godine, govorilo se da je bolje uvesti nego proizvesti. Ja mislim da ćemo sada dati mogućnost da sva ona zemlja koja do sada nije iskorišćena, koja je, što se kaže zaparložena, sada ćemo dati mogućnost ukoliko niko ne želi da je uzme, da je uzmu u zakup po onoj tržišnoj ceni kako je propisano unazad tri godine. Znači, postoji mogućnost da se da, što se kaže, za nula dinara i da se u narednih pet godina ta zemlja stavi u funkciju. Kroz stavljanje u funkciju te zemlje, biće mogućnost da se poveća i proizvodnja i sve ono što je vrlo bitno. Ja uvek govorim vezano za stočarstvo, s tim što se ovde daje mogućnost i za sve one koji žele da se bave voćarstvom, ovsenim kulturama, povrtarstvom, ima mogućnosti i tu da se radi.
Što kaže primedba da 30% ove zemlje koja se izdaje na teritoriji lokalne samouprave, da 30% mora da se izda investitorima, ja mislim da imamo potrebe da ukoliko dođu investitori, ja bih pozvao sve investitore da dođu kod nas u opštinu Svrljig, da zajedno svi obiđemo to zemljište koje do sada nije izdato, da zajedno sa tim ljudima pomognemo mi kao lokalna samouprava i Vlada Republike Srbije i ta zemlja sutra da može da obezbedi i veći broj grla stoke, da od te stoke obezbedimo i kvalitetan sir i kvalitetno mleko i kvalitetno svrljiško jagnje, svrljiški belmuž, odnosno svrljišku vijagru i da od tih proizvoda sutra može da živi veći broj naših poljoprivrednika.
Kada govorim o Svrljigu, to znači za celokupnu jugoistočnu Srbiju. Tamo treba ovim zakonom da obezbedimo da dođu investitori, da se izda zemlja, a s druge strane, moramo razmišljati, a to je vrlo bitno, i o nekim stvarima, konkretno, lokalne samouprave. Ima puno lokalnih samouprava koje u prethodnom periodu nisu izdavale, uopšte raspisivale konkurse da se izda državna zemlja, već su to čuvali za neke svoje i od toga niko nije imao vajde. Sada ovim zakonom lokalne samouprave imaju obavezu da moraju da raspišu da se izda zemlja, da se zna tačno koja je parcela koja se izdaje i od tih sredstava sutra lokalna samouprava ima i prvi i drugi krug obaveza da se to izda. U krajnjem slučaju, ponovo kažem, iako to niko ne prihvati, tada imamo onu mogućnost da za nula dinara to se zakupi.
Investicije su vrlo bitne, investicije u stočarstvu, investicije u biomasi, da sutra proizvodimo i biodizel i sve ono, a za to će trebati jači i ozbiljniji investitori.
Ponovo kažem, imamo potrebe, možda ćemo ovim zakonom, nekim amandmanima još doprineti da taj zakon bude bolji. Ja sam zajedno sa gospodinom Rističevićem, zajedno smo napisali neke amandmane koji će dati doprinosa da ovaj zakon bude još bolji. Pozivan sve one naše poljoprivredne proizvođače da se radi, da zajedno sa njima želimo da poboljšamo i da može sutra poljoprivredna proizvodnja da se lakše obavlja, a ovim zakonom ćemo to i obezbediti.
Šta je još vrlo bitno da kažem? U prethodnom periodu, imamo zakon iz 1992. godine, to je Zakon o izdavanju utrina i pašnjaka. Tada su velike površine izdate i vraćene su selima, odnosno mesnim zajednicama. Te mesne zajednice, govorim sada konkretno o ovom delu jugoistočne Srbije, recimo, taj deo gde živim ja, imamo 7.000 ha gde nekoliko mesnih zajednica ima mogućnost tu samo za svoja grla stoke, tu da pasu. Ovim zakonom iz 1992. godine ne može ništa tamo da se radi osim da se samo gradi ribnjak.
Ja bih vas pozvao, uvažena ministarko, da zajedno vi sa vašim kolegama iz Vlade, a o tome ću razgovarati sa našim premijerom gospodinom Vučićem, da uđemo u postupak i da taj zakon promenimo, da može tu član 9. da se promeni, da sutra i na takvim mestima može da se ulaže, da dođu investitori da ulože i da se tamo grade i objekti i da se tamo radi proizvodnja kvalitetne, zdrave hrane kroz stočarsku proizvodnju.
Još jednom, kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke, izabran sa liste SNS, podržavam ovaj Predlog zakona. Juče smo imali Zakon o zadrugarstvu, gde se daje mogućnost da i naše zadruge, poljoprivredne zadruge, budu još više aktivne, da mogu učestvovati da se otkupi, da se uzme zemlja, da može i često da se kupi zemlja i da to sve bude u vlasništvu naših građana Srbije, građana Svrljiga, Niša, Boljevca, Knjaževca, Tutina i svih opština i u Srbiji.
Još jednom, kao poslanik podržavam, set ovih zakona koji se tiču poljoprivrede i pozdravljam sve kolege poslanike da daju podršku i da amandmanima poboljšamo ovaj zakon, s tim još jednom da kažem da sam se ja ponovo ovako obukao u srpsku narodnu nošnju, jer želim da naši građani, koji gledaju našu televiziju, znaju da mi ne treba da se stidimo onoga što imamo. Priroda nam je dala sve. Poljoprivreda je naša velika šansa i zbog toga svi zajedno moramo raditi i zakonskim propisima poboljšati uslove života za naše poljoprivredne proizvođače i za naša sela.
Još jednom vam se zahvaljujem i pozivam vas, uvažena ministarko, da dođete zajedno sa našim premijerom u Svrljig, da zajedno obiđemo to zemljište koje može se izda i da obezbedimo investitore.
Hvala vam. Kažem ponovo, ja ću glasati za ovaj predlog zakona.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, uvažene kolege poslanici, poštovani građani Srbije. Ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, a to je opština Svrljig koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji a to je grad Niš i govoriću o Predlogu zakona o izvršenju i obezbeđenju. Kao što smo čuli od vas ministre i od mojih kolega poslanika, sve ove stvari koje su rađene u prethodnom zakonu su bile tako loše da je to moralo da se menja.
Kao što vidimo, imamo zakone o izvršnom postupku koji je donet 1978. godine, pa je posle promenjen 2000. godine, pa ponovo 2004. godine, Zakon o izvršnom postupku a 2011. godine je donet zakon o izvršenju i o obezbeđenju. Sve ovo pokazuje to da su sve ove promene zakona bile, odnosno išle su ka tome da se što brže i što lakše izvrši i naplati dug od dužnika.
Šta drugo da kažem, da pomenem prethodni period, Zakona o izvršenju, gde je veliki broj naših građana osetio te izvršitelje na svojoj koži, kada su izvršitelji zajedno sa direktorima javnih preduzeća u tom prethodnom periodu imali neke dogovore gde su za 1000 ili 1.500 dinara izvršitelji trebali da obezbede, da obaveste te naše građane, da imaju dugovanja i oni moraju to da izmire. Oni su to na svojstven način radili i ljudima je došlo samo izvršno da se njima skida taj novac. Normalno, to nije bilo 1000 dinara, već je to bilo 5000, 6000, 7000 dinara i to je bila katastrofalna situacija.
Kako smo čuli malopre i od mog kolege Marijana Rističevića, šta se desilo u Inđiji, a u Inđiji to što se desilo, bilo je mnogo više gradova i opština gde se takve stvari događaju.
Zbog toga ste sada u predlogu ovog zakona stavili da posle zaključka izvršitelja, strana ima pravo da podnese prigovor i na osnovu tog prigovora, ukoliko ponovo tužena strana, odnosno taj ne bude zadovoljan, izvršitelj donosi rešenje i na osnovu rešenja, dužnik može da podnese žalbu, što znači da imamo sada na dva mesta mogućnosti da se ljudi žale, odnosno da se piše prvo prigovor, pa onda žalba.
Mislim da je to stvarno dobro, potrebno i skladno da bude mnogo bolje nego što je bilo do sada. Još jedna stvar za mene kao narodnog poslanika koji predstavlja Ujedinjenu seljačku stranku, ali izabran sa liste SNS jeste i to vrlo bitno, što sada u ovom zakonu imamo mogućnost zakona, odlaganje izvršenja.
Moguće je da se odloži sprovođenje izvršenja i to je vrlo bitna stvar što se tiče svih nas i naših građana koji sutra imaju određena dugovanja, prema fizičkim licima ili državni organ, to je vrlo bitno baš zbog toga, kao što sam rekao malopre, predstavljam ovde u Skupštini Ujedinjenu seljačku stranku, izabran sa liste SNS i svi znamo da naši poljoprivredni proizvođači imaju periode kada su zasejali, obrađivali svoju zemlju, a imali su obaveze da plate porez, da plate neka dugovanja, došao im je izvršitelj na vrata i sada po ovom vašem Predlogu zakona, gospodine Selakoviću, postoji mogućnost da izvršitelj može da odloži to izvršenje, sve do onog trenutka kada taj poljoprivredni proizvođač ili seljak, iz mog kraja Svrljiga ili neke druge opštine drugog grada može da odloži i da plati to dugovanje izvršitelju, onog trenutka kada proda svoju robu, odnosno onog trenutka kada proda svoje tele, kada naplati svoje mleko, kada proda svoj kukuruz ili voće ili bilo šta drugo. Mislim da je ovo sasvim odlično i potrebno je da našim poljoprivrednim proizvođačima, kao i ostalim građanima da mogućnost, da ne ponavljam ponovo, jer smo svi svedoci da ima dosta problema u svim delovima naše zemlje, baš što se tiče poljoprivrede.
Stvarno je mnogo teško i ovo je stvarno dobar znak da naši ljudi mogu sebi da odlože to plaćanje i da zajedno uz saglasnost sa izvršiteljem plate to kasnije, kada prodaju svoju robu.
Vrlo je bitno i to što se obraća pažnja, jer po prethodnom zakonu to nije bio predlog, sada taj predlog imamo, za penzionere koji imaju minimalnu penziju sada se daje mogućnost da do 50% penzije može da izvršitelj naplati tom penzioneru, s tim što u prethodnom periodu to je bilo do 2/3 penzije. Mislim da je ovo ispravna odluka i mislim da je ovo sasvim, što se kaže, odlično.
Još jedna stvar, za mene kao čoveka koji dolazi iz jedne opštine, lepe opštine iz Svrljiga, kao čovek koji predstavlja Ujedinjenu seljačku stranku u Skupštini Srbije izabran sa liste SNS, isto je vrlo bitno i to što imamo jednu odredbu člana zakona 212, predloga zakona, kojim se omogućuje da izvršitelj u postupku prodaje objekta osim što kada se prodaje nepokretnost, odnosno nepokretnost može tu sa njim, mora da se prodaju i pokretne stvari.
Šta to znači? To je za sve nas vrlo bitno, ali i moja jedina zamerka jeste sada zašto to nije donesen ovaj zakon i ova odredba i ova naša Vlada zašto nije bila na čelu sa našim premijerom pre 10 godina, da iskoristimo ovu odredbu i ovaj zakon da ne dozvolimo da naša imovina, naše fabrike da se otuđe na najgori način, da se očerupaju na najgori način.
Ovim članom zakona obavezuje se taj koji kroz licitaciju ili kroz nabavku koju propisuje izvršitelj ili organ on može uzeti fabriku zajedno sa celokupnom imovinom unutra i sa svim pokretnim mašinama.
Ukratko da kažem, svi se sećamo perioda kada je došla ona katastrofalna privatizacija, kada su naši radnici bili neisplaćeni određeni niz meseci, godina, kada su ti naši radnici utužili tog poslodavca ili direktora te fabrike, te proizvodnje i na konto tih dugovanja oni su dobijali jednu mašinu. Posle još nekoliko tužbi dobije drugu mašinu, tako jedna mašina, pa druga mašina i na kraju ostaju samo četiri zida. Na kraju su i te zidove kopali da prodaju onu žicu za sprovodnike za struju i to da se proda.
I na kraju, kada je došlo vreme, kada su radnici izgubili posao, kada nisu imali više oruđe za rad, te hale, te fabrike su ostale prazne i svedoci smo, i kod mene u opštini Svrljig, a i u okolnim opštinama u našoj jugoistočnoj Srbiji, veliki broj tih proizvodnji nije vraćen u pređašnje stanje, odnosno da se vrati ponovo, da se vrati u funkciju, da se tamo upošljavaju ljudi, da tamo ljudi završavaju sebi poslove i da obezbeđuju za sebe i za svoje ukućane egzistenciju životnu.
Mislim da ćemo ovim zakonom dati mogućnost da u narednom periodu izvršitelji budu odgovorniji, da imaju veću kontrolu i da na taj način naši ljudi mogu slobodnije da se ponašaju da ne dođemo u situaciju kao što je bilo prethodnom periodu kada je ovaj zakon bio donešen, 2011. godine, kada, kao što sam malopre rekao, sam imao spregu izvršitelja, spregu direktora koji su bili korumpirani, direktora koji su davali izvršiteljima te svoje račune da oni na silu od tih naših siromašnih građana naplate, a odnos te naplate je bio jedan prema sedam.
Tako da, stvarno mislim da je ovaj zakon mnogo bolji od prethodnog zakona iz 2011. godine. Još jednom napominjem kao narodni poslanik Ujedinjene seljačke stranke izabran sa liste SNS, da ću glasati za ovaj zakon i glasati za set svih ovih pravosudnih zakona i za sve ostale zakone koje predlaže Vlada na čelu sa našim premijerom, jer mislim da je to jedina mogućnost da obezbedimo sigurnu budućnost za našu decu i za decu naše dece.
Još jednom, hvala vam ministre.
Sada bih iskoristio priliku da vas pozovem da dođete do Svrljiga i da zajedno obiđemo zgradu suda i da zajedno razgovaramo o nekim zajedničkim koracima koji su bitni i za vas i za pravosuđe i za policiju, jer imamo zgradu koja sutra može biti iskorišćena za sve. Policija kod nas u Svrljigu, konkretno da kažem, nema kvalitetnu, dobru zgradu, a zgrada suda može biti iskorišćena i za jednu i za drugu instituciju. Hvala vam ponovo i još jednom vam zahvaljujem.