Zahvaljujem se. Uvaženi predsedavajući, potpredsednice Vlade, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine Svrljig, najlepše opštine u Srbije, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš.
Govoriću o ovom setu zakona koji je vrlo bitan za dalje funkcionisanje našeg budžeta i naše države. Set ovih zakona je vrlo bitan, baš zbog toga što će imati mogućnost da se realizuje ono što je planirano i na ovaj način imaće mogućnost da obezbedimo neku bolju budućnost za našu decu, i za decu naše dece.
Govoriću o Predlogu zakona, o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Ovim zakonom se reguliše način određivanja maksimalnog broja zaposlenih, državnim organima, javnim službama, AP Vojvodine, jedinicama lokalne samouprave, kao i obim i rokovi smanjenja broja zaposlenih do dostizanja utvrđenog maksimalnog broja zaposlenih. Značajno je to što se ovim zakonom obuhvata veći broj korisnika javnih sredstava, nego Zakonom o određivanju maksimalnog broja zaposlenih iz 2009. godine, što znači da će efekti uštede biti bolji. Ovim Predlogom zakona, akcenat se stavlja na racionalizaciju javne uprave, a ne podrazumeva se samo prostor smanjenja broja zaposlenih po određenoj formuli, već se zahteva ozbiljna analiza, a potom i naredna preraspodela kadrova, formiranje novih organizacionih celina, a sve radi organizovanja, što uspešnije uprave, što će imati veće efekte sa manjim brojem kadrova.
Proces racionalizacije treba da traje do kraja 2017. godine, što znači da obuhvata period od tri godine, a sprovešće se u dve faze.
Prva faza realizovaće se kroz prirodan odliv zaposlenih, odlazak u penziju, prestanak radnog odnosa iz drugih razloga, kao i kroz smanjenje kroz viškove, čime će se ostvariti planirana ušteda u budžetu za 2015. godinu.
Druga faza se sprovodi nakon sveobuhvatne i celovite analize kojom će se utvrditi najbolji način racionalizacije, najbolji način raspodele kadrova, potreba za uvođenjem informatičkih tehnologija, usavršavanje zaposlenih, a sve u cilju najoptimalnijeg iskorišćavanja svih raspoloživih resursa, podizanja kvaliteta usluga javne uprave i približavanje evropskim standardima.
Podržavam donošenje ovakvog zakona, jer se nakon mnogo godina bez realnih efekata racionalizacije u javnom sektoru najzad i pristupiti ozbiljno i ovom problemu i biće sprovedeno. Članom 4. zakonom se utvrđuje nadležnost Vlade za donošenje akata koje će se svaku kalendarsku godinu utvrđuje maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme u javnom sektoru, državnim organima, javnim službama, autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave. Predviđeni su izuzeci u pogledu nadležnosti sa sistemom obrazovanja i pojedine službe predsednika Republike, sudstva i nekih ministarstava.
Na osnovu akta Vlade iz člana 4. zakona nadležni organi na nivou AP i lokalne samouprave svojim aktom utvrđuju maksimalan broj zaposlenih svaki organizacioni oblik. Pozitivno je to što se ovakvim Predlogom zakona predviđaju mere koje su pobrojane u članu 7. zakona i koje bi se realizovale pre svega kroz postupak objedinjavanja pojedinih službi, kroz ukidanje pojedinih poslova koji nisu od značaja, smanjivanje i pripajanje organizacionih jedinica, promenu njihove strukture, uvođenje informacionih tehnologija u neke administrativne poslove, objedinjavanje zajedničkih poslova na nivou organa, centralizacija javnih nabavki i sl.
Zakonom se propisuje da se maksimalni broj zaposlenih u sistemu lokalne samouprave određuje u skladu sa brojem stanovnika na njenoj teritoriji, odnosno po grupama je propisan određeni broj zaposlenih na 1000 stanovnika koji se može korigovati u zavisnosti od stepena razvijenosti, površina teritorije, broja naseljenih mesta, nacionalnih manjina.
U maksimalan broj zaposlenih na nivou lokalne samouprave ulaze zaposleni u svim organima jedinice lokalne samouprave, javnim službama i javnim preduzećima, pravnim licima osnovanim od strane tih javnih preduzeća, privrednim društvima i drugim organizacijama koje imaju obavezu prijavljivanja podataka o zaposlenim u registar, odnosno imaju zaposlene čije se plate finansiraju iz budžeta lokalne samouprave.
Ovim zakonom su utvrđene i minimalan broj zaposlenih na nivou lokalne samouprave bez obzira na utvrđene kriterijume, a koji ne može biti manji od 50 zaposlenih. Posebno je to što se ovakvim zakonom predviđaju izuzeci u odnosu na ograničenja koja su do sada postojala u pogledu broja zaposlenih na određeno vreme, koji nije smeo preći 10% broja radnika na neodređeno vreme.
Ti izuzeci odnose se na radno angažovanje nezaposlenih lica sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje kroz različite mere aktivne politike zapošljavanja, javne radove, dodatno obrazovanje, obuke i slično.
Radno angažovanje lica radi realizacije projekta koji se finansiraju iz sredstava iz EU iz različitih donacija ukoliko se njihove zarade isplaćuju iz donatorskih sredstava radi zamene privremeno odsutnih zaposlenih, za lica koja su na zameni u osnovnom i srednjem obrazovanju, za poslove sezonskog karaktera – protivgradna zaštita, ankete i drugo, za lica koja se angažuju na poslovima iz oblasti socijalne zaštite, kulture, prevođenja, različite obuke u diplomatskim predstavništvima i slično.
Svaki organ koji ima utvrđenu obavezu za sprovođenje racionalizacije mora je sprovesti do 30. juna svake kalendarske godine. Ukoliko dođe do smanjenja broja zaposlenih ispod utvrđenog maksimalnog broja, taj organ može izvršiti prijem do maksimalnog broja bez pribavljanja saglasnosti.
Konkretno, Opština Svrljig je primer opštine koja je ispoštovala svaki dosadašnji poziv za racionalizaciju, tako da mi prema ovom Predlogu zakona nemamo višak uposlenih radnika, niti ima manjak u odnosu na maksimalan broj. Deset godina danas Opština Svrljig sprovodi racionalizaciju postepeno i postupno i to se odnosi na zapošljavanje u javnim preduzećima. Pri tom, nismo podlegli ni svojevremeno trendu formiranja novih javnih preduzeća koja su služila samo u cilju zapošljavanja. Tokom svog desetogodišnjeg mandata u lokalnoj samoupravi zalagao sam se za racionalizaciju i što bolju zaposlenost zaposlenih i time se štedeo i budžet opštine i poslovalo se domaćinski.
Smatram da je ovaj zakon pozitivan jer će se konačno i u javnom sektoru za koji i uvek važi mišljenje da je samo potrošač i parazit države govoriti kao ozbiljnom delu državnog aparata, jer je neposredno da obavlja veoma važne poslove neophodne za funkcionisanje društva i građana. Nažalost, višegodišnje zloupotrebe u ovom sektoru stvorile su negativno mišljenje o svima iz javnog sektora, i ako ima dobrih primera kada se radi o broju zaposlenih u lokalnim samoupravama i dobrom odnosu prema poslu i građanima koji nas finansiraju.
Opština Svrljig iz transfera izdvaja manje od 18% budžeta za plate. Kod nas su članovi opštinskog veća neplaćeni, članovi i predsednik komisije su neplaćeni, odbornici imaju samo pravo na dnevnice, tako da je to jedan od dobrih primera što se tiče lokalne samouprave koja spada u onih 10% ili 15%, a koja posle donošenja ovog zakona neće imati viška zaposlenih.
Ovaj zakon daje mogućnost da lokalne samouprave same kreiraju svoju politiku zapošljavanja u službama i da procenjuju prioritete i pozdravljam ovakav vid davanja određene autonomije lokalima.
Takođe, donošenje ovog zakona treba istovremeno da prati donošenje Zakona o platnim razredima i Zakona o zaposlenima u lokalnoj samoupravi, jer Zakon o radnim odnosima u državnim organima, koji se sad primenjuje, je neefikasan i ima problema u primeni u praksi, pogotovo nije dobro regulisan sistem nagrađivanja, kao ni sistem sankcionisanja radnika.
Trebalo bi da postoji efikasan i primenjiv sistem nagrađivanja dobrih radnika, a i efikasan sistem sankcionisanja onih radnika koji nemaju dobar i odgovoran odnos prema poslu.
Ja ću kao narodni poslanik i predstavnik Ujedinjene seljačke stranke, kao čovek koji je izabran sa liste SNS, glasati za ovaj zakon, jer mislim da je ovaj zakon dobar za one koji poštuju pravila ponašanja, svih nas koji se bavimo politikom, a to je da je standard života i porodice, moje porodice i porodica svih građana, jedino merilo ko će i koliko da bude na vlasti. Zato mislim da će ovaj zakon i set ovih ostalih zakona biti veoma bitan za dalje funkcionisanje naše države i još jednom ću, kao čovek, glasati za sve ove zakone i za sve zakone koje predlaže Vlade, a na čijem je čelu naš premijer Vučić.

Uvažena predsednice Skupštine, potpredsednici, ministre, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim i najlepše opštine u Srbiji, opštine Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš. Juče smo govorili o sporazumima Srbije i Amerike, vezano za saobraćaj, vazdušni saobraćaj i ostale vidove saobraćaja, a danas govorimo o sporazumima i saradnji između naše Republike Srbije i Republike Turske. To mnogo znači za našu Vladu, za našu zemlju i za naš narod.
Ja ću sada govoriti o Ugovoru između Republike Srbije i Republike Turske o uzajamnoj pravnoj pomoći u građanskim i trgovačkim stvarima. Potvrđivanjem Ugovora između Republike Srbije i Republike Turske o uzajamnoj pravnoj pomoći u građanskim i trgovačkim stvarima, ima veliki značaj za nastavak dobre saradnje između dve države, u p ravnoj oblasti, kao i za produbljivanje dalje saradnje u oblasti pravosuđa.
Jasno, nezavisno i efikasno sudstvo predstavlja dobar osnov sveobuhvatne saradnje i u drugim oblastima i samo takvo sudstvo možete pružiti pravnu sigurnost i omogućiti investitorima za ulaganje, za nova zapošljavanja naših radnika, za pokretanje još dosta pratećih delatnosti, otkup sirovina, sveopšti razvoj regiona u koji se ulaže.
Srbija i Turska imaju još dosta značajnih međusobnih sporazuma, kao što je Sporazum o slobodnoj trgovini, o ukidanju viza, Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja koji zajedno sa ovim ugovorima koji su na dnevnom redu našeg zasedanja, ugovorima o uzajamno-pravnoj pomoći u oblasti građanskih, trgovačkih, krivičnih stvari, izručenju, otvaraju realan put kao unapređenju odnosa dve države, zaokruženju jedne celine i regulisanju svih značajnih pitanja.
Srbija i Turska tradicionalno neguju prijateljske odnose, ali je i neophodno stalno ih unapređivati, obezbediti pravnu sigurnost investitora, a samim tim i veću trgovinsku razmenu.
Znamo da su mnogi privrednici iz Turske zainteresovani za ulaganje u Srbiju i to prvenstveno u izgradnji infrastrukture i u poljoprivredu. U obe zemlje oko 20% stanovništva se bavi poljoprivredom i u obostranom interesu je pojačavanja saradnje u ovoj oblasti.
Poslednjih deset godina robna razmena je u porastu, ali je još uvek uvoz iz Turske znatno veći od našeg izvoza u ovu zemlju, ali ipak imamo i naše velike izvoznike kao što su „Petrohemija“ Pančevo, „Tigar“ gume Pirot, Fijat automobili Kragujevac, Fabrika bakarnih cevi Majdanpek i drugi.
Predmet ovog ugovora o uzajamno-pravnoj pomoći i u građanskim i trgovačkim stvarima je ista pravna i sudska zaštita ličnih imovinskih prava i interesa državljana jedne ugovorene strane na teritoriji druge ugovorne strane, odnosno ista pravna i sudska zaštita kao i sopstvenim državljanima.
Državljani obeju država imaju slobodan pristup sudovima i drugim nadležnim organima radi zaštite svojih prava i interesa u građanskim i trgovačkim stvarima pod potpuno istim uslovima kao i njeni sopstveni državljani.
Pravna lica koja imaju sedište na teritorijama jedne od država ugovornica u skladu sa pravom te države ugovornice uživaju prava utvrđena ovim ugovorom.
Radi ostvarivanja uzajamne pravne pomoći postupaju nadležna ministarstva pravde i to putem zamolnice za pružanje pravne pomoći. Pravna pomoć se sastoji u uručenju poziva i drugih sudskih pismena i izvođenju dokaza kao što su uzimanje izjava, izdavanje različitih isprava ili provera njihove verodostojnosti saslušanjem svedoka, sastavljanje spisaka, pitanja koja mu treba postaviti.
Postupanje po zamolnici vrši se po propisima zamoljene strane koja inače snosi i sve troškove, nastale na njenoj teritoriji. Izuzetno, zamoljena strana ima pravo na naknadu troškova što se ugovorom izričito precizira.
Ugovorom se tačno reguliše i overa ličnih isprava koje važe na teritoriji druge strane bez overe i prevoda i bez naknade troškova. Sve isprave izdate od strane nadležnih organa jedne ugovorene strane, imaju istu dokaznu snagu na teritoriji druge ugovorne strane kad god je regulisano i izuzimanje od plaćanja parničnih troškova i troškova postupka, besplatna pravna pomoć, priznanje i izvršenje sudskih odluka, postupka izvršenja prava koje se primenjuje nadležnom organu za odlučivanje.
Potvrđivanjem ovog bilateralnog ugovora između Republike Srbije i Republike Turske o uzajamno pravnoj pomoći u građevinskim i trgovačkim stvarima stvaraju se uslovi za unapređenje saradnje između dve države i to ne samo u pravnoj i sudskoj oblasti, već omogućavaju i raznovrsniju saradnju u svim oblastima i doprinose većoj zaštiti fizičkih i pravnih lica u toj saradnji.
Znači, ovaj sporazum i ovi ugovori o kojima sada govorimo mnogo će značiti za građane naše Republike Srbije, za naše lokalne samouprave, jer velika šansa jeste saradnja sa Republikom Turskom i ima veliki broj investitora koji iz Turske ulažu kod nas u Srbiji.
Zbog toga, donošenjem ovih zakona i ovih sporazuma biće sigurnije ulaganje za sve koji dolaze kod nas. Ja sa ovog mesta kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke sa liste SNS glasaću za ovaj set predloga sporazuma i sa Republikom Turskom i za prethodne koje su bile vezane za saobraćaj i vazdušni saobraćaj sa Amerikom.
Želim da pozovem sve kolege poslanike da glasaju za ovaj set zakona zbog toga što na ovaj način imamo veliku šansu da pomognemo našu poljoprivrednu proizvodnju, da dovedemo investitore iz Turske i ostalih zemalja i konačno da našoj poljoprivredi obezbedimo svetliju i bolju budućnost, a na taj način obezbedimo bolju budućnost i za sve građane Republike Srbije i za one koji žive na selu i za one koji žive od sela i za one koji žive u opštinama odakle ja dolazim, to je opština Svrljig gde ima prepoznatljivu poljoprivrednu proizvodnju vezano za stočarstvo, za kvalitetan sir, Svrljiški belmuž.
Pozvaćemo normalno posle ovakvog potpisivanja, odnosno usvajanja, imaćemo mogućnost da pozovemo naše prijatelje iz Turske, da dođu kod nas u Srbiju da investiraju, da dođu kod nas u Srbiju kao turisti.
Evo još jednom pozivam sve ljude i sve poslanike, pod broj jedan poslanike, a i građane Srbije da imamo poverenja u našu Vladu, u našeg Premijera jer ćemo ovakvim stvarima pomoći za sigurnu budućnost naše dece i dece naše dece.
Ujedno, pozdravljam sve i ovim bih izjavio saučešće žrtvama terorističkog napada u Turskoj i želim svima puno zdravlja i sreće. Još jednom, poziv svima da glasamo ovaj predlog zakona. Ja ću uvek glasati za sve zakone, kao što sam rekao, koji predlaže Vlada na čelu sa našim premijerom.

Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, uvažena potpredsednice Vlade, uvažene kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine Svrljig koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, to je grad Niš.
Normalno, ja ću kao narodni poslanik Ujedinjene seljačke stranke u potpunosti podržati set ovih zakona i danas ću govoriti o ovom Predlogu zakona o vazdušnom saobraćaju između naše zemlje i SAD.
Krajem maja ove godine, potpisan je Sporazum između Vlade Republike Srbije i američkog ambasadora na osnovu koga će zakon posle 25 godina moći naši avioni i avioni vazdušnog saobraćaja iz Amerike da zajedno radimo i da na taj način imamo mogućnost da što veći broj naših ljudi iz Srbije i iz Amerike dođu kod nas i da zajedno razmenimo i turistički deo i ovaj deo ekonomski.
Biću vrlo kratak, ovaj zakon i ovaj sporazum treba podržati zbog toga što ćemo na ovaj način imati stvarno veliku mogućnost da veći broj ljudi iz naše zemlje, iz Amerike budemo na liniji i da zajedno imamo mogućnost da dovedemo i veći broj investitora u Srbiju, recimo kod nas u Nišu je „Džonson elektrik“ skoro otvorena, to je američka firma. Američki investitori kod nas upošljavaju veliki broj ljudi. Više hiljada ljudi su zaposleni kod američkih investitora i na ovaj način mi ćemo još bolje uspostaviti našu saradnju.
S druge strane, potpisivanje ovog sporazuma i između našeg potpredsednika Vlade, gospođe ministarke i američkog ambasadora, to će biti znak da veći broj investitora iz svih delova sveta dođu kod nas u Srbiju i da investiraju.
Ovim sporazumom imaće se veća mogućnost da naši proizvodi koji su srpski dođu na američko tržište i setimo se onog ranijeg kada su imali veoma dobru saradnju sa Amerikom, kada smo izvozili našeg „Juga“, takozvanog „Juga Amerika“, gde je po nekim anketama najviše izvezeno tog proizvoda na američkom tržištu, a to je iz zemlje Evrope.
Ovo je velika šansa i mogućnost da još takvih proizvoda kao što je nekada bio „Jugo Amerika“ da se izveze u Ameriku i da na taj način možemo iz cele Srbije da izvozimo ponovo iz Kragujevca automobile, možemo izvoziti kvalitetnu robu iz naše Srbije, poljoprivredna proizvodnja, kao na primer iz Svrljiga možemo da izvezemo svrljiški sir, svrljiški belmuž, iz Merošine višnju, iz Knjaževca višnju i veliki broj drugih takvih poljoprivrednih proizvoda.
S druge strane, za nas isto velika je šansa, to je turizam i ovim potpisivanjem sporazuma imamo veliku šansu da dođu drugi ljudi iz Amerike, da dođu kod nas u Srbiju da budu turisti. Evo, velika mogućnost da 31. jula, 1. avgusta i 2. avgusta dođu kod nas u Svrljig na Belmužijadu i da na taj način budemo svi zajedno i da povećamo budžet i naših građana u Srbiji, a turisti iz Amerike mogu da imaju i nešto lepo da vide.
Još jednom bih podvukao da je ovo velika stvar za nas, da će ovo biti velika šansa za Aerodrom „Nikola Tesla“ i očekujem da će u narednom periodu i niški Aerodrom „Car Konstantin Veliki“ imati mogućnost da i tu dolaze ljudi iz Amerike i da tu kroz taj način da veliki broj naših ljudi koji žive u jugoistočnoj Srbiji obezbede nova radna mesta i da dođu nove investicije.
Još jednom, podržavam u potpunosti ovaj sporazum i sve ostale sporazume koje predlaže naša Vlada na čelu sa našim premijerom.

Zahvaljujem.
Uvaženi ministre, kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine Svrljig, pored najlepšeg grada u Srbiji, Niša, i normalno da ću podržati ovaj zakon i sve ovo što je sada govorio ministar Nebojša Stefanović i dr Vesna Rakonjac, jer ja dolazim iz porodice gde je moj otac bio policajac, čovek koji je časno i pošteno radio svoju službu i radio svuda gde je trebao da bude. Kao sin čoveka koji je non-stop bio na terenu, u svim delovima naše Srbije gde je bilo potrebe, znam kako se radilo i kako se radi.
U potpunosti podržavam ovaj zakon da ljudi, policajci, ljudi koji su ceo svoj radni vek bili na terenu, radili veoma teške i opasne poslove, da odu u penziju ranije. Ali, ljudi koji imaju 52 godine, pa i više, posle toga mogu da u skladu sa svojim mogućnostima, zdravstvenim i psihofizičkim, rade sve poslove, pa zašto to ne bi mogli da rade i policajci, ili neki drugi iz te struke koji su otišli u penziju, kad mogu da rade medicinari, medicinski tehničari, farmaceutski tehničari, itd. Recimo, kada neki farmaceutski tehničar ode u penziju, radi u bilo kojoj privatnoj apoteci, a čovek koji je završio srednju školu, farmaceut, ne može da radi? Zato ja kažem – ako može svaki radnik koji ode u penziju da radi i kao penzioner, zašto to ne bi mogao policajac koji je služio ovoj zemlji i radio one najteže stvari koje su trebale?
Zato podržavam ovaj zakon u potpunosti i pozivam sve poslanike da odbacimo ovaj amandman.

Replika, vrlo kratko.
Samo želim da kažem i gospodin ministar je to već rekao, ja sam napomenuo farmaceutski tehničar, ne sa namerom da nekoga omalovažim. Svi znamo kada kažu da je čisto – da je čisto kao u apoteci.
Sa druge strane, svi ljudi koji rade do 63, odnosno do 65 godina, oni rade neke poslove koji nisu teški, opterećujući, a sa druge strane, po sili zakona 65 godina u penziju.
Policajac koji ide u 52 godine u penziju ili drugo ovlašćeno lice koje radi u policiji, tih 13 godina, jeste da je 30 godina radio mnogo teške poslove, siguran sam da će imati veće snage i mogućnosti da neke poslove radi nego neko ko je u 65 godina.
To je moj argument i mislim da je ovaj zakon dobar i da ga trebamo izglasati.

Zahvaljujem se, predsednice.
Uvažena potpredsednice Vlade, uvaženi kolege poslanici, građani Srbije, ja bih isto govorio o amandmanu, s tim što normalno ne podržavam kolege preko puta, vezano je za brisanje ovog člana amandmana Zakona o zakupu zemljišta.
Ja dolazim iz jedne male opštine Svrljig, koja ima velikih potreba za ulaganjem. Ima zemljište koje može da se kupi, ali onaj koji može da se kupi zemljište, nema dovoljno para i zato bi možda hteo da uzme zemljište u zakup. Ukoliko brišemo ovaj član zakona, taj čovek ne može uzeti zemljište u zakup, ne može uložiti i ne može uposliti nove ljude. Na taj način, mi ćemo malim i siromašnim opštinama onemogućiti da mogu da se razvijaju, da upošljavaju ljude i da idu napred.
Zbog toga ja predlažem mojim kolegama i koleginicama poslanicama da se ovaj amandman ne prihvati i da glasamo za ovaj zakon svi, jer mislim da ćemo na ovaj način imati mogućnosti da obezbedimo investicije, nova radna mesta u celoj Srbiji, a ja potenciram, kao prvo, to su male, siromašne opštine, kao što je opština Svrljig, kao što je opština Bela Palanka, Merošina, Žitorađa, Gadžin Han i ostale opštine koje su pored Niša i u Nišavskom okrugu.
Glasaću za ovaj zakon. Normalno, neću glasati za ovaj amandman. Kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke, glasaću za sve zakone koje predlaže naša Vlada na čelu sa premijerom Vučićem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz opštine Svrljig, najlepše opštine u Srbiji, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš.
Govoriću o izmenama i dopunama Zakona o policiji. Kao čoveka, mene je policijska ruka othranila. Meni je otac radio u policiji i u potpunosti razumem sve probleme koje imaju naši ljudi koji rade u policiji.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o policiji uvodi značajne izmene i praktična rešenja u slučaju kada policija mora da postupa u stanju povećanog rizika, kada događaji ukazuju da bi mogli biti ugroženi javna bezbednost, kao i bezbednost svih ljudi. Promena bezbednosne situacije u regionu i povećani rizici uslovili su izmene člana 3. Zakona o policiji, a koji podrazumeva drugačiju organizaciju direkcije policije i drugačija kadrovska rešenja, kako bi se stvorile operativnije jedinice. Vrši se reorganizacija specijalnih i posebnih jedinica policije.
Ovim izmenama stvara se pravni osnov za postupanje policije u situacijama povećanog rizika. To su situacije koje još uvek ne zahtevaju uvođenje vanrednog stanja, a ipak zahtevaju pojačano angažovanje policijskih jedinica. Zakon donosi osnov za brže delovanje specijalnih i posebnih jedinica policije, naročito u slučaju terorističkih pretnji i pojačanog delovanja terorističkih organizacija u regionu.
Takođe, jedan od razloga za donošenje zakona je inicijativa građana za osnivanje pravnog okvira u smislu praktičnih rešenja i uvođenja primenljivih normi kada se desi nestanak maloletne osobe, tzv. Tijanin zakon. Tako je u članu 72. Zakona o policiji uneta odredba koja omogućava hitno preduzimanje svih mera iz nadležnosti policije kako bi se za kratko vreme pronašli izvršioci krivičnih dela i žrtve izvršenja, što je ključno za uspešno rešavanje slučajeva otmice. Imamo slučajeve otmice koji su se desili unazad možda nekoliko meseci, kada je naša policija veoma brzo i efikasno reagovala i u toj reakciji je bio uključen i naš ministar policije. Ovim se ostvaruju uslovi za brzo i efikasno delovanje policije i pružanje adekvatne pomoći žrtvi nasilja, kao i otkrivanje izvršioca krivičnog dela.
Zakon uvodi pravni osnov za delovanje policije u slučajevima nestanka maloletne osobe i propisuje sadejstvo i saradnju sa drugim nadležnim organima, udruženjima građana i građanima i preuzimanje mera u skladu sa zakonom i njihovom uspešnom pronalaženju.
Policija je ranije raspisivala potrage za nestalim licima u roku od 68 sata od nestanka, što je imalo teške posledice po žrtve krivičnih dela i ovim se stvara okvir za uspešno i brzo delovanje i pronalaženje nestalih osoba.
Značajna izmena uvodi se članom 5. zakona kojim se dodaje novi član 111a, a koji reguliše vršenje bezbednosnih provera po zahtevu drugih organa i pravnih lica, a koji je nedostajao nakon donošenja Zakona o oružju i municiji i Zakona o privatnom obezbeđenju. Sada se ta praznina nadoknađuje uvođenjem ove odredbe i usaglašavaju se odredbe ova tri zakona, a svi se sećamo da je bio i ovaj Zakon o obezbeđenju i privatnim obezbeđenjima.
Članom 6. zakona propisuje se prestanak radnog odnosa ovlašćenog pripadnika MUP-a sa navršene 52 godine života, odnosno 30 godina efektivnog staža, čime se omogućava odlazak u penziju pripadnika Ministarstva, čije je zdravlje narušeno i koji su duži niz godina radili po posebno teškim uslovima.
Ja ovo govorim, ovo sam nešto čitao, ali iz srca mogu da odgovorim da je policija naša uvek bila na mestima gde drugi ljudi nisu bili. To govorim iz ugla sina čiji je otac bio policajac koji je u najtežim vremenima išao i uvek bio na braniku naše otadžbine.
Ovim zakonom se daje mogućnost da ljudi koji napune 52 godine života i 30 godina efektivnog rada… Imaće mogućnost da posle njih dođu mlađi, sposobniji, jači.
Tu spadaju vatrogasno-spasilačke jedinice. dolazim iz opštine gde postoji manjak vatrogasaca i očekujem da ćemo vrlo brzo imati mogućnost da primimo određeni broj ljudi koji će raditi na spašavanju svih onih kojima je potrebno u opštini Svrljig, a i u svim drugim opštinama u Srbiji.
Još jednom, kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke, sa liste SNS i kao srpski domaćin, sa ovog mesta želim da čestitam svim lekarima slavu Sveti vrači, a posebno našim srpskim domaćinima koji danas slave. Još jednom svima želim puno zdravlja i sreće i da ova godina bude rodna i blagorodna, kako na njivi, tako i u kući.
Ja ću glasati za ovaj zakon, kao i za sve zakone koje predlaže Vlada na čelu sa našim premijerom.

Amandman na član 2. kojim se menja član 7. u stavu 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o hipoteci, a koji je predložila Vlada na jasan i precizan način, definiše šta se podrazumeva pod kamatom koja je obuhvaćena hipotekarnim potraživanjem. Amandman ne treba prihvatiti iz razloga nepreciznosti i netransparentnosti jer predlaže brisanje dela stava 3. člana Zakona. 
Svojim rečima želim da kažem, pošto predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku i naši poljoprivredni proizvođači koji žele da uzmu kredit, da daju hipoteku, ako bi prihvatili ovaj amandman, njima bi bilo nejasno. Zato predlažem da ovaj amandman ne prihvatimo.
Iskoristio bih sada priliku, pošto sam ja narodni poslanik iz Svrljiga, najlepše opštine u Srbiji, pored najlepšeg grada Niša u Srbiji i predstavljam sve ljude, danas Srbija slavi. Danas je slava Ivanjdan. Kod nas se slavi Sveti Jovan. Koristim priliku da svima koji slave čestitam slavu i da ova godina bude rodna i blagorodna, kako na njivi, tako i kući, zato što je sada žetva.
Ujedno pozivam sve kolege poslanike da ne prihvatimo ovaj amandman.

Odustajem.

Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, opštine Svrljig koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš. Govoriću o izmenama i dopunama Zakona o hipoteci.
Inače, Zakon o hipoteci iz 2005. godine uneo je značajne novine u ovu oblast. Ali, u toku primene zakona ispostavilo se da ima određenih problema u praksi koje treba regulisati izmenama i dopunama, a koje se odnose na neizvesne procedure i predugo vreme za sprovođenje izvršenja. Pojavili su se problemi vezani za praksu sudova opšte nadležnosti i privrednih sudova. Oni su različito tumačili nadležnost u postupku izvršenja, što je dovelo do velike nesigurnosti i nejednakog postupanja u istim predmetnim vezama za izvršenje na osnovu izvršene vansudske hipoteke.
Zbog ovog problema Vrhovni kasacioni sud je 2010. godine doneo zaključak kojim se preciziralo da je za postupanje i odlučivanje o predlozima za izvršenje zasnovanim na izvršenoj vansudskoj hipoteci stvarno nadležan sud opšte nadležnosti, bez obzira na svojstvo stranaka u postupku izvršenja. Glavni cilj predloženih izmena Zakona o hipoteci je obezbeđivanje veće ekonomske i pravne sigurnosti i garancije naplate potraživanja obezbeđene hipotekom na nepokretnosti u slučaju kada dužnik ne izmiri dospela potraživanja.
Tržišni uslovi privređivanja, promene u društvu i ekonomija, privatizacija, promena društvene svojine u privatnu svojinu, uslovili su usavršavanje kreditnog mehanizma, kao istovremeno i uslov za razvoj moderne ekonomije. Pomoću kredita se ubrzava investiranje u svim oblastima, ubrzava se stambena izgradnja, izgradnja i otvaranje industrijskih pogona, razvoj celokupne privrede, preduzetništvo i poljoprivreda. Pomoću potrošačkih kredita omogućava se stanovništvu da troši svoje buduće prihode, a to istovremeno utiče na potraživanje na tržištu i to onda omogućava rast proizvodnje. Tako se zatvara jedan krug, a moderna privreda se ubrzava i napreduje u razvoju.
Danas kredit predstavlja osnovnu podlogu privrede, a što je u jednoj zemlji kreditiranje razvijenije, to se više javlja potreba za sigurnijim obezbeđivanjem kredita. To obezbeđenje kredita mora da bude efikasno i prilagođeno konkretnoj ekonomiji. U svim zemljama u tranziciji raste značaj kredita i sve te zemlje, pa i naša, morale su da obezbede i izgrade savremene i efikasne sisteme osiguranja potraživanja poverilaca. Kredit igra veoma značajnu ulogu u tržišnoj privredi, a posebno je to slučaj kod nas, jer su razne privrede i proces restrukturiranja privrede praktično nezamislivi bez stranih kredita. Nijedan strani investitor neće rizikovati svoj kapital, niti uložiti u našu privredu ukoliko ne postoji siguran i efikasan način da se osigura.
Mi smo regulisali sistem hipoteke, ali je potrebno da se ovim izmenama i dopunama Zakona sistem osavremeni i učini efikasnijim. Predloženim izmenama će se ustanoviti garancija naplate potraživanja, odnosno obezbeđenje poverilaca zalaganjem nepokretnosti. Ti poverioci su najčešće banke i druge finansijske organizacije. Na taj način se stvara mehanizam da građani i privreda mogu da dođu do povoljnih kredita, što je preduslov za povećanje potrošnje, a samim tim i za razvoj privrede. Omogućavanjem povoljnih kredita ubrzava se i stambena izgradnja, jer će na taj način mnoge porodice doći do stanova i krova nad glavom primenom posebnog vida hipoteke na objektima u izgradnji.
Osnovna izmena ovog zakona odnosi se na dalje pojednostavljenje zalaganja nepokretnosti, a naročito onih koje se koriste u komercijalne svrhe putem izdavanja u zakup. Tako nam se brišu odredbe o saglasnosti trećeg lica i založne izjave kada se radi o neposrednom držaocu nepokretnosti. Značajne su i izmene koje se odnose na zabranu upisa nove hipoteke i drugih tereta nakon upisa zabeležbe, hipotekarne prodaje, brisanje hipoteke i drugih redova po izvršenog vansudskoj prodaji nepokretnosti.
Ovaj novi zakon sa izmenama i dopunama omogućiće bolji položaj kreditora na srpskom tržištu, zaštitu dužnika, odnosno vlasnika nepokretnosti pod hipotekom, ubrzavanje finansijske i privredne aktivnosti u zemlji, a naročito svih vidova izgradnje i ulaganje u privredu i efikasni sistem obezbeđenja potraživanja. Predložena zakonska rešenja će imati uticaj i neposredan efekat na banke i druge finansijske organizacije, građane, privredna društva, preduzetnike, državne organe.
Pošto ja dolazim iz jedne opštine koja spada u četvrtu grupu nerazvijenosti, opštine koja je veoma bitna u razvoju poljoprivrede, a kao što je moja opština Svrljig, tako su i ostale opštine u okolini, ovaj zakon je vrlo bitan za sve nas, zato što na ovaj način možemo lakše doći do povoljnijih kredita, a da zemljište i zgrade koje se nalaze na našim teritorijama mogu da se daju na hipoteku. Na taj način mogu ljudi da obezbede svoja sredstva i da ti krediti budu povoljniji, a ljudi koji daju na hipoteku na taj način mogu za neki naredni period da obezbede za sebe i svoju porodicu kvalitetnije uslove kroz investicije, kroz obnovu mehanizacije i svega onoga što je bitno.
Ujedinjena seljačka stranka, čiji sam ja predstavnik ovde u parlamentu, glasaću za ovaj predlog zakona jer mislim da ćemo na ovaj način imati mogućnosti da malo pospešimo poljoprivrednu proizvodnju i na taj način da naši poljoprivredni proizvođači mogu da obezbede novu mehanizaciju, da obezbede repromaterijal, da obezbede nove objekte u kojima mogu da rade i da se bave poljoprivredom i da ne zavise od nekog trećeg lica gde su stvari za njih veoma lošije.
Inače, što se tiče opštine odakle ja dolazim, opštine Svrljig, ima velike šanse za ulaganje investitora. Ti investitori koji dođu kod nas ne bih voleo da budu kao što su bili u ranijem periodu, gde su kroz investiranje u neke postojeće objekte stavljali hipoteku na te objekte i na taj način oštetili i državu Srbiju, a u nekim našim objektima gde su neki raniji privrednici investirali hipoteka je bio objekat, a Razvojna banka Vojvodine sada treba da vraća ta dugovanja.
Prema tome, mislim da je ovo zakon onakav kakav treba da se pospeši razvoj privrede, a i samim tim poljoprivrede i da svi naši poljoprivredni proizvođači mogu da daju u hipoteci svoju imovinu, a da uzmu kvalitetnije, zdrave kredite sa manjom kamatom da mogu da ubrzaju svoju poljoprivrednu proizvodnju.
Ja ću glasati za ovaj Predlog zakona, kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke, i siguran sam da će ovaj zakon potpomoći, kao i ostali zakoni, da naša zemlja krene nekim boljim i bržim putem za bolje sutra i naše poljoprivrede i naše privrede. Mislim da su ovi zakoni koje je predložila naša Vlada zakoni baš koji vode napred našu zemlju Srbiju.

Hvala uvažena predsednice.
Poštovani ministre, kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše Opštine Svrljig koja se nalazi pored najlepšeg grada, a to je grad Niš i govoriću o Sporazumu o ukidanju viza između Republike Srbije i Republike Moldavije.
Ovo je još jedan dobar gest i potez naše Vlade jer na ovaj način želimo da približimo naše dve zemlje i na taj način da približimo građane naših dveju zemalja.
Moldavija je prepoznatljiva po tome što je to poljoprivredna zemlja, a ja dolazim ispred Ujedinjene seljačke stranke i uvek ću govoriti o poljoprivredi jer je to naš najbolji i najlepši resurs po kome možemo da radimo, da živimo i normalno na ovaj način poljoprivrednici Srbije mogu da sarađuju sa poljoprivrednicima iz Moldavije i da zajedno radimo na poboljšanju uslova u poljoprivredi i kod nas i u Moldaviji.
Inače, Moldavija je prepoznatljiva po tome što je to, rekao sam, mala poljoprivredna zemlja koja ima 12% prekrivenost teritorije pod šumom i najveći deo jesu obradive površine. Bavim se proizvodnjom grožđa, voća i povrća i na taj način ljudi u Moldaviji mogu lakše da dođu kod nas u Srbiju i da razmenimo iskustva i kulturu i sve ono što je potrebno, a najbitnija stvar jeste da se razmene proizvodi. Kao prvo, uvek sam govorio da su to poljoprivredni proizvodi.
Da ne dužim mislim da je ovo stvarno dobra stvar da se napravi ovaj sporazum o ukidanju viza i ja ću kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke sa liste SNS glasati za ove sporazume jer mislim da je najbolje za našu Srbiju, a to jeste da svi mi imamo slobodu da odemo kad god želimo i hoćemo u bilo koju zemlju, a sada to radimo sa Moldavijom.
Još jednom, glasaću za ovaj sporazum.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre, kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, mi smo na Odboru za poljoprivredu podržali predlog Nikolić Miodraga Femana i podneli smo amandman kojim želimo da se pojačaju kazne za sve one odgovorne u sistemu protivgradne zaštite, a samim tim u svemu onome gde se štiti poljoprivreda proizvodnja i poljoprivreda u Republici Srbiji.
Neću čitati sve ove predloge, ali suština ovog amandmana jeste da onaj ko radi, za to što radi i odgovara, ili za ono što ne uradi isto da odgovara. Tu su kazne od sto hiljada do milion za svakog onog ko u sistemu nije završio svoj deo posla koji je trebao da odradi. Što se tiče lokalnih samouprava, to je stav 6, stavljeno je da u sistemu lokalne samouprave onaj ko je odgovoran, da li je biran, postavljen ili lice koje je u radnom odnosu, za to bude kažnjen, razrešen ili da mu se raskine radni odnos.
Čuli smo do sada koliko smo imali štete od svih ovih nepogoda, da li je to voda, da li je grad, da li je nešto drugo. Sve se to dešavalo i najveću štetu imali su i poljoprivrednici, a i sami građani Republike Srbije. U odgovoru na ovaj amandman ja sam se trudio na Odboru za odbranu i unutrašnje poslove da ubedim kolege poslanike da se glasa za ovaj amandman, jer želim da onaj ko pogreši za to i odgovara, a da bude i razrešen ukoliko je birano, postavljeno ili imenovano lice. Dosta je bilo da neko napravi štetu, a da niko ništa za to ne odgovara. Zbog toga smo mi tražili, odnosno ja kao narodni poslanik ispred Ujedinjene seljačke stranke želim da onaj ko je napravio štetu za to odgovara i da bude i finansijski kažnjen, a da bude ili razrešen ili da izgubi radno mesto ukoliko nije to uradio kako treba.
Ovde u jednom odgovoru Odbora za ustavna pitanja rekli su da ovaj naš amandmana nije u skladu sa Ustavom. Želim da se ovaj amandman usvoji, da sve kolege poslanici glasaju za ovaj amandman i u krajnjem slučaju i da uđemo u promenu Ustava, zato što je potrebno da poljoprivredi i selu obezbedimo mnogo bolje mesto i da Ustavom bude definisano da se izjednači život svih naših ljudi koji žive na selu, žive od sela i da budu isti uslovi kako u selu, tako i u gradu. Pozivam sve kolege poslanike da glasaju za ovaj amandman i da onaj koji uradi loše za to i odgovara i da bude razrešen ukoliko je biran.

Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre unutrašnjih poslova, načelniče Sektora za vanredne situacije, gospodine Mariću, i ostali iz Ministarstva, poštovane kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, opštine Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku u poslaničkom klubu Srpske napredne stranke. Govoriću o Zakonu o zaštiti grada, zakonu koji je veoma potreban i bitan za našu poljoprivrednu proizvodnju, za sve naše poljoprivredne proizvođače.
Srbija se svrstava u grupu zemalja sa najmanje efikasnim sistemom odbrane protivgradne zaštite. Dok je u Evropskoj uniji sistem zaštite od grada efikasan u 50% slučajeva, kod nas je u 20% slučajeva. Tome je doprinelo i to što je dosta toga u ovoj oblasti nedefinisano, nije razgraničen u potpunosti nadležnost organa, sistema finansiranja, a jedan od uzroka je i manjak novca u državnoj kasi.
Srbija je zbog klimatskih uslova veoma često izložena dejstvu grada, što nekada poprima i razmere elementarne nepogode. Zato se kod nas organizuje protivgradna zaštita još od 1968. godine i ona je u početku bila poverena opština, pa nakon toga SIZ-ovima, u saradnji sa RHMZ, u skladu sa starim Zakonom o protivgradnoj zaštiti iz 1973. godine. Nakon ukidanja SIZ-ova i stavljanjem Zakona o protivgradnoj zaštiti 1992. godine van snage, nadležnost je preuzeo RHMZ, sve do donošenja Zakona o ministarstvima 2011. godine, kada su ovi poslovi stavljeni u nadležnost MUP Republike Srbije, odnosno Sektora za vanredne situacije.
Sredstva za protivgradnu zaštitu su se do sada neredovno i nedovoljno obezbeđivala. Rakete su nabavljane na kraju sezone. Status strelaca nije bio adekvatno rešen. Postojao je problem njihovog finansiranja i način dotiranja od strane lokalnih samouprava.
Ovim zakonom je objedinjena nadležnost na nivou Republičkog centra odbrane od grada. Finansiranjem iz više izvora obezbeđuje se veći priliv sredstava od osiguranja u državnu kasu. Reguliše se odgovornost svih učesnika i građana. Samim tim se obezbeđuje i smanjenje štete u poljoprivredi, što znači manje potrebe za sredstvima u budžetu Republike za štetu od grada, a što povlači i stabilnost u prehrambenoj industriji, koja koristi sirovine iz poljoprivrede.
Smatram da je naročito dobro rešenje da se primeni sistem finansiranja iz više izvora, budžet Republike Srbije, 10% od premija osiguravajućih društava za osiguranje useva i ostali izvori u skladu sa zakonom.
Smatram da je veoma dobro rešenje što se propisuje obaveza osiguravajućih društava do 10% sredstava koja prikupe uplatom, premije i osiguranja useva i plodova, koje su platila poljoprivredna gazdinstva do desetog u mesecu, za prethodni mesec uplate na račun budžeta propisan za uplatu javnih prihoda. Od tih sredstava i sredstava planiranih budžetom, a u skladu sa Zakonom o finansiranju, finansiraju se sve aktivnosti vezane za organizaciju i funkcionisanje protivgradne zaštite od strane nadležnog organa, a to je sada MUP, odnosno Sektor za vanredne situacije, a biće RHMZ i Ministarstvo poljoprivrede, nadam se, u narednom periodu, posle izglasavanja ovog zakona.
Takođe, Predlogom zakona je predviđeno da se strelcima osigura visina naknade tako da ona mora iznositi najmanje 20% od minimalne zarade u Republici Srbiji, a možemo da se setimo da su strelci do sada imali 4.000 dinara i jedan deo sredstava su obezbeđivale lokalne samouprave. Mislim da se ovim zakonom daje mogućnost strelcima da mogu da rade i obavljaju svoju dužnost najbolje što mogu i da za to imaju svoju naknadu.
U obrazloženju Zakona je veoma korektno naveden podatak o tome koliko je premija osiguranja i koliko je 10%. To je 100.000.000 dinara, po trenutnim pokazateljima. Treba reći da su tih 100 miliona u stvari sredstva agrarnog budžeta koja se u vidu 40% subvencije isplaćuju na ime osiguranih površina na registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima.
Ministarstvo ne prognozira rast osiguranih površina, jer se i dalje zadržava suma od jedne milijarde, koliko će inkasirati osiguranja, a 40% je 400 miliona dinara. To je potpuno logično, jer je selo osiromašeno i nema sredstava za premije osiguranja, a država refundira tek nakon minimuma od jedne godine. Istovremeno, veliki su problemi oko reosiguranja, pa se često poljoprivrednim proizvođači koji nisu zadovoljni osiguravajućom kućom tuže i ti procesi traju i više od godinu dana, kako je moglo u prvim godinama promene zakona. Pored ovih 10%, što je ravno 12% potrebnog budžeta za protivgradnu zaštitu, trebalo je definisati i deo iz premija za podsticaje u biljnoj proizvodnji i za regresiranje goriva i đubriva. Isključivo bi ta sredstva trebalo vezivati za nabavku raketa, a sve drugo da finansira direktno redovan budžet. S obzirom da nama treba na godišnjem nivou za potrošnju rakete prosečno oko 400 miliona dinara, još 300 miliona mora da se nađe za hvatanje od subvencija za podsticaje u poljoprivrednoj proizvodnji i za goriva i za đubriva i to u iznosu otprilike 1,5% od ukupne subvencije.
Ja ću to malo pojasniti. Svi naši poljoprivredni proizvođači koji koriste subvencije biće, siguran sam, spremni da jedan deo njihovih subvencija izdvoje od jedan do 1,5%, a to je u proseku 200 dinara od te subvencije i sa tim sredstvima mi ćemo imati mogućnost da poboljšamo i obezbedimo sredstva za protivgradnu zaštitu koja je, ponovo kažem, veoma bitna za našu poljoprivrednu proizvodnju i ne samo za poljoprivrednu proizvodnju, već i za ostale stvari u celoj Srbiji, da se ponavljamo, kao što smo malopre govorili.
Uredba o subvencijama kako bi trebalo definisati u Zakonu o odbrani od grada, svake godine bi trebalo da se ta uredba menja u zavisnosti od toga koliko će biti sredstava u delu za subvencije u poljoprivredi, što znači da ta sredstva zajedno, jer smo mi, još jednom mogu da kažem i da zahvalim ministru policije, gospodinu Nebojši, koji su zajedno sa nama juče razgovarali, gde smo mi dali određene primedbe, gde je Odbor za poljoprivredu još pre mesec dana i sve smo sa nekim primedbama vama dostavili, gde ste vi te primedbe skoro sve usvojili. Ovaj zakon je stvarno izuzetno dobar, za razliku od onih stvari koje su bile ranije.
Sada ću se vratiti malo na period kada je RHMZ bio veoma uspešan, kada je radio kako treba, a to je bilo sve do 2002. godine.
Moram da se osvrnem i na period od 2011. godine. Kao što svi znate, u 2011. godini je Zakonom o ministarstvima prebačeno da od RHMZ nadležnost dobije MUP, odnosno Sektor za vanredne situacije, na čijem je čelu gospodin Predrag Marić, sa kojim sarađujemo unazad nekoliko godina, jer smo imali uvek problema kada sam ja bio u opštini Svrljig nadležan i kao predsednik opštine.
Moram da se osvrnem na primer iz 2011. godine, gde su u budžetu za tu godinu bila predviđena sredstva za naknadu za rad radnika protivgradne zaštite, a da ona nisu bila isplaćivana redovno, bez obzira što su radnici radili po 16 ili 17 dana u jednoj smeni, sa radnim vremenom koje je bilo nemoguće odrediti zbog prirode posla, tako da je praktično u tim smenama prisustvo radnika bilo obavezno 24 časa. Čak se išlo dotle da su pojedinim radnicima bile isplaćivane zarade, a drugima nisu, ili su kasnile po nekoliko meseci. Sve se to dešavalo verovatno zbog zloupotrebi u Upravi RHMZ. Naime, sredstva za zarade radnika protivgradne zaštite su predviđena budžetom za 2011. godinu u iznosu od 580.659.000 dinara, a kada je došlo do promene u organizaciji po sporazumu o prelasku radnika u MUP, preneta je suma od svega 81.820.000 dinara za zarade radnika po stanicama.
Takođe, interesantna pozicija, gde su bila predviđena sredstva za isplatu socijalnih doprinosa na teret poslodavaca u iznosu od 103.000 dinara, od 103.056.000 dinara, a preneto je svega 14.646.000 dinara. Da budem još konkretniji, po svim pozicijama koje se odnose na isplatu zarada RHMZ je dobio 839.868.000 dinara u budžetu za 2011. godinu, a MUP je po sporazumu po istim stavkama dobio za funkcionisanje protivgradne zaštite svega 148.904.000 dinara, što iznosi oko 17,73% od ukupno navedene sume.
Zašto je to tako? Odgovore na ta pitanja trebalo je da daju tadašnji rukovodioci RHMZ, direktor Dacić i njegov pomoćnik za finansije Plavšić, koji su bili bliski saradnici sa tadašnjim ministrom poljoprivrede gospodinom Sašom Draginom i tadašnjim ministrom poljoprivrede, za ekologiju Oliverom Dulićem. O svim tim stvarima postoji i dostavljen dopis radnika radarskog centra koji su to dostavili i državnom sekretaru u MUP-u. Ja taj dopis imam i ja ću vam ga, gospodine ministre, dostaviti, pa vi vidite da li je tu bilo nekih problema i zbog čega su ta sredstva na ovaj i ovakav način isplaćivana. Možemo da kažemo da je kriza u odbrani od grada počela baš u tom periodu od 2007. do 2011. godine kada su bili ti rukovodioci na tim funkcijama.
Bez obzira na nedostatak regulative, zbog dobrobiti svih svojih stanovnika i poljoprivredne proizvodnje, mnoge lokalne samouprave su u proteklom 2014. godini učestvovale sa svojim sredstvima u finansiranju i nabavci protivgradnih raketa. Tako je i opština Svrljig iz budžeta za 2014. godinu izdvojila milion i 500.000 dinara i nabavila 80 raketa za svoje protivgradne strelce, a u budžetu za 2015. godinu izdvojili smo milion i 800.000 dinara i za strelce u 2014. godini izdvojeno je 400.000 dinara. Na taj način smo hteli da pomognemo strelcima i da njima malo poboljšamo uslove za rad.
Odbrana od grada mora se sprovoditi jedinstveno, sinhronizovano i celovito na celoj teritoriji od momenta formiranja gradonosnog oblaka, pa duž cele njegove putanje, jer se tako dobija najefikasnija zaštita. Znači, bitno je mnogo elemenata u ovom sistemu zaštite, pa je potrebno da svi funkcionišu usklađeno, što znači da se mora komunicirati i sa susednim zemljama kada oblak kreće sa njihove teritorije, mora se razviti i dobar sistem osmatranja, jer se mora pratiti gradonosni oblak od momenta formiranja i mora se delovati tokom cele njegove putanje, jer je tada najbolji efekat.
Ovim predlogom su precizirane sve aktivnosti i obaveze u smislu saradnje i koordinacije naših organa, tako i međunarodna saradnja, a predviđene su i kaznene odredbe za pravna i fizička lica koja ometaju rad strelaca i funkcionisanje protivgradne zaštite.
Ovo ću reći svojim rečima. Situacija na terenu je bila sledeća. Imamo protivgradnu stanicu, do protivgradne stanice postoji put, u jednom trenutku fizičko ili pravno lice zatvori taj put i niko ne može do tamo da dopremi ni rakete, ni lansirne rampe i tada dolazi do problema. Ovim zakonom sada se sve to definiše. Stvarno mogu da budem zadovoljan kao čovek, koji se bavi poljoprivredom, koji predstavlja Ujedinjenu seljačku stranku. Mogu da budem zadovoljan ovim zakonom jer je zakon stvarno na svom mestu i mislim da zakon pre njega nije bio bolji.
Još jednom da podržim u potpunosti i MUP i sve koji su pripremali ovaj zakon. Ja ću kao poslanik podržati ovaj zakon svim srcem, jer sam siguran da ćemo ovim zakonom imati mogućnosti da obezbedimo bolje uslove i za strelce i za sve radnike u sistemu, a što je najbitnije obezbedićemo sigurnost za sve naše poljoprivredne proizvođače. Još malo i dolazi vreme žetve i mi svi koji se bavimo poljoprivredom znamo da, kada dođe gradonosni oblak, je najopasnije da nam on obere našu pšenicu.
Zbog toga, još jednom, ću podržati ovaj zakon kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke sa liste SNS i dajem punu podršku Vladi premijera Vučića i svim ministrima, jer mislim da je to za nas jedini pravi put.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi predstavnici Ministarstva privrede, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine Svrljig, koja se nalazi pored Niša, i govoriću o Predlogu zakona o izmenama  i dopunama Zakona o privatizaciji.
Tokom primene Zakona o privatizaciji pokazali su se određeni nedostaci koje je trebalo hitno rešiti, jer je veoma važno za preduzeća koja su u postupku, kao i za njihove radnike, da se postupak uspešno okonča. U poslednjih šest godina nije privatizovano nijedno preduzeće, dok je ranijih godina privatizovano na hiljade preduzeća. To je signal da treba nešto menjati, a preventivno treba zaštiti preduzeća u postupku prodaje, jer zaštita od prinudne naplate ističe 31. maja i mnoge firme bi mogle biti na udaru poverilaca.
Tako se ovim predlogom rok za privatizaciju pomera za 31. decembar 2015. godine, ali za preduzeća koje je Vlada proglasila preduzećima od strateškog značaja, kao i za preduzeća sa Kosova i Metohije, ovaj rok ne važi. To je opravdano, jer se radi o velikim preduzećima koje imaju važnu ulogu u privredi Republike Srbije. Zato moramo učiniti sve što je u našoj moći i, kao prvo izmeniti odredbe postojećeg zakona o privatizaciji, stvaranjem osnovnih preduslova za uspešnu privatizaciju svih preduzeća, ali ipak sa naglaskom na preduzeća od strateškog značaja, kao i na preduzeća sa Kosova i Metohije ili preduzeća koja tamo pretežno posluju ili im je imovina na Kosovu. One su posebno izložene različitim pritiscima, kao i nezakonitoj privatizaciji od strane kosovske agencije za privatizaciju.
Prva izmena u tom cilju je što subjekt privatizacije mora da izvrši popis i procenu fer tržišne vrednosti celokupne imovine i obaveza sa stanjem na dan 31. decembar poslednje poslovne godine, a ne 2013. godine kako je bilo do sada, što je dobar predlog, jer je taj podatak biti najstabilniji u stanju… U prodajnoj dokumentaciji neće biti naduvanih, nerealnih vrednosti koje odvraćaju potencijalne kupce i strateške partnere.
Sledeća značajna izmena sastoji se u odlaganju prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekata privatizacije najkasnije do 31. oktobra 2015. godine, a za preduzeća od strateškog značaja, preduzeća sa Kosova odlaganje do isteka jedne godine do dana stupanja na snagu ovog zakona, što znači do sredine 2016. godine. Odlaganjem roka za prinudnu naplatu i prinudno izvršenje se produžava zaštita ovih preduzeća, i to je najznačajnija izmena u ovom predlogu zakona.
Ovim se stvara mogućnost da se pokuša u narednih pet meseci sa održavanjem ovih preduzeća i sa očuvanjem svih radnih mesta u preduzećima, sprečava se odlazak svih preduzeća u stečaj čime se spašavaju radna mesta i olakšava socijalni mir.
Ovde je konkretno reč o 54 preduzeća za koje je objavljena prodaja, a sigurno je da je veoma opasno ugroziti egzistenciju 27 hiljada radnika i njihovih porodica, kao i ostati bez 54 preduzeća, gde je njih 17 od strateškog značaja sa 21.517 zaposlenih i 37 drugih preduzeća sa ukupno 5.857 zaposlenih.
Ovaj zakon se donosi da bi se uspešno rešila sudbina subjekata privatizacije, a za koje postoje uslovi za prodaju, jer ako bi tokom postupka došlo do prinudnih izvršenja, prodaja i opstanak bi se ugrozili i onemogućili.
Sigurno da je važno spasiti FAP, „Galeniku“, „Prosvetu“, preduzeća metalske industrije, ali je bitno spasiti i preduzeća u jugoistočnoj Srbiji i preduzeća, rekli smo, „Galenika“ … „Galenika“ je veoma bitna, kao što je malopre rekao i ministar, gospodin Sertić. Za nas, iz moje opštine Svrljig, je veoma bitna „Galenika“, jer je ona formirala u Svrljigu jedno preduzeće 2000. godine, a zove se „Herbogal“. Ja očekujem da će posle oporavka „Galenike“ postojati mogućnost da rešimo problem „Herbogala“.
Još nešto što je bitno za naše firme koje se nalaze na jugoistoku Srbije, u Nišu, mašinska industrija, elektronska industrija, ovim predlogom zakona i donošenjem imaćemo mogućnost da puno stvari poboljšamo, da odredimo mnogo bolje privatizacije, nego što je bilo do sada i na taj način imaćemo mogućnost da pojačamo privrednu aktivnost u Nišavskom okrugu i jugoistočnoj Srbiji. Uvek stavljam naglasak, opština Svrljig odakle dolazim, ali za mene i moje Svrljižane bitan je i Niš, jer pokretanjem Niša imamo veliku šansu da pokrenemo i celu Srbiju.
Za nas poljoprivredne proizvođače, ja sam predstavnik Ujedinjene seljačke stranke, veoma je bitan 25. maj, ne zbog toga što je to u prošlom veku bio Dan mladosti, već zbog toga što je danas German i u mojoj opštini se danas ne radi poljoprivreda.
Malopre sam napomenuo 25. maj, Dan mladosti, stvarno imam poverenja u našu Vladu, u našeg premijera, u našeg ministra privrede, jer sam siguran da ćemo donošenjem ovog zakona potpomoći da uposlimo mlade ljude i zato ću ja kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke u klubu SNS glasati za predlog ovog zakona i siguran sam da ćemo ovim zakonom potpomoći da se reše problemi zapošljavanja u celoj Srbiji, a stavljam akcenat na Niš i jugoistočnu Srbiju i moju opštinu Svrljig.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, uvažena potpredsednice Vlade sa svojim saradnicima, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine Svrljig.
Inače, zakonom i izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju vrši se preciziranje i pojedino uvođenje novih termina i pojašnjavanje starih izraza, kao i usaglašavanje regulisanja vazdušnog saobraćaja sa propisima zemalja u regionu, odnosno u skladu sa propisima EU. Sveobuhvatno se menja zakon iz 2012. godine.
Naime, u ovom zakonu reguliše se zanimanje i opis zanimanja vazduhoplovnog operatera kao jednog od osnovnih karika u lancu bezbednog funkcionisanja vazdušnog saobraćaja, pa tako i vazduhoplovni operater mora da poseduje sertifikat koji mu izdaje Direktorat vazdušnog saobraćaja, a predviđeni su i posebni uslovi za sticanje takvog sertifikata, što je od ključne važnosti za bezbednost celokupnog vazdušnog saobraćaja.
Ovim zakonom regulisano je i postojanje i funkcija aerodroma, te je predviđeno kakvi aerodromi mogu da postoje i u kojim slučajevima i u koje svrhe se mogu koristiti vojni, civilni ili mešoviti aerodromi, a takođe je regulisano i da svaki od aerodroma mora da poseduje poseban sertifikat koji bi garantovao bezbednost vazduhoplova i samih putnika.
Jugoistočna Srbija poseduje bogatu istoriju vazduhoplovnog saobraćaja, jer pored aerodroma u Nišu „Konstantin Veliki“, postojao je i aerodrom u Svrljigu u selu Merdželat, koji je napravljen 1931. godine i bio je do 1945. godine, a na tom mestu u Merdželatu Grudobran je 1936. godine organizovan i prvi aeromiting. Evo, ja imam i letak koji je tada deljen žiteljima svrljiške opštine i zbog toga sam se javio povodom ove tačke, zato što želim da kažem da je Svrljig u periodu do 1945. godine imao i svoj aerodrom.
Vratiću se na Aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu, zato što je to nešto što je najbitnije za jugoistočnu Srbiju. Inače, Aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu služi i kao alternativni aerodrom aerodromima u Beogradu, Ohridu, Podgorici itd.
Tokom NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine pista aerodroma u Nišu pogođena je 57 puta i u potpunosti je uništeno 11% asfalta. Nakon rata aerodrom je bio van upotrebe nekoliko godina. Godine 2003. norveško ministarstvo spoljnih poslova uložilo je velika sredstva u rekonstrukciju aerodroma i aerodrom je otvoren 12. oktobra 2003. godine i dobio je ime Aerodrom „Konstantin Veliki“.
Inače, ono što je bitno za aerodrom „Konstantin Veliki“ jeste i to što je prvi srpski vojni avion poleteo iz Niša iz Trupanskih polja. Vazduhoplov je poleteo 1912. godine, a iste godine 24. decembra je Radomir Putnik potpisao rešenje gde je Niš postao centar vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane tadašnje Kraljevine Srbije. Zato je „Konstantin Veliki“, odnosno niški aerodrom, veoma bitan za sve nas koji živimo u tom delu naše Srbije.
Ono što je još bitno za naš aerodrom u Nišu, slobodno mogu da kažem, jer dolazim iz Svrljiga, to je opština pored Niša, jeste to što je niški aerodrom „Konstantin Veliki“ vrlo bitan zbog toga što je napravljen sporazum između Vlade Republike Srbije i ruske Vlade za srpsko-ruski humanitarni centar koji je veoma bitan za ceo region, ne samo Srbije, već i van granica Srbije. Možemo se setiti 2007. godine kada smo imali katastrofalne požare u celoj Srbiji, a posebno u tom delu jugoistočne Srbije, kada su dolazili veliki avioni, ruski avioni koji su učestvovali u gašenju požara. Setimo se i prošle 2014. godine kada su na niški aerodrom dolazili ruski avioni koji su učestvovali u pomoći i zbrinjavanju ljudi koji su bili oštećeni od poplava kod nas u Srbiji, a i u Bosni i Hercegovini.
Inače, još neke stvari želim da kažem o niškom aerodromu, baš zbog toga što je vrlo bitno za nas, krajem juna ove godine će krenuti redovni avio saobraćaj mađarske avio kompanije „Wizz Air“ iz Niša, i to za Bazel i Malme pet puta nedeljno. Ovo je najvažniji ugovor, što se tiče niškog aerodroma, unazad 30 godina, jer je to prvi komercijalni ugovor.
Zašto je ovaj ugovor toliko važan za niški aerodrom? Zato što znamo da je u periodu od 2010. do 2013. godine iz budžeta Grada Niša, moramo da kažemo, izbačeno više od tri miliona evra za subvencije italijanskom „Wind Jet“ i crnogorskom „Montenegro ervejz“ koji su sa ovolikim para uspeli da prevezu 30.000 putnika za godinu dana. U istom vremenskom periodu, Grad Niš je direktno subvencionisao Javno preduzeće aerodrom Niš sa dva miliona evra. To nije kraj. Aerodrom „Nikola Tesla“ je više puta uplaćivao i uplatio ukupno 2,3 miliona evra za razvoj vazdušnog saobraćaja u Nišu.
Dakle, od 2010. do 2013. godine sa raznih nivoa vlasti je u razvoj vazdušnog saobraćaja u Nišu, avio kompanija i aerodrom u Nišu, uplaćeno je fantastičnih 7,3 miliona evra. Da stvar bude gora, po smeni rukovodstva aerodroma Niš, zatečen je dug blizu milion evra. Zato je važan komercijalni ugovor sa „Wizz Air“, a o kome je malopre govorila i potpredsednica Vlade, gospođa Zorana Mihajlović.
Ovom prilikom želim da se zahvalim Vladi Republike Srbije i Ministarstvu saobraćaja, a naročiti ministarki i potpredsednici Vlade Zorani Mihajlović za nesebičnu podršku u rešavanju svih zatečenih problema na aerodromu u Nišu. Zahvaljujući Strategiji razvoja vazdušnog saobraćaja ovog ministarstva, aerodrom u Nišu se trenutno oprema sa najsavremenijom opremom za sletanje aviona i do kraja sledeće godine će ova oprema biti u punoj funkciji. Vrednost ove investicije višemilionska. Podršku naporima rukovodstva aerodroma Niš i svim zaposlenim u ovom preduzeću daje i aerodrom „Nikola Tesla“ koji je u više navrata u poslednjih godinu dana donirao preko potrebnu opremu sa specijalnim vozilima za održavanje piste i aviona.
Poslanik sam iz nerazvijene opštine Svrljig i aerodrom u Nišu je naš aerodrom i naša razvojna šansa. Takođe je i razvojna šansa opštine Svrljig, opštine Knjaževac, opštine Gadžin Han, opštine Bela Palanka, opštine Babušnica, Zaječara i celog dela jugoistočne Srbije. Zbog toga želim, kao čovek koji dolazi iz jedne siromašne opštine, da svi poslanici glasaju za ovaj naš zakon, zakon kojim ćemo sutra omogućiti da aerodrom u Nišu, a i ostali aerodromi budu u funkciji. Na taj način imamo velike šanse da poboljšamo i poljoprivrednu proizvodnju i turizam, jer svi znamo da je od aerodrom u Nišu do Babinog Zuba 60 kilometara. Zbog toga moramo još više da ulažemo u niški aerodrom, jer na taj način pomažemo i razvoj poljoprivrede, razvoj turizma i celokupni razvoj jugoistočne Srbije. To važi i za ostale aerodrome.
Još jednom, kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke, ja ću glasati za ovaj zakon punim srcem, jer sam siguran da će se ovim zakonom omogućiti da aerodrom u Nišu bolje funkcioniše, da zapošljava ljude, da ljudi putuju po svetu, a i da dolaze kod nas.