Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine, Svrljig, u Srbiji i predstavljam u Skupštini Ujedinjenu seljačku stranku sa liste SNS.
Želim danas da govorim o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju. Ali, pre nego što krenem da vam govorim o tom zakonu, podsetio bih sve naše poslanike da je danas veliki hrišćanski praznik Đurđevdan i da danas svi moramo da praštamo, da budemo u duhu tolerancije jer je stvarno i veliki broj naših ljudi u Srbiji slavi.
Ovaj zakon o privatnom obezbeđenju je donet u 2013. godini, krajem godine, i po prvi put je stavljena u zakonski okvir mogućnost da ljudi koji se bave privatnim obezbeđenjem firme koje to rade mogu u formalno-pravnom smislu imati i obaveze i prava, a i na način da to sve bude onako kako treba, za zaštitu svih građana u Srbiji.
Prvi put je predviđena i posebna stručna obuka za pripadnike privatnog obezbeđenja, tako da lica koja žele da se bave ovim poslom pohađaju obuku u specijalističkim centrima za obuku, centrima kojima pre toga normalno da Ministarstvo unutrašnjih poslova da saglasnost. Obuku za pripadnike privatnog obezbeđenja mogu vršiti lica koja ispunjavaju posebne kriterijume, da imaju radno iskustvo, da imaju određene kvalifikacije, to je sve u okviru pravilnika koji je donet od strane MUP-a, odnosno nadležnih službi u Ministarstvu.
Pripadnik privatnog obezbeđenja koji uspešno završi obuku i položi stručni ispit, da bi obavljao taj posao, mora da prođe bezbednosnu proveru koju vrši MUP. To do 2013. godine uopšte nije rađeno i pripadnici tih privatnih obezbeđenja radili su u tim službama, puno tih ljudi koji su imali neku lošu prošlost, da ne kažem kriminalnu prošlost. Posle ovog zakona to se menja, sve se proverava. Ljudi koji rade u tim privatnim obezbeđenjima imaju sada i obavezu da se radi psihofizički test da li su zdravi, pravi, da li mogu da rade bezbednosne provere i taj čovek je sutra spreman u svakom trenutku da izađe i da radi za ono što je dobio posao, a s druge strane, i uslovi koje firme koje rade ta privatna obezbeđenja, uslovi su mnogo drugačiji i sada se zna koliko ljudi radi i na koji način radi.
Zakon o privatnom obezbeđenju po prvi put se detaljno regulišu ovlašćenja pripadnika privatnog obezbeđenja. Tako radnik privatnog obezbeđenja mora da nosi odgovarajuću uniformu čiji je izgled i oznake propisuje Ministarstvo unutrašnjih poslova posebnim pravilnikom. Može da u objektu koji obezbeđuje nosi službeno oružje, lisice i da koristi službene pse.
Sve su to stvari koje do 2013. godine uopšte nisu bile i rađeno je što se kaže slučaj do slučaja. Na ovaj način Zakon koji je donet 2013. godine doneo je red u privatnim službama obezbeđenja, ali sada ovaj zakon koji mi vršimo dopunu našeg Zakona da se sve ovo prolongira za period 1. januar 2016. godine, imaće mogućnosti da služba i policija i Ministarstvo unutrašnjih poslova mogu da pripreme sve te pravilnike, jer svi znamo u kakvoj situaciji jeste naša Srbija, Ujedno mogu da kažem i da sam ja sin, moj otac je bio policajac i poseban akcenat stavljam na policajce, na ljude koji rade u uniformi, da su to ljudi koji stvarno rade za nas, za našu Srbiju i radili su i radiće još bolje nego što je bilo do sada.
Sa ovim zakonom koji je donesen 2014. godine i koji mi sada ne neki način dopunjujemo da ga stavimo u funkciju sa kompletnim stvarima do kraja 2015. godine, do početka 2016. godine. Imaće mogućnost da u službama u noćnim klubovima, u kladionicama, na utakmicama, ljudi koji rade u tim službama u privatnim službama obezbeđenja mogu da rade i da od tog svog rada mogu da žive.
Šta je najbitnije oko ovog zakona i to što je malo pre gospodin iz PUPS-a rekao, a i general Moma je o tome pričao da veći broj ljudi koji su sada prošli sve ove psihofizičke provere, koji su prošli bezbednosne provere, svi ti ljudi koji rade u tim firmama obezbeđenja imaju mogućnost sutra ukoliko dođemo u neku situaciju, to smo bili početkom maja prošle godine, kada smo imali vanrednu situaciju, kada su bile velike poplave, kada su bili veliki požari.
Dolazim iz opštine Svrljig gde smo imali veliki broj takvih situacija. Ti ljudi sutra mogu da pomognu, normalno uz sugestiju, uz nadgledanje MUP-a i ljudi koji za to budu određeni. Mislim da je to velika stvar da na ovaj način sa ovim zakonom i konačno sa svim tim pravilnicima koji treba da budu doneseni, da sve to rešimo. Mislim da će to doprineti bezbednosti svih naših građana u Republici Srbiji.
Ujedno, šta sam još hteo da kažem vezano za sve te ljude koji rade, koji će raditi, koji mogu od tog svog rada i da žive, a da to ne bude, kao što smo malopre čuli, od naše predsednice Odbora za bezbednost, koleginice Marije, da su ti ljudi primali veoma malu naknadu, a to je bilo u prethodnom periodu kada nismo imali zakon o privatnom obezbeđenju.
Šta je još bitno? Malopre sam rekao da sve ove stvari koje ti ljudi obezbeđuju, to su utakmice, firme i ostale stvari koje se nalaze u Beogradu, malopre sam rekao, kladionice, splavovi. To se kod nas u malim opštinama ne nalazi. Nadam se a i kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke zalagaću se i sa mojim kolegama iz poslaničke grupe SNS, zalagaćemo se da u malim opštinama, kao što ja dolazim, da se tamo stekne mogućnost da ljudi mogu više da zarađuju i da u našim selima naši ljudi mogu lakše i da bolje žive od svog rada i da u takvim našim selima, kao recimo moje selo odakle sam ja ili neka sela iz Bajine Bašte, da tamo ljudi obrađuju svoju imovinu, da imaju sutra mogućnosti da obezbede firmu koja će raditi i čuvati njihovu imovinu. To su nekad kod nas u tim našim malim opštinama bili ljudi koji su za to bili plaćeni od strane mesnih zajednica. Sada već imamo i zakon koji će to na neki način pomoći.
Šta sam još hteo da kažem kao čovek i kao pravi srpski domaćin. Hteo bih da se ponovo vratim na ono što nam je priroda dala. Venac od cveća, od bilja, venac koji se danas deli našim ukućanima da godina u narednom periodu bude rodna i blagorodna, da nam ljudi budu živi i zdravi, a svi znamo da je i Sveti Georgije, svetac koji je uspeo da pobedi loše i da pobedi ono što je zlo. Ja kao narodni poslanik ispred Ujedinjene seljačke stranke siguran sam da će naša Vlada na čelu sa našim premijerom imati mogućnosti i snage da pobedi sve ono što je loše, a baš zbog budućnosti naše dece i dece naše dece.
Za kraj, iskoristio bih priliku, mislim da mi nećete zameriti ni vi kao predsedavajuća, ni kolege poslanici, ni građani Srbije, hteo bih da iskoristim priliku i da svim građanima koji danas slave Đurđevdan, čestitam slavu i da svima poželim da im godina bude rodna i blagorodna kako na njivi tako i kući. Još jednom, ja kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke glasaću za sve predloge zakona koje je podnela Vlada, jer sam siguran da ćemo imati mogućnost da obezbedimo bolju budućnost za našu porodicu, za naša sela i za naše građane Srbije.

Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, direktore Nacionalne službe za zapošljavanje, kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz najlepše opštine, opštine Svrljig i u potpunosti podržavam ove zakone koje je predložilo Ministarstvo gospodina Vulina.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti detaljnije sada rešava i rešavaće probleme koji su bili u prethodnom zakonu. Kao prvo, jeste to što se smanjuje broj članova Upravnog odbora. Svedoci smo toga da je u prethodnom zakonu bilo to i da je direktor Nacionalne službe bio deveti čovek koji odlučuje, a taj upravni odbor je trebao njega da pomaže, da kontroliše. Sada imamo sedam članova, što je dobro jer će se na taj način uštedeti sredstva.
Dobro je i to što će imati mogućnost neke dopune, konkretnije vezano za javne radove. Recimo, lokalne samouprave su u prethodnom periodu dobijale sredstva za samozapošljavanje, za javne radove, za stručnu praksu, gde je konkretno za javne radove bilo problema da same lokalne samouprave zbog Zakona o radu državnih službenika i limitiranja broja zaposlenih nisu mogle da određeni broj ljudi ispoštuju za te javne radove.
U ovom predlogu zakona ima još dosta stvari o kojima su pričale moje kolege, ali ja ću se više osvrnuti na deo oko lokalnih samouprava, pošto dolazim, rekao sam malopre, iz Svrljiga, opštine koja jeste nerazvijena, jeste devastirana, opština u kojoj ima dosta nezaposlenih, ali ima i dosta mogućnosti. Jer, kada govorim o opštini Svrljig, govorim i o svim malim opštinama koje su u teškoj situaciji i u kojima je veliki broj ljudi nezaposlen.
Opština Svrljig izdvaja 10 miliona, sada ove godine je izdvojila 10 miliona iz budžeta za potrebe ljudi koji su nezaposleni, da konkurišu normalno u Nacionalnoj službi za zapošljavanje i da na taj način potpomognemo te ljude da mogu da ostvare za sebe, za svoju životnu egzistenciju. Radi se na samozapošljavanju, na javnim radovima, na stručnoj praksi i nadam se, a i siguran sam da će Nacionalna služba zapošljavanja imati mogućnosti da prepozna opštine kao što je Svrljig i da tim opštinama na jedan njihov dinar da makar dva ili tri dinara da se veći broj ljudi u tim opštinama zaposli, da potpomogne oko samozapošljavanja, da se pomogne oko stručne prakse i, normalno, oko javnih radova.
Akcenat stavljamo i na javne radove, zato što u tim malim opštinama, kao što je moja opština, ima potrebe i oko poljoprivrede i oko zadrugarstva i ti ljudi mogu biti uključeni u zadrugama da kroz javne radove potpomognu da se poljoprivreda lakše obrađuje. Ja govorim o poljoprivredi zato što dolazim ispred Ujedinjene seljačke stranke, stranke čiji program jeste poljoprivreda i upošljavanje ljudi u poljoprivredi, a normalno i u pravnim subjektima.
Siguran sam da će ovi zakoni potpomoći da u narednom periodu, što se tiče naše zemlje, bude mnogo lakše zapošljavanje, bude mnogo lakše ljudima koji imaju oštećen sluh. Ja ću kao čovek i kao poslanik ispred Ujedinjene seljačke stranke, ali sa liste Srpske napredne stranke, glasati za oba ova zakona i za sve zakone koje predlaže Vlada na čelu sa našim premijerom.
Još jednom, glasaću za ove zakone i siguran sam da će imati mogućnosti, a i sluha, a tu konkretno mislim na Nacionalnu službu za zapošljavanje, da se opštini kao što je Svrljig pomogne da za 10 miliona, koje smo mi izdvojili, date makar 20 miliona i da na taj način potpomognemo ljudima da se uposle. To važi i za ostale opštine koje su nerazvijene, koje su devastirane i nadam se da će imati mogućnosti i da se za Nišavski okrug izdvaja više sredstva iz Nacionalne službe za zapošljavanje i da taj deo jugoistočne Srbije krene nekim jačim i boljem putem, da ti naši tamo ljudi mogu lakše da žive i da se što veći broj njih zaposli.

Zahvaljujem se.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, uvaženi saradnici ministra, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim najlepše opštine Svrljig, i govorim ovde baš o ovoj 4. i 5. tački vezanoj za turizam. Znači, sporazum između naše republike Srbije i Gruzije i Srbije i Ukrajine.
Svi znamo da je i najveća šansa naše Srbije poljoprivreda, ali tu je i turizam. Zbog toga ja u potpunosti podržavam našu Vladu i smernice naše Vlade da se na tome radi. Svi znamo koliko Srbija ima uspeha u političkom smislu, u diplomatskom smislu, svi znamo koliko nas prepoznaju u svetu baš zbog ove naše politike koju sada vodimo.
Što se tiče ovog dela oko turizma i Sporazuma između naše Republike Srbije i Gruzije, odnosno Ukrajine, to je veoma bitno za sve nas, što se tiče Srbije, zato što je turizam nešto veoma bitno za sve naše građane, a ja tu podvlačim najbitnije jeste seoski turizam.
Poljoprivreda i seoski turizam imaju nešto zajedničko, to je naše srpsko selo. Dolazim, kao što sam malopre rekao iz jedne male, ali veoma lepe opštine koja ima velikih kapaciteta što se tiče turizma, prolazi magistralni put, ima aerodrom u Nišu.
Prema tome, mi iz takvih malih opština, osim što dajemo doprinos u razvoj poljoprivrede želimo još više da se radi na promociji turizma, da nam dođu prijatelji iz Gruzije, da nam dođu prijatelji iz Ukrajine, iz Rusije, iz Evropskih zemalja, iz Kine, da vide lepote i naših opština, da vide lepote i naše Srbije. imamo mi šta njima da ponudimo.
Ovaj Sporazum je veoma bitan za sve nas i za našu poljoprivredu i za naš turizam. Ja bih se sada i zahvalio vama u Ministarstvu trgovine i turizma, zahvalio bih se vašoj saradnici Renati, koja stvarno ima dušu i volju da radi na turizmu. Siguran sam da ćemo svi zajedno i mi ovde poslanici koji dolazimo iz lepih, ali malih opština, imati mogućnost da pojačamo kapacitet turistički, što više promovišemo, i putem ovakvih sporazuma da dovedemo turiste iz celog sveta.
Inače, što se tiče turizma i poljoprivrede, kao što sam malopre rekao, jeste zajedničko to je seoski turizam. Imamo velikih mogućnosti gde blizu 40% našeg stanovništva živi u našim selima, gde je potrebno da 10% tih ljudi koji žele da se bave seoskim turizmom ili nekim drugim vidom turizma, mogu da iskoriste svoje zgrade, svoje objekte, da se u njih malo uloži.
Tu može pomoći i lokalna samouprava, tu može pomoći i normalno, Vlada Republike Srbije, odnosno nadležno ministarstvo. Tu može preko različitih evropskih projekata, projekata prekogranične saradnje da se iskoristi i da se opreme ta domaćinstva. Da se putem publikacija pozovu turisti da dođu kod nas, recimo u Svrljig da dođu, recimo u Niš, u Niški region, jer je stvarno mnogo lepo.
S druge strane kada tamo dođu, dosta je primer da seosko domaćinstvo ima dve sobe, da u svakoj sobi ima po dva kreveta, da u toku godine dvesta radnih dana je budan angažovano kroz aktivnosti seoskog turizma. To će za to domaćinstvo možda doneti i profita, što se kaže blizu 16.000 evra. Kada bi celokupno to naše stanovništvo, a rekao sam malo pre, 40% ljudi živi u našim selima, 10% tih ljudi to je milijardu i 600 hiljada evra koje bi došli u budžet Republike Srbije i koje bi pomoglo našim poljoprivrednicima da se preko turizma i poljoprivrede maksimalno poboljša njihovo stanje, mislim u delu, finansijsko stanje i da oni mogu od toga da žive.
Primer dobre prakse jeste to i da u okolini Niša i grad Niš, a i moja opština iz koje ja dolazim, Svrljiga i okolne opštine veliki akcenat stavljamo na turizam. Kod nas je tamo veoma bitna i Stara planina, gde je velika šansa da taj deo naše Srbije zaživi turistički. Tu su u tom masivu Stare planine, tu se nalaze i opština Knjaževac, i opština Sokobanja, i opština Pirot, opština Svrljig, Bela Palanka, grad Niš. To je za nas veoma bitno i nadam se da ćemo svi zajedno u narednom periodu imati mogućnost da rešimo prilazne puteve do Stare planine, do odmarališta Stare planine, da mogu turisti da dođu i da vide lepote i dobrotu svih naših domaćina srpskih koji žive u tim krajevima koji žele da im daju dobrodošlicu.
Nama treba malo ulaganja, a mi ćemo svojim poštenim radom, svojom iskrenom željom da te ljude ugostimo, da damo doprinos da poljoprivrednici i turisti koji dolaze kod nas mogu da vide lepote i dobrote svih nas koji živimo u Srbiji, a posebno stavljam akcenata u našim srpskim selima. Baš, zbog toga što srpski seljak osim poljoprivrede može da se bavi i turizmom.
Šta drugo mogu da kažem i da kao poslanik u poslaničkom klubu SNS, kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke, vidim da naša velika šansa u poljoprivredi ali i u turizmu. Zbog toga ministre Ljajiću, siguran sam da ćete vi zajedno sa našim premijerom u narednom periodu mnogo veći akcenata staviti na poljoprivredu i na turizam. Zbog toga ću ja kao poslanik glasati za sve ove predloge sporazuma i siguran sam da ćemo ovim putem omogućiti našem srpskom seljaku da može bolje i lepše da živi.
Ujedno, se nadam da ćemo imati mogućnost da preko turizma obezbedimo i nova radna mesta, da obezbedimo i bolju ugostiteljsku uslugu, i sve ono što je bitno za našu Srbiju. Još jednom pozivam sve naše prijatelje iz inostranstva da dođu u Niš, da dođu u najlepšu opštinu Svrljig i da osete dobrobit naših srpskih domaćina.

Zahvaljujem.
Predsedavajući, uvaženi predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, poštovani građani Srbije, uvažene kolege poslanici, ja sam Milija Miletić. Dolazim iz najlepše opštine Svrljig i govoriću najviše o veterinarstvu, o ova dva sporazuma sa Urugvajem i Alžirom, ali dotaći ću i ovo za turizam, ove protokole o turizmu koji se tiču masiva Karpata, gde je sedam zemalja potpisnica ovog protokola.
Mislim da je turizam za nas velika šansa i naša zemlja Srbija treba u svim ovim stvarima da učestvuje i uvek potpisivati i sarađivati sa tim zemljama gde može da se promoviše naša životna sredina, kvalitetna poljoprivreda i poljoprivredna proizvodnja koja je kod nas, što se kaže, u prethodnom periodu dosta posrnula, ali je spasila našu zemlju Srbiju.
Što se tiče ovog Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Urugvaja, veterinarski sporazum, taj deo će se najviše odraziti na promet stoke, na promet životinja, praćenje propisa, praćenje robe, ali i sve ono što je bitno za nas. Urugvaj je prepoznatljiv po Montevideu gde smo nekada bili prvaci sveta i mogu da kažem, sigurno mogu da kažem da Srbija može biti prvak sveta i u poljoprivredi, u kvalitetnoj hrani.
Recimo, ja dolazim iz opštine Svrljig koja može da se takmiči i da bude najbolja u Srbiji i u svetu što se tiče očarstva. Najkvalitetnije je svrljiško jagnje, svrljiški sir, svrljiški belmuš, sjenički sir. Tu možemo biti prvaci i zato podržavam normalno ovaj sporazum.
Možemo biti prvaci i u svinjarstvu. Imamo veoma kvalitetne svinje, ali imamo malo problema i nadam se da će nadležno Ministarstvo uspeti da reši ovaj problem sa našim ljudima koji imaju problem u svinjarstvu, koje se dešava u Mačvi gde je stvarno veoma teška situacija.
Što se tiče ovog Sporazuma o veterinarstvu, siguran sam da će to doprineti da kvalitet naših životinja, naše stoke i našeg mesa bude mnogo bolji, da bude bolja kontrola. Znam da je potrebno da se obezbedi veći broj terenskih veterinara, veterinarskih inspektora koji moraju biti više prisutni na samom terenu.
Siguran sam da ova naša Vlada na čelu sa našim premijerom i nadležno Ministarstvo već dovoljno prati i problem sa aktuelnim svinjskim gripom, sa aktuelnim ptičijim gripom tzv. avijarna infloenca koje ima u Bugarskoj, ptičiji grip H5N1, a i u Mađarskoj je mutirao gde je H5N8 i siguran sam da naša Uprava za veterinu već to prati. Zabranjen je uvoz mesa iz Bugarske i to će biti, siguran sam, i iz Mađarske i okolnih zemalja, ali mislim da je potrebno zbog ovakvih bolesti da zaštitimo našu proizvodnju, naše svinjare, da se zabrani uvoz i živih svinja iz svih okolnih zemalja da bismo mogli da spasimo naše poljoprivredne proizvođače koji se bave svinjarstvom, koji se bave mlekarstvom, jer smo malopre čuli od naše ministarske da su već pokrenuti određeni koraci. Ali, siguran sam da može biti još bolje i mislim da bi trebalo u narednom periodu da nadležno Ministarstvo zajedno sa Ministarstvom trgovine pokrene postupak da se pod hitno izvrši otkup tih svinja kojih sada ima preko 60 hiljada u Mačvi i okolini.
S druge strane, što sam malopre rekao zbog ovih bolesti, da se zabrani uvoz živinskog mesa i svinjskog mesa i ostali proizvoda od njih.
Ja kao narodni poslanik, čovek koji u potpunosti podržava ovu Vladu i predstavlja Ujedinjenu seljačku stranku u Skupštini Srbije, izabran na listi Srpske napredne stranke, siguran sam da će nadležno ministarstvo smoći snage da reši ove probleme u našoj poljoprivredi.
S druge strane, još jednom bih pozvao nadležno ministarstvo da na neki način potpomogne našu poljoprivredu, jer dolazimo do IPAR projekata, do IPAR fondova, ali prethodno moramo pomoći malim gazdinstvima da opstanu da žive i da mogu biti konkurentni.
Ja ću u Danu za glasanje glasati za sve ove zakone koji su sada predloženi od strane Vlade i siguran sam da će ova naša Vlada uspeti sve ove probleme koji su tu da reši i da naši poljoprivredni proizvođači budu ljudi koji će biti mnogo više cenjeni nego što su bili do sada. Još jednom, kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke glasaću za set svih ovih zakona.

Zahvaljujem se.
Poštovana predsednice, uvaženi ministri, kolege poslanici, građani Srbije, ja bih kao narodni poslanik sa liste SNS, a kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke iz Svrljiga, to ću uvek reći, jer želim da se čuje o Svrljigu i o svim malim opština, a govoriću o izmeni Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije.
Pošto je Fond formiran da potpomogne privredi Republike Srbije i malim privrednicima, u prethodnom periodu do 2012. godine nije dao neki rezultat.
Mogu da podsetim da je iz budžeta Republike Srbije preko Fonda za razvoj Republike Srbije privrednim subjektima podeljeno od 2007. do 2013. godine 92 milijarde dinara. Od tih sredstava trebalo je da se obezbede bolji uslovi za privređivanje, da privredni subjekti mogu lakše da rade, da upošljavaju ljude i da ti ljudi od toga mogu da žive, a privredni subjekti od toga da mogu da šire svoju proizvodnju i da imaju mesta i za izvoz.
Bilo je sasvim suprotno u tom periodu do 2012. godine, jer tada su sredstva dobijana od Fonda, a dobijali su ljudi koji su imali trgovačke firme, bavili se trgovinom, a radili su uvoz. Na taj način stvarno Fond za razvoj nije dao pravi rezultat, ta sredstva iz Fonda za razvoj nisu dali pravi rezultat.
Privredni subjekti koji su dobijali sredstva u tom periodu od 2007. do 2012. godine, imali su mogućnost, ti mali preduzetnici, da rade i da preko određenih start ap kredita mogu da poboljšaju svoje uslove privređivanja.
U Fondu za razvoj Republike Srbije jedno od načela je bilo i ravnomerni regionalni razvoj, gde se želelo preko određenih start ap kredita, a o tim kreditima ću reći nešto malo više zato što dolazim iz jedne male opštine, koja je jedna od najnerazvijenijih opština u Srbiji, koja je četvrta grupa nerazvijenosti i koja je devastirana.
U toj maloj opštini u prethodnom periodu, od 2007. do 2013. godine došlo je stotinak miliona dinara iz Fonda za razvoj Republike Srbije. Veći deo tih sredstava uzeli su ljudi, privredni subjekti, koja su ta sredstva upotrebili na najbolji način. Investirali su izgradnju objekata, hala, upošljavanje ljudi, nabavku mašina i radili su na izvozu.
Imamo i primer, u prethodnom periodu došao je kod nas ministar Sertić, gde smo zajedno sa njim imali razgovore sa privrednicima i gde smo zajedno obišli jednu firmu koja je baš, može da se kaže, firma za primer. To je firma „Trilord“, koja je baš iz sredstava Fonda za razvoj, iz sredstava SIEPA i ostalih sredstava imala mogućnost da to dobije i kao takva je uposlila blizu 70 ljudi u našoj opštini. To za jednu malu opštinu kao Svrljig mnogo znači.
Imali smo takvih primera još. Recimo, firma „Kameleon“, koja je dobila sredstva iz Fonda za razvoj, firma „Status“, „Jeligor“, „MIN DIV“, i još takvih firmi koja su ta sredstva upotrebila na najbolji način.
Ima nekih loših stvari. Ovo kada govorim, govorim o Svrljigu, a to važi i za ostale male opštine, a i za veće gradove, kako su trošena sredstva. Imali smo firme koje su dobijala sredstva iz Fonda za razvoj, ali na konto male opštine Svrljig, zato što je imala najbolje uslove, 1% kamata, hipoteka dinar na dinar, mnogo bolji uslovi nego što su davale komercijalne banke. Zbog toga su mnoge firme koje su, mogu da kažem, bile plej-bek firme, koje su bile negde oko Beograda, a tamo su kod nas prijavile negde neku kancelariju i iz Fonda za razvoj dobijale sredstva. Ta sredstva nisu bila mala. To je bilo 25-30 miliona dinara, 50 miliona dinara.
Ta sredstva nisu ni vraćena i na taj način je oštećen budžet Republike Srbije. Na taj način je oštećena i sama opština Svrljig, a i ostale male opštine u našoj Srbiji, jer kada se prikaže, vidi se da je u toj jednoj opštini uloženo preko Fonda za razvoj stotinak miliona dinara, a ne vidi se rezultat, ne vide se nova radna mesta, ne vidi se izvoz, ne vide se novi privredni subjekti, tako da kada neko dođe i kada vidi kolika su to bila sredstva opštini Svrljig, a ta sredstva su uzeli neki iz nekih većih centara koji su imali nekog u Fondu za razvoj i ti iz Fonda za razvoj su pomagali njima možda čak i da dele pare.
Sami smo svedoci kako je rađeno do 2012. godine, kada se rade sada mnogi postupci, gde to rade nadležni organi. Mislim da je to stvarno bilo loše i nije dobro rađeno.
Imamo još jedan primer, preko start ap kredita, gde su pojedinci iz jedne male opštine, mogu da kažem Svrljig, mogu i ostale opštine da kažem u okolini, da su dobijali sredstva. Veći broj ljudi koji su dobili ta sredstva iz start ap kredita su upotrebili na najbolji način. Bilo je primera da su ta sredstva dobili pojedinci koji su alkoholičari, kockari i ti ljudi su imali nekog u Fondu za razvoj, nekog možda činovnika, koji je njima pomogao da dobiju sredstva, a u međuvremenu, opština Svrljig i policija su obavestili, to je bilo 2010. godine, Fond za razvoj, nadležne u Fondu za razvoj da ta i ta osoba ne može da vrati kredit i da se tom čoveku ne daju.
Iz Fonda su odgovorili, za to imamo i dokaz u pisanoj formi, da će to biti urađeno, da on zadovoljava. Taj čovek je dobio sredstva i normalno, ta sredstva nisu vraćena u budžet Republike Srbije, odnosno u Fond za razvoj. Zbog toga takvim ljudima nisu trebala da se daju takva sredstva i nisu dobili ono što jeste, a to je da se uposle novi ljudi.
Još nešto što je bitno, kako je u tom periodu rađeno. Opština Svrljig je kao lokalna samouprava zajedno, svi odbornici SNS i Ujedinjena seljačka stranka, mi smo formirali anketni odbor, jer smo želeli da se provere sva sredstva koja su došla iz budžeta Republike Srbije, da li je to bilo iz Fonda za razvoj, da li iz SIEPA, da li su to bila sredstva iz Nacionalne službe za zapošljavanje. Anketni odbor je odradio svoj deo posla u okviru svojih nadležnosti i sve te rezultate smo predali nadležnim organima, odnosno svima onima koji su za to bili merodavni.
Mogu da kažem da su rezultati, kao što sam malopre naveo, iz Fonda za razvoj i sredstva koja su došla u Svrljig, a i u ostale male opštine, dali su rezultate u većem broju tih naših firmi koje sada tamo kod nas upošljavaju ljude.
Da ne ponavljam, svaka čast tim ljudima koji su dobili sredstva iz Fonda za razvoj, koji su uposlili ljude, investirali u novu proizvodnju i rade dalje na investiranju.
Sada bih pozvao prvo ministra Sertića i njegove kolege iz kabineta da svi zajedno i mi kao poslanici i lokalne samouprave, da svi radimo na tome da se pomogne malim siromašnim opštinama, kao što je opština Svrljig, da se u tim opštinama investira, da se u tim opštinama odrede sredstva preko Fonda za razvoj sa povoljnim kamatama, kao što je bilo do sada i da tamo ljudi koji već rade mogu i dalje da upošljavaju ljude, jer samo na taj način možemo spasiti te male opštine i u tim opštinama može da se živi i da ima budućnosti.
Još nešto što mislim da je dobro u okviru ovoga Predloga zakona je to što smo u budžetu za 2015. godinu rekli – nema više zaduživanja, u tom delu i Fond za razvoj Republike Srbije neće više moći da Srbija bude garant za ona sredstva kojima se Fond za razvoj zadužuje.
Hteo bih da kažem i to, ja sam predsednik Ujedinjene seljačke stranke i mislim da u Fondu za razvoj treba naći mogućnost da se pomogne zemljoradničkim zadrugama, da preko tih zadruga mogu da se dobiju sredstva. Svi znamo, to pričam ja i to pričaju svi, i naš premijer gospodin Vučić o tome priča, da je poljoprivreda veliki resurs i šansa za razvoj naše Srbije. Preko takvih povoljnih kredita, kao što ima Fond za razvoj za razvoj u privredi može se pomoći i zemljoradničkim zadrugama da mogu da investiraju u opremu, u sve ono što je potrebno za razvoj poljoprivrede.
Budite sigurni da će takva sredstva sigurno da se vrate, jer naš poljoprivrednik je disciplinovan i zadruge će imati mogućnost da upošljavaju nove ljude i ti naši ljudi će ostati u selima, gde će hraniti porodice. Na taj način ćemo spasiti naša sela da se ne gase.
Još jednom, u potpunosti podržavam kao narodni poslanik ispred Ujedinjene seljačke stranke u klubu SNS sve mere naše Vlade i našeg premijera, jer mislim da je to jedini pravi način da se izađe iz te situacije kao što je bilo do 2012. godine. Kao narodni poslanik ispred Ujedinjene seljačke stranke ću glasati za sve ove predloge zakona jer sam siguran da će ovo biti jedina šansa i jedina mogućnost da pomognemo i našoj privredi i svim građanima naše Srbije i onima koji žive na selu i od sela i onima koji žive u gradu. Toliko.

Zahvaljujem se.
Imao bih nekoliko pitanja, pošto dolazim iz opštine Svrljig gde je unazad nekoliko dana, nekoliko nedelja, imali smo katastrofalnu situaciju koja je bila slična, kao što je bilo u Majdanpeku, gde smo čuli, a kada sam ja to slušao, nisam verovao dok nije došlo to i kod mene u moju opštinu odakle dolazim.
Bili smo u velikim problemima i opština Svrljig je uvela vanrednu situaciju 7. decembra. Inače, 4. decembra smo imali katastrofalnu situaciju da su se na visokonaponskoj mreži desili kvarovi i gde je više od sela izgubilo struju.
Kasnije sam, normalno kao narodni poslanik, koji je bio uvek u službi naroda, zajedno sa lokalnom samoupravom otišao na teren gde smo zatekli katastrofalnu situaciju.
Znači, sve je palo, stubovi, niskonaponski, visokonaponski, katastrofalna situacija. Sva sela su bila odsečena i u tom trenutku, zahvaljujem se ED Svrljiga koja je svojim angažovanjem u saradnji sa svim našim komšijama, jer je takva situacija bila i u Knjaževcu i u okolnim opštinama, da se pomogne da se reši problem i da se ljudima obezbedi struja.
Kada neko kaže u našim selima nije potrebno struje, to sam čuo i od nekih mojih kolega, kažu – tamo ljudima ne treba struja zbog toga što tamo imaju drva, imaju šporet na drva, njima zamrzivači ne trebaju. Kada sam bio na terenu stvarno je bila katastrofalna situacija. Ljudima u selima je potrebna struja. Radnici i elektrodistribucije su maksimalno pomogli zajedno sa ljudima iz Prokuplja, njihove kolege, u to se uključila i Vojska Srbije.
Ovog trenutak se zahvaljujem Vojsci Srbije koji su zajedno sa radnicima elektroprivrede došla u Svrljig, došla u Knjaževac i svojim angažovanjem potpomogla da se reše stvarno neverovatni problemi. Imam 46 godina i u svom životu ne pamtim da se tako šta desilo, da je takva količina leda i snega bila na stubovima, na provodnicima i da se tako nešto desilo. +
Vojska Srbije je stvarno ono što stvarno vredi kod nas. Pokazali su svoje pravo lice, pomogli su građanima naše opštine, pomogli su našim poljoprivrednim proizvođačima, dali su i vojsku da pomogne i u kopanju rupa za stavljanje stubova, dali su i ljudi iz svoje medicinske struke da zajedno sa našim ekipama iz Svrljiga obilaze naše poljoprivredne proizvođače, naše stare ljude koji su našim selima i koji su stvarno bili u teškoj situaciji. Naši ljudi kada vide uniformu stvarno oni to vole, oni to cene, jer svi znamo da je stub naše države uvek bio i biće vojska, Pravoslavna crkva i selo.
Zato se još jednom zahvaljujem Vojsci Srbije, generalu Aleksandru Živkoviću koji je zajedno i sa ministrom odbrane bio kod nas u Svrljigu gde smo zajedno obišli te naše porodice, ta naša sela, gde smo zajedno obišli i opštinu Knjaževac u kojoj se dešavala ista situacija.
Moje pitanje bi bilo za Ministarstvo energetike – kada će se vratiti sve u prethodno stanje i u pravo stanje da se vrate oni stubovi niskonaponska mreža i visokonaponska mreža? Ujedno bih morao da kažem i imam obavezu da kažem da je u opštini Svrljig 90% stubova niskonaponske mreže su drveni i to važi i za visokonaponsku mrežu. Znači, stubovi su u veoma lošem stanju.
U prethodnom sam periodu kada sam bio predsednik opštine 2010, 2011. godine tražio od nadležnih iz elektroprivrede da se promene ti stubovi zato što su veoma lošem stanju. Do sada to nije urađeno i siguran sam da će posle ovoga imati mogućnost da se sve to završi. Inače, u opštini Svrljig ima većih delova opštine gde ima i niži napon, gde kada ljudi uključe mlin čekićar, da nešto samelju, tada skoro nestane struja. Pitanje – kada će moći da se i u tim delovima naše opštine vrati i da se stavi sve onako kako treba što se tiče elektrosnabdevanja? Siguran sam da će i „Elektoristok“ imati snage i mogućnosti da to završi. Zato su se pokazali sada veoma dobri svi njihovi radnici koji su bili na terenu.
Pitanje imam i za Ministarstvo poljoprivrede. Pošto u trenutku kada je bila ta elementarna nepogoda imali smo veliku štetu.

Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, uvažena ministarko, uvaženi pomoćnici i državni sekretari, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, došli smo do zakona koji se tiče poljoprivrede, što za mene kao narodnog poslanika i predstavnika Ujedinjene seljačke stranke jeste najbitnija stvar u našoj Srbiji.
Mislim da ćemo ovim setom zakona imati mogućnost da našim poljoprivrednim proizvođačima, pod broj jedan, potpomognemo da prevaziđu veoma tešku situaciju, za koju oni sami nisu krivi, već je kriv neki raniji period kada su se dešavale stvari koje su bile vrlo loše za poljoprivredu. Taj period, mogu da kažem, je period od osamdeset i neke godine pa sve do današnjeg dana. Poljoprivreda je stavljena u zapećak, ne znam zašto, ali znam, to je sigurno, da su poljoprivreda, selo i seljak u najtežim trenucima naše zemlje Srbije pomogli nama, našoj Srbiji da izađe iz ove teške situacije.
Uvažena ministarko, ja ću govoriti o finansiranju i o ovom zakonu kojim naši poljoprivredni proizvođači mogu sebi na neki način da potpomognu svoj skromni budžet, da prevaziđu tešku situaciju u kojoj se oni nalaze.
Ovaj zakon je možda trebao da se usvoji još ranije. Bio je u predlogu i 2012. godine, ali ne znam zbog čega to nije odrađeno. Verovatno zbog nekih okolnosti na koje ja tada nisam mogao da utičem. Podržaću ovaj Zakon o finansiranju i obezbeđivanju finansija za poljoprivrednu proizvodnju. Mislim da je na ovaj način sada ovim zakonom data mogućnost, i pravno i formalno-pravno, da se naši poljoprivedni proizvođači na neki način zaduže kratkoročno, da li je to kroz novac ili kroz robu koju oni moraju pripremiti.
Ovaj deo oko zaduživanja za mene je vrlo bitan, kao za čoveka koji dolazi iz jedne male opštine, opštine Svrljig, u kojoj mi kao lokalna samouprava veoma veliki akcenat stavljamo na razvoj poljoprivrede, jer smo i u budžetu opštine Svrljig izdvojili blizu 10% budžeta za razvoj poljoprivrede i sela. Ja sam u toj opštini bio i predsednik opštine i na svaki način smo pomagali naše poljoprivredne proizvođače da oni vide da ima neko za njih i da misli.
Ja ću govoriti jezikom koji mogu razumeti najvećim delom moji poljoprivredni proizvođači sa juga, sa jugoistoka Srbije, ali možda me neće razumeti neki u severnom delu Srbije, verovatno zbog jezika i naglaska kako ja govorim. Govoriću o ovom zakonu pozitivno. Mislim da neke članove zakona možemo na neki način promeniti, a to su članovi 6. i 9, ali prethodno ću reći da je ovo zaduživanje naših poljoprivrednih proizvođača veoma bitno. Daću primer.
Recimo, čovek iz Svrljiga, poljoprivrednik koji živi u svom selu, ima sada dve ili tri krave ili desetak ovaca. Sada je došlo vreme prolećne setve i on sada nema sredstva da obezbedi sebi ni seme, ni naftu, ni đubrivo, a mora da se poseje. E, sada dolazimo do ovog zakona. On je do sada, taj moj čovek ili seljak iz mog kraja Svrljiga, ili neke druge male opštine, do sada morao da se zaduži u nekoj banci gde je imao problema da obezbedi sebi neku hipoteku ili tako nešto, i tek onda je mogao da dobije sredstva. Ovim zakonom i formalno-pravno dobijamo da taj čovek može da uzme pozajmicu, da kroz robu koja će narednih pet ili šest meseci, kada se žanje, on će moći tada to da vrati.
Ukoliko nije ovaj zakon, taj naš poljoprivrednik bi morao da proda ili kravu ili tele ili neko jagnje koje je veoma kvalitetno, umatičeno svrljiško jagnje. Kada bi on to prodao, ne bi mogao dalje da se bavi stočarstvom, zato što nema više mogućnosti, zato što nema više sredstava. Zato će sada uzeti ovako pozajmicu, rešiti, zasejati i nadam se, ukoliko ne dođe velika suša, uspeti da požnje i da vrati dug tome koji je dao taj zajam. Normalno, da vrati to sa kamatom.
Na taj deo, tj. član 6, koji sam ja i na Odboru za poljoprivredu rekao i dao primedbu, a to smo govorili i sa našim predsednikom Odbora Marjanom Rističevićem, mi ćemo nešto i putem amandmana pokušati da promenimo, jer ja znam da ukoliko neko daje sredstva, to će najverovatnije biti banke, oni neće raditi bez zarade.
Ukoliko dođe velika suša i taj moj poljoprivredni proizvođač ili seljak iz Svrljiga, dobije 200 hiljada dinara, on određenu kamatu mora da vrati, a desila se velika suša. Predlažem da se tu po ovom članu 6. poštuje Zakon o obligacionim odnosima, gde sutra ukoliko se desi ta neka elementarna nepogoda kao što je suša, on ne može osigurati tu svoju letinu, a svi znamo da osiguravajuća društva vrlo teško osiguravaju od velikih vrućina. Taj moj poljoprivrednik će vratiti glavni dug, ali će teško vratiti kamatu.
U tom delu, u članu 6. ne znam da li možda imamo mogućnosti da se vrati glavni dug, i da ne bude celokupno to zaduženje, celokupna ta kamata, odnosno zarada tog koji daje taj zajam nego da se nađe do 50% od predviđene kamate, odnosno zarade tog ko daje ta sredstva.
Mislim da bi to bilo korektno i pravedno za te naše ljude koji žive na selu, koji teško žive, koji uzimaju ta sredstva, a ukoliko on sada ne vrati taj dug dolazimo do člana 9. Govorili smo i o članu 9. na našem Odboru za poljoprivredu, koji je bio u Bajinoj Bašti, kod našeg prijatelja i narodno poslanika Mladena Lukića, ukoliko on ne vrati taj dug dolazimo do toga da sutra taj poljoprivredni proizvođač, seljak iz Svrljiga ili Bajine Bašte, nije bitno, 5% ne vrati taj dug, taj koji mu je dao zajam, on će doći do Ministarstva poljoprivrede, do vas ministarko, ili vaših kolega, i reći će - ovaj čovek iz Svrljiga ili nekog drugog kraja nije vratio taj dug, a ostao recimo 5%. Taj čovek će biti izbrisan iz aktivnih gazdinstava i ući će u pasivno gazdinstvo gde neće imati šanse sutra da koristi sredstva i subvencije koje daje Ministarstvo poljoprivrede.
Mislim da ovaj član 6. na neki način ćemo pokušati putem amandmana, to smo dogovorili sa Marijanom da nešto popravimo, ukoliko se, normalno, vi složite, i moji kolege poslanici to podrže, i član 9. što je vrlo bitno, da ti ljudi sutra ne budu izbrisani. Svi moramo da budemo svesni kakva je situacija u malim siromašnim opštinama iz koje ja dolazim, gde se vrlo teško živi, gde se živi od poljoprivrede, ali poljoprivreda se teško obrađuje teško radi.
Zato taj član 6. i član 9. ukoliko možemo nešto da prepravimo, da popravimo da bude dobar. U krajnjem slučaju ovaj zakon je na svom mestu. Ovaj zakon daje mogućnosti malim siromašnim poljoprivrednim proizvođačima da mogu da se pripreme za setvu, da li je to prolećna setva, da li je to jesenja setva.
Šta je još bitno, deo ovog zakona će se primenjivati od marta meseca, što znači da će se primenjivati pre početka prolećne setve. Zašto? Zato što veliki broj ljudi koji žive u opštinama kao što je moja opština su u vrlo teškoj situaciji i njima će ovaj zakon dobro doći da mogu da obezbede sredstva da završe prolećnu setvu, da ne prodaju svoja kvalitetnu telad, da ne prodaju svoju kvalitetnu jagnjad, da bi mogli da odrade prolećnu setvu koja dolazi.
Ovaj zakon ću podržati i kao čovek i kao predstavnika Ujedinjene seljačke stranke, jer želim da u narednom periodu svi zajedno stavimo akcenat na poljoprivredu. Mislim da je poljoprivreda i stočarstvo, a naš premijer je i rekao da je stočarstvo jedna od najozbiljnijih stvari koja može pomoći našoj Srbiji i poljoprivredi da izađe iz ove teške situacije. Na stočarstvo moramo staviti akcenat. Stočarstvu su potrebne mnogo veće subvencije, mnogo veća sredstva, ali znam kakva je situacija kod nas u budžetu Republike Srbije i svestan sam kako to mora da se radi.
Znam i kako je bilo malo ranije do 2012 godine, u tom periodu možda, neke subvencije su bile mnogo jače, ozbiljnije, ali te subvencije su koristili neki ljudi koji su imali možda preko 1000 hektara, dok mali poljoprivredni proizvođači su ta sredstva vrlo malo koristili, jer nisu mogli da prate te uredbe, odnosno podzakonska kata, koja su bila namenjena za te jake i moćne, koji nisu na jugoistoku Srbije, gde živim.
Mislim da ćemo ovim zakonima pomoći u finansiranju poljoprivredne proizvodnje. Siguran sam da, a i nadam se da ćete vi ministarko sa vašim timom, a i premijer je rekao, staviti akcenat na stočarstvo. Voleo bih, a verovatno bi to voleo i veći broj naših građana, naše Srbije, veći broj poljoprivrednih proizvođača koji žive u malim siromašnim opštinama.
Voleo bih kada bi se neka razlika napravila između brdsko-planinskog područja i ravničarskog područja, ne zbog toga što u brdsko-planinskom području mnogo dobro žive ili obrnuto, već zbog toga što je obrađivanje poljoprivrede u brdsko-planinskom području veoma teško, veoma mučno, putevi su loši, u lošem stanju i mi tim ljudima koji ostaju da žive u brdsko-planinskom području moramo izdvojiti mnogo više da bi tamo ostali. Razgovarao sam i sa mojim kolegama poslanicima koji su pored mene, jer područje gde nema njiva koju niko ne obrađuje, neće biti njiva, već će biti to pustoš. Nama su bitni ljudi u tim našim selima, gde je ostalo nekih tridesetak, četrdeset starih ljudi. Mi moramo na neki način njima dati šansu da vide da neko na njih misli.
Govori baš zbog toga što sam kao i predstavnik opštine, i u prethodnom periodu stvarno sam se trudio da poljoprivredi i selu dam veliki značaj, jer da sam kao veterinar na teren, obilazio sam ta sela i video sam kako se ljudi u tim selima mnogo muče. Tako je kod mene, u svrljiškim selima, tako je i u Bajnoj Bašti, i svim delovima Srbije u brdsko-planinskim područjima. Stvarno se nadam da ćemo imati neke nove mere ili program mera koji možemo na neki način dati akcenat na brdsko-planinsko područje i da ti naši poljoprivredni proizvođači koji ostaju i rade u našim selima vide da neko na njih misli. Ujedno se nadam da će imati mogućnost da polako naše poljoprivredne proizvođače i u brdsko-planinskom područjima pripremamo za utakmicu koja nama dolazi, jer svi znamo šta se dešava kada budemo ušli u EU, a mi to želimo svim srcem. Znamo da u EU opstaju samo najjači. U EU jeste da se izdvaja 40% budžeta EU za poljoprivredu, ali ta sredstava uzimaju samo oni najjači.
Apelujem prvo na vas ministarko i vaše kolege da se stavi akcenat na one male farmere, mala gazdinstva, da tim ljudima damo do značaja, jer ti su ljudi podržali Srbiju kada je bilo najteže.
Za ovaj zakon ću glasati svim srcem i voleo bih ukoliko možemo član 6. o kome sam malo pre govorio i član 9, a rekao sam malo pre, mi ćemo sa Marijanom pokušati, mi smo neke amandmane pripremili. Nadam se da te amandmane možete da prihvatite i da ljudima damo snage i mogućnosti da se ne plaše ako uzmu sutra zajam od tog zajmodavca, da sutra budu izbrisani iz registra i da uđu u pasivno gazdinstvo, jer time samo oni gube. Verujte mi, te subvencije i premije koje dobiju naši poljoprivrednici, one održavaju naša sela. To je našim ljudima neka vrsta zarade, da bi sutra mogli da plate struju, da bi mogli da plate, kupe šećer i kafu, jer se to u našim selima kupuje, jer su sela veoma stara.
Ove ostale zakone ću sigurno glasati i kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke, uvek ću se zalagati za selo i poljoprivredu, jer kao što sam malo pre rekao i naš premijer Vučić je stavio akcenat na poljoprivredu. Ono što je najbitnije mi imamo volju i želju za EU, ali imamo veliko srce i veliku šansu za naše proizvode u Rusiji i Belorusiji.
Dajem podršku svim merama Ministarstva poljoprivrede u kojima će se videti neka razlika između brdsko-planinskog područja i ravničarskog područja. Treba svima, ali je mnogo teže da se živi u krajevima gde ljudi nemaju prilaznog puta, gde imaju slabiji napon struje i gde žive mahom stariji ljudi koji nemaju doktore da ih obilaze. Vraćamo se sada do jednog momenta kada sam govorio o internistima, recimo, moja opština nema internistu i moj seljak ne može da uradi taj pregled nego mora da ode do Niša.
Još jednom se izvinjavam kolegama poslanicima što sam malo odužio. Nemam mnogo mogućnosti da se javim i da govorim i baš zbog toga što dolazim iz poljoprivrede i baš zbog toga ovu temo oko poljoprivrede, uvek ću biti za nju i želim da svi zajedno na čelu sa premijerom Vlade, sa ministarkom poljoprivrede, svi zajedno krenemo u bolje sutra, ali u bolje za poljoprivredu i selo, i seljake koji su očuvali našu zemlju Srbiju.

Zahvaljujem se.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre Sertiću, drage kolege poslanici, poštovani građani Srbije, govoriću o Predlogu zakona o Agenciji za privatizaciju. Mogao bih i za ostale predloge zakona, ali zbog ovog interesantnog predloga želim da govorim baš o njemu.
Predlog je dat od strane Vlade, i mislim da je ovo jedino pravo rešenje jer smo u prethodnom periodu unazad možda mesec i po dana, tačnije 13. avgusta je počeo da važi Zakon o privatizaciji, tako da bismo mogli završiti privatizaciju za svih onih 584 subjekata privatizacije, moramo sada izglasati i ovaj predlog zakona o Agenciji za privatizaciju.
Možemo se vratiti malo unazad, možda desetak, ili 14 godina unazad kada su rađene privatizacije i kada Agencija za privatizaciju morala da radi mnogo ozbiljnije svoj posao, a rezultati su vidljivi. Veliki broj loših privatizacija, a ujedno ja dolazim iz jedne lepe opštine Svrljig koja je imala veliki broj privrednih subjekata koji su upošljavali više od 5000 ljudi.
Bili smo razvijena opština, ali u periodu od 2000. godine pa do skoro do 2012. godine, opština Svrljig ima mali broj firmi, mali broj radnika. Jedna smo od najnerazvijenih opština u Srbiji i to je sve zbog toga što je urađena loša privatizacija, a Agencija nije radila svoj posao. Mogu početi da nabrajam, veći broj tih privatizacija, prva privatizacija rađena je 2001. godine koja je bila neuspešna. Normalno iz te privatizacije su se obogatili možda nekoliko tih velikih i jakih privatnih lica koje su kupili i uzeli u to vreme, a zvala se „Krzno“.
Posle toga je bila još jedna privatizacija, isto neuspela, elektronske industrije, EI Svrljig koja je proizvodila zvučnike i koja je bila veoma cenjena u celoj Srbiji, a kasnije i ostale privatizacije jer je Svrljig bio prepoznatljiv i po tekstilnoj industriji.
Kada su bile te privatizacije bilo je dosta i stečaja. U jednom od tih stečaja, pojavila se jedna firma, neću sada da je imenujem, gde je ta firma uzela kredite, a garancija za te kredite bila je Razvojna banka Vojvodine, o kojoj se priča unazad neko vreme, o nekim stvarima gde već rade istražni organi. U tim privatizacijama u tom periodu od 2000. godine pa do 2010, 2012. godine u jednom periodu 2003. godine bio je direktor privatizacije, a kasnije je bio uspešni, pod znacima navoda uspešni premijer Vlade, a svi znamo gde nas je ta Vlada dovela. Zato Vlada na čelu sa našim premijerom Vlade Vučićem, zajedno sa ministrima, gde je sada u tom timu i ministar Sertić, koji je tu sa nama, siguran sam da ćemo izglasanjem ovog zakona i ostalih zakona imati mogućnost da rešimo one nagomilane probleme svih onih ljudi koji su ostali bez posla.
Sada bih pozvao i ministra Sertića, da u nekom narednom periodu obiđe Svrljig. Imamo tamo jednu malu firmu, nekada je to bila „Krka“, a kasnije „Herbogal“ koja do dana današnjeg ne može izaći iz problema. Niko tamo ne radi, a imamo mogućnosti da tamo uposlimo više od sto ljudi. Lično, kao narodni poslanik, sa liste SNS, predstavljam u Skupštini Srbije predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku. Znamo da je privatizacija rađena i u raznim veterinarskim stanicama, gde je veći broju tih privatizacija bilo neuspešnih, a gde se dešavaju neke loše stvari, što se tiče zdravstvenog stanja naših životinja, neke zarazne bolesti koje moramo rešavati na najbolji način, a sve u interesu naših poljoprivrednih proizvođača i građana naše Srbije.
Još jednom, privatizacija je bila loša, Agencija je loše radila svoj posao, ali sada, posle izglasavanja ovih zakona moraćemo završiti i ostale te subjekte, gde nije urađena privatizacija. Siguran sam da će Vlada, još jednom napominjem, sa našim premijerom Vlade, sa vama, odnosno ministre Sertiću sa vama, sam siguran da ćemo imati mogućnosti da rešimo probleme i da ćemo našim privrednim subjektima, a vrlo je bitno i male siromašne opštine kao što je opština Svrljig da dobiju radna mesta, a to možemo zajedno uraditi, svi i naš klub SNS gde pripadam i ja i svi mi koji podržavamo Vladu Republike Srbije, našeg premijera Vlade i tu su i građani koji su dali podršku na prethodnim izborima. Glasaću, normalno za sve ove zakonske predloge i siguran sam da će biti mnogo bolje za sve građane naše Srbije. Hvala vam.

Nisam baš doktor, nešto slična struka, veterina. Uvažena predsednice, poštovani ministre, kolege poslanici, građani Srbije, neću glasati za ovaj amandman zbog toga što kaže – briše se, jer mi želimo da naše zdravstvo krene na bolje.
Dolazim, uvek ću to reći, dolazim iz jedne male Opštine Svrljig. Jeste možda najlepša opština u Srbije, jeste najlepša, koja ima velikih problema u zdravstvu, a kod nas nema vremena za čekanje…

… da, da zbog toga baš kažem, da se briše ovaj amandman baš zbog toga što je kod nas u opštini pod hitno potrebna specijalizacija interne medicine i zato nama treba ovaj predlog zakona da se usvoji da bi smo što pre dobili tamo internistu, čoveka koji će lečiti ljude, jer u Srvljigu, kao i u mnogo velikom broju tih malih opština ima velikih problema što se tiče zdravstva.
Stvarno kao čovek imam poverenja u Vladu i premijera Vlade Aleksandra Vučića, u njegove ministre, baš zbog toga što sam siguran da ćemo ovim zakonom neke stvari poboljšati, a meni je bitno kao čoveku koji dolazi iz jedne male opštine, koji ima 500 kvadratnih kilometara, koji ima veliki broj starih ljudi koji treba da se leče, kojima je potreban internista, čovek…

… još nešto, po amandmanu normalno, ja stvarno neću glasati za ovaj amandman, baš zbog toga što kaže – briše se.
Nama je potrebno da se usvoji ovaj predlog zakona, jer stvarno imamo mnogo velikih problema. Čuo sam sada i od mog kolege Marjana kako i u Inđiji ima nekih problema sa vodom i tu treba neke specijalizacije.

Zahvaljujem se.

Ja bih, kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke na listi SNS, u potpunosti podržavam moje prethodne saradnike i kolege poslanike SNS, jer mislim da je ovo malo neozbiljno, da se podnose amandmani od 1. do 95. u Zakonu o privatizaciji gde samo piše – briše se.

Inače da podsetim dolazim iz jedne male opštine, Svrljig koja je u prethodnom periodu do 2000. godine bila jedna od razvijenih opština u Srbiji, gde su od 2001. godine pa na ovamo urađene samo neke privatizacije, a prva je urađena 2001. godine. Urađena je privatizacija firme „Krzno“, gde su ljudi koji su kupili firmu „Krzno“ po zakonu koji je donesen 2001. godine tu firmu odmah uništili. Roba koja je bila u toj firmi bila je u vrednosti tri puta većoj nego za koju je sama firma prodata.

Ujedno, u to vreme, ti ljudi koji su to privatizovali su bili iz Savezne skupštine, iz DOS-a, a čuo sam da su kasnije ti isti ljudi privedeni i za to odgovarali. Još neke firme su tako privatizovane i mogu da kažem da zakon koji je bio i koji sada menjamo je bio u mnogome loš.

Na ovaj način ovaj zakon koji sada izglasavamo imamo mogućnost da poboljšamo i vratimo ljudima osmeh koji su ostali da rade i čekaju da se firme privatizuju. Firme kojih ima 161 koje su u postupku restrukturiranja i ljudi koji su u njima treba im pomoći da za sebe obezbede egzistenciju i da rade. Zato sam siguran da ćemo ovim zakonom imati mogućnost da se tim ljudima obezbedi posao. Ovo su zaista reformski zakoni i imam poverenja kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke naših premijera Vučića i ministra privrede Vujovića. Siguran sam da će se ovim zakonom stvarno poboljšati život svih naših ljudi u našoj Srbiji.

Kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke sa liste SNS glasaću protiv ovog amandmana i svih amandmana koje su podneli prethodni poslanici gospodin Živković i njegov kolega, jer mislim da je neozbiljno da u svim ovim amandmanima stoji – briše se. Daće se loš primer ljudima i misliće da smo mi neozbiljni. Biću protiv ovih amandmana i glasaću za zakon.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane kolege poslanici, javljam se ponovo povodom ovog amandmana, brisanje člana 3. Zakona o privatizaciji. Mislim da je isto kao i u prethodna dva amandmana, kao prvo mislim da nije korektno da na ovom mestu na ovaj način ovako radimo, jer svi smo svedoci da privreda u Srbiji je u veoma teškoj situaciji. Imamo 584 nezavršenih privatizacija, imamo 161 subjekt u restrukturiranju, tako da je vrlo bitno da se ovaj zakon o privatizaciji što pre usvoji da bismo mogli da obezbedimo radna mesta za ljude, jer 400.000 nezaposlenih koji su bili u prethodnom periodu zaposleni, to znači za vreme DOS, period DOS od 2000. pa do 2012. godine.
Dolazim iz opštine Svrljig, u mojoj opštini imali smo preko 6.000 radnika. Za vreme DOS 2002. godine urađena je prva privatizacija koja je veoma loša, rekao sam malopre „Krzno Svrljig“, a kasnije, 2006. godine određena je privatizacija EI „Svrljig“, gde je privatizovano preduzeće i vlasnici su bila dvojica mladih momaka koji su iza sebe imali veoma jake i moćne ljude. Oni su tu firmu uzeli, stavili u hipoteku imovinu, uzeli velike kredite, uzeli iz Fonda za razvoj Republike Srbije velika sredstva i normalno, vrlo brzo su tu firmu oterali u stečaj. To je bila takva privatizacija i tako su naši ljudi iz naše opštine, male opštine Svrljig, izgubili radna mesta. To što kažem – jedna mala opština Svrljig, to važi za još 3.000 firmi koje su privatizovane i gde je urađena ta loša privatizacija.
Kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke sa liste SNS, normalno da neću glasati za ovaj amandman i neću glasati ni za ostala 92 amandmana, jer mislim da je suludo i mislim da ovaj zakon moramo što pre usvojiti i sve ostale reformske zakone, jer naša zemlja Srbija mora krenuti nekim brzim koracima da obezbedimo radna mesta, da opštine kao što je Svrljig budu opštine razvijenog tipa, kao što su bile 80-ih godina. To možemo samo ovim reformskim zakonima.
Kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke sa liste SNS, glasaću za ovaj zakon i sve zakone koji će dati dobro našoj zemlji Srbiji.
Ujedno, privatizacije rađene i u firmama i preduzećima gde su bile poljoprivredne aktivnosti, gde su bile zadruge, a ja predstavljam seljačku stranku i seljake koji su radili u tim zadrugama i siguran sam da će imati određeni broj firmi koje nisu privatizovane, koje su možda među ovih 584, koje će sutra imati mogućnost da uposle nekog poljoprivrednog proizvođača koji će otvoriti neku mlekaru, sušaru, hladnjaču i gde će naši poljoprivredni proizvođači moći da daju svoje proizvode.
Još jednom, sigurno ću glasati za zakon i sve zakone koje predlaže Vlada na čelu sa našim premijerom Aleksandrom Vučićem.

Da se predstavim još jednom, pošto sam samo jednom govorio. Ja sam Milija Miletić. Dolazim iz opštine Svrljig, najlepše opštine u našoj Srbiji. Inače sam poslanik sa liste SNS, predstavnik Ujedinjene seljačke stranke.
Moje pitanje bi bilo Agenciji za privatizaciju, a vezano je za privatizaciju jedne firme u našoj opštini, firme koja je bila jedina u Srbiji, koja je imala gluvu sobu, to je „Ei Akustika Svrljig“. Ona je privatizovana 2006. godine i iz te privatizacije taj vlasnik je oterao u stečaj. Normalno, kao i u prethodnim periodima, dao je tu firmu u zalog za određene kredite, a iz stečaja je isti vlasnik kupio, samo sa drugim imenom i sada ta firma nema ni jednog radnika. Sve one hale koje su bile u veoma dobrom stanju su raščerupane. Traktorima su izvlačili kablove za struju i više puta su radnici i sindikati u „Ei Akustici“ nadležnim organima pisali određene prijave za prekršaje, za loše stvari koje su rađene u „Ei Akustici“ i do današnjeg dana nemamo nikakvih rezultata tih svih prijava. Pitanje je - kako je odrađena privatizacija i da li ima elemenata krivičnih dela?
Drugo pitanje jeste isto iz dela privrede, jer je opština Svrljig bila jedna od najrazvijenijih opština u Srbiji 80-tih godina. Imali smo ITK Svrljig. To je firma koja je imala preko 1.000 radnika. Iz stečaja se prodao jedan deo ITK gde je više od 200 radnika oštećeno i koji traže svoja prava kod stečajnog upravnika. Do današnjeg dana stečajni upravnik nije dao odgovor radnicima. Ja bih stečajnom upravniku postavio pitanje - kada će se dati izveštaj radnicima, odnosno skupštini radnika koji su radili u toj firmi?
Moje treće pitanje, pošto sam ja iz Ujedinjene seljačke stranke, jeste namenjeno „Srbijavodama“. Pošto smo svi svedoci da su u prethodnom periodu bile velike poplave, velike štete, sa žrtvama koje su stvarno, što se kaže, velike jer i jedan čovek, to je velika žrtva za našu Srbiju. Svi smo svedoci da bedemi koji su rađeni prethodnih decenija su pod znakom pitanja.
Unazad 13, 14 godina ništa nije rađeno na proveri tih bedema. Kroz Svrljig prolazi reka Timok, koja u samom Svrljigu ima bedeme koji su rađeni u nekom prethodnom periodu, znači, 80-tih, 90-tih godina. U jednom delu Svrljiga kroz koji protiče Timok nema tog zaštitnog bedema. Moje pitanje bi bilo „Srbijavodama“, čije je sedište sada za taj deo u Negotinu, kada će se napraviti zaštitni bedemi kroz Svrljig? Kada će se na određenim mestima ispraviti Timok?
Imali som 2010. godine veliku poplavu u kojoj nije bilo žrtava, ali je bilo materijalne štete. Ovo nam je još jedna opomena da sve one stvari koje su rađene, odnosno mislimo konkretno na poljoprivredu, sve te stvari koje su rađene, konkretno za rešavanje tih tokova i bujičnih potoka, da to još jednom moramo svi proveriti.
Inače, lokalna samouprava opštine Svrljig je siromašna, ali je uvek bila na liniji da potpomogne sve te nadležne službe koje održavaju i reku Timok koja je u nadležnosti „Srbijavoda“. Opština Svrljig će zajedno sa ljudima iz „Srbijavode“ biti spremna da potpomogne i određenim sredstvima da se napravi taj zaštitnik pojas, jer ne želimo da se desi 2010. godina, kada je u Svrljigu bilo poplavljeno više od 200 kuća, gde su ljudi iseljavani na isti način kao po ovim našim ugroženim gradovima.
Pitanje je – kada će se rešiti vodotok Timoka kroz Svrljig i kada će se napraviti zaštitni bedemi da bismo zaštitili i imovinu i ljude od neželjenih stvari, kao što je to bilo sada u ovom vremenskom periodu?
Ujedno, mi ćemo danas imati Odbor za poljoprivredu, gde ćemo zajedno sa našim predsednikom Odbora, Marijanom Rističevićem gledati i ta pitanja zajedno sa Odbora da prosledimo nadležnom ministarstvu. Siguran sam da će naša Vlada i naši ministri u narednom periodu imati snage da se provere sve ove stvari koje smo rekli i da će sve biti, siguran sam, bolje nego što je bilo do sada.

Poštovana predsednice, poštovani poslanici, poštovani građani Srbije, ja sam Milijan Miletić i dolazim iz jedne male opštine Svrljig, koja se nalazi u blizini Niša. Inače, poslanik sam sa liste SNS i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku u Skupštini Srbije.
Moje pitanje bi bilo vezano za probleme na delu državnog puta prvog reda E14. To je bivši magistralni put, koji ide iz Niša preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, prema istočnoj Srbiji. Na tom delu puta dešava se veliki broj saobraćajnih udesa.
Po podacima policijske stanice u Svrljigu u 2012. godini bilo je 10 saobraćajnih nezgoda. U 2013. godini bilo je 19 saobraćajnih nezgoda, od toga jedno prevrtanje autobusa i tom prilikom povređeno je 14 lica, dva teže i 12 lakše. U 2014. godini, do današnjeg dana, bilo je četiri saobraćajne nezgode, a među njima je bila i nezgoda u kojoj je učestvovala jedna cisterna i jedan šleper. Taj deo puta je veoma opterećen saobraćajem. Ima veliki broj udesa na delu Razbiglava i Đurđac. Tako se kaže taj deo puta i ja sam više puta, kao predsednik Opštine, kada sam bio u prethodnom periodu, pisao, zajedno sa načelnikom policijske stanice u Svrljigu sugestije i zahteve prema nadležnom Ministarstvu saobraćaja, prema Putevima Srbije, da se na tom delu puta Razbiglava, čije ime kaže šta se dešava tamo, i Đurđac reši problem i da se tamo više ne dešavaju takve nezgode. Taj put, kao što sam malo pre rekao, veoma je opterećen, ima veliki broj vozila koji tim putem funkcionišu. Od 2012. godine do današnjeg dana bilo je i saobraćajnih nezgoda koje su imale smrtni ishod.
Kao predsednik opštine, kao predsednik opštinskog veća i kao predsednik Saveta za bezbednost, više puta sam pisao 2012. godine i 2013. godine da se tu reši problem, da se takve stvari više ne događaju. Ujedno, sve te nezgode dešavaju se kada pada kiša i kada ta prva kiša padne naiđe neko vozilo malo brže i tu se dešavaju te saobraćajne nesreće, gde je veliko opterećenje za građane opštine Svrljig i za sve ljude koji idu tim delom puta.
Policijska stanica u Svrljigu, shodno svojim mogućnostima, uvek kada počne da pada kiša stavi svoje vozilo sa upaljenom svetlosnom signalizacijom da na neki način upozori sve one koji dolaze na tom delu puta da uspore i da se ne desi neka nezgoda. Osmog maja je bila još jedna saobraćajna nezgoda gde je ishod bio teške telesne povrede jedne bebe, jedne majke, a posle nekoliko dana bila je saobraćajna nezgoda gde su cisterna i kamion napravili velike probleme.
Nadam se da će Ministarstvo saobraćaja, odnosno Putevi Srbije konačno rešiti taj problem, jer postoji nalog saobraćajnog inspektora zaduženog za taj deo državnog puta zaduženog da se ti problemi reše.
Moje pitanje je bilo Putevima Srbije - kada će se rešiti problem na delu puta E14, to je put od Niša preko Svrljiga, Knjaževca, prema istočnoj Srbiji i kada će taj problem da se reši?
Ujedno bih, ako dozvoljavate, iskoristio priliku da, pošto je danas Sveti Nikola, čestitam slavu svima koji slave, jer Srbi slave slavu i kada je najteže, a sada je jedan od najtežih dana za našu zemlju. Sve najbolje i živeli.