Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući.
Uvaženi ministre sa kolegijumom, poštovane kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milete Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, opštine Svrljig koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš. Govoriću o ovom predlogu zakona o rudarstvu, jer mislim da ovaj predlog zakona je mnogo bitan što se tiče rudarstva i rudara, jer mislim da je za nas to velika šansa, jer je nama priroda dala sve i to sada svi moramo iskoristiti, s tim što će ovim zakonom to biti mnogo lakše.
Srbija je nekada bila veoma prepoznatljiva po rudnom blagu, po rudarima, gde smo u Srbiji imali preko deset hiljada rudara koji su teškim radom zarađivali za sebe i za svoje ukućane. Mi svi znamo da su radari, slično kao i poljoprivredni proizvođači kao seljaci i mi to kažemo, oni taj leb što su zarađivali na taj način, to isto mislim i za naše seljake, to je hleb sa sedam kora.
Rudnici i rudno bogatstvo kod nas je u zadnjih nekoliko decenija u stagnaciji. Imamo sada određen broj rudnika koji su pokazali kako može da se radi. To je RTB, odnosno rudnik u Boru koji pomaže celom gradu da egzistira, da radi i da živi, tu se i ulaže. Sa druge strane, imamo veliki broj rudnika i u ostalim delovima Srbije koji rade, ali ne punim kapacitetom.
Što se tiče rudnika, blizu dva posto BDP se dobija od rudnika, a mi želimo da ovim zakonom i ulaganjem koje već ima dosta stranih kompanija, želimo da to povećamo na pet posto. Mislim da je to ispravno i da na tome treba svi zajedno da radimo. Ovim zakonom se olakšava da se lakše dobiju istražne radnje, da se lakše dobiju papiri i rešenja od nadležnog ministarstva kojim će moći da veći broj istražnih radnji koje se rade i kasnije eksploatacije budu rađene što pre, što brže.
Mislim da ja dolazim iz regiona, kao što sam malo pre rekao gde ima veliki broj rudnika, gde je bio veliki broj rudnika, recimo rudnici u Knjaževcu, Aleksincu, u Svrljigu, u ostalim delovima jugoistočne Srbije. Ti rudnici više sada, trenutno ne rade. Ali, imam tu kapaciteta koji je neiskorišćen recimo u Knjaževcu ima gvožđa po ispitivanju, ima bizmuta. Imali smo i Kalni to je rudnik, ekspolatacija koja je rađena u prošlom veku. Sada imamo u Aleksincu tih rudnih škriljaca, naftnih škriljaca i to su veoma kvalitetne stvari koje moramo gledati da što pre stavimo u funkciju, s tim što moramo napraviti balans između ekonomije i zaštite životne sredine. Normalno sve mora biti u skladu kako je najbitnije za naše građane Srbije.
Sada ću malo više obratiti pažnje za ove naše ljude, za rudnike, za ispitivanje ruda, vezano je konkretno za one gde se radi ispitivanje zeolita. Zeolit se radi, ispitivanje zeolita se radu u Brusu i mislim da je zeolit veoma bitna materija koja se koristi u stočarstvu za sprečavanje, imali smo prethodni period gde su neki predstavnici vojvođanske vlade nagovestili, aflatoksin gde je bila velika šteta u stočarstvu, ali evo zeolitom se to može rešiti.
Još jednom ću pomenuti i termalne izvore, geotermalne izvore koji su vrlo bitni za poljoprivredu. Kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke, koji je izabran sa liste SMS glasati za ovaj zakon i za sve zakone koje predlaže Vlada na čelu sa našim premijerom, jer mislim da su ti zakoni spremni i pomažu da naša Srbija krene nekim boljim putem, a ja bih voleo da to bude mnogo bolje i mnogo brže što se tiče naše poljoprivrede. Još jednom zahvaljujem i ja ću glasati za ovaj zakon.

Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade i ministarko saobraćaja i građevine, gospođo Mihajlović sa saradnicima, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, opštine Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš.
Govoriću o Predlogu zakona o ozakonjenju objekata, jer mislim da je ovaj predlog zakona jedan do sada najbolji. Imali smo od 1997. godine do današnjeg dana, imali smo pet predloga zakona koji su hteli da zaustave nelegalnu gradnju, da zaustave bespravne objekte, ali nije se uspelo. Rezultat je bio sledeći, na osnovu evidencije, imamo sada 710.000 objekata koji su u postupku legalizacije, a po procenama imamo preko 1,5 miliona objekata koji su ne legalizovani.
Ja dolazim iz opštine gde, po nekim evidencijama koje ja znam, imamo 700 objekata koji su u postupku legalizacije i preko 1.200 objekata koji trebaju ući u postupak legalizacije koji uopšte nisu evidentirani.
Predlog zakona je stvarno dobar, postupak je dobar i mislim da ću ja, kao narodni poslanik ispred Ujedinjene seljačke stranke, izabran sa liste SNS, glasati za ovaj Predlog zakona.
Daje se veća mogućnost našim poljoprivrednim proizvođačima, našim ljudima iz malih opština kao što je moja opština, gde je zemljište izgubilo svoju vrednost, gde su zgrade izgubile svoju vrednost i gde je po prethodnom zakonu vrednost, da bi smo došli do legalizacije objekta bila mnogo veća nego sam taj objekat.
Zbog toga podržavam sve ovo, zato što ste po Predlogu zakona dali mogućnost da sada do 100 m2 bude 5.000 dinara, od 100 do 200 bude 15.000 dinara i to je stvarno dobra cena za sve one koji žele da legalizuju svoj objekat. S druge strane i za one postojane objekte mogu se legalizovati gde imaju tu mogućnost, isto je za njih mnogo bolja cena.
Što se tiče procedure, procedura je veoma lepa i veoma dobra. Donošenje ovog zakona za narednih godinu dana, kao što smo rekli u zakonu, građevinska inspekcija mora obići celokupnu teritoriju opštine, sve objekte mora evidentirati i dati nadležnom organu koji će raditi dalji nastavak da se uđe u postupak legalizacije.
Još jedom, podržavam ovaj zakon jer mislim da će zakon omogućiti da se pune budžeti i lokalnih samouprava na prvom mestu, zato što ste vi ova sredstva koja ćemo sada dobiti, to je blizu 10 milijardi po nekim predračunima i proračunima, a od toga 70% ide na lokalne samouprave koje moraju uložiti taj novac u infrastrukturu, jer je za to potrebno da se uradi, a s druge strane, ovo su neka sredstva koja će imati mogućnost da obezbede bolje funkcionisanje lokalnih samouprava.
Još jednom ću podržati ovaj zakon i kao čovek i kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke i kao srpski domaćin.
Iskoristio bih priliku da svim našim srpskim domaćinima koji danas i koji juče slave Sv. Đorđu, da čestitam slavu, da svima poželim da imaju puno zdravlja i sreće i da nova 2016. godina bude rodna i blagorodna kako na njivi tako i u kući.

Zahvaljujem se.
Uvaženi potpredsedniče, uvaženi ministre finansija sa kolegama, uvažene kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, a to je opština Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš.
Govoriću o Predlogu zakona vezano za dopunu Zakona za sredstva kojim se omogućava kratkoročna ili jednokratna pomoć prosvetnim radnicima. Svi smo mi svedoci periodi iza nas i svi znamo, imam mnogo veliki broj prijatelja prosvetnih radnika, ljudi koji rade u prosveti i sa njima u razgovoru i čuo sam i znam, a imao sam i mogućnosti kao predsednik opštine da zajedno sa lokalnom samoupravom pomažem školama, kako osnovnoj tako i srednjoj školi, u razgovoru sa svim našim, sa mojim kolegama, prijateljima, prosvetnim radnicima došli smo do saznanja, a to sad i svi znamo, da je nedovoljno sredstava njihova zarada, naknada zarade mala u odnosu na neke druge, s tim razlog toga jeste što je u 2009. i 2010. godini povećana bila zarada za sve ostale službe, odnosno ministarstva, za prosvetu nije povećano i rečeno je da će se uvećati neki drugi put.
Posle teške situacije u kojoj je bila naša zemlja, gde smo imali velikih problema sa finansijama, evo, konačno imamo mogućnost da zajedno sa našim premijerom, sa gospodinom Vujovićem, ministrom finansija i sa celom Vladom polako budžet Republike Srbije stabilizujemo i krećemo nekim laganim putem, ali putem koji je pravi put, gde se sigurno ide, što se kaže, u neko bolje sutra. Evo, ovo je jedan dobar korak, korak da se pomogne našim prosvetnim radnicima kroz jednokratnu pomoć od sedam hiljada dinara, s tim što se kroz povećanje zarada za prosvetne radnike stavlja najveći procenat i time se daje najveća važnost.
Ja imam decu koja završavaju, jedno završava srednju Ekonomsku školu u Svrljigu, drugo završava Visoku školu u Blacu, i svestan sam toga da će deca imati veću mogućnost kada prosvetni radnici mogu bolje da rade kroz ovakvu stimulaciju, s tim što mi znamo, malopre smo govorili, koliko god da se da, to je malo. Ali, trebamo biti zadovoljni, jer u ovako teškoj situaciji, kada naša Srbija polako, ali sigurno ide napred, ide u bolje sutra kroz stabilizaciju budžeta, prosveta dobija ova sredstva i stavlja se najveći akcenat na prosvetare, a normalno i na ostale u našem javnom sektoru.
U razgovoru sa mojim prijateljima prosvetarima, imao sam saznanja da veliki broj njih, ali to nije bilo u mojoj opštini Svrljig, to je bilo u nekim drugim opštinama koje su tu blizu Svrljiga, gde su meni govorili kako oni, što se kaže, od kuće uzimaju određena sredstva, sredstva za nabavku papira, udžbenike, nastavna sredstva, elektronske uređaje, da bi doneli u školu da zajedno sa decom omoguće deci, što se kaže, da bolje rade. To je bilo neki prethodni period, s tim što sam siguran, a govorim baš zbog toga što su to neke lokalne samouprave, a ne opština Svrljig, već neke opštine pored Svrljiga i to je razlog baš zbog toga što te lokalne samouprave ne servisiraju dovoljno ili nikako ne servisiraju osnovne, srednje škole ili sve te prosvetne institucije koje su na njihovim teritorijama.
Svi znamo da je obaveza lokalne samouprave da obezbeđuje sredstva za osnovne, za srednje škole, za predškolsku ustanovu i za sve te prosvetne organizacije na svojoj teritoriji. Veliki broj tih lokalnih samouprava to ne radi i sada nemamo dovoljno ili papira i veliki broj prosvetnih radnika koji su imali jubilarni nagradu, nije im isplaćena jubilarna nagrada. Ja mogu da kažem za moju opštinu da su sve jubilarne nagrade isplaćene svim prosvetnim radnicima, svima koji rade u prosveti. Nema nijedan prosvetni radnik ili radnik u prosveti koji nije dobio jubilarnu nagradu. Mi smo to iz budžeta opštine Svrljig plaćali. Znači, svaka opština to treba da radi na domaćinski način.
Ja sam se trudio kada sam bio predsednik opštine, a to će sada da radi Jelena Trifunović koja je predsednik opštine, koja zajedno sa svojim kolegama maksimalno pomaže lokalnoj samoupravi, jer mi želimo da naša deca imaju mogućnost da imaju adekvatno školovanje. Ne zbog toga što su loši uslovi, već zbog toga što sam siguran da deca iz malih opština, kao što je opština Svrljig, kao što je opština Bela Palanka, Gadžin Han i ostale opštine u jugoistočnoj Srbiji, a i u celoj Srbiji, su veoma pametna. Njima treba malo da nauče, a mogu da kažem, i to je sigurno, da su naši prosvetni radnici veoma vredni i marljivi ljudi, koji ne gledaju da li su sada primili 41 hiljadu, 50 hiljada, 70 hiljada, već oni rade baš jer žele da našoj deci obezbede, što se kaže, bolju budućnost.
Ja kao narodni poslanik koji predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku u Skupštini Srbije, izabran sa liste SNS, u potpunosti podržavam Vladu i ovaj predlog zakona, jer mislim da ćemo ovim na neki način pomoći ljudima kojima treba da se pomogne, a to je prosveta. Neko govori da prosvetni radnici malo rade. Ja mislim da to nije tačno. Siguran sam da prosvetni radnici rade dovoljno, jer rade iz srca. Ono što mi vidimo, kada se održava čas, to se računa u radno vreme, a niko ne kaže koliko treba priprema za prosvetnog radnika. Oni to pripremaju uveče, noću ili ujutru, da bi sa decom mogli da lakše komuniciraju i da to deca mnogo bolje pamte.
Kao čovek koji dolazi iz male opštine, mogu da kažem da mi kod nas tamo imamo jednu osnovnu školu, jednu srednju školu, imamo predškolsku ustanovu „Poletarac“ i stvarno mislimo da treba pomoći sa strane Republike, a malo pre je naš premijer rekao da će se ulagati u školsku infrastrukturu i da će se raditi na energetskoj efikasnosti u školama. Ja to podržavam, to je dobra stvar. Ova pomoć koja se sada obezbeđuje ovim zakonom biće na neki način znak pažnje, da se zna da Vlada Republike Srbije nikada neće zaboraviti na prosvetu, jer je prosveta za nas veoma bitna.
Meni kao roditelju je najbitnije zdravlje moje dece i dece ostalih roditelja. Ali, kao druga stvar, meni je najbitnije da posle zdravlja moja deca mogu da se obrazuju, da uče i da sutra budu dobri ljudi. Svedoci smo da naša zemlja Srbija raspolaže sa velikim resursima u mladim ljudima koji su veoma pametni, koji su naučili mnogo i koji su mnogo stvari i odradili i za nas i za ljude pored naše zemlje Srbije, a to su te naše komšije ili ostale evropske zemlje.
Šta drugo još da kažem vezano za ovaj zakon? Mislim da ćemo ovim zakonom stvarno donekle dati doprinosa da ljudi prevaziđu određene probleme, s tim što, ponovo kažem, da domaćinsko poslovanje… Ja se sada izvinjavam pošto to nisam rekao odmah, ja sam ovako ušao u Skupštinu Srbije ne sa ciljem da nešto radim negativno, već da prikažem našu srpsku narodnu nošnju i sebe kao čoveka koji dolazi iz jedne najlepše opštine u Srbiji, a to je opština Svrljig. Želim da sa ovog mesta prikažem i sebe i svoju opštinu i nas poslanike da želimo da poštujemo našu tradiciju, jer svi znamo kakvi su naši stari bili, koliko je iz naše Srbije otišlo eminentnih stručnjaka u svet. Imamo i Nikolu Teslu i Mihajla Pupina i mnoge ljude koji su stvarno veoma jaki. Prema tome, mi imamo šta da prikažemo i na tome i radimo.
Imamo neke negativne stvari koje su bile u prethodnom periodu, jer smo svedoci da su određeni zakoni u prosveti bili vrlo loši, da su neki zakoni donošeni baš u onom periodu kada su bile predizborne radnje 2012. godine. Ti zakoni su donekle usporili i loše uradili za našu prosvetu. Mislim da ćemo novim setom zakona imati mogućnost da obezbedimo za našu decu lakšu komunikaciju sa stvarnošću, da mogu lakše kada uče i na licu mesta da vide kako se to radi, jer nije sve u pravu i ekonomiji. Moramo imati i određene zanate. Inače, ja sam završio Srednju veterinarsku školu, po struci veterinarski tehničar, i to svuda kažem. To je zanat od koga sutra može da se živi. U međuvremenu, ovaj posao što radim, želim da…

Završavam vrlo brzo, za jedan minut. Znači, ja u potpunosti podržavam ovaj zakon. Mislim da će ovo da doprinese da naši prosvetari mogu da prevaziđu određene probleme. S druge strane, pozivam lokalne samouprave da mnogo više stavljaju akcenat na svoje škole, na svoje profesore, a ne sredstva koja su u budžetu predviđena za određene stvari da rebalansom budžeta opredeljuju za nešto drugo, a za školstvo da nema da se obezbedi ni jubilarna nagrada, ni za decu određeni sportski rekviziti.
Još jednom, trebamo ulagati u prosvetu, trebamo ulagati u sport. Moja opština Svrljig sada završava, odnosno gradi sportsku halu iz svojih sredstava i siguran sam da će Vlada Republike Srbije pomoći do završetka svih tih sportskih objekata, prosvetnih objekata.
Još jednom se izvinjavam mojim kolegama poslanicima i svima vama, mislim da je ovaj zakon dobar, bolji nego prethodni gde nismo imali ta sredstva, ali idemo u nešto bolje. Imamo mogućnost, budžet je sada konsolidovan i idemo napred i siguran sam da će biti bolje.
Ja ću kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke, izabran sa liste SNS, glasati za ovaj zakon, jer mislim da će taj zakon potpomoći našim prosvetarima, a i za ostale zakone koje donosi Vlada Republike Srbije na čelu sa našim premijerom. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Uvažena ministarko sa svojim kolegama, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, opštine Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš i govoriću o zakonu o alkoholnim pićima.
Oblast u proizvodnji alkoholnih pića bila je regulisana Zakonom o vinu i rakiji iz 1994. godine, ali tokom primene Zakona pokazalo se da ima dosta nedostataka, pa je tako 2009. godine donesen novi zakon, koji je i dalje bio nedovoljno usaglašen, tako da sad donosimo ovaj predlog zakona i siguran sam da ćemo ga usvojiti, jer ovaj predlog zakona daje veliku mogućnost našim poljoprivrednim gazdinstvima koja se bave proizvodnjom šljive, a svi znamo da se od naše srpske šljive pravi srpska šljivovica, svi znamo koliki se broj naših poljoprivrednih proizvođača bavi proizvodnjom šljive i ostalih voćaka i svi znamo, a i više puta smo to pomenuli do sada, u Srbiji imamo 255 hiljada ljudi odnosno poljoprivrednih gazdinstava koji se bave proizvodnjom šljiva odnosno drugih voćaka.
Ovaj zakon daje mogućnost u odnosu na prethodni zakon što će imati veliku mogućnost i veliku šansu da oni naši poljoprivredni proizvođači, ljudi koji se bave proizvodnjom šljive, višnje ili neke druge voćke, imaće mogućnost kada proizvedu svoju rakiju, sav svoj višak koji ne mogu upotrebiti za svoje domaćinstvo, za slavu, za prijatelje i za sve ostale, oni će taj svoj tržišni višak imati mogućnost da predaju prirodnom subjektu koji radi proizvodnju rakije, a to je sada mnogo bolji predlog nego što je bilo u prethodnom periodu, jer će sada biti mnogo manje troškova što se tiče tih privrednih subjekata za destilaciju alkohola odnosno pravljenje rakije.
Na ovaj način, sada više neće biti potrebe da imate toliki broj prostorija sa ljudima koji će biti stalno zaposleni, sa tehnolozima. Imaće i ovde, normalno. Stavlja se veliki akcenat na čistoću, na hemijski sastav, na sve ono što je bitno, ali, nema više potrebe da neko od tih privrednih subjekata radi i da tu mora ima tehnologa, čoveka koji je stručan. Ovde se daje mogućnost da u finišnom delu bude tehnolog koji ne mora biti u radnom odnosu, može biti po ugovoru o delu, može sklopiti ugovor sa nekim ljudima i na taj način imaće se mogućnost da ti ljudi, odnosno privredni subjekti koji su izdavajali ta sredstva za tehnologe, za objekte koji su bili u nemogućnosti da se održavaju, čak je veći deo tih objekata bio van funkcije, sada će kroz ovaj zakon imati veće mogućnosti, otvara se veći broj tih privrednih subjekata koji će raditi na proizvodnji rakije, koji će imati mogućnost da otkupljuju rakiju od naših poljoprivrednih gazdinstava. Svi znamo kako naš poljoprivredni proizvođač, naš seljak, želi da na svaki način popuni svoj budžet, jer svi znamo u kakvoj je teškoj situaciji naša privreda.
Ja ću uvek kao narodni poslanik ispred Ujedinjene seljačke strane i kao čovek koji je izabran sa liste SNS podržavati predloge Vlade i našeg premijera Vučića, sa nadležnom ministarkom, gospođom Snežanom, jer sam siguran da i ovim zakonom, i prethodnim zakonima, a i budućim zakonima, gledaćemo da se više stvari stave na svoje pravo mesto, da više mi ne plašimo naše ljude zakonima o EU, kada će naši poljoprivredni proizvođači koji se bave proizvodnjom naše tradicionalne rakije, našeg tradicionalnog pića, na tradicionalan način, više neće imati pravo da rade – sada vidimo da je ovaj zakon liberalniji, da ovaj zakon daje veću mogućnost i tim našim gazdinstvima.
Rekli smo da ima 255 hiljada ljudi, odnosno gazdinstava koja su registrovana i koja se bave proizvodnjom rakije. Oni će ovde imati mogućnost i da se zaštiti geografsko poreklo, a sve će to mnogo olakšati posao nego što je bilo u prethodnom zakonu. Velika je šansa, a ja bih tu pozvao i nadležno ministarstvo i vas ministarko sa kolegama, da se stavi akcenat na zadrugarstvo. Malo pre je moj kolega rekao da svaka destilacija, svaka proizvodnja rakije, gde imamo jednog pravnog subjekta, jednog vlasnika ili više njih, za nas koji dolazimo, na primer, iz opštine Svrljig, taj jugoistok Srbije, velika je šansa da se da doprinos kroz zadrugarstvo, kroz zadružni vid proizvodnje, gde će veći broj naših zadrugara poljoprivrednih gazdinstava formirati zadrugu koja će kasnije u svom radu napraviti svoju destilaciju i gde će imati mogućnost da svi naši poljoprivredni proizvođači, ti ljudi koji proizvode našu šljivu, višnju, kroz taj tržišni višak da proizvode rakiju i da u toj zadruzi mogu tu rakiju da predaju, da prodaju, a da ne budu na neki način ucenjeni.
Svi znamo sutra, ili u narednom periodu kada ovaj zakon usvojimo, naša šljiva će i dalje stvarati prihode za naša poljoprivredna gazdinstva. Da li kroz gotov proizvod, da li kroz destilaciju, kroz rakiju, ali, imaće od toga interesa. Svi znamo kako naš poljoprivredni proizvođač ima velikih problema kada dođe konačno do toga da mora svoj rod da proda, svi znamo i to da sutra, ukoliko ne obezbedimo ovako kroz udruživanje, kroz zadrugu, da ti ljudi mogu tu da proizvode svoju šljivu, svoju rakiju, da tu mogu da je plasiraju kroz destilaciju koja će biti vlasništvo tih zadrugara, ukoliko toga ne bude, tada ćemo imati veliki problem, isto će biti mala cena te rinfuzne robe. Jer, svi znamo koliko nam kilograma šljive treba za jedan litar rakije. Na ovaj način, kroz udruživanje, i mogućnost kroz zadrugarstvo, imaće veću šansu da se obezbedi i bolja cena za te naše poljoprivredne proizvođače i biće mnogo lakše da se ljudi na taj način udružuju i da rade.
Inače, na teritoriji Nišavskog okruga imamo pet hiljada hektara pod voćem, od toga 700 hektara ima opština Svrljig i svi mi koji se nalazimo u ovom delu jugoistočne Srbije odakle ja dolazim, veliki akcenat stavljamo na voćarstvo. Kroz voćarstvo, kroz stimulaciju u voćarstvu i same lokalne samouprave pomažu, pomaže ministarstvo, ali ja mislim da u narednom periodu moramo veći akcenat stavljati kroz te subvencije ali i pomoć za izgradnju sušara, hladnjača, jer bez tih hladnjača i sušara naš poljoprivrednik će imati mogućnost da peče rakiju, ali pre toga moramo formirati zadruge.
Šta još drugo sam hteo da kažem vezano za ovaj naš zakon o kojem sada raspravljamo? Želim da kažem da ćemo mi kao poslanici, ja kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke, glasati za ovaj zakon. Mislim stvarno da je ovaj zakon mnogo bolji nego prethodni zakon i da daje veću mogućnost našim poljoprivrednim proizvođačima da se bave lakše i da lakše proizvode i da lakše plasiraju tu svoju šljivu ili rakiju ili rakija da bude od višnje ili nečeg drugog, druge voćke.
Šta drugo da kažem za kraj? Znači, svi mi znamo da je šljiva zaštitni znak naše Srbije. Svi znamo kao srpski domaćini na slavama, na svadbama, da bez te robe ne može to da prođe i ja ću za kraj jednu našu pesmu, pesmicu koju je uradio Dobrica Erić, reći: „Putniče što ideš iz daljine sive, zapamti ovu poslovicu prostu, kuću pred kojom ne cvetu šljive, ne nada se više ni suncu ni gostu. U Srbiji, zemlji voćnjaka i njiva sve je više avlija i bašta bez šljiva.“
Bez toga, ova pesma nam kaže sve, priroda nam je dala sve, stvarno imamo veliku šansu i zato vas pozivam i vas iz Ministarstva da se mnogo više akcenat stavi i na voćarstvo jer velika teritorija naše zemlje Srbije, kao što je recimo iz koje ja dolazim, ima šanse da se radi ali mora biti veća pomoć i lokalne samouprave ali i iz vašeg ministarstva se mora više izdvajati realna sredstva, da ta sredstva ne budu samo na papiru pa sutra proizvođač iz Svrljiga, Blaca ili neke druge opštine to ne može da iskoristi.
Još jednom, glasaću za ovaj predlog zakona. Inače, ja moram da pomenem celu našu jugoistočnu Srbiju i da kažem kao pravi srpski domaćin i kao čovek koji živi i od poljoprivrede i živi za poljoprivredu i selo, ja sam skoro bio u Blacu. Blace je jedna lepa opština u kojoj se jedno selo zove Grgure, gde ima veliki broj domaćina koji po hektaru, mislim da je prosečno pet hektara pod voćem. Mislim da se takva sela moraju pomoći.
To važi i za moju opštinu Svrljig, to važi za opštinu Knjaževac i ostale opštine, jer stvarno voćarstvo je jedna velika šansa i ovaj zakon o kome sada raspravljamo za nas će mnogo značiti. To vam konkretno kažem za poljoprivredne proizvođače. Mnogo će značiti, jer ćemo imati mogućnost da popunimo budžet naših poljoprivrednika i na ovaj način da damo podršku našem selu i našoj poljoprivredi.
Još jednom, živeli moji srpski domaćini. Nemam sada rakiju, ja ne konzumiram alkohol, ali želim svima da kažem, da znaju, da će ovaj zakon biti odličan za naše poljoprivredne proizvođače, a pomoć mora malo više biti u voćarstvu i ostalim delovima naše poljoprivredne proizvodnje kroz Ministarstvo poljoprivrede.
Za kraj, ja ću kao narodni poslanik ispred Ujedinjene seljačke stranke, izabran sa liste SNS, glasati za ovaj zakon punim srcem, jer siguran sam da će biti donošenje ovog zakona mnogo lakše za poljoprivrednu proizvodnju i za voćare u celoj Srbiji.

Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, uvažena ministarko sa koleginicama i kolegama, kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, opštine Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš.
Inače, da vas obavestim da moja opština ima 15 hiljada hektara pod šumom, malo više državna, malo privatna šuma i pred nama je Predlog zakona o šumama koji jasno reguliše zaštitu korišćenja gazdovanja, očuvanja šume. Šuma je obnovljiv prirodni resurs koji ima različite mogućnosti korišćenja, uslovljen uslovima stanovišta i faza razvoja.
Aktivnosti se moraju odvijati tako da se potrebe sadašnjih generacija zadovoljavaju na način kojim se ne ugrožava mogućnost budućih generacija da zadovoljava svoje potrebe.
Ja podržavam ovaj predlog zakona, jer se njim uređuje očuvanje, zaštita planiranja, gajenja i korišćenja šuma, raspolaganje šuma i šumskim zemljištem. Pozitivne odredbe ovog zakona odnose se na šume i šumsko zemljište u svim oblicima svojine.
Pohvalio bih nadležno Ministarstvo i Upravu za šume, jer sa ovim predlogom zakona koji omogućava adekvatno reagovanje i finansiranje otklanjanja posledica u slučaju velikih prirodnih nepogoda, a dobra stvar je da se predlaže oslobađanje korisnika šuma da u tim slučajevima plaćaju naknadu za korišćenje šuma, jer se u takvim situacijama ne može govoriti o korišćenju šuma.
Šumari, šumarski inženjeri i radnici u šumi, kao istinski čuvari prirode, sprovode pored ostalih poslova i mera zaštita šuma od požara. U zaštiti šuma od požara, bitno je istaći tri cilja, sprečiti pojavu šumskih požara, brzo ih otkriti i brzo ih ugasiti. Svi znamo da je malopre moj kolega Todorović o tome govorio, da 2007. godine je Svrljišku planinu i Staru planinu zahvatio veliki požar i tada je učinjena velika šteta i šumi i šumskom gazdinstvu u Nišu.
Ja sam tada bio u opštini kao zamenika predsednika opštine gde sam aktivno učestvovao sa žandarmerijom, sa svim ljudima iz opštine, sa policijom i sa vojskom u gašenju požara. Tada sam video šta znači šuma i kako je treba održavati, jer sam bio učesnik u tome da tada nije bilo prilaznih puteva kroz šumsko gazdinstvo, da su bili u lošem stanju, a ovaj zakon doprinosi da se neke stvari poboljšaju.
Inače, šuma i ovaj Zakon o šumama je vrlo bitan i zbog toga što u prethodnom periodu, zakonu, nije bilo definisano, problem šuma i vlasništvo, nadležnost nad šumama koje su bile nekada zadružne šume i koje su neki drugi koristili, a otišli u stečaj.
Imali smo puno takvih slučajeva, a malopre smo i na odboru govorili, gde je moj kolega Milošević naveo da ima jedan deo u njegovoj opštini, preko 100 hektara koji je nelegalno isečen, baš zbog toga što niko nad tim nije gazdovao.
„Srbijašume“ nisu mogle da kontrolišu, šumari nisu imali nadležnost i sada ovim zakonom mi te stvari rešavamo na najbolji način. Vrlo je bitno to da se u ovom periodu i ovaj zakon donosi, da se odrade sigurni putevi kroz šume, jer svaki put kroz šumu obezbeđuje se na vreme, da se dođe do šume, da se vrši krčenje, eksploatacija šume, zaštita od požara, da se dovede određeni broj turista da mogu da beru gljive, da beru lekovito bilje i zbog toga je veliki akcenat na sve nas da se prave putevi kroz šume.
Kao predstavnik opštine koji sam bio do 2014. godine, imali smo puno pozitivnih stvari, vezano za šume, jer je šuma izvor života, šuma je vrlo bitno što se tiče i samog opstanka našeg sveta, ali imamo velikih problema oko krčenja šume.
Kao što sam malopre rekao, 2007. godine su bili veliki požari, gde je bila velika površina pod šumom i ona je uništena, oštećena i došlo je do eksploatacije šume. Od eksploatacije šume, šumarski radnici i ovlašćeno preduzeće koje radi eksploataciju i proredu te šume, radi i veliku štetu našim selima, a to važi i za moju opštinu odakle ja dolazim, a to je opština Svrljig, to važi i za okolne opštine, Knjaževac, Bela Palanka, Gadžin Han i sve opštine u Srbiji gde su površine pod šumom, a ima ih dosta, a i sam direktor Uprave za šume, dolazi iz veoma poznate opštine Žagubice, kako sam čuo, koja je već prepoznatljiva po šumi. Prave se velike štete kao što sam rekao kada se eksploatiše i kada se vozi šuma posebno na seoskim putevima, putevima koji vode do sela, prilaznih puteva koje su radili naši dedovi, lokalne samouprave iz svojih skromnih sredstava, a teškim kamionima kojima se tu prolazi, pravi se stvarno velika šteta, na tim šumskim putevima, a samim tim imamo i velikih problema i kao lokalne samouprave, jer svi znamo da ova sredstva koja dolaze iz ove takse koja se plaća od naknade za šumu, gde se vraćaju određena sredstva lokalnoj samoupravi, to su veoma mala sredstva i sa tim sredstvima moramo na neki način da ih poboljšamo, ili pak da naložimo tim subjektima koji rade izvoz te šume sa tih područja da to voze manjim kamionima ili u krajnjem slučaju da lokalna samouprava zajedno sa Upravom za saobraćaj, da se to rešava na najbolji način.
Imali smo problema da su naši meštani iz naših sela blokirali te puteve, da ne dozvoljavaju da prolaze teški kamioni, a posle toga su imali sankcije i probleme baš zbog tog što te firme koje su radile izvoz tih šuma, pisana je prijava protiv njih, a sa njima su bili zajedno i ljudi iz „Srbijašume“ koji su gledali svoj interes, ali nisu gledali interes naših sela, naših poljoprivrednih proizvođača i svih onih koji žive na tim teritorijama naših opština.
Šta drugo mogu da kažem za ovaj zakon. Mislim da je zakon stvarno dobar, mislim da ću ga podržati kao narodni poslanik ispred Ujedinjene seljačke stranke, ali izabran sa liste SNS, jer vidim da ovaj zakon daje snagu i mogućnost da one stvari koje su bile loše u prethodnom zakonu, sada se poboljšavaju, daje se mogućnost da se bolje i lakše radi.
Na kraju bih još jednom zahvalio svim poslanicima koji će glasati za ovaj predlog zakona i za sve ostale zakone koje predlaže naša Vlada na čelu sa našim premijerom gospodinom Vučićem, jer mislim da će svi ovi zakoni doprineti da i naša država i naša poljoprivreda i sve ono što je vezano za naše selo bude mnogo bolje i lepše nego što je bilo do sada.
Za kraj bih pozvao sve ljude, bilo da oni žive u našim selima, bilo da žive u gradu, da se vode onom izrekom koju je rekao naš pesnik Jovan Jovanović Zmaj „gde god možeš ti drvo posadi jer ono je blagorodno pa će da te nagradi“.
Još jednom bih vas zamolio da se obrati pažnja i na lokalne samouprave i još jednom kažem da ću ja, poslanik ispred Ujedinjene seljačke stranke, a izabran sa liste SNS, glasati za ovaj zakon i za sve zakone koje predlaže Vlada na čelu sa našim premijerom Aleksandrom Vučićem. Hvala.

Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, građani Srbije koji ćete kasnije gledati prenos naše Skupštine i ovog zasedanja, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, opštine Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš. Govorimo danas o Zakonu o ulaganju i mislim da je ovo preka potreba za sve nas, jer bez jake privrede nema ni jake države, a i sami znamo kakav je period iza nas unazad 15 godina.
Podnešenim Zakonom o ulaganju stvaraju se uslovi za povećani obim investicija i za osnivanje novih privrednih subjekata, kako domaćih, tako i stranih. Ovaj Predlog zakona stavlja akcenat i na domaće, za razliku od prethodnog koji je više obuhvatao one strane investitore, a svi znamo kakav je bio istorijat i koliko smo sredstava iz budžeta Republike Srbije, što se kaže, bacili u bunar, a nema rezultata.
U okviru ovog zakona istakao bih član 16. predloženog zakona, koji sadrži odredbe i dužnosti postupanja i hitnosti postupanja organa vlasti. Ovim članom se predviđa da su organi vlasti dužni da omoguće ulaganje, ali da prate ostvarivanje prava izvršavanja obaveza ulagača. Po meni, to je suština ovog zakona i mislim da je bitno za sve nas, da li je to lokalna, da li je to državna vlast, bitno je da svi pomažemo investitorima da lakše ostvare svoja prava i da što pre dođu i investiraju u našoj Srbiji.
Takođe, jako je bitna i odredba da su svi organi vlasti, organi državne uprave, organi lokalne samouprave, svi koji imaju javna ovlašćenja dužni da prate ostvarivanje prava, ali i izvršavanje obaveza ulaganja. Znači, svi mi koji smo tu i koji radimo u Srbiji javne poslove dužni smo da pomažemo, ali i da pratimo ta ulaganja, jer smo imali negativnih iskustava. Znači, kada treba da se zaposli određeni broj izvršioca, kada treba da se ulože sredstva u kupovinu potrebne opreme, sve to moramo pratiti.
Predloženim članom 18. se propisuje da se protiv organa vlasti koji ne postupaju po članu 16. podnosi pritužba Razvojnoj agenciji. Ja bih predložio da ukoliko dođe do određenih formacija, a to možemo kroz amandmane da uvedemo, da Razvojna agencija istovremeno obavesti tužilaštvo, da tužilaštvo radi po tome, jer sam kao predstavnik lokalne samouprave, kako sam rekao, iz Svrljiga imao u prethodnom periodu veći broj takvih investicija, gde smo mi kao lokalna samouprava već bili obavestili nadležno tužilaštvo i veći broj institucija o nekim situacijama koje su bile sumnjive vezano za investicije kod nas u našoj opštini. Veći broj investicija je opravdalo svoja sredstva, dok određeni broj njih nije. Pretpostavljam da će neki za to i odgovarati.
Šta drugo da kažem, zakonom se uvodi obaveza lokalnih samouprava da imaju i određena lica koja će raditi u lokalnoj samoupravi da pomažu u investicijama, što je jako dobra stvar vezano za predlog ovog zakona.
Ja ću glasati za predlog ovog zakona, ali ujedno ja predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku u Skupštini Srbije. Izabran sam sa liste SNS i kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke ja bih predložio još nešto. Pošto znamo kolika su sredstva u prethodnom periodu uložena što se tiče privrede, po 10.000 evra su dobijali određeni investitori sa strane, pa kada bismo mi ta sredstva pomogli da određena poljoprivredna gazdinstva dobiju 10.000 evra za izgradnju nekog voćnjaka, za nabavku određenog broja krupne stoke, za nabavku jagodičastog voća, mi bismo ta sredstva sigurno uložili, obezbedili bismo to gazdinstvo da mogu da funkcionišu, da od toga žive, a sa druge strane ta sredstva bi se vratila trostruko, četvorostruko i ne bismo imali određene novine, novinare koji pominju seljački staljinizam. Mene je malo pre, kao što je rekao moj kolega Marijan Rističević koji predstavlja Narodnu seljačku stranku, a ja Ujedinjenu seljačku stranku, mi sve mislimo isto, i mene je to pogodilo kada sam čuo, jer svi znamo šta je bilo za vreme staljinizma. Svi znamo da su seljaci, poljoprivrednici ljudi mučenici, koji su uvek bili uz svoju državu, uz sve ono što je trebalo kada je bilo najteže, seljaci su bili tu. Stvarno me je to pogodilo, takav naziv određenih intelektualaca koji rade u nekim novinama.
Još jednom ću pozvati nadležno ministarstvo, pošto već radite i imate svoju radnu grupu koja radi na zadrugarstvu, imamo mogućnost kroz zadrugarstvo da dobiju naši zadrugari, poljoprivredni proizvođači koji žele da se bave određenom poljoprivrednom proizvodnjom, da dobiju sredstva ovakva. Da li će to biti određena hiljada evra, pet, šest, deset hiljada evra, ali siguran sam da će ti zadrugari to opravdati, vratiti i siguran sam da će se na taj način vratiti mogućnost da ljudi od toga mogu da žive i poljoprivrednici stvarno da imaju interesa da se bave poljoprivredom, normalno uz pomoć našeg ministarstva.
Još nešto što je vrlo bitno, na kraju jedna primedba na član 12. Predloga zakona, koji propisuje kriterijume kojima se utvrđuje značaj ulaganja, a to su broj radnih mesta, visina ulaganja, uticaj na bilans Republike Srbije i dugoročnost ulaganja. Članom 11. je definisano da je ulaganje od posebnog značaja ono ulaganje koje bi bitno uticalo između ostalog i na ravnomeran regionalni razvoj. Mislim da je u skladu sa tom definicijom u članu 12. mogu da bude još jedan kriterijum, a to je stepen razvijenosti opštine.
Dolazim, rekao sam malopre iz opštine, najlepše opštine u Srbiji koja jeste nerazvijena opština. U prethodnom periodu imali smo veliki broj radnika, tu je bilo 80-tih godina, ali je tranzicija učinila svoje 2000. godine pa na ovamo, mnoge firme su ugašene, a radile se mogu da kažem i ono ratno vreme.
Prema tome, vrlo bitno da u kriterijumu sutra kada se određuje visina subvencije i pomoći za privredne subjekte da se da veća mogućnost za opštine koje su nerazvijene, koje su devastirane, kao što su npr. moja opština, kao što je npr. Bela Palanka, kao što je Knjaževac, kao što je Gadžin Han, kao što je Babušnica i još 40-ak takvih opština u Srbiji. Ulaganjem u takve opštine s tim da tu mora biti veći stepen ulaganja lakše da se dobiju sredstva iz ministarstva i ovaj zakon prema tome mora da pomogne da u tim opštinama sutra se otvaraju radna mesta i od domaćih investitora o čemu smo govorili, normalno i od stranih investitora. S tim i to sve da se prati, da ne dođe do zloupotreba.
Još nešto što je vrlo bitno vezano za ovaj ekonomski savet tu stoji devet članova, ja bih predložio normalno to će biti i putem amandmana, da se u okviru tog saveta da budu prisutni i jedan član saveta da bude iz devastirnih nerazvijenih lokalnih samouprava. Ima mogućnosti kroz amandman, mislim da je već napisano, pozvao bih vas ministre ukoliko je to moguće da jedan član saveta bude iz nerazvijenih, odnosno devastiranih lokalnih samouprava, jer oni najbolje znaju kako je kod njih, kako treba da se radi i mogu lakše da predstavljaju svoje opštine. Jedan takav bio bi, mislim, dovoljan da se zajedno sa svim ostalim članovima saveta potpomogne da se ulaže u takvim opštinama koje su nerazvijene, koje su devastirane. Malopre smo čuli određene kolege koji su rekli u određenim oblastima, teritorijama naše Srbije nije ulagano, ja znam da je svuda ulagano. Jugoistok Srbije je u najtežoj situaciji i pozvao bih vas da kroz određeni pravilnik, i evo imamo i u članu 13. je to predviđeno, da Vlada može određenim pravilnicima da napravi određene akte kojim će moći da se od neke stvari poboljšaju.
U tom delu ja ću sigurno glasati za predlog ovog zakona i za sve ove zakone koji su predloženi kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke izabran sa liste Napredne stranke, jer imam poverenje u vas ministre i u našu Vladu na čelu sa našim premijerom gospodinom Vučićem.

Hvala.
Uvažena potpredsednice Vlade, prof. Mihajlović, kolege poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama je amandman na član 43. Predloga zakona koji su podnela gospoda iz stranaka bivšeg režima, a koji glasi da se reči – dve godine zamenjuju rečima – godinu dana i u obrazloženju je navedeno da je vremenski period od dve godine jako dug za donošenje, za izvršavanje ovog zakona i da Železnica Srbije zbog stanja u kome se nalazi ne može toliko da čekaju.
Ja bih samo postavio pitanje gospodi iz stranaka bivšeg režima – ko je to tako, ko je doveo železnicu u takvo stanje i ko je odgovoran što je železnica u takvom stanju?
Recimo, 2011. godine Železnica Srbije dobila je iz budžeta RS 16,5 milijardi dinara subvencija, zaposlila je veći broj ljudi. Setimo se perioda od 2000. do 2012. godine koliko je para potrošeno, o čemu sam i prošli put govorio vezano za ulaganje u železnicu a nigde se ne vidi to ulaganje.
Malopre moje kolege govore za Niš, ja ću govoriti o železničkoj pruzi koja prolazi kroz moju opštinu koja je, i mogu da pohvalim i Železnice Srbije i ministarku gospođu Mihajlović da su oni u prethodnom periodu vrlo brzo pružni prelaz gde se račva kolosek pruge od Beograda do Niša prema Prakovu i magistralni put uradili vrlo brzo i mogu da kažem…,

Razlog zbog koga pozivam i ministarku Mihajlović i sve kolege poslanike jeste da se ne prihvati ovaj amandman zato što rok koji je predložila Vlada od dve godine je rok koji je baš primeran i još jednom bih, ako dozvolite, podržao i našu Vladu i Predlog ovog zakona i pozvao još jednom sve poslanike da ne glasaju za ovaj amandman i pozvao bih potpredsednicu Vlade, gospođu Mihajlović da ne dozvoli da se pruga Niš Prakovo nijednog trenutka zabrani prevoz robe, a posebno putnika jer mi smo sigurni da će ova Vlada odraditi da se ta pruga sredi, da  normalno funkcioniše saobraćaj robe i putnika jer veliki broj ljudi koji žive na toj pruzi, veliki broj opština, kao što je opština Svrljig, Knjaževac, Zaječar zavise od te pruge i privreda i poljoprivreda, a i sami ljudi.
Još jednom kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke ja pozivam sve poslanike da ne glasaju za ovaj amandman i ja ću glasati za zakon u celini jer mislim da je zakon dobar jer mislim da Vlada na čijem čelu je premijer Vučić radi kako treba i podržavam našu Vladu.

Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, uvaženi predstavnici Ministarstva rada, socijalne politike, kolege poslanici, poštovani građani Srbije.
Ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, a to je Opština Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je Grad Niš, i ceo taj jugoistočni deo Srbije je veoma lep.
Ja ću danas govoriti o Zakonu o bezbednosti zdravlja na radu.
Zakon o bezbednosti zdravlja na radu koji je donet 2005. godine, izvršeno je usklađivanje sa direktivama EU o uvođenju mera za podsticanje poboljšavanja bezbednosti zdravlja na radu, ali je ipak u periodu koji sledi, doneto 19 podzakonskih propisa radi daljeg usaglašavanja sa propisima EU, kao i 11 podzakonskih propisa vezanih za sprovođenje zakona.
Potreba za donošenjem izmena i dopuna zakona je nastala zbog uočenih nedostataka i nepreciznosti kao i dalje prisutne neusaglašenosti sa drugim propisima. Sve to se ustanovilo tokom ovih 10 godina primene zakona u praksi.
Članom 1. se definiše oblast primene ovog zakona, kada su u pitanju vojska, policija i zaštita spasavanja tako se odredbe ovog zakona usklađuju sa direktivom EU, Zakonom o policiji i Zakonom o vanrednim situacijama.
Takođe je značajno što se ovim zakonom precizira pojam poslodavca, tako da se poslodavcem smatra i fizičko lice koje se po bilo kom pravnom osnovu angažuje za poslove, osim angažovanja za poslove u domaćinstvu, kao i za nosioce poljoprivrednih gazdinstava koje poslove obavljaju sa članovima domaćinstva.
Ovim izmenama se propisuje i obaveza poslodavca da vrši osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad po programu osposobljavanja koji sam donosi i kojim obuhvata sva radna mesta za koja sagledava stepen opasnosti i štetnosti. Na taj način se obuhvataju svi zakoniti vidovi radnog angažovanja zaposlenih. Kroz praksu je uočen i nedostatak odredbe o rokovima vršenja periodične provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad.
Takođe se ovim izmenama propisuje taj rok, vodeći računa da li zaposleni obavlja poslove na radnom mestu, sa povećanim rizikom ili na radnom mestu koje nije sa povećanim rizikom. Primenom zakona u praksi uočena je potreba i da se u određenim delatnostima kao što su građevinarstvo, poljoprivreda, šumarstvo, rudarstvo, prerađivačka industrija, proizvodnja električne energije, gara, pare i snabdevanje ovih energenata, uklanjanje otpada, obezbedi bolja obuka i kompetentnost lica koja obavljaju posao bezbednosti i zdravlja na radu, jer se u ovim delatnostima češće od drugih dešavaju povrede na radu, kao i da je u tim delatnostima više radnih mesta koja su sa povećanim rizikom.
Ovim izmenama propisuje se obaveza poslodavca da licu koje obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu omogući usavršavanje znanja iz ove oblasti, jer je uočeno da postoji velika potreba da ova lica prate nove propise, prate iskustvo iz ove oblasti kako bi odgovorili složnim zahtevima koji se nameću u cilju obezbeđivanja zdravlja i bezbednosti uslova na radu.
Posebno bih naglasio značaj odredbe koja obavezuje poslodavca u oblasti građevinskih radova, da je dužan da uradi elaborat o uređenju gradilišta, koji je uz izveštaj dostavljen nadležnoj inspekciji rada. Time se definišu radovi za čije izvođenje je poslodavac dužan da izradi propisan elaborat o uređenju gradilišta, a sve u cilju smanjenja povreda na radu koje se po statistici i po izveštaju Inspektorata rada najčešće dešavaju u ovoj delatnosti. Prema ovim izveštajima oko 83% svih povreda na radu prijavljenih Inspekciji rada, dogodile su se u navedenim delatnostima.
Novina je i to što se propisuje obaveza poslodavca da prilikom davanja zaposlenima na korišćenje opreme za rad, sredstva i opreme za ličnu zaštitu za rad, morao bi obezbediti i uputstva za njihovu upotrebu.
Uvođenjem odredbe koja se za poslodavce i preduzetnike sa manje od 20 zaposlenih ne predviđa obaveza angažovanja posebnog stručnog lica za posao bezbednosti, već on to može obavljati san i bez položenog stručnog ispita, stvaraju se povoljniji uslovi za poslovanje malih preduzeća i preduzetnika, odnosno ovim odredbama se proširuje krug poslodavaca koji neće imati dodatne troškove u poslovanju po ovom osnovu.
Pravo na posebnu zaštitu ostvaruje zaposlena žena za vreme trudnoće i porođaja. Zaposlena žena i otac radi nege deteta. U skladu sa ovim zakonom, zaposleni mlađi od 18 godina života i zaposleni i invalidi imaju pravo na posebnu zaštitu. Zakon o radu propisuje zabranu da zaposlen radi prekovremeno, ako bi po nalazu nadležnog zdravstvenog organa takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje.
Isto tako zaposleni sa zdravstvenim smetnjama utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovom zdravstvenom stanju ili poslove opasne po njegov život.
S obzirom da sam ja predstavnik Ujedinjene seljačke stranke, a izabran sa liste SNS, ja ću još jednom uporediti, kako je rekao i malopre moj kolega Marijan Rističević, sa ljudima koji su bili uposleni ili su uposleni u poljoprivrednim kombinatima, zadrugama, gde puno njih radi i ostvaruje svoje pravo za život.
S tim, ova malopre prava koja sam naveo vezano za porodilje, za bolesne, za sve one koji rade u radnom odnosu, ja bih pozvao i nadležno ministarstvo da na neki način pomognu nekim, a mi ćemo to gledati nekim amandmanom ili nekim narednim predlogom zakona, da se ženama koje su prijavljene u poljoprivrednom gazdinstvu koji uplaćuju penziono osiguranje i socijalno osiguranje preko poljoprivrede, da se tim ljudima obezbede isti uslovi kao što je to sad, kao što smo malopre rekli, pravo na trudničko bolovanje, pravo na porodiljsko bolovanje, pravo na odmor i takve stvari, jer mislim da ljudi koji žive na poljoprivredi i rade na poljoprivredi imaju veoma otežane uslove rada.
Imamo puno naših ljudi koji već izdvajaju svoja sredstva za poljoprivrednu penziju, za poljoprivredno osiguranje i ja bih zajedno sa vama gledao da naredni period, ukoliko ne može putem amandmana ili nekim narednim predlogom zakona, da pokušamo i tim ljudima da obezbedimo iste uslove kao ovi ljudi što imaju prijavljeni u radnom odnosu kod poslodavca ili na nekim drugim mestima.
Ja ću, kao i do sada, uvek podržati set svih ovih zakona jer u potpunosti podržavam i ministra Vulina koji ima snage i volje da radi i u svemu onome što neko ranije nije smeo da radi on je to odradio, a normalno bih podržao i Vladu na čijem je čelu premijer naš gospodin Vučić, jer sam siguran da će to biti sigurna budućnost za sve nas i za one koji žive na selu i za one koji žive od sela.

Uvažena potpredsednice Vlade gospođo Mihajlović sa svojim saradnicima, poštovane kolege, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, opštine Svrljig, kroz koju funkcioniše železnica. Zakonom o železnici se uređuje železnički saobraćaj koji je jedna od najosetljivijih tema u ovom trenutku. Osnovni ciljevi koji su se želeli postići ovim zakonom bili su poboljšanje efikasnosti železničkog sistema Republike Srbije, njegovo integrisanje u tržište transportnih usluga, kao i integracija srpskih železnica u železnički sistem EU.
Sa jedne strane, železnica se subvencioniše velikim iznosima i veliki je gubitaš. Sa druge strane, železnica je oduvek bila kičma privrede jedne zemlje, upošljava veliki broj ljudi, uslov je opstanka mnogih preduzeća.
Jako je bitna za transport robe i ljudi. U mojoj opštini Svrljig, železnica je za nekoliko sela smeštenih u Svrljiškoj klisuri, a to važi i za opštinu Knjaževac, grad Zaječar i to je jedina veza sa svetom. Ta pruga koja prolazi kroz Svrljišku klisuru ima jako interesantnu istoriju. Zbog potrebe srpske vojske u Prvom svetskom ratu i snabdevanja iz Rusije, ubrzano se radilo na probijanju tunela i izgradnje mostova, kako bi se završio taj poslednji deo pruge od Prahova do Niša.
Blizu 15 hiljada ljudi je danonoćno radilo na izgradnji, a ruska carevina je dala potreban novac. Pred sam završetak radova, srpska vojska je počela povlačenje i porušila tek izgrađene mostove. Mostove je inače projektovao jedan od naših najvećih umova Milutin Milanković, a u to vreme radio je kao građevinski inženjer i po nekim izvorima primenio je po prvi put određene revolucionarne tehnike gradnje.
Uviđajući značaj te iste pruge i radove, redovno je obilazio i tadašnji predsednik Vlade, Nikola Pašić. Zbog čega sve ovo pričam?
Hoću da ukažem na to da su našu železnicu gradile generacije uz veliku cenu i veliki napor i mi ne smemo sebi da dozvolimo da napustimo ono što su naši dedovi gradili i pustimo da propada. Ne sme više da se razmišlja i govori o zatvaranju pruge Niš – Prahovo, niti bilo koje druge pruge u Srbiji. Slažem se da su pojedini pravci nerentabilni, pa i sama železnica je donekle nerentabilna.
To međutim ne znači da treba i da se predamo, zatvaramo i rušimo. Najlakše je da zatvorimo sve pruge koje ne donose profit, to može svako. Ali, mi treba da se potrudimo da uz organizacione i druge promene učinimo da sistem bude efikasniji, ekonomičniji i da vremenom postane samoodrživ.
Zbog toga se i predlažu izmene zakona koje su danas na dnevnom redu. Direkcija za železnice je pratila primenu važećih zakona, utvrdila nedostatke i na ovaj način bi se vršilo njihovo otklanjanje, kao i usklađivanje sa propisima EU.
U tom smislu, donošenjem zakona štiti se interes svih učesnika u železničkom saobraćaju, odnosno svih upravljača železničkih prevoznika i korisnika mreže, magistralnih, regionalnih, i lokalnih pruga.
Izneću neke podatke, konkretno vezane, koje ste malopre čuli, recimo, starost pruge je više od 40 godina, ¾ pruga izgrađeno je Drugog svetskog rata, 3809 kilometara ukupne dužine pruge od kojih je 33% elektrificirano. Ispod 3% su pruge sa brzinom od preko 100 kilometara na čas. Godišnje održavamo 14 kilometara pruga, a prema starosnoj dobi pruga trebalo bi ih rekonstruisati i održavati 200 kilometara.
Konstatacija, 2856,95 kilometara pruge izgrađeno je pre Drugog svetskog rata, 952,25 kilometara izgrađeno je nakon Drugog svetskog rata, odnosno u poslednjih 20-30 godina nije izgrađen ni jedan metar pruge.
Šta drugo da kažem osim da je prethodna vlast do 2012. godine imala niz stvari koje su loše uticale na izgradnju infrastrukture u delu železnice. Ja u potpunosti podržavam predlog ovih zakona, kao poslanik ispred Ujedinjene seljačke stranke, izabran iz poslaničkog kluba SNS, sa liste SNS, i u potpunosti podržavam vas, potpredsednice Vlade, vezano za ovaj deo zakona, jer smo svedoci negativnih stvari koje su rađene u prethodnom periodu, vezano za „Železnice Srbije“.
U razgovoru sa čovekom koji je meni dao puno informacija, ne želim da zamaram sve vas tim informacijama, a taj čovek je bio predsednik sindikata u periodu od 2001. do 2011. godine, ima niz informacija, a to su informacije koje je dobio od svih tadašnjih radnika, kolega koji su radili u „Železnicama“ i ljudi koji su bili donekle odgovorni za puno stvari koje su rađene loše.
Ima podataka koji su, što se kaže, veoma alarmantni. Ja bih zamolio vas, potpredsednice Vlade, da tog čoveka primite kod vas, ili neko od vaših saradnika, da vam donese sve te informacije koje je imao kao predsednik sindikata, a on i sada radi u „Železnici“, radi tamo unazad 30 godina.
Tako da, „Železnice Srbije“, infrastruktura u „Železnici“, sada se radi na tome da se poboljša. Koristimo sve one kredite koji su potpisani ranije, ali s druge strane to je trebalo mnogo ranije da se odradi, i zbog toga trpi cela Srbija.
Rekao sam, ja dolazim iz Svrljiga, opštine koja se nalazi na jugu Srbije, opštine kroz koju prolazi železnica, gde je 2007. godine, govoreno da će ta pruga biti ugašena, da će na neki način biti zaustavljen prevoz putnika, a malopre sam rekao da veliki broj ljudi iz tih sela ima samo taj železnički prevoz.
Prema tome, siguran sam, jer ja stvarno imam poverenje u vas, i u Vladu našeg premijera, da ćemo sve te stvari koje se govore, neće tako biti, već će se nastaviti sa prevozom robe u tom delu pruge Niš-Prahovo, jer je pruga veoma frekventna u tom delu zato što velika količina dolazi iz Prahova prema centralnoj Srbiji, a i veliki broj naših investitora, pravnih subjekata, radi i koristi tu prugu za prevoz svoje robe.
Još jednom vas u potpunosti podržavam i siguran sam da ćete vi zajedno sa našim premijerom na čelu, uspeti da uspostavite brze pruge, i da ćemo mi te brze pruge da koristimo. Ja ću, normalno, kao uvek i do sada, kao poslanik Ujedinjene Seljačke stranke, ali izabran sa liste SNS, glasati za sve ove zakone, i dati vam podršku jer mislim da radite ispravno.

Zahvaljujem se.
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, kolege poslanici, ja mislim da ovaj amandman ne trebamo prihvatiti. Ministarka je već rekla zašto, pa pozivam i sve kolege poslanike da ne prihvatimo amandman.
Ja ću glasati, kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke izabran sa liste SNS, protiv ovog amandmana i glasaću za predlog Vlade, jer mislim da je 15. novembar rok koji bi zadovoljio sve što treba, a u krajnjem slučaju čuli smo od vas da je sve ovo što ste napisali baš ono što je potrebno za program i plan društva koje će raditi vezano za održavanje nacionalnog parka.
Još jednom pozivam sve kolege poslanike da ne prihvate ovaj amandman.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, uvaženi predstavnici Ministarstva poljoprivrede, poštovane kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, opštine Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš sa svojom okolinom. Normalno, Srbija jeste najlepša zemlja u svetu.
U potpunosti ću podržati sve moje prethodne kolege koji su govorili o problemima i u poljoprivredi, ovim novim predlozima zakona koji se tiču nacionalnih parkova, ali više ću se osvrnuti na ovaj Predlog zakona o Sporazumu između Srbije i Kraljevine Maroko, vezano za veterinu.
Pošto sam ja predstavnik Ujedinjene seljačke stranke i mislim da je poljoprivreda jedna najbitnija privredna grana bez koje ne možemo uspeti ni u čemu i Srbija će, siguran sam, krenuti mnogo bržim i jačim koracima kada se da mnogo veća pomoć tom delu naše privrede, odnosno poljoprivredi. Malopre je i ministarka rekla kako smo u prošloj godini imali dobre rezultate što se tiče izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Uprava za veterinu, veterinarski specijalistički instituti, veterinarskoj službi kao slobodnom javnom dobru hitno je potrebna podrška u infrastrukturi, resursima i kapacitetu, kako bi u potpunosti zadovoljili međunarodne standarde i na taj način ostvarili veću zaštitu zdravlja životinja i ljudi.
Polaganje države u zaštitu zdravlja životinja i spremnost veterinarske službe za brzu dijagnostiku i radikalizaciju naročito opasnih zaraznih oblasti životinja, poput: slinavki šapa, bolesti plavog jezika, klasične kuge svinja, i bolesti koje se prenose i na ljude, zoonoze, bruceloze, besnila, salmonele, ptičjeg i svinjskog gripa i druge, jedan je od dugoročnijih prioriteta javnih investicija Republike Srbije. Ovo su od posebnog značaja, jer samo dobro organizovana i jaka veterinarska služba i dobro finansirani programi kontrole mogu dovesti i do smanjenja direktnih troškova države, koji nastaju usled nadoknade štete za uginule životinje, usled smanjenja produktivnosti životinja, ali i troškova koji nastaju lečenjem ljudi.
Dobra saradnja sa zemljama u okruženju i svetu, razmena informacija, iskustava, od velikoj je značaja za rad Uprave za veterinu i veterinarske službe. Tako je zahvaljujući odličnoj saradnji Uprave za veterinu sa zemljama u regionu i Veterinarskog-specijalističkog instituta Niš sa Bugarskom agencijom za bezbednost hrane, a zatim i odgovornom reakcijom terenske veterinarske službe, za samo dva sata postavljena je sumnja na bolest plavog jezika u Medveđi, dijagnostikovana bolest i preduzete su mere kojima su štete koje ova bolest može izazvati svedena na minimumu i najmanje su u regionu.
Napominjem da je u tom cilju veterinarska služba obišla svako poljoprivredno domaćinstvo i svim ljudima je dala maksimalnu podršku na veoma teškim i nepristupačnim terenima, bez ikakve nadoknade. Napominjem, bez ikakve nadoknade veterinarski radnici su obišli svako domaćinstvo i na neki način potpomogli da se zaustavi ova opasna bolest, što se tiče ovaca.
Dugogodišnjom borbom stručnjaka Veterinarskog instituta Niš i veterinara juga Srbije sa brucelozom ova podmukla bolest životinja i ljudi svedena je na krajnji minimum u endemskom području jugoistočne Srbije.
Ovakvim radom veterinarske službe smanjena je pretnja po zdravlje životinja i zdravlje ljudi za zemlje u okruženju, ali i za druge zemlje u koje se izvoze naši proizvodi, što je prepoznato od strane EU i date su visoke ocene za navedene aktivnosti.
Moram da konstatujem da je veterinarska služba, pored ovakvih rezultata, koji su pre svega utemeljeni na veterinarskoj etici, u veoma teškom položaju i zato insistiram na mnogo većoj podršci što se tiče veterinarskih službi i veterinarima u celoj Srbiji, posebno nadležnog Ministarstva poljoprivrede.
Zbog svega ovog iznetog smatram da će Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroko u saradnji u oblasti veterine biti još jedna karika u lancu koja će doprineti lakšem prometu životinja i proizvoda životinjskog porekla i istovremeno onemogućiti unošenje zaraznih bolesti životinja i ljudi, kao i po zdravlje štetnih proizvoda životinjskog porekla, kao i poboljšanje saradnje u oblasti veterinarstva.
Što se tiče veterinarske službe i terenskog veterinarskog rada, ja sam dugi niz godina bio na terenu, radio sam kao terenski veterinarski radnik, ovde u Skupštini ima još jedan kolega, on je doktor veterinarske medicine, a možda ima još neko od veterinara koji je radio taj posao, a možda nije završio srednju školu, radio to u nekom prethodnom periodu, ali u krajnjem slučaju, veterinarska služba je vrlo bitna za našu zemlju Srbiju.
Kao predstavnik Ujedinjene Seljačke Stranke, podržao sam našeg premijera, gospodina Vučića, baš zbog toga što veliki akcenat stavlja na poljoprivredu, na selo i, što je najbitnije, stavlja akcenat na stočarstvo. Svi znamo da bez jake veterinarske službe nemamo ni jako stočarstvo, jer je zdravlje životinja veoma bitno zbog zdravlja ljudi.
Zbog toga ću još jednom pozvati nadležno ministarstvo poljoprivrede da se stavi mnogo veći akcenat, nego što je do sada, za veterinarsku službu, a posebno kažem za terenske veterinarske radnike. Svi znamo da je privatizacija koja je rađena u veterinarskoj službi u prethodnom periodu bila veoma loša i mogu da kažem, sami smo svedoci, koliko je tih privatizacija poništeno.
Jedna velika podrška, još jednom, Vladi Republike Srbije, premijeru Vučiću, nadležnom ministarstvu i ministarki, gospođi Bošković, za naredne korake koji se tiču svih ovih zakona, što se tiče poljoprivrede, jer sam siguran da ćemo imati mogućnost da ove probleme, koji su nastali zbog nekog nerada u nekom prethodnom periodu, rešimo.
Kao narodni poslanik ispred Ujedinjene Seljačke Stranke, glasaću za set svih ovih zakona. Još jednom, ponavljam, podržavam u potpunosti politiku premijera Vlade, gospodina Vučića, baš zbog toga što stavlja veliki akcenat na poljoprivedu i na stočarstvo.

Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi predstavnici ministarstva, uvažene kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, opštine Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je Grad Niš.

Sada govorimo o Zakonu o turizmu i molim vas, nemojte da mi zamerite zato što ovako govorim, ja znam da su sve opštine u Srbiji lepe, najlepše, najlepše u Evropi i u svetu. Inače, u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku sa liste SNS.

Članom 6. i 7. zakona predviđa se da se radi razvoja turizma u budžetu Republike Srbije obezbede sredstva za učešće u finansiranju promocije turističkih destinacija i turističkih mesta, turističkih manifestacija u zemlji i inostranstvu. Predviđena je i mogućnost da se radi usmeravanja i podsticaja razvoja turizma u budžetu Republike Srbije obezbeđuju sredstva i za podsticanje unapređenja turističkog prometa domaćih turista i organizovanog turističkog prometa stranih turista na teritoriji Republike Srbije.

Pozdravljam ovakvo rešenje, jer bez ozbiljnijih sredstava za promociju, naročito u inostranstvu nema ni rezultata. Ta sredstva koja se budu izdvajala iz budžeta će se vratiti u budžet višestruko uvećana. Siguran sam, jer Srbija ima ozbiljne prirodne lepote, dobru i zdravu hranu, gostoljubive ljude i čini se jedan savršen turistički paket.

Upravo zbog toga, ja ću podržati ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o turizmu. Svi kažu da Srbija popravlja svoj imidž u svetu. Ja kažem – ne, mi ne popravljamo imidž, mi napokon pokazujemo sebe onakvi kakvi jesmo, onima koji hoće da nas vide. Kada budemo uspeli da na odgovarajući način prezentujemo našu zemlju u inostranstvu, rezultati u vidu većeg broja turista i većeg broja noćenja neće izostati. Strani turisti kada jednom budu probali pogaču, sir, kajmak naša tradicionalna jela, naš svrljiški belmuž, našu svrljišku jagnjetinu, a povrh svega biti u našem društvu barem jedan dan, siguran sam, sigurno će ponovo doći naredne godine i biće naši najbolji promoteri i najbolji prijatelji.

Ja volim da kažem da dolazim iz najlepše opštine u Srbiji bez namere da svoju veličam, a tuđe kudim, ali smatram da bi svi mi trebali i morali uvek i na svakom mestu širiti dobar glas o mestu odakle smo, o delu države odakle dolazimo i o našoj državi uopšte.

Postoji toliko lepih opština u Srbiji i to treba sve nas da raduje. Pitanje je samo koliko mi zapravo znamo o drugim gradovima, opštinama, selima u Srbiji. Čini mi se da smo spremni da prevalimo jedan ogroman put samo da bismo videli neku turističku atrakciju u svetu, a za to još i damo jako veliku svotu novca.

Sa druge strane, mi imamo situaciju u Srbiji da stanovnici jednog sela, jedne iste opštine, nikada ili jedanput, ili dvaput odu u drugo selo ili drugu opštinu. Pošto i sam ovde predstavljam kraj iz kojeg dolazim, reći ću da se u jugoistočnoj Srbiji, koja je znatno manje turistički eksploatisana od nekih drugih delova Srbije, kao što je npr. zapadna Srbija, nalazi čitav jedan niz sigurno isplativih turističkih atrakcija i manifestacija.

Što se tiče atrakcija, pomenuću Homoljske planine, Staru planinu, Rtanj, Svrljiške planine, jezera, kao što su Bovansko jezero kod Sokobanje, Aleksinca, Vlasinsko kod Surdulice, Zavojsko jezero pored Pirota, reke, njihove doline, kanjoni, kao što je reka Jarma, jedna od najlepših reka u Srbiji. Timok sa svim pripadajućim pritokama, klisure, kao što su Svrljiška, Sićevačka, Jelašnička, Grdelička i mnoge druge. Pećine, kao što su Rajkova, Zlocka, Lazareva, Cerjanska, Prekonoška, Samar pećina, to su pećine u Svrljigu. Inače Samar pećina je upisana u Ginisovu knjigu rekorda i ostale druge pećine.

Što se manifestacija tiče, poznate su brojne kulturno-umetničke, zabavne, privredne, sportske a i druge manifestacije ovog dela zemlje. Kao što su npr. „Božićni uspon na Rtanj“, „Sajam pirotske peglane kobasice“, „Proslava Svetog Trifuna na Rajačkim pivnicama“, „Lužnički megdan“ u Babušnici, „Festival dečijeg stvaralaštva“ u Prokuplju, „Međunarodni sajam turizma“ u Nišu, „Zaječarska gitarijada“, „Sabor gajdaša“ i „Belmužijada“ u Svrljigu.

Ja o Svrljigu mogu više pričati, ali samo želim da napomenem da je to veoma lepa manifestacija gde pozivam sve da dođu. „Roštiljijada“ u Leskovcu, „Nišvil“ i „Nismanija“ u Nišu, „Knjaževačko kulturno leto“, „Dani višnje“ u Merošini, „Dani šljive“ u Blacu, „Dani banice“ u Beloj Palanci.

Što se konkretno Svrljiga tiče, naš brend kao što su svrljiško jagnje, svrljiški sir, svrljiški belmuž, polako ali sigurno postaju poznati u čitavoj Srbiji, a i u Evropi. Siguran sam i nadam se da će biti prepoznatljiv i u svetu.

Na podizanju turističke infrastrukture se tek treba raditi, ali verujem da ni ti rezultati neće izostati tako da ko jednom bude došao kod nas u Svrljig, siguran sam da će dolaziti uvek, i uvek i uvek, a to važi i za ostale opštine u jugoistočnoj Srbiji a i celoj Srbiji.

Članom 30. uređuje se i seoski turizam, tako što se predviđa da ugostiteljske usluge smeštaja, pripremanja i usluživanja hrane i pića može da obavlja pravno ili fizičko lice. Propisuje se da je lice u obavezi da pribavi akt kojim se objekat domaće radinosti razvrstava u odgovarajuću kategoriju i određuje obim usluga koje može da pruža fizičko lice.

Upravo je taj akt prvi korak i veliki broj domaćina koji su zainteresovani za bavljenje seoskim turizmom nikada ne načine taj prvi korak i odustanu od kategorizacije objekta. To nam govore podaci o broju kategorizovanih objekata, manje 1000 krajem 2012. godine u celoj Srbiji. To nije malo, ali ako se uzme u obzir koliki su potencijali, koliki je broj registrovanih gazdinstava, vidi se da tu ima mesta za veliki napredak.

Ja sam kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke najviše zainteresovan na promociju ovog vida turizma, jer je seoski turizam, vidi se slabo razvijen, a mogao bi da bude dodatni izvor zarade velikom broju naših poljoprivrednih gazdinstava, naših poljoprivrednika. Zbog toga je neophodno da ih država, a i lokalne samouprave rade na razvoju seoskog turizma i da preduzimaju mere za promociju ovog vida turizma, kako kod domaćih gostiju tako i u inostranstvu.

Ponavljam, taj novac koji se daje na promociju, reklamu naših turističkih potencija se višestruko vraća i puni i državni i kućni budžet i budžet lokalnih samouprava. Država i lokalna samouprava moraju međutim da stimulišu naše domaćine da urade kategorizaciju i počnu da se bave seoskim turizmom. Za bavljenje ovom delatnošću je potrebno da budu zadovoljeni i određeni standardi za šta su potrebna znatna sredstva.

Opština Svrljig iz koje ja dolazim je iz budžeta uvek izdvajala sredstva za pomoć u kategorizaciji naših gazdinstava i naših ljudi u našim selima, jer želimo da damo svakome ko želi da se bavi seoskim turizmom mogućnost da radi.

Sa druge strane, kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke siguran sam da će Vlada na čelu sa našim premijerom, zajedno sa ministrom, gospodinom Ljajićem, u naredno periodu mnogo veći akcenat staviti na sve vidove turizma. Jeste da podržavam seljački turizam, ali svi ostali vidovi turizma su veoma bitni.

Primer iz opštine iz koje ja dolazim - ima veoma razvijen i lovni turizam, gde smo unazad nekoliko meseci zajedno sa lovačkim udruženjem, sa predsednikom lovačkog udruženja, uspeli da dovedemo Italijane, da dođu kod nas u lov, a posle tih zajedničkih druženja došlo je do ozbiljnijeg posla, gde smo mi sa tim Italijanima, to su bili biznismeni, napravili jedan veliki posao koji će biti veoma, veoma dobar za našu opštinu Svrljig. To što govorim o Svrljigu to će biti i u ostalim delovima naše Republike Srbije, zato što je turizam veoma bitna grana.

Što se tiče turizma, moramo mnogo više ulagati u infrastrukturu. Ja bih sada i pozvao našeg ministra, gospodina Ljajića, da u narednom periodu kada se prave pravilnici vezano za podelu sredstava za pomoć udruženjima, turističkim organizacijama, za pomoć lokalnim samoupravama, da se nađe mogućnost da opštine koje su nerazvijene, koje su marginalne, koje imaju prirodnih kapaciteta da mogu da se bave turizmom, da se tim opštinama daje određeni procenat više u odnosu na druge, baš zbog toga, da iskoristimo ono što nam je priroda dala.

Zbog toga, još jednom ću, kao poslanik, ispred Ujedinjene seljačke stranke, sa liste SNS, iz najlepše opštine Svrljiga, podržati set svih ovih zakona, jer sam siguran da će Vlada na čijem je čelu gospodin Vučić i nadležno ministarstvo uspeti da obezbedi našim ljudima, koji žive i u malim i većim opštinama, da obezbede bolji i lepši život.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, opštine Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada, a to je grad Niš. Normalno, tu nemam potrebe da pominjem i ostale gradove i opštine u Srbiji, zato što je Srbija najlepša zemlja na svetu.
Predložene izmene i dopune Zakona o porezu na dodatnu vrednost, su značajni iz razloga što se ovim izmenama vrši dalje usaglašavanje sa propisima EU, što se uvode neke odredbe kojima se sprečavaju uočene zloupotrebe u ovoj oblasti. Samim tim se, omogućava i bolja kontrola PDV-a od strane Poreske uprave.
Kao prvo, ovim Zakonom se stvaraju uslovi za oporezivanje stranih lica koja posluju na našoj teritoriji, a nemaju u našoj zemlji sedište firme, ili prebivalište. U vezi sa poslovanjem stranih lica, u našoj zemlji uvodi se i poreski punomoćnik za promet dobara i usluga koji je na teritoriji Republike Srbije i vrši strano lice. Ovde se tačno reguliše u kojim slučajevima je poreski dužnik, strano lice, preko svog poreskog punomoćnika, a kada je poreski obveznik primalac dobara ili usluga, odnosno obaveznik PDV-a, koji ima i za račun stranog lica, naplaćuje naknadu za promet dobara ili usluga koje je izvršilo strano lice u Republici Srbiji.
Značajne su i odredbe kojima se reguliše oporezivanje prometa u oblasti građevinskih delatnosti i kojima se stvara olakšica poslovanja građevinskih firmi, pošto se uvodi odredba da je poreski dužnik svaki primalac dobra ili usluga. Ali, nije potrebno, kao do sada, da to bude, odnosno izvođač radova, kao isporučilac, ili investitor, kao primalac dobara ili usluga. Na ovaj način će se smanjiti ne likvidnost građevinskih preduzeća.
Ovim, izmenama Zakona, reguliše se i oblast isporuke električne energije i prirodnog gasa i to tako što se usklađuje sa osnovnim principima koja važe u EU. Značajno je i to, što se određuje pojam mesta i vremena prometa električne energije i prirodnog gas i energije za grejanje, odnosno hlađenje, putem distributivne mreže, a što je značajno za postupak poreske kontrole.
Izmenama Zakona se predlaže primena posebne poreske stope, PDV-a od 10% kod prometa usluga smeštaja u svim ugostiteljskim objektima, za smeštaj u skladu sa zakonom kojim se uređuje turizam, a ne samo u hotelima, motelima, odmaralištima, domovima i kampovima. Smatram, da je veoma značajna izmena i da je treba podržati, jer se veoma praktično pospešuje razvoj turizma i poslovanje u oblasti seoskog turizma, jer se na ovaj način smanjuje poreska stopa za preduzetnike koji kreću sa manjim smeštajnim kapacitetom u svojim domaćinstvima i stvara povoljna klima za razvoj preduzetništva u ovoj oblasti.
Pored toga, predlaže se i primena posebne poreske stope PDV-a od 10% za prevoz putnika i njihovog prtljaga na teritoriji Republike Srbije, nezavisno od toga da li se radi o gradskom, prigradskom, međumesnom, ili međunarodnom saobraćaju. Ne samo u gradskom ili prigradskom saobraćaju, a samim time je to rasterećenje za korisnike prevoza, jer ima uslova za smanjenje cena prevoza i smanjenje tereta preduzećima koja se bave ovom delatnošću.
Ovim zakonom se preciziraju i drugi pojmovi koji su do sada bili nejasni i mogli bi da budu osnov za zloupotrebe, kao što je oporezivanje izdataka za ishranu i prevoza zaposlenih. Izmene poreske osnove i ispravku odbitka prethodnog poreza, definiciju ukupnog prometa na osnovu koga se određuje mali poreski obveznici, određivanje poreskog perioda i drugo.
Smatram da se ovim izmenama i dopunama doprinosi pravna sigurnost i sprečava uočene zloupotrebe. U dosadašnjoj primeni Zakona, uvođenje posebne poreske stope se širi krug dobara i usluga, olakšava se poslovanje preduzeća iz tih oblasti, ali se stvara i mogućnost za niže cene dobara i usluga, što je značajno za potrošače, odnosno stanovništvo za čiji standard je značajna svaka olakšica.
Kao poslanik u Skupštini Srbiji, sa liste SNS-a, a kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke, u potpunosti ću podržati set svih ovih predloženih zakona, jer mislim da ćemo na ovaj način imati mogućnost da obezbedimo stabilnost našeg budžeta Republike Srbije, a samim tim ćemo obezbediti i mogućnost da naša poljoprivreda, da naša sela, mogu bolje i lakše da žive.
Imam veliko poverenje u našeg premijera gospodina Vučića gde vidimo i sada i unazad nekoliko dana koliko se trudi, bori da spasi našu Srbiju sa svim onim koji su na neki način zaustavili razvoj naše zemlje, naše komšije, sa kojima mi želimo da imamo dobru saradnju, ali oni na neki način, ali to je kod njih predizborna kampanja.
Imam veliko poverenje u ministra finansija, u čoveka koji ima veliko znanje i zato sam siguran da će podrška svih nas poslanika, poslaničkog kluba SNS gde ja predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku imati mogućnost da se mnogo bolje puni budžet, da mnogo bolje i više obezbedimo sredstva za našu poljoprivredu za naša sela, za jugoistočnu Srbiju i za celu Srbiju. Zato ću glasati za set svih ovih zakona i ujedno pozivam sve kolege poslanike da podrže sve zakone koji su bitni za budućnost naše Srbije.