Moram da kažem da je ovakav način rasprave o amandmanima dokaz da hoćete da uništite ovaj parlament, možda ne vi lično, ali očigledno je da je došla naredba za tako nešto. Ovo nikad nije bilo u istoriji parlamentarizma.

Upozorite kolege da ne dobacuju.

A ja, naravno, mogu da diskutujem u parlamentu o amandmanu na način na koji mislim da je to primereno.

U skladu sa temom amandmana. Ne možete da sprečite diskusiju o amandmanima i da kradete vreme poslanicima. Možete da me isključite…

Dakle, amandman ima cilj da od ovog zakona učini štivo, zakonsko štivo, koje će biti primenjivo, koje će imati svoj početak i svoj kraj, koje će imati dobar cilj da ovaj zakon bude primenjiv, da bude na korist svih ljudi u Srbiji, a posebno onih koji su vezani za sistem obrazovanja, bilo kao đaci, studenti, bilo kao profesori, bilo kao roditelji koji očekuju od svoje dece da nauče nešto i da budu sposobni za dalji život u 21. veku, a i za celo društvo, jer ovom društvu su očigledno potrebni ljudi koji znaju, ne prevaranti, ne lopovi, ne falsifikatori, ne preletači. Omogućite raspravu. Vi ćete da izglasate ovaj zakon kako god hoćete i to je potpuno logično. Svaka većina u svakom parlamentu može da izglasa zakon, i da je Zemlja ravna ploča koja je na tri slona koji je drže, ali to, naravno, nije dobro.

Naš cilj, ljudi iz opozicije, je da vam pokažemo gde grešite. Nije cilj da pokažemo koliko vi ne znate, to je očigledno, nego je samo cilj da vas podučimo da zakoni mogu da budu i korisni, da zakoni nisu želja jednog prevaranta, jednog lažova, nego da je…

Dakle, i ovaj amandman ima za cilj ono što sam rekao malopre i prisutni ministar to jako dobro zna. Ali, ovakva opstrukcija parlamentarizma dovodi do toga da se donose loši zakoni, zato vas još jednom upozoravam na parlamentarnu praksu. Većina uvek može da izglasa šta god hoće.

Dobar dan, danas je utorak, da podsetimo predsednicu, i danas se postavljaju pitanja.

Imam nekoliko pitanja, koja su mahom ponovljena, jer na pitanja koja sam već postavio niko nije dao odgovor. Verovatno zato što je predsednika ili ministre sramota da daju odgovore, ili ne znaju da daju odgovore. U svakom slučaju, ni jedno ni drugo nije dobro.

Prvo pitanje sam postavio, pre izvesnog vremena, ministru inostranih poslova, a sada postavljam i predsednici Vlade i ministru unutrašnjih poslova i ponovo ministru inostranih poslova, a to je – kakvi su efekti sankcija koje je Srbija uvela Francuskoj pre pet-šest meseci, kada je Francuska odbila da isporuči Haradinaja po Interpolovoj poternici koju je raspisala Srbija?

Da podsetim srpsku javnost da je tada Srbija tražila od svojih službenika da tri meseca ne posećuju Francusku i da se primene druge mere, da se povuče ambasador na konsultacije, itd, itd.

Nakon tri meseca se desilo to da su poslanici Vlade Srbije i vladajućih srpskih stranaka u kosovskom parlamentu podržali tog istog Haradinaja za izbor za predsednika Vlade tzv. Kosova.

Pitam – šta se to promenilo? Prvo, koji su efekti naših sankcija Francuskoj, da li je to donelo neke velike koristi našoj državi? Drugo, ako nije, otkud ta velika promena u našoj politici prema Haradinaju? Da li su tu u pitanju neki istorijski interesi Srbije, ako jesu – koji, da li je tu, možda, pritisak nekog stranog faktora, ako jeste – kog, ili je tu u pitanju ono što je verovatno tačno – novac, da je neko platio za novo prijateljstvo?

Nekoliko puta u poslednjih nekoliko godina ponavljam pitanje, a sad je ono ažurirano pre par meseci jednom promenom ovlašćenih lica i promenom tekućeg računa jedne poznate firme koja se zove „Asomakum“. Ja sam pitao tada ministra finansija, a sada pitam i ministra privrede i ministra unutrašnjih poslova – ko je vlasnik firme „Asomakum“?

Kao što znamo, srpska javnost je upoznata da je ta firma imala velike poreske pronevere, da je tamo bilo svega i svačega, da su neki ljudi hapšeni, privođeni, da su pokrenute neke optužnice, da navodno ta firma nema veze sa bratom jednog najvišeg funkcionera Srbije, ali i dan danas ne znamo ko su vlasnici? To, naravno, nije tajna, pošto u APR-u to može da se vidi, za sve srpske firme, osim za ovu. Za ovu firmu u APR-u piše da ona nema vlasnike, odnosno da su vlasnici crtice, imate crtice i ja bih voleo da mi neko prevede šta te crtice znače.

Treće pitanje je vezano za nešto što se juče desilo u Paraćinu, a to je da je 230 ljudi izgubilo posao. Oni su radili u Srpskoj fabrici stakla u Paraćinu, koju je pre tri godine privatizovao, po onome što piše u poternici Interpola koju je inicirala Bugarska, kriminalac koji se zove Cvetan Vasilev, koji je veliki prijatelj bivšeg predsednika Srbije, sadašnjeg predsednika Srbije, mnogih srpskih političara, mnogih članova vladajuće stranke u Srbiji.

Ja sam upozoravao nekoliko puta da je bruka za Srbiju i da je to nepoštovanje međunarodne obaveze da ne isporučujemo nekoga ko je na Interpolovoj poternici. Sa punim pravom smo tražili da Haradinaj bude isporučen Srbiji, to što se nije desilo je na sramotu države Francuske, ali, isto tako, naš odnos prema ovom slučaju je na sramotu države Srbije, odnosno onih ljudi koji vode ovu državu.

Zato pitam ministra unutrašnjih poslova, ministra inostranih poslova, ministarku pravde, ministra privrede i ministra finansije – šta se to dešava sa Srpskom fabrikom stakla? Zašto je dopušteno da jedna bugarska firma pre tri i po godine kupi tu firmu, to je firma „Glas industri“, da ne plati cenu koja je dogovorena sa Agencijom za privatizaciju, a da bude uknjižena? Posle toga, ta firma pravi gubitke od 120 miliona evra.

Nakon toga ona menja pet puta vlasnike, krije se iza, kako piše u saznanjima nadležnih službi u policiji, Svetozara i Petra Crnogorca, Milorada Miče Pušice, Dušana Adamovića, Verice Matković. Drugi i treći su visoki funkcioneri SNS. Ova poslednja čini mi se SPS.

Koleginica Tepić je rekla sve što treba da se kaže o ovom amandmanu i mislim da tu nema nikakve dileme, da on treba da bude prihvaćen i da niko ko želi bilo šta dobro da učini za Srbiju, za decu, za učenike, za školski sistem, za obrazovanje i vaspitanje, ne bi mogao da kaže ništa protiv toga.

Nadam se da ćemo naići na pozitivnu odluku ministra, da će on da promeni svoju odluku, odnosno, odluku Vlade na šta ima pravo kao ovlašćeni, i da prihvati ovaj naš amandman i time da se pokaže i da Vlada Srbije i prisutni ministar žele da učine ovaj zakon boljim, na opšte dobro, a i to da kad nešto dolazi dobro iz opozicije da to ne treba da bude odbačeno samo po sebi nego da to treba da bude deo nekog pravog, demokratskog odlučivanja u Parlamentu u kome se mi sada nalazimo.

Velika je dilema, i to nije samo u Srbiji već i u drugim državama, da li je vaspitanje deo onoga čime školstvo treba da se bavi ili je to posao, pre svega, porodice i nekih drugih segmenata društva i ja ne bih sada da donosim sud o tome. To je jedan dijalog koji treba da bude i stručni, ali koji treba da ima temelj u tradiciji jednog dana.

Da li su škole ikada bile mesto za vaspitanje, ili je obrazovanje bilo njihova primarna funkcija? Vrlo je opasno da poverite vaspitanje svoje dece školstvu ili pojedinim prosvetnim radnicima, koji pokazuju visok nivo nepoznavanja osnovnih stvari koje morate da znate iz opšteg vaspitanja.

Recimo, jedna od tih stvari je da su primati ljudi, majmuni i lemuri, da je to ista grupa, to bi, barem, profesori sa Univerziteta trebalo da znaju i to može da se nauči iz poznavanja prirode i društva, ako taj predmet još uvek postoji, u moje vreme je postojao.

Tako da, to što se neko prepozna po nekom ružnom izrazu, to nije krivica onog ko taj izraz kaže, nego onog ko se prepozna u njemu, verovatno opravdano, a to opet ne daje njemu opravdanje da ne zna osnovne stvari, kao što je to da je nespojiva funkcija predsednika države i bilo koja druga javna funkcija, pa i funkcija predsednika partije, a o primatima više neću da govorim. Ja sam jednog njegovog kolegu nazvao – renesansnom ličnošću, pa se uvredio isto. Tako da, malo učenja bi bilo dobro i za ove putujuće profesore koji putuju po nekoliko stotina hiljada kilometara. Prvo su Tuđmanovi poslanici, onda dođu ovde da nama pričaju o velikom srpstvu.

Znači, najgora stvar, nasilje se proizvodi na način tako što jedno društvo gaji kulturu nasilja. Mi smo, nažalost, deo društva koji u devedesetim godinama, a tada su u tome učestvovali svi koji danas drže vlast u Srbiji, uz časne izuzetke, koji bi trebalo sami da se jave.

Još pet sekundi.
Svi su oni proizveli kulturu nasilja u Srbiji i to mora da bude prekinuto.

Shvatio sam da je gospodin ministar rekao da se on slaže sa ovim predlogom, ali da vidi probleme koji su formalne prirode, a to je da Ustav trenutno ne dozvoljava da obavezno bude i srednje obrazovanje, što je jedno tumačenje Ustava. Ako ne piše u Ustavu da je nešto zabranjeno, ja to smatram dozvoljenim, ne kao pravnik, nisam pravnik, ali ima dovoljno pravnika sa kojima ljudi mogu da se konsultuju kada nešto ne znaju.

Naravno, protivustavno je da se potpisuju međudržavni sporazumi sa Kosovom, sa Prištinom. Protivustavno je da se podržava ratni zločinac za mesto kandidata, a posle izabranog premijera Kosova, Haradinaj. Zabranjeno je da se, ako ne Ustavom onda nekim zakonom, da se diskutuje sa nekim Sorošem, koji je ovde proglašen najveće zlo, pa vaš predsednik stranke to isto radi. Zabranjeno je da šef BIA bude politički aktivan, pa ako sam dobro video, on se juče slikao u nekoj mesnoj zajednici, gde je bio sastanak vladajuće stranke. Prema tome, to tumačenje Ustava od sstrane SNS, to je kao da se ja bavim atomskom fizikom. To nema veze. Prema tome, Krasić je zadužen za atomsku fiziku, a vi ste zaduženi da uništavate Srbiju i to radite, na žalost, vrlo uspešno protiv Ustava.

Hvala lepo.

Po amandmanu, ali kao ovlašćeni za ovu tačku dnevnog reda. Hvala vam, ali evo tek je sat vremena prošlo od kako sam se prijavio i već sam dobio reč, tako da čestitam na efikasnosti.

Zahvaljujem se svim kolegama iz opozicije, ministru, nekima sa pozicije vlasti, koji su dali podršku ovom našem amandmanu, da član 3, a samim tim je logično da i mi podržimo ovo što je amandman na član 3a, jer ako je srednje obrazovanje obavezno, onda naravno i udžbenici treba…

O tome govorim. Malo se upoznajte sa tekstom.
Prema tome, to je potpuno logična stvar i ja se još jednom svima zahvaljujem.
Ona rasprava o tome da li je to po Ustavu ili nije po Ustavu, ja bih to prepustio Ustavnom sudu, makar i ovom kakav je sad. Nije bilo nikakvog razloga da to bude obrazloženje zašto se ne prihvata jedan amandman, jedan predlog poslanika, kluba samostalnih poslanika, a to je građanska platforma i nova stranka, da nađemo oko nečeg dobrog, oko čega se svi slažemo da je dobro, da nađemo način, da dođemo do tog dijaloga i da bude izglasano nešto što bi bilo korisno za decu, svu decu Srbije.
Naravno, to se nije desilo zato što vladajuća stranka i o tome kako se odnosila na naš amandman, a sada i na amandman kolege Radulovića, hoće da protera pamet, poštenje, čestitost iz Srbije. To se dešava stalno. Za to imate koliko god hoćete dokaza. Dvadeset pet, dvadeset šest hiljada ljudi koje odlaze godišnje iz zemlje. Pa ne odlaze samo zbog krize, nego zato što ih terate da napravite mesto za svoje švercere, za svoje prevarante, za falsifikatore, za sve one koji su od predsednika … (Isključen mikrofon)
(Vladimir Orlić: Šta je ovo?)
(Aleksandar Martinović: Šta je ovo?)

Voleo bih da nastavimo u jednoj atmosferi koja će ličiti na Srbiju u 21. veku i na raspravu u hramu demokratije, kako bi ovo zdanje trebalo da bude nazivano. Svako ko hoće da nešto kaže glupo, ružno, odvratno, da preti, ima ulica, pa to tamo radite.
Dakle, proterivanje kadrova je očigledno, tu nema nikakve sumnje isto. Obrazovanje mora da bude mesto, gde se ne samo uči za diplomu, nego ima da se uči i za znanje, ali i za vaspitanje i za izgradnju sistema vrednosti, koje te mlade generacije treba da nose kroz svoj dalji život. I da na taj način temeljimo Srbiju koja će biti primer, lider na Balkanu, lider u Evropi, lider po svemu. Zato moramo da imamo ozbiljne zakone na tu temu, zato moramo da imamo ozbiljne ljude koji sprovod te ozbiljne zakone, što danas nemamo. Danas smo imali i primere za to.
Akademska čestitost, to je neki sledeći amandman, on ima veze sa ovim, je odbijena zato što je to sinonim za akedemski integritet. Okej, hajde da prihvatimo da je i to tačno, mada nije do tančina tačno. Zadovoljan sam što je bar pod drugim nazivom kroz sinonim prihvaćen predlog za koji se zalažem već godinu i nešto dana, ali hajde da vidimo da li će to biti sprovedeno u praksi.
Da li ostali deo zakona, da li Zakon o visokom obrazovanju donosi uslove da dođe do akademske čestitosti, do pobede, do struke, nauke i čestitosti nad onim što imamo danas? Nema. Već sam govorio za ministra je preveliko opterećenje da sebi na pleća stavite to da postavljate direktore svuda. Vidim da postavljate sve živo. Nećete imati vremena za to. Mogu da kažem da je neko dobar čovek, ali to ne mora da znači da može da sprovede sve na način koji je adekvatan. Da ne pričamo o tome šta smo imali malopre oko Ustava, i ne poznavanje Ustava od ljudi koji bi to morali da znaju. Hoću da vam kažem jednu stvar, da stavi ruku na Ustav i Jevanđelje može svaki ludak i svaki kriminalac, a to ne znači da će biti pošten i da će poštovati bilo koji propis. Hvala.

Hvala lepo.

Poslanica Tepić je tražila opravdano repliku, pa očekujem da joj date posle mog govora.

Podržavam govor mog prethodnika sa suprotne strane. Stvarno bi bilo lepo da svojim kolegama pokaže šta je to vaspitanje, obrazovanje i da ih natera da današnja rasprava teče na način koji je dovoljno pristojan da može da bude odvijan u ovom visokom domu.

Šta je amandman? Zbog javnosti, amandman je da se predlaže da se nastava ne izvodi samo na jednom pismu, srpskom, ćiriličkom pismu, nego da se izvodi i na latiničnom pismo, takođe srpskom. To je bogatstvo ovog naroda. To ko ne zna da shvati, ja ne mogu da mu pomognem, nisam te struke, niti te specijalnosti.

Znači, samo bogatstvo može da bude kada imate dva pisma koja vam daju mogućnost da komunicirate među sobom, i sa Srbima, i sa drugim građanima Srbije, i sa susedima, i sa celim svetom. Zlonamerne primedbe da se time razbija korpus srpskog naroda, identitet, i ne znam šta sve, su besmislene, kao da ste profesor istorije koji je pobegao iz tri države i otišao u treću nezavisnu da tamo izigrava nekakvog profesora. To je potpuno besmislena stvar.

Molim kolege preko puta, nemojte da branite više srpstvo i Srbe nigde. Gde god ste ih branili, tamo Srba više nema, ni u Kninu, ni u Prizrenu, ni u Mostaru, nigde…

Nemojte da branite ništa što je srpsko, vi ste…(Isključen mikrofon.)