Hvala lepo.
Dakle, direktori javnih preduzeća se biraju, kao što su se inače birali u zadnjih 200 godina, ili bar zadnjih pedesetak godina u ovoj državi i to je potpuno normalno.
Šta je problem? Problem je što oni imaju prevelike plate, koje ne zaslužuju ni na jedan način. Sva ta preduzeća su veliki gubitaši i taj gubitak se prenosi na neke buduće generacije.
Ja sam bio odsutan dva sata, zato što se rodila jedna Emilija, koja će nažalost morati da bude opterećena dugovima koje je stvorila ova Vlada i ja čestitam Marku…

Direktor javnog preduzeća, čiji je osnivač Srbija imenuje Vlada na period od četiri godine, itd. i naravno potpuno je još jedna besmislena formulacija koja bi trebalo da nas uveri da tek sada prvi put u istoriji, najpre, nikada pre toga se direktor javnog preduzeća, čiji je osnivač Srbija bira Vlada Srbije.

Naravno da je to stara forma, da to i ovi što se ne sećaju i ovi što pokušavaju da se sete, ali imaju sa tim opravdane probleme, to je naravno uvek bilo. Ja bih voleo da poslanici Skupštine Srbije, moje kolege, voleo to ja ili ne, znaju bar nešto od onoga što je njihov posao.

Javna preduzeća u Srbiji, u narodnoj Republici Srbiji postoje od 1945. godine, što je malo više od 50, 45 ili ne znam koliko godina. Problem je u tome što mi sada dolazimo da u pola noći definišemo stvari koje su definisane na prirodan način, postoji prirodno pravo, ne samo pravo na koje se pozivaju neki ljudi koji nemaju pojma sa pravom, nego postoji neko prirodno pravo.

Ja ne pričam ni o kome, ne govorim ni o…

A  ko ste vi…

Član 106. Za vas se ne sekiram, vi niste povređeni, ali povređen je član 106. Vi ste ga povredili, jer govornik, prvi stav tog člana, može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Da li možete da mi definišete jednu reč koju je prethodni govornik izgovorio, a da ima ikakve veze sa bilo kojom tačkom dnevnog reda, pošto je ovo objedinjena rasprava, a posebno o Zakonu o javnim preduzećima, o čemu se sada vodi rasprava? Ako možete da uhvatite jednu reč koja je duža od tri slova i da kažete da ima ikakve veze sa temom, ja ću da povučem ovaj svoj zahtev za povredom Poslovnika.

Ne, ne, on je govorio o amandmanu.

Nije? Izvinjavam se, ali mislim da niste u pravu.

Naravno.

Još jedan član zakona koji bespredmetno ponavlja opšte poznate stvari.
Kaže da direktor javnog preduzeća predstavlja i zastupa javno preduzeće. Naravno, kao i svaki direktor bilo kog drugog preduzeća. Da organizuje i rukovodi procesom rada, pa naravno, kao i bilo koji direktor bilo kog drugog preduzeća. Da vodi poslovanje javnog preduzeća, ne znam koliko se to razlikuje od organizuje i rukovodi. Vodi poslovanje, kuda vodi, na koju stranu vodi? Odgovara za zakonitost rada, pa naravno, to sve piše u Zakonu o preduzećima. Zakon o preduzećima obuhvata i javna preduzeća. Ja mislim da se slažemo gospodine ministre?
Ne obuhvata? Gde piše u zakonu o preduzećima da ne obuhvata javna preduzeća?
Moje pitanje, još jednom, treći put, ja vas molim da se ne branite ćutanjem, da mi kažete po kom zakonu direktor javnog preduzeća EPS može da naplaćuje taksu za RTS? Gde to piše? Da li je to po članu 26. ovog zakona, 25. ovog zakona, ili je to negde u nekoj odluci koja ne postoji ni u jednom zakonu, nego u običajnom pravu?
Samo mi kažite kako? Ja vas četvrti, peti put pitam, kako EPS Srbije može da naplaćuje pretplatu za RTS, kada je registrovan samo za prometovanje strujom, za trgovinu strujom? Kakve veze struja ima sa RTS-om, osim što, naravno, kao i za ove sijalice, za gledanje televizije je potrebna struja? Ali to nije razlog da to preduzeće može da preuzme tu odgovornost. Odgovorite mi jednom gospodine ministre. Hvala.

Član 27. definiše institut izvršnog direktora koga postavlja direktor javnog preduzeća, pa kaže šta on treba da radi.
Moje pitanje ministru, a ja imam pravo da postavim pitanje ministru, kako to, da li izvršni direktor po članu 27. može da prekrši zakon i da kaže da RTS odnosno EPS može da naplaćuje pretplatu za RTS i RTV?
To što to piše u nekom drugom zakonu je nedovoljno. Mora prvo da se stvori prostor u zakonu koji definiše javna preduzeća, pa i EPS, da dozvoli prostor da postoji mogućnost da se prenese pravo naplate potraživanja. To ne piše nigde. Naravno da će biti tražena zaštita ustavnosti i naravno da ćemo to terati koliko dugo treba.
Nije dilema da li treba da se naplaćuje ili ne, mislim ne. Donet je zakon da, u redu, sprovedite zakon, ali ga sprovedite zakonito. Neka RTS naplaćuje pretplatu za RTS. Šta je tu teško, šta je tu komplikovano? Zašto bi EPS bio kompetentniji za naplatu takse ili pretplate za RTS od RTS?
Objasnite mi, vi ste privrednik dugogodišnji. Bili ste predsednik PKS, trebalo bi da puno znate o tome. Ne sumnjam da znate, samo deo tog znanja podarite i meni i građanima Srbije da shvatimo na koji način je RTS nesposoban da naplaćuje pretplatu za svoje usluge, ako one postoje ili RTV, a kako to može da naplaćuje EPS koji koliko znam ne snima nikakav tv program niti emituje dnevnik?

Ne ulazeći u to koji su razlozi doveli prethodnika da iznese potpune neistine, nominalne, karakterne, kvalifikacione. Znači, 500 miliona, ne znam čega…

Član 108. naravno.
Ne znam o čemu čovek priča. Želeo bih da mu pomognem, ali to nije u mojoj nadležnosti. To je u vašoj nadležnosti, gospodine potpredsedniče. Vi treba da mu pomognete, da mu kažete – stani čoveče, srljaš, pričaš o stvarima koje nemaš pojma, pričaš o merama vrednosti koje ne postoje ili ako postoje ti nisi kvalifikovan da ih definišeš.
Ja da se izvinim bilo kome, njemu posebno? O čemu? O kojoj kvalifikaciji? Ko je uzeo pare? Gde su 300 miliona, 500 miliona? Šta je još rekao? Znači to je jedan galimatijas reči, jedna salata vrlo ružna. Evo čak i ministar ne može da izdrži to, nego izlazi napolje da bi mogao da se smiri.
Ja vas molim da uvedete raspravu u red i da pomognete kolegi pre mene koji ima i napad hiper-jekavice ponekad i druge napade koji su stvarno problematični.

Od člana 30. do člana 42. se definiše postupak za imenovanje direktora. Ovaj član 30. glasi – direktor javnog preduzeća imenuje se nakon sprovedenog javnog konkursa. Bilo bi logično da piše da se direktor bira nakon utvrđivanja rezultata konkursa, pa da se zna ko je taj ko je pobedio na konkursu, po kojim pravilima, gde je konkurs objavljen, ko može da se javi, koje su kvalifikacije.
Međutim, nije tačno, to se ne dešava, nego kada dođemo do člana 42. onda ćemo videti da se tri kandidata od ne znam koliko se javilo, ako se javi jedan, teško da će biti tri moguća, ali se tri kandidata daju Vladi na odlučivanje, čime se potpuno obesmišljava ceo postupak. To znači ne bira se najbolji kandidat na konkursu, nego se formira komisija. Ta komisija radi, pa komisija objavljuje, pa komisija ima rok, pa tralala. Opet to dođe do člana 42. gde Vlada odlučuje o tome ko će biti direktor javnog preduzeća.
Znači, imamo 12 članova zakona koji su čista forma gubljenja vremena i da se to završava tako što će se izabrati onaj koga će predložiti neko ko je moćan u toj Vladi ili trojica koji će predložiti tri najveće stranke u koaliciji koja će pobediti posle sledećih izbora. Koja god bude koalicija, to je nedopustivo. Potpuna nepreciznost u definisanju uslova za konkurs i izbor direktora javnog preduzeća. Onda će vam se javiti direktori koji su imali pečenjare, koji nisu imali pečenjare, koji su bili saradnici na pečenjarama itd.

Kao predsednik ove stranke obavestiću vas da je trenutni broj članova negde oko deset hiljada, da li je 9 hiljada i nešto , ili 10.023, neću da se kunem. Ja se radujem što je prethodni kolega pokazao poštovanje prema članovima Nove stranke. Ja pokazujem poštovanje prema članovima SNS-ovaca, da li ih ima 10, 20, 50 ili 100.000 SNS-ovaca  u Srbiji, 200.000 SNS-ovaca…..Koliko god da ih je, ja vas poštujem.

Naslov glasi komisija Vlade, a u članu 32. se definiše precizno ta demokratičnost izbora direktora javnih preduzeća.
I gle čuda, ima pet članova ta komisija Vlade od toga predsednika i dva člana, što bi reko Srbin tri člana imenuje Vlada na period od tri godine, a jednog člana dvotrećinskom većinom od prisutnih imenuje odbor Narodne skupštine, nadležan za poslove privrede. To znači isto vladajuća većina. Jednog člana za svako pojedinačno imenovanje direktora imenuje Vlada.
Znači, od pet članova demokratskom procedurom pet članova imenuje Vlada. To je stvarno jedan veliki demokratski doprinos razvoju upravljanja javnim preduzećima, i to je stvarno jedna fenomenalna stvar. Ja nisam siguran da će svi poslanici vladajuće većine da shvate ovaj komplikovani, decidni, demokratski način izbora članova komisije. Ali, da pokušam da im pomognem, sve imenuje Vlada.
A, pošto znamo da u Srbiji imamo najmanju Vladu u istoriji čovečanstva koja ima jednog člana i jedno 15 statista oko njega, onda sam sklon da zaključim da će tu komisiju da imenuje predsednik Vlade, samo do izbora, nadam se aprilu ili početkom maja ove godine.
Posle toga, naravno, ovaj zakon će biti poništen, vratićemo se na ona stari zakon. A jedna normalna vlast, ne napredna, nego normalna, ne radikalna, nego jedna normalna vlast posle toga će se truditi da se nivo javnih preduzeća svede na minimum, da se upravljanje tim preduzećima dovede na način koji je pristojan, a to znači da se ne krade, da se ne uteravaju najnesposobniji pečenjari u vladajućoj stranci, nego da tu bude…

I evo, sada, u trećem nivou vlasti, znači, imali smo dokaz u nivou vlasti na nivou Republike da je malo komplikovano, pa kao neko bira, neko bira, kad pogledate bolje, sve bira Vlada. U pokrajini to isto bira ta većina. U lokalnoj samoupravi, to isto ovde piše, komisija lokalne samouprave ima pet članova, od kojih je jedan predsednik. Znači, taj se razlikuje od ovih drugih, a svi su iz vladajuće stranke. To vam je kao da imate nekog stranačkog aktivistu koji je pre dve godine delio neke flajere i ubacivao po sandučićima, a onda je za to dobio da bude poslanik vladajuće stranke u Skupštini Srbije, a nije otvarao svoje poštansko sanduče dve godine, pa onda to što je sam stavio, a tad možda nije znao da pročita, u međuvremenu je naučio sva slova, postao poslanik, otvorio sanduče i otkrio …